Dve žrtve napada ekstremista na Sinaju

Tanjug    | 10. 07. 2013. - 07:52h | Foto: AP    | Komentara: 0
Dve osobe su poginule, a šest je ranjeno u napadu ekstremista na policijski kontrolni punkt na egipatskom poluostrvu Sinaj, javile su agencije.


Komanda Oružanih snaga proglasila je punu borbenu gotovost na Sinajskom poluostrvu i u Suecu
Itar-Tass, pozivajući se na egipatske medije, prenosi da je napad izvršen u gradu El-Nahl u centralnom delu poluostrva a da se ne zna da li su žrtve civili ili policajci.

Ranjeni su, međutim, vojnici, navodi ruska agencija.

Frans pres, pozivajući se na lekarske izvore, navodi da je moguće da je jedna žrtva civil, čiji je automobil pogođen granatom.

Francuska agencija izveštava da su ekstremisti kod grada Rafaha, na severu Sinaja kod pogranične oblasti sa Pojasom Gaze, granatirali jednu policijsku bazu, kao i još jedan kontrolni punkt u gradu El-Ariš, oko 45 kilometara zapadno od Rafe.

Posle svrgavanja predsednika Muhameda Morsija ekstremisti na Sinaju već su izvršili nekoliko napada na vojnike i policajce.

U petak su naoružani islamisti izvršili nekoliko napada na vojne objekte na severu poluostrva i tada je poginuo jedan vojnik.

Kasnije je u El-Arišu pucano na još pet pripadnika policije.

Posle toga, komanda Oružanih snaga proglasila je punu borbenu gotovost na Sinajskom poluostrvu i u Suecu na severoistoku zemlje a severni Sinaj proglašen je „zonom borbe protiv terorizma“.

Izvor: Blic

Atina -- Atinska opštinska policija, nezadovoljna zbog uključivanja u vladin plan za smanjenje broja državnih službenika, zauzela je opštinsku zgradu u centru Atine.


Glavni sindikat opštinskih radnika, koji je bio u štrajku u protekla dva dana, pozvao je na zauzimanje zgrade u sredu i četvrtak i produžio održavanje 24-časovnih štrajkova do kraja sedmice.

Grčki medjunarodni kreditori su u ponedeljak odobrili izdvajanje 6,8 milijardi evra (8,7 milijardi dolara) za zajmove za spasavanje.

Vlada je u utorak objavila da je stavila 4.200 radnika, uključujući školske čuvare i nastavnike, na osmomesečnu suspenziju uz manju platu ovog meseca.

Izvor: B92

Varšava -- Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da je nakon usvajanja dugoročnog budžeta EU došlo vreme za investicije.

Te investicije će po rečima Baroza pomoći Evropljanima teško pogođenim krizom.

"Investicije su ključ za naše regione, za naše naučnike, učenike i studente, a takodje i za ljude koje je pogodila kriza i preko visoke stope nezaposlenosti", kazao je Barozo nakon susreta s premijerom Poljske Donaldom Tuskom.

Poljski premijer u Varšavi zajedno s Barozom i evropskom komesarkom za pravdu Vivijen Reding učestvuje u debati o budućnosti Evrope s naučnicima, ličnostima iz kulture i privrednicima.

Tusk je upozorio u kratkom susretu sa šefom EK na pretnje, rizike i posledice koje je na projekt EU ostavila ekonomska, a zatim i dužnička kriza, ali, medjutim, naglasio da Poljacima Unija ni takva kakva je nakon krize nije dojadila.

"U poratnoj istoriji Evropljani nisu smislili nijednu jednako funkcionalnu alternativu Evropskoj uniji", rekao je poljski premijer.

Nakon susreta s poljskim zvaničnicima, premijerom Tuskom i predsednikom Poljske Bronjislavom Komorovskim, Barozo će u Varšavi biti gost dve debate: "Nova naracija za Evropu", o izazovima koji stoje pred starim kontinentom, a zatim s komesarkom Vivijen Reding u debati s gradjanima povodom Evropske godine gradjana.

