Detroit -- Grad Detroit proglasio je danas bankrot i tako postao najveći grad u američkoj istoriji koji je to učinio.

Kako prenosi Blic, trenutni deficit gradskog budžeta Detroita iznosi oko 380 miliona dolara, ali je procenjeno da je dugoročni dug veći od 17 milijardi dolara.

Detroit je nekadašnji centar automobilske industrije u SAD.

Kevin Or, koga je država Mičigen imenovala za menadžera za vanredne situacije, u četvrtak je zatražio od federalnog sudije dozvolu da grad bude stavljen u zaštitu od bankrotstva.

Nakon perioda od 30 do 90 dana sud će odlučiti da li grad ima pravo na zaštitu od bankrotstva.

Blic piše da je mnogo faktora uticalo na današnje stanje Detroita. Detroit je izgubio četvrt miliona stanovnika između 2000 i 2010. Broj stanovnika koji je u 1950-im godinama dostigao 1,8 miliona, danas iznosi jedva 700.000. Veliki deo srednje klase i na desetine preduzeća, pobegli su iz Detroita, odnoseći veliku količinu poreskog novca sa sobom.

U poslednjih nekoliko meseci, grad se oslanjao na pomoć države kako bi isplatio zarade zaposlenima.

I drugi gradovi, kao Njujork, Klivlend ili Filadelfija imali su svojevremeno velike finansijske probleme, ali nisu proglasili bankrot, već su svoje dugove reprogramirali.

Izvor: B92

Bajden i Rusefova o špijuniranju

Brazilija -- Potpredsednik SAD Džozef Bajden razgovarao je sa predsednicom Brazila Dilmom Rusef o optužbama da su SAD špijunirale Internet komunikaciju Brazila.

Najveća latinoamerička država rekla je da objašnjenja Vašingtona o tajnim programima elektronskog nadgledanja, koje je sprovodila američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA), nisu bila zadovoljavajuća.

"Bajden je izrazio žaljenje zbog negativnih posledica u Brazilu i ponovio je spremnost američke vlade da pruži više informacija o tome", izjavila je brazilska ministarka za komunikacije Helena Šagas, preneo je Rojters.

Bajden je ponovio poziv Brazilu da pošalje delegaciju u SAD kako bi dobila više tehničkih i političkih detalja o tom slučaju, rekla je Šagasova, dodajući da je Brazil prihvatio predlog, ali da još nije odlučio ko će i kada ići.

Pozivajući se na dokumente čijim objavljivanjem je odbegli bivši američki obaveštajac Edvard Snouden uzdrmao svetsku javnost, brazilski list "Globo" je ovog meseca objavio da je NSA pratila milijarde mejlova i telefonskih razgovora u Brazilu tragajući za sumnjivim aktivnostima.

Latinoameričke države je to razgnevilo zato što smatraju da je prekršen njihov suverenitet i zahtevale su objašnjenje i izvinjenje.

Američki ambasador u Brazilu Tomas Šenon priznao je da SAD prikupljaju velike količine podataka u elektronskom saobraćaju, ali je rekao da ne pristupaju sadržaju poruka niti sprovode nadgledanje na teritoriji Brazila. On je dodao da nije preneta tačna slika o američkom prikupljanju informacija.

U Brazilu, najvećem trgovinskom partneru SAD u Latinskoj Americi, gnevni senatori su postavili pitanje opravdanosti posete Vašingtonu koju Rusefova planira za oktobar, a pod znakom pitanja je i kupovina američkih bombardera vredna milijardu dolara.

Rusefova je Bajdenu rekla da plan posete nije otpao i da se nada da će do tada biti razjašnjeno pitanje špijuniranja, penela je Šagasova.

"Privatnost građana i suverenitet zemalja ne mogu se kršiti u ime bezbednosti", kazala je Rusefova Bajdenu.

Izvor: B92

Sofija -- Više stotina demonstranata blokiralo je ulaz u zgradu bugarskog parlamenta, sukobili se s policijom, sprečavajući poslanike da izađu iz Sobranja.

Tom prilikom, lakše je povređeno sedam demonstranata i dva policajca, javio je bugarski radio.

Uzvikivajući "Mafija" i "Ostavka", protivnici vlade koju vode socijalisti bacali su plastične boce i druge predmete na dobro obezbeđivan autobus, kojim je trebalo da poslanici odu iz skupštine gde su razgovarali o rebalansu budžeta.

Nakon nekoliko pokušaja da napuste prostor oko parlamenta, autobus je poslanike vratio u skupštinu, javio je nacionalni radio, preneo je Rojters.

Čarke sa policijom u opremi za razbijanje demonstranata su kasno sinoć okončane, ali demonstranti i dalje blokiraju izlaz iz parlamenta u kojem se nalazi više od 100 poslanika, ministara i novinara.

