Keri pozvao na smirivanje situacije u Južnom kineskom moru

BANDAR SERI BEGAVAN, Brunei - Državni sekretar SAD Džon Keri pozvao je danas na smirivanje situacije u Južnom kineskom moru gde rastu tenzije zbog teritorijalnih pretenzija Kine i Japana i još nekih zemalja tog regiona.

Keri je stigao danas u glavni grad Bruneja Bandar Seri Begavan da prisustvuje bezbednosnoj konferenciji Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (Asean). Brunej je poslednja zemlja u njegovoj višednevnoj turneji po Bliskom istoku i Aziji.
 
SAD su “jako zainteresovane” za to kako će se prići sporu u Južnom kineskom moru i kako će se ponašati zainteresovane strane, rekao je Keri u obraćanju ministrima spoljnih poslova iz Azije i zemalja Pacifika okupljenih u Bruneju, malom sultanatu u jugoistočnoj Aziji.
 
“Kao zemlja Pacifika i sila u tom regionu SAD imaju nacionalni interes za očuvanje mira i stabilnosti, poštovanje međunarodnog prava, nesmetanu privrednu razmenu i slobodu plovidbe u Južnom kineskom moru”, rekao je Keri na sastanku Aseana.
 
On je izrazio nadu da će se ustanoviti “kodeks ponašanja”, odnosno niz pravila za smirivanje tenzija i dodao da SAD ne žele da nadvlada bilo koja zemlja.
Kina polaže pravo skoro na celokupno Južno kinesko more, koje je raskrsnica važnih pomorskih puteva za svetsku trgovinu i gde se veruje da postoje velike rezerve nafte i gasa i veliki resursi za ribarenje.
 
Teritorijalne sporove sa Pekingom pored Filipina, Japana, Tajvana i Vijetnama imaju i Malezija i Brunej.
 
Napetost je porasla juče na početku ministarskog sastanka Aseana kada su Filipini ocenili da veliko kinesko vojno prisustvo u Južnom kineskom moru predstavlja “pretnju” za mir u regionu.
 
Tokom sastanka u Bruneju američki državni sekretar sastaće se i sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, s kim će jedna od glavnih tema razgovora biti o bivšem saradniku američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvadru Snoudenu, koji se trenutno nalazi u tranzitnoj zoni na aerodromu u Moskvi.
 
Predsednik Rusije Vladimir Putin u utorak je odbio da izruči Snoudena SAD koje ga traže zbog otkrivanja da je NSA špijunirala telefonske razgovore i internet komunikacije u SAD i u inostranstvu.
 
Keri će takođe razgovarati sa evropskim zvaničnicima u trenutku kada Evropska unija traži objašnjenja za američki program špijuniranja koji je, kako je otkriveno, imao za metu evropske institucije i milione evropskih građana.

Izvor: B92

Fišer: Crna Gora neuspešna u borbi protiv korupcije

U Crnoj Gori pravosuđe nije nezavisno i mora se osloboditi političkog uticaja, ocenio je ambasador Nemačke u Podgorici Pius Fišer, navodeći da je korupcija i dalje veliki problem i da su rezultati protiv nje loši.

Fišer je današnjim podgoričkim medijima kazao da je jedino Upravni sud Crne Gore pokazao znatnu nezavisnost u nekoliko njegovih odluka.
 
Ostali sudski slučajevi su otvorili određene sumnje u nezavisnost pravosuđa. U svakom slučaju, mogućnosti uticaja politike trebalo bi da se isključe ili eliminišu definisanjem primerenih ustavnih pravila o sastavu Pravosudnog i Tužilačkog saveta, kao i za izbor predsednika Vrhovnog, Ustavnog suda i državnog tužioca , naveo je on.
 
Na pitanje da li je dovoljno snažna borba u Crnoj Gori protiv korupcije i organizovanog kriminala, Fišer je rekao da u zadnje vreme nije vidio velikog uspeha u toj oblasti.
 
