Minsk: Opozicija bojkotuje izbore

Minsk -- U Belorusiji se održavaju parlamentarni izbori sa kojih su opozicione partije povukle svoje kandidate jer smatraju da će izbori biti pokradeni.

Oko sedam miliona glasača u Belorusiji treba da izabere 110 poslanika u parlamentu.

Kako navodi agencija Frans pres, Belorusiji, najzatvorenijoj državi u Evropi, uvedene su sankcije zbog represije koje vlasti u toj zemlji sprovode nad predstavnicima opozicije.

Današnji izbori se održavaju dve godine pošto je aktuelni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko četvrti put izabran za šefa države, nakon čega su u zemlji ogranizovani masovni protesti zbog, kako se veruje, velike izborne krađe.

Državna izborna komisija Belorusije je 17. septembra saopštila da su opozicione stranke, Jedinstvena građanska partija i Beloruski nacionalni front, povukli svoje kandidate za izbora, u znak protesta zbog kršenja izbornih pravila. Dve partije pozvale su građane da ne izlaze na glasanje.

Dva dana kasnije je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) saopštila da njena dva posmatrača, koji su bili zaduženi da prate izbore, nisu dobili vizu za ulazak u Belorusiju.

Izvor: B92

Minsk: Izbori su uspeli

Minsk -- Poslanici 109 od 110 okruga izabrani su u beloruski parlament tokom izbora u nedelju, kaže predsednica Centralne izborne komisije Belorusije Lidija Jermošina.

Predsednica CIK je, pritom, izrazila sumnju da je u Predstavnički dom beloruske Nacionalne skupštine uspeo da uđe neko od predstavnika opozicionih stranaka, preneo je Itar-Tas s.

"Izbori su uspeli. Prema preliminarnim podacima, izabrano je 109 od 110 poslanika. U jednom okrugu deputat nije bio izabran", rekla je Jermošina, dodajući da jedan kandidat u Gomeljskoj oblasti nije dobio apsolutnu većinu glasova birača, pa će glasanje biti ponovljeno.

Pritom je dodala da je izlaznost na izborima bila 74,3 odsto od ukupno upisanih birača, prenela je RIA Novosti.

Najaktivniji region bila je Vitebska oblast, gde je glasalo više od 80 odsto građana, a u Minsku je najmanja izlaznost od oko 60 odsto.
Prema rečima predsednice CIK, od 18. do 23. septembra Komisiji je stiglo 110 žalbi, od kojih je najveći broj (36) u vezi sa konfliktima posmatrača sa izbornim komisijama.

Jermošina je najavila da će tačan spisak sa imenima svih poslanika biti objavljen na sajtu Komisije u ponedeljak tokom dana.

Izvor: B92

Posrednik UN na Kipru: Ujedinjenje bi rešilo spor


Medijator Ujedinjenih nacija na Kipru Aleksander Dauner izjavio je danas da grčka i turska zajednica na ostrvu imaju snažne ekonomske interese da postignu dogovor o ujedinjenju, jer bi to doprinelo rešavanju dužničkih problema i spora o eksploataciji gasnih polja.