Bugarski predsednik Rosen Plevneliev apelovao je na smirivanje situacije i da se izbegnu provokacije.

"Apelujem na demonstrante da održe protest onakav kakav je bio do sada i na način koji je impresionirao Evropu - miran, civilizovan i sa ciljem da se dostignu vrednosti demokratskog društva", naveo je Plevneliev u saopštenju.

Demonstranti su se danas 40. dan zaredom okupili u centru Sofije u znak protesta zbog korupcije i siromaštva, pozivajući vladu premijera Plamena Orešarskog predvođenu socijalistima, da podnese ostavku.

U međuvremenu su pristalice vlade održale kontramiting kod Nacionalne palate kulture, a najavili su da će se 25. jula okupiti ispred nemačke ambasade, a 26. kod američke.

Bugarska je dobila novu vladu posle prevremenih izbora koji su održani 12. maja, nakon što je prethodni kabinet podneo ostavku usred protesta protiv oštrih mera štednje.

Postavljanje kontroverznog medijskog magnata Deljana Peevskog na čelo nacionalne bezbednosne agencije razgnevilo je javnost i dovelo do protesta, koji se od 14. juna svakodnevno organizuju.

Odluka o imenovanju Peevskog je odmah poništena, ali demonstranti i dalje optužuju vladu da je iskorumpirana i traže da podnese ostavku.

Izvor: B92

 
Šefovi diplomatija Nemačke i Austrije Gvido Vestervele i Mihael Špindeleger ocenili su da odgovori SAD na zabrinutost evropskih zemalja zbog špijunskih aktivnosti američke Nacionalne bezbednosne agencije nisu dovoljni i da je potrebno da američki partneri kažu "šta su stvarno radili".

 
"Postoje prvi napori rasvetljavanja, ali odgovori za sada nisu bili dovoljni", istakao je Verstervele u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".

Špindeleger je istakao da je ono što je do sada dobijeno bio usmeni izveštaj ambasadora SAD u saglasnosti sa američkom vladom.

"I za nas to naravno nije ono što smo očekivali od partnera. A to je da nam jasno kažu šta su stvarno radili", podvukao je on.

Vestervele nije želeo da spekuliše o posledicama ukoliko se obistine optužbe koje idu tako daleko do tvrdnji da je NSA prisluškivala sednice u Briselu.
On je naglasio da je odlučujuće da se stvar rasvetli i donesu ispravni politički zaključci.
Snouden: Čitaju sve mejlove i poruke na društvenim mrežama
SAD prisluškivala i u Evropi, EU zahteva objašnjenje  | Foto: Andrej Isaković

"O jednom smo se dogovorili, a to je da ćemo se zajedno sa pojedinim partnerskim zemljama u Evropi založiti za međunarodnu inicijativu kako bi zaštita podataka bila poštovana kao ljudsko pravo, kao i da se međunarodni okviri, koji potiču još iz 60-tih godina, prilagode našem dobu", objasnio je šef nemačke diplomatije.

Špindeleger je dodao da treba razjasniti i tvrdnje da su postojali ugovori izmedju austrijskih institucija i NSA, jer se mora pojasniti da li je postojala institucionalna saradnja.

"Očigledno da mi u Evropi drugačije pojmimo slobodu komunikacije u odnosu na američku administraciju i o tim razlikama moramo razgovarati", poručio je Sspindeleger.

Vestervele je podvukao da se špijuniranje prijatelja ne može obrazlagati bezbednosnim interesima dodajući da je normalno da postoji saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Vezano za bivšeg službenika NSA Edvarda Snoudena koji je otkrio čitavu aferu špijuniranja, objavivši poverljive dokumente, oba ministra su jasno rekla da mu neće biti pružen azil u Nemačkoj i Austriji, jer podnet zahtev ne odgovara pravilima.

"Zahtev Snoudena ne odgovara pravilima i ne može na toj osnovi biti pokrenut postupak za dobijanje azila", objasnio je Špindeleger.
Vestervele je istakao da je nadležno ministarstvo u Nemačkoj došlo do zaključka da ne postoje razlozi za davanje azila.

"S jedne strane, jer na sopstveni zahtev ima boravišni status u Rusiji, a na drugoj su SAD parlamentarna demokratija sa nezavisnim pravosuđem", kazao je on.

Izvor: Alo

Sarajevo -- Zabrana uvoza mlečnih, konditorskih i drugih proizvoda trebalo bi da ostane na snazi dok se ne ispune standardi EU kakvi se traže od BiH kad izvozi u Hrvatsku.

Nakon što je prošle sedmice BiH zabranila uvoz mesa iz Hrvatske, popis je proširen, te se zabranjuje i uvoz keksa, konzervi i ribe, prenosi HRT, piše sajt Seebiz.net.