Neke od presuda, na koje smo gledali kao na dokaz uspešne borbe s korupcijom i organizovanim kriminalom, pokazale su se kao nekompletne, odnosno bile su poništene od viših sudskih instance , kazao je nemački ambasador.

Fišer je naveo da se, s druge strane, tolerancija javnosti prema korupciji smanjila.
- Smanjio se prag tolerancije za izvršioce tih đela, a porastao rizik da se počiniocima sudi za izvršeno krivično delo. To je ohrabrujući početak procesa transformacije i obuhvata celo crnogorsko društvo - rekao je on.

Izvor: Blic

Nafta iznad 101 dolara zbog nemira u Egiptu

Cene nafte su jutros ostale iznad 101 dolara za barel, nakon što su porasle usled nemira u Egiptu i pada zaliha u SAD.

Američka laka nafta za isporuku u avgustu poskupela je na Merkantilnoj berzi u Njujorku za 16 centi na 101,40 dolara za barel, dok je, sa druge strane, barel severnomorske nafte tipa "brent" na berzi u Londonu pojeftinio za 26 centi na 105,50 dolara za barel, prenosi agencija AP.
 
Dva faktora uticala su na jučerašnji rast cena: neredi u Egiptu i veliki pad zaliha nafte u SAD. Trgovci brinu da bi politički nemiri u Egiptu mogli da uspore isporuke nafte sa Bliskog istoka na svetska tržišta.
 
Egipatski predsednik Mohamed Morsi odbacio je ultimatum vojske da podnese ostavku ili sazove predsedničke izbore, naglasivši da će nastaviti da sledi "svoje planove za nacionalno pomirenje".
 
Vojska je potom obavestila Morsija da više nije predsednik, suspendovala ustav i sazvala prevremene izbore.

Iako Egipat nije veliki proizvođač nafte, Sueckim kanalom, koji je pod kontrolom te zemlje, dnevno prolazi oko četiri miliona barela tog energenta, što je oko 13 odsto prozivodnje Organizacije zemalja izvoznica nafte.

Sa Bliskog istoka dolazi oko četvrtina svetske proizvodnje sirove nafte, odnosno 23 miliona barela dnevno. Od toga oko dva miliona barela, odnosno 2,2 odsto svetske tražnje, svakodnevno prolazi kanalom, koji povezuje Sredozemno i Crveno more.

U SAD je Ministarstvo energetike juče navelo da su zalihe nafte pale za 10,3 miliona barela u odnosu na prošlonedeljni nivo, što je tri puta veći pad od očekivanog. Zalihe benzina takodje su smanjene, dok su analitičari očekivali njihov rast. Pad zaliha mogao bi da bude pokazatelj rasta američke tražnje

Izvor: Blic

Jeremić najavio istorijsku rezoluciju o saradnji UN i G20

Pedsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić najavio je za 9. jul odlučivanje o istorijskoj rezoluciji u GS o saradnji UN i G20 u globalnom ekonomskom upravljanju i borbi protiv svetske ekonomske krize.

Jeremić danas završava posetu Trinidadu i Tobagu, gde je kao počasni gost učestvovao na jubilarnom 40-om samitu Zajednice karipskih drzava CARICOM.
Jeremić je, pored učešhca na samitu, imao seriju bilateralnih susreta sa premijerima Trinidada, Jamajke, Bahama, Barbadose i Grenade, saopšteno je iz njegovog kabineta.

On je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Surinama, koji mu je uputio poziv da učestvuje na samitu država Latinske Amerike, koji će se održati u toj državi 1. septembra ove godine.
 
Tokom ovih sastanaka, Jeremić je upoznao sagovornike sa tokom izrade globalnih ciljeva održivog razvoja u GS, kao i sa pripremama za izradu nove razvojne strategije Ujedinjenih nacija za period 2015-2030. godine.
 
Predstavio je i predstojeće tematske debate srpskog predsedavanja GS UN, sa akcentom na debatu o socijalnoj nejednakosti koja ce se odrzati 8. jula i onoj o ulozi međunarodnih agencija za procenu kreditnog rejtinga koja je zakazana za 10. septembar.