Izvor: B92

Hrvatska je u prvih pet meseci 2013. godine izvezla robu u vrednosti 3,6 milijardi evra i u isto vreme ostvarila uvoz u vredan 6,5 milijardi evra, tako da je u spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležila minus od 2,9 milijardi evra, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS).

Pokrivenost uvoza izvozom u prvih pet meseci tekuće godine bila je 55,1 odsto.
U prvih pet meseci ove godine Hrvati su najviše izvozili i uvozili industrijske materijale, čiji je obim izvoza dostigao 1,2 milijarde evra, a uvoz 1,9 milijardi evra, prenosi Večernji list.

Najviše hrvatskih proizvoda prodato je Italiji (583,8 miliona evra), zatim BiH (437,8 miliona evra) i Nemačkoj (398 miliona evra).

Najveći uvoz bio je iz Italije (1,2 milijarde evra), Nemačke (835,9 miliona evra) i Rusije (504,2 miliona evra).

Izvor: Blic

Bonitetska kuća Fič smanjila je juče kreditni rejting Francuske sa AAA na AA+ zbog, kako je navedeno, izostanka rasta i produbljavanja dugova.

Fič navodi da je prognoza francuskog privrednog rasta neizvesna, pogotovo ako se uzme u obzir kriza u evrozoni.

Iako je Francuska druga najjača privreda u Evropi, posle Nemačke, ona već dve godine praktično nema nikakav privredni rast, dok je nezaposlenost na najvišem nivou od 1999. godine.

MMF je predvideo dalji pad bruto-domaćeg proizvoda privrede Francuske za 0,2 odsto ove godine.

Kreditni rejting Francuske za jedan stepen januara prošle godine snizila je agencija Standard i Purs, a novembra je to učinila i agencija Mudis.

Izvor: Blic

London -- Američka agencija Fič snizila kreditni rejting Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), koji obezbedjuje zajmove za pomoć Grčkoj, Irskoj i Portugaliji.

Kreditni rejting EFSF-a je snižen za jedan stepen - sa AAA na AA+, kao posledica snižavanja kreditnog rejtinga Francuske prošle nedelje, izveštava AP.

Kotiranje EFSF, naime, zavisi od rejtinga zemalja koje ga finansiraju, medju kojima je i Francuska.

Praktična posledica sniženja rejtinga EFSF bi mogla da bude da će Fond u buduće plaćati više kamate za zaduživanje na tržištu.

Glavni konkurenti Fič-a, agencije "Standard end Purs" i "Mudiz", su već ranije snizile kreditni rejting EFSF.

Trajni fond za pomoć prezaduženim državama, pod nazivom Evropski mehanizam stabilnosti (ESM) je, inače, pre izvesnog vremena preuzeo EFSF, koji medjutim i dalje obezbedjuje zajmove za pomoć Grčkoj, Irskoj i Portugaliji.

Izvor: B92

Banjaluka -- Za 53 firme iz Hrvatske, koje se najvećim delom bave proizvodnjom i preradom mesa, stopirana je mogućnost izvoza u BiH dok ne ispune EU standarde proizvodnje.

Odluka o novom "uvoznom rezu" vlasti u BiH nastupila je nakon ulaska Hrvatske u EU i ocene da od hrvatskih firmi treba tražiti da ispune sve uslove koji pri izvozu važe u Uniji, baš onako kako se to traži od BiH kada izvozi u Hrvatsku, prenosi Seebiz pisanje Nezavisnih novina.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Mirko Šarović, izjavio je da je među hrvatskim kompanijama pod embargom najveći broj klanica koje su u CEFTA okvirima ispunjavale uslove za izvoz u BiH, dok ih u novonastalim okolnostima nemaju.

Finalni spisak svih hrvatskih firmi koje više ne mogu da izvoze u BiH još nije završen, zbog čega još nije i zvanično objavljen.