Takvu odluku smatraju logičnim sledom okolnosti nakon ulaska Hrvatske u EU.

Prema najnovijoj odluci, BiH neće uvoziti, među ostalima, PPK Valpovo, Koestlin, Sardina, Ravlić i 40-ak drugih proizvođača.

Zabrana uvoza proizvoda mlečnih, konditorskih i drugih proizvoda trebalo bi da ostane na snazi dok se ne ispune standardi Evropske unije kakvi se traže od BiH kad izvozi u Hrvatsku.

Podsetimo, BiH je prošle nedelje za 53 hrvatska preduzeća, koja se većim delom bave proizvodnjom i preradom mesa, zabranila uvoz u BiH dok se ne ispune EU standardi proizvodnje.

Odluka o novom “uvoznom rezu” vlasti u BiH nastupila je nakon ulaska Hrvatske u EU i ocene da od hrvatskih firmi treba tražiti da ispune sve uslove koji pri izvozu važe u Uniji, baš onako kako se to traži od BiH kada izvozi u Hrvatsku.

"Neprijatno smo iznenađeni odlukom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH. Ako zadovoljava standarde tržišta BiH, verujte da svi proizvodi Republike Hrvatske zadovoljavaju barem minimalno uslove" – reagovao je tada hrvatski ministar Tihomir Jakovina.

Izvor: B92

 

Ovo cu da linkujem tako u, nama opominjucu, temu

Tunis -- Više hiljada građana Tunisa provelo je prošlu noć ispred sedišta Ustavne skupštine, zahtevajući ostavku Vlade. Sazvan hitan sastanak vlade.

Islamistička vlada u Tunisu sazvala je jutros vanrednu sednicu dok hiljade demonstranata drugu noć zaredom ispred parlamenta traže njenu ostavku posle ubistva istaknutog vođe opozicije.

Tenzije u Tunisu ponovo su eskalirale pošto je prošle sedmice ubijen istaknuti opozicioni vodja Mohamed Brahmi, što je drugo po redu ubistvo opozicionara za samo šest meseci.

Mnogi Tunižani krive vladu, predvođenu islamističkom partijom Enada, za ova dva ubistva, a naročito zbog neuspeha da se izbori sa radikalnim islamistima, odgovornim za seriju napada izvedenih posle "arapskog proleća" 2011. kada je svrgnut diktator Zine El Abidine Ben Ali.

U podne je zakazan sastanak najvećeg radničkog sindikata UGTT koji će, kako je najavio, odlučivati o sudbini zemlje, budući da je i sada i prilikom prethodnog ubistva organizovao štrajkove širom Tunisa.

Ispred Nacionalne ustavotvorne skupštine četvrti dan za redom nalazi se grupa od 30 demonstranata, a protekle noći na trg Bardo ispred parlamenta izašlo je oko 10.000 pristalica i protivnika vlade. Policija je vozilima i metalnim ogradama razdvojila dve grupe čiji broj se uvećavao kako se bližio kraj ramazanskog posta u tom danu.

Opozicioni poslanici i sekularni političari pridružili su se protivnicima islamističkog režima koji traže ostavku vlade, uzvikujući - "Ljudi žele da vide 'pad' ubica".

S druge strane, pristalice vlade su poručile - "(Ti) ljudi su muslimani i neće kapitulirati", prenosi Frans pres. Poslanik vladajuće Enade Fathi Ajadi rekao je u izjavi agenciji da "oni koji bojkotuju Skupštinu, izdaju zemlju". "Ne pristajemo (na ostavku) dok ciljevi iz 2011. ne budu ostvareni i u ovoj zemlji neće biti državnog udara", poručio je Ajadi.

Predsednik Ustavotvorne skupštine Mustafa Ben Džafar pozvao je na uzdržanost i zatražio od poslanika da se vrate na posao i dugo odlaganom radu na izradi novog Ustava zemlje.

Tenzije u Tunisu se najverovatnije uskoro neće smiriti, jer opozicija poziva građane na još masovnije demonstracije. Ubistvo Brahmija zaoštrilo je podele između islamističke vlade i sekularne opozicije koje traju još od narodne revolucije pre dve godine. Podela ima i u redovima vladajuće koalicije, pa je tako član koalicione partije Enade, Hedi Ben Abes najavio da će napustiti svoju partiju.

Vlasti odbacuju odgovornost za ubistvo Brahmija i tvrde da su ga ubili radikalni salafisti grupe Ansar al-Šarija, povezane sa Al Kaidom.
Ta grupa je odbacila odgovornost i nazvala je njegovo ubistvo "političkim atentatom".

Izvor: B92

Rijad - Izgradnja metroa dugog 176 kilometara u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu, za koju su angažovane tri kompanije, koštaće 22 milijarde dolara, saopštile su vlasti ove arapske države.