Izvor: Blic

Portugalski premijer: Pronađena formula za stabilnost vlade

Premijer Portugalije Pedro Pasuš Koeljo izjavio je večeras da je vladajuća koalicija desnog centra izbegla raspad i pronašla formulu koja će joj osigurati opstanak i stabilnost, javile su agencije.

"Pronađena je formula koja će osigurati stabilnost vlade", rekao je Koeljo posle razgovora sa portugalskim predsednikom Anibalom Kavakom Silvom, preneo je Frans pres.

Rojters navodi da preostaje dogovor o svim detaljima za okončanje krize.
Britanska agencija navodi da je Koeljo rekao da je formula pronađena nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova u ostavci i liderom demohrišćanske stranke Socijalno-demokratski centar - Narodna stranka (CDS-PP), Paulu Portašem, tri puta u protekla 24 sata. CDS-PP je mlađi partner u koaliciji.

Portaš je ostavku podneo u utorak - što Koeljo nije prihvatio, a drugi, ključni, ministar zadužen za finansije, Vitor Gašpar, samo dan ranije.

Koeljo je rekao da će rešenje uključiti "put za garantovanje političke podrške CDS-PP vladi".

Premijer nije iznosio detalje o sporazumu i konačan rezultat zavisi od daljih pregovora sa Portašem, ali će - kako navode analitičari, verovatno uključiti više ministarskih pozicija za CDS-PP, navodi Rojters.

AFP prenosi pisanje portugalske štampe da bi premijer mogao da rekonstruiše kabinet i da Portašu funkciju vicepremijera zaduženog za ekonomiju.

"Perspektiva vanrednih izbora je toliko zastrašujuća za (Koeljovu) Socijaldemokratsku partiju, da će premijer učiniti sve da spasi koaliciju", rekao je saradnik Lisabonskog univerziteta Antonio Kosta Pinto.

Gašpar - koji se smatra arhitektom mera štednje u Portugaliji, kao razlog za svoju ostavku naveo je sve veću eroziju javne podrške u te mere, dok je portugalska štampa pisala da je Portaš bio nezadovoljan zbog imenovanja Marije Luiš Albukerki na Gašparovo mesto.

To je ocenjeno kao odustajanje premijera od promena ekonomske politike vlade, koja pokušava da ispuni uslove iz paketa dobijenog za spasavanje privrede od 78 milijardi evra iz 2011. godine.

"Molio sam predsednika vlade da svestrano razmisli o imenovanju novog ministra finansija i usaglasi ga sa drugim političkim snagama, ali on to nije učinio. U toj situaciji, uvažavajući odlučujući značaj Ministarstva finansija u određivanju ekonomske politike zemlje, ostajanje u vladi za mene je politički neprihvatljivo", naveo je Portaš u izjavi o ostavci.

Izvor: Blic

MMF odobrava Pakistanu zajam od 5,3 milijarde dolara

Međunarodni monetarni fond (MMF) i zvanični Islamabad postigli su dogovor o paketu pomoći Pakistanu u iznosu od 5,3 milijarde dolara, s ciljem sprečavanja ekonomske krize u toj zemlji čije su devizne rezerve "potonule" na opasno nizak nivo.

Najnoviji dogovor bi trebalo da umiri strahovanja od finansijske nestabilnosti u Pakistanu, zemlji sa 180 miliona stanovnika, koja ima nuklearno naoružanje, i na koju se SAD u velikoj meri oslanjaju u svojoj borbi protiv islamskih militanata.

Dogovor dolazi šest godina nakon poslednjeg aranžmana Pakistana sa MMF-om.

Prethodna vlada u Pakistanu nije uspela da ispuni veliki deo uslova postavljenih u okviru ranijeg zajma, među kojima je smanjenje deficita i veće prikupljanje poreza, što je uzrokovalo da nova vlada, koja je na vlast došla početkom juna, povede teške pregovore sa MMF-om, kako bi ubedila međunarodne finansijere da će ovaj put sve biti drugačije.