Prema procenama ekonomskih analitičara, odluka o zabrani uvoza iz 53 hrvatske firme potpuno je opravdana, legalna i pravno osnovana.

Objašnjenej leži u tome što Hrvatska mora da poštuje ista "pravila igre" po principu kako se to zahteva i od BiH kada izvozi, a pravila podrazumevaju da i jedna i druga strana moraju da ispunjavaju evropske uslove proizvodnje.

Uvoz mesa i mesnih prerađevina u BiH prošle godine bio je 3,3 puta veći od izvoza. BiH je u 2012. uvezla meso i prerađevine u vrednosti od 219,7 miliona KM (112,3 miliona evra), dok je izvoz u istom vremenu iznosio 65,8 miliona KM. Najveće količine mesa BiH je uvezla upravo iz Hrvatske.


Izvor: B92

Bez obzira na tehnološki razvoj, naša planeta polako, ali sigurno nazaduje po kriterijumima blagostanja već 35 godina.

Naime, naučnici sa Australijskog univerziteta u Kanberi su istraživali koja je godina u istoriji bila vrhunac svetskog bogatstva i zaključili da je to 1978. godina.

Te godine je SAD vodio Džimi Karter, Sovjetski Savez Leonid Brežnjev, a Jugoslaviju Tito.

Ovo je takođe bila godina u kojoj je rođena prva beba iz epruvete, kada je Katolička crkva prvi put od 16. veka dobila Papu koji nije bio Italijan, i kada je Soni pustio u prodaju prvi vokmen...

Pošto u istom periodu uglavnom stabilno raste BDP po glavi stanovnika, naučnici su zaključili da pokazatelj monetarnog blagostanja raste nezavisno od društvenih i ekoloških nesreća.

Ovako postavljen ekonomski rast se, prema indikatoru GPI, ne isplati. Drugi naučnici pak osporavaju ovu metodu istraživanja tvrdeći da je međusobni odnos ekonomije, prirode i društvenog razvoja izuzetno složen i da su „egzaktne brojke“ u toj priči poprilično nemoguća misija.

Istraživači Ida Kubicevski i Robert Kostanca pošli su od ideje da vlade formiraju ekonomske politike oko kriterijuma kao što je bruto društveni proizvod (BDP), ali da on pokazuje samo jedan deo opšteg stanja.

Primetili su da BDP može rasti i zbog, recimo, posledica ekoloških katastrofa ili kriminala, jer se za rešavanje ovih problema troši novac. Tako je npr. BDP drastično rastao nakon 2. svetskog rata.

Zato se mnogi analitičari služe jedinicama poput GPI (Genuine Progress Indicator - Indikator pravog napretka).

GPI uzima u obzir 26 faktora vezanih za društvo i životnu sredinu, među kojima su i zagađenje, društvene nejednakosti, kriminal, volonterski rad i sl.

Kubicevski i Kostanca su u svom radu analizirali samo 17 država, ali onih koje čine preko pola svetskog stanovništva i BDP-a. Upoređujući promene GPI-a utvrdili su da je njegov zenit dostignut 1978. godine, a da nakon toga sledi spor, ali konstantan pad.

Izvor: B92

Aman -- Arapska liga podržala je američkog državnog sekretara Džona Kerija u njegovom radu na nastavku izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora.

Keri je rekao da je učinjen značajn pomak u premošćavanju razlika izmedju dve zemlje, ali je odbio da to pojasni.

Na njegovoj šestoj poseti Bliskom istoku za šest meseci mandata američkog diplomate, Keri se juče u Jordanu sasatao sa predstavnicima aparapske lige i devet njenih članova koji podržavaju arpasko-izraelski mirovni plan koji je predložila Saudijska Arabija.

U saopštenju koje je dala posle susreta, arapska delegacija prihvatila je Kerijevu inicijativu, rečima da njegove ideje "stvaraju pogodnu klimu za novni početak pregovora, pogotovo novi i važni politički, ekonomski i bezbednosni elementi".