 
Prestonica Saudijske Arabije dobiće metro sa šest linija, kako bi se rasteretio gust saobraćaj ovog šestomilionskog grada, preneo je AFP.

Dve linije će graditi američka kompanija Bećtel Corp, a cena radova trebalo bi da bude oko 9,45 milijardi dolara.
 
Tri linije metroa izgradiće španska kompanija FCC Konstrakšen, po ceni od 7,88 milijardi dolara, dok je izgradnja jedne linija poverena italijanskoj firmi Fomento u iznosu od 5,21 milijardi dolara.
 
Projekat podrazumeva i izgradnju autobuskih linija koje će povezivati različite delove grada sa metroom, a vlasti su najavile nabavku hiljadu autobusa.

Dvadeset odsto mreže metroa u Rijadu, koji bi trebalo da bude završen za 56 meseci, radiće na solarnu energiju.


Izvor: Blic

Indijski Odbor za promociju stranih investicija uslovno je u ponedeljak odobrio dogovor vredan 379 miliona dolara kojim bi 24 odsto akcija kompanije Džet ervejz bilo prodato aviokompaniji Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

To bi bila prva strana investicija u indijskoj avioindustriji pošto su prošle godine ublažena ograničenja sklapanja dogovora u tom sektoru.
 
Džet ervejz mora da dobije i odobrenje vlade za sve promene dogovora akcionara i Etihada, a prema odluci Odbora svaka arbitraža će se rešavati po indijskim zakonima, prenela je indijska novinska agencija PTI.
 
Etihad je smanjio broj svojih direktora u odboru Džet ervejza s tri na dva, čime je indijskoj aviokomapniji ostavio efektivnu kontrolu.
 
Džet ervejz, osnovan 1993, jedna je od najvećih domaćih aviokompanija u Indiji i drugi po veličini međunarodni avioprevoznik, posle državne kompanije Er Indija.
 
Prihode od realizacije dogovora s Etihadom verovatno će uložiti u proširivanje svoje flote od 100 aviona.
 
U Indiji sa 1,2 milijardi stanovnika, godišnje ima 160 miliona avionskih putnika, domaćih i stranih. Australijski Centar za avijaciju predviđa da će se taj broj utrostručiti do 2020. godine.
 
Indija je od prošle godine dozvolila da strano vlasništvo u aviokompanijama može da bude do 49 odsto, u okviru reformi u cilju oživljavanja ekonomije.
 
Etihad, osnovan 2003. godine, nastoji da sklopi partnerstva s aviokompanijama širom sveta boreći se s konkurentima Katar ervejz i Emirats, sa sedištem u Dubaiju.

Izvor: Blic

Međunarodni monetarni fond (MMF) pustio je u ponedeljak Grčkoj tranšu pomoći od 1,72 milijarde evra (2,29 milijardi dolara) nakon kompletiranja revizije reformi koje ta zemlja sprovodi u okviru međunarodnog programa za spasavanje.

Ova najnovija tranša znači da je Grčka do sada od MMF primila ukupno 8,24 milijarde evra (10,94 milijarde dolara) pomoći za spasavanje koju je toj prezaduženoj članici zone evra odobrio u martu 2012. zajedno sa Evropskom unijom i Evropskom centralnom bankom (ECB), prenela je agencija AFP.

U petak je 18-očlana evrozona dala zeleno svetlo za puštanje Grčkoj četiri milijarde evra pomoći za spasavanje pošto je ta zemlja ispunila uslove iz tog programa.

Grčka, kojoj su u dva navrata odobrene pomoći za spasavanje, još uvek će se pred kraj iduće godine suočiti s manjkom finansija od oko 3,8 milijardi evra, ali takozvana trojka međunarodnih kreditora nije previše zbrinuta zbog toga, rekao je u petak jedan zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman.

"Postoji program za pokrivanje manjka od oko 3,8 milijardi evra pred kraj 2014", rekao je taj izvor i dodao da, po mišljenju stučnjaka, ta cifra "nije prevelika".

Grčka će dobijati finansije iz programa za spasavanje koje su dogovorili EU, ECB i MMF do sredine 2014, rekao je taj izvor.

Prvu pomoć za spasavanje od 110 milijardi evra Grčka je dobila 2010. Pošto se ta svota pokazala nedovoljnom, odobren joj je drugi program, vredan 130 milijardi evra i uz to joj je otpisan dug u privatnom sektoru od preko 100 milijardi evra.

Atina je u zamenu za tu pomoć morala da sprovede drakonske mere štednje, uključujući drastično smanjenje penzija i plata u javnom sektoru u vreme kada se grčka ekonomija već šest godina nalazi u recesiji.

Izvor: Blic