Šef misije MMF-a u Pakistanu, Džefri Frenks, poručio je da ta institucija ipak neće kažnjavati zemlju zbog neuspeha prethodnog rukovodstva.

Izvor: Blic

Da li se vraća najgore vreme dužničke krize?


Investitori traže od Portugalije kamate veće od osam odsto na dugoročne zajmove - to podseća na najgore vreme dužničke krize... da li se ono vraća?

Andreas Res, glavni ekonomista banke "Unikredit dojčland“, ne može da veruje da mediji pišu o ponovnom rasplamsavanju dužničke krize.

U Portugaliji je politička situacija napeta, "ali kada pogledate kakav napredak je ta zemlja ostvarila - na planu strukturnih reformi i štednje - ne verujem da to može da se nazove povratkom krize“, kaže Res za Dojče vele.

Stručnjak za finansije Volfgang Gerke, to vidi sasvim drukčije. On smatra da kriza nije prošla:

"Ona je samo prigušena ekstremno velikom količinom novca emisionih banaka kao i novcem iz spasilačkih fondova. Nije nikakvo iznenađenje što su tržišta odjednom ponovo postala nervozna, da nemaju poverenja u preduzete mere. Zbog toga je dužnička kriza i dalje u toku.“

Žarište broj jedan - Portugalija
Krizno žarište broj jedan je u ovom trenutku Portugalija.

Tamo su dva ministra podnela ostavke jer više nisu želela da učestvuju u spornoj vladinoj politici štednje. Međunarodni monetarni fond smatra da bi njen državni dug sledeće godine mogao da se popne na 140 procenata bruto društvenog proizvoda ako se konjunktura bude razvijala lošije nego što je očekivano. Tako gledano, malo je verovatno da bi Portugalija od sredine 2014. ponovo mogla sebe da finansira na tržištu - kada isteknu krediti zemalja evrozone, Evropske centralne banke i MMF ("Trojka“). Drugim rečima: potreban je drugi paket za spas Portugalije.

To podseća na Grčku, čime smo stigli i do kriznog žarišta broj dva.

Žarište broj dva - Grčka
Tamo stručnjaci Trojke upravo ispituju da li je Grčka ispunila uslove za sledeću tranšu kredita. U sredu vlada u Atini je morala da prizna da nije uspela da u potrebnoj meri redukuje broj radnih mesta u javnom sektoru. Nema napretka ni u privatizaciji.

Andreas Res i pored toga nalazi reči hvale za zemlju u kojoj se rodila dužnička kriza:

"Grčka je na planu štednje već postigla mnogo. Ali, tačno je i da mora još dosta toga da se uradi kada su u pitanju strukturne reforme.“

I pored svih mera štednje, grčki dug je ponovo dostigao 175 odsto BDP. Cilj kreditora da se do 2020. godine on smanji na 110 odsto izgleda sve manje realno. Mnogi stručnjaci smatraju da je neizbežan novi otpis dugova te zemlje. To bi pogodilo i nemačke poreske obveznike. To je škakljiva tema u vreme predizborne kampanje. Zbog toga Volfgang Gerke smatra da pre izbora za Bundestag neće biti novog otpisa dugova Grčkoj, a posle izbora će sve biti moguće.

I tržišta to tako vide i tako se ponašaju. Po mišljenju ovog stručnjaka, Grčka je odavno trebalo da napusti evrozonu uz odgovarajući program restrukturisanja privrede.

Žarište broj tri - Kipar
O izlasku Grčke iz evrozone se mnogo diskutovalo i špekulisalo, da bi ta tema bila zaključena pre godinu dana. Ali, sada bi jedna druga zemlja mogla da potraži sreću van evrozone: Kipar. I tu smo kod kriznog žarišta broj tri - prema jednoj anketi, 67 odsto Kiprana želi da se rastane od evra. Građani ostrvske republike moraju da uštede ukupno 13 milijardi evra da bi ih Trojka kreditirala sa deset milijardi. Imajući u vidu drastični pad BDP, vlada u Nikoziji je nedavno poslala Briselu poziv upomoć, koji je ostao bez odgovora.