To saopštenje je značajno jer bi palestinskom vodji Mahmudu Abasu moglo da pruži politički paravan koji bi mu bio neophodan da opravda
nastavak pregovora skeptičnoj palestinskoj javnosti.

Abas je danas trebao da sazove sastanak vrha Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) da razgovara o tom pitanju.

Keri se sa Abasom sastao u Amanu juče poslepodne, a u ponedeljak su njih dvojica imala dugu radnu večeru.

Na konferenciji za štampu posle sastanka sa Arapskom ligom i Abasom, Keri je pomenuo "veoma širok" i "veoma značajan" jaz izmedju
Izraelaca i Palestinaca koji je dve strane sprečavao da se vrate pregovorima pre nekoliko meseci, kada je počinjao sa radom.

"Teškim i promišljenim, strpljivim radom, a najvažnije, tihim radom, uspeli smo da značajno umanjimo taj jaz", rekao je Keri i izrazio nadu da će "dve strane uskoro moći da sednu za isti sto".

Keri je odbio da razgovara o detaljima predloga koje je izneo arapskim zvaničnicima i nije objasnio kako su te razlike smanjene.

Palestinski zvaničnici saopštili su da je Keri izrazio nadu da će se nekakv okvir pregovora formirati do petka.

"Palestinci saradjuju ali je vreme da tu istu saradnju pokaže i Izraelska strana", rekao je palestinski ministar inostranih poslova Riad al Maliki koji je prisustvovao sastanku u Amanu, a isto mišljenje izrazio je i palestinski pregovarač Mohamed Ištajeh.

Nije jasno da li će se Keri sastati sa izraleskim premijerom Benjaminom Netanjahuom ili bilo kojim od njegovih visokih pomoćnika.
Poseta Izraelu nije bila u Kerijevom planu, ali su zvaničnici rekli da bi se to moglo promeniti.

Abas je odbijao da pregovara o miru dok Izrael ne obustavi svu gradnju u naselima na Zapadnoj obali. Izrael je to odbijao i insistarao da za razgovore, koji su zastali 2008. ne smeju postojati preduslovi.

Izvor: B92

Brisel -- Američka kompanija Monsanto, lider u proizvodnji genetski modifikovane hrane, povlači sve ahteve za uzgoj novih tipova semena u Evropskoj uniji.

Kao razlog kompanija navodi nedovoljne komercijalne izglede za takav uzgoj.

"Povući cemo sve zahteve u narednim mesecima", rekao je za Rojters predsednik i upravni diektor Monsanta za Evropu Hose Manuel Madero.

Monsanto navodi da se odluka tiče pet zahteva za gajenje genetski modifikovanog kukuruza, jednog zahteva za soju i jednog za šećernu repu.

Kompanija dodaje da neće povući zahtev za obnovu dozvole uzgoja kukuruza MON810, jedinog genetski modifikovanog kukuruza koji se trenutno komercijalno gaji u Evropi.

Madero je rekao da će odluka omogućiti kompaniji da se fokusira na sadnju klasičnih semena u Evropi, kao i na osiguranje dozvola za uvoz genetski modifikovanih organizama (GMO) uzgajanih u SAD i Južnoj Americi.

Portparol Evropske komisije je potvrdio da je Monsanto informisao Komisiju o nameri da povuče zahteve.

Iako je u EU dozvoljen uzgoj kukuruza MON810, neke zemlje, uključujući Francusku, Nemačku i odnedavno Italiju, uvele su nacionalne zabrane zbog snažnog protivljenja javnosti takvoj vrsti tehnologije.

Nemačka hemijska kompanija BASF je prošle gdine obustavila razvoj GMO semena u Evropi i celokupno poslovanje iz tog sektora premestila u SAD.

Uprkos javnom protivljenju GMO, Evropa je jedan od najvećih svetskih kupaca genetski modifikovanog žita i godišnje uvozi preko 30 miliona tona GMO stočne hrane.

Izvor: B92