Volfgang Gerke smatra da je politika spasavanja valute u velikoj meri kriva za očajnički položaj građana Kipra, ali i Grčke i Portugalije: "Pokušalo se sa spasavanjem banaka. Spasen je veliki međunarodni imetak, ali je teret prebačen na građane, iako su oni najmanje krivi za probleme.“

Izvor: B92

London -- Donji dom britanskog parlamenta podržao nacrt zakona koji garantuje održavanje referenduma o članstvu Velike Britanije u EU do 2017.

Zakonodavci u Donjem domu su posle retkog jednoglasnog glasanja, sa 304 glasa za i nijednim protiv, poslali taj nacrt na drugu stepenicu tog parlamentarnog procesa, mada postoje samo mali izgledi da on bude ozakonjen.

Parlamentarci iz evroskeptične Konzervativne partije britanskog premijera Dejvida Kamerona pružili su podršku tom predlogu, dok su pripadnici proevropske Liberalno-demokratske stranke, partnera u Kameronovoj koalicionoj vladi i opoziciona Laburistička partija bili protiv tog nacrta i uglavnom su ostali po strani.

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg izjavio je da je "veoma srećan" ishodom glasanja, prenela je agencija AFP.

Laburisti su pokušali da ometu taj predlog, koristeći parlamentarnu taktiku blokliranja, što najavljuje da će "na kasnijim fazama glasanja pokušati da ga na različite načine blokiraju", rekao je Hejg.

“To je, međutim, dobar početak za taj predlog koji naglašava našu opredeljenost za održavanje referenduma do 2017. o našem ostajanju u reformisanoj EU ili izlasku iz nje", rekao je Hejg za britanski BBC.

Kameron je obećao da će ponovo pregovarati o uslovima britanskog učešća u EU i da će zatim održati referendum posle opštih izbora 2015. godine.

Prošlomesečno ispitivanje javnog mnjenja agencije ICM pokazalo je da 35 odsto ispitanika daje podršku neodložnom održavanju referenduma, pri čemu je 43 odsto odgovorilo da bi glasalo za izlazak iz EU, a 40 odsto za ostajanje u tom bloku.

EU je već odavno osetljivo pitanje za britanske konzervativce koje je dovelo do pada vlade, sada pokojne, premijerke Margaret Tačer u 1990. i slabljenja njenog naslednika Džona Mejdžora.

Izvor: B92

I Mađarski parlament kritikovao EU

Budimpešta -- Mađarski parlament oštro kritikovao EU zbog toga što je EP odobrio izveštaj koji poziva na akciju protiv Mađarske zbog narušavanja ludskih prava u toj državi.

Nakon što je mađarski premijer Viktor Orban kritikovao Evropski parlament da koristi metode "sovjetskog stila", usledila je i kritika mašarskog parlamenta. Parlamentarci su u tekstu pozvali vladu da "ne podlegne pritisku EU", kojoj se Mađarska pridružila 2004. godine, prenela je agencija AFP.

"Sada usvajamo rezoluciju radi odbrane suvereniteta Mađarske i ravnopravnosti mađarskog naroda u Evropi", navodi se u tekstu.

Ta ljutita reakcija je usledila nakon što je Evropski parlament u sredu odobrio izveštaj u kojem se Mađarska poziva da ukloni antidemokratske stavove u Ustavu ili, u suprotnom, rizikuje sankcije.

U tom takozvanom "Tavarešovom izveštaju", nazvanom tako po portugalskom članu Evropskog parlamenta Rui Tavarešu koji ga je sačinio, kaže se da nedavne ustavne i zakonske promene u Mađarskoj "nisu u skladu" s vrednostima i standardima EU.

Tim ustavnim promenema u Madjarskoj ograničava se nezavisnost pravosudja, sužava se definicija porodice na heteroseksualni brak i dozvoljava vlastima da kažnjavaju beskućnike.

Ukoliko te odrednice ne budu korigovane, Mađarska rizikuje da "ozbiljno prekrši vrednosti" iz osnivačkog sporazuma EU, piše u izveštaju.

Ako se utvrdi da Mđarska narušava taj zakonski okvir EU, rizikuje da njeno pravo glasa u 28-očlanoj EU bude suspendovano, ističe se u izveštaju Evropskog parlamenta.

Evropski parlamentarci su saopštili da je Orban, koristeći svoju dvotrećinsku većinu kako bi doneo stotine novih propisa od dolaska na vlast 2010. godine, oslabio demokratski poredak u zemlji, time što je sproveo ustavne promene.

Većina mađarskih opozicionih partija je danas odbila da glasa o rezoluciji. Socijalistički član parlamenta Gabor Harangozo je rekao da je rezolucija "put koji vodi izlasku Mađarske iz EU".

Orban očekuje dalje konflikte sa Briselom, jer je Mađarska na udaru levičarskih političkih protivnika koji smatraju da vladino uvođenje poreza na velike banke i sniženje cena energeneta pogađa strani biznis.

Orbanova vlada je uvela niz populističkih budžetskih mera, uključujući porez na banke i neke druge poslovne sektore. Ona je takođe primorala energetske firme, koje su uglavnom u stranom vlasništvu, da snize cene gasa i električne struje za domaćinstva, što bi moglo da donese Orbanu nove glasove birača na izborima iduće godine.

Izvor: B92

Brazilski milijarder Ajki Bateišta, vlasnik rudnika i preduzeća za preradu gvozdene rude “MMX Minerakao & Metalikos SA” i energetske kompanije “MPX Energija”, koji je bogatstvo stekao u rudarstvu, metalurgiji i eksploataciji nafte i gasa, izgubio je oko 30 milijardi ličnog imetka od marta 2012. godine zbog niza neostvarenih poslovnih ciljeva i otkazanih projekata.

Ajki Bateišta, brazilski magnat koji je za godinu dana izgubio 30 milijardi dolara
U nastojanju da spase svoju imperiju, Bateišta je smanjio proizvodnju i broj zaposlenih u jednom od svojih rudnika gvozdene rude, dok će u drugom radovi biti obustavljeni na šest meseci, a većina radnika otpuštena, dok će nekima biti ponuđeni i kursevi za preobuku.
 
U telefonskom intervjuu iz Rio de Žaneira, šef Brazilskog centra za infrastrukturu, Adrijano Pireiš, ova je zbivanja nazvao “najnovijom epizodom sage o Ajkeu Bateišti”, a rudnike gvožđa, koji imaju dovoljno zaliha da zadovolje potrebe partnera i naručilaca još nekoliko meseci, “najslabijom karikom” u kompaniji.
 
Bateišta se juče povukao i sa mesta predsedavajućeg svoje kompanije “MPX Enegija”, u okviru sporazuma o preuzimanju od strane partnerske firme, od kog se nada uvećanju kapitala. Razmišlja i o novim prodajama i reprogramiranju dugova kako bi oporavio svoj privredni konglomerat, čije su akcije u 2013. godini zabeležile pad od 64 odsto - najveći među 16 sličnih koje ”Blumberg” prati!
 
Bateišta će u toku naredne godine morati da odustane od tri projekta u inostranstvu, a upozorava da bi na izvesno vreme mogao da obustavi i proizvodnju nafte.

Ako ste se zbog svega ovoga uplašili da je život bogataša ipak gorak, i da bi siroti Bateišta mogao ostati bez igde ičega, ne bojte se. Prema ovogodišnjoj “Blumbergovoj” proceni, brazilski magnat je još “težak” lepih 4,8 milijardi dolara.


Izvor: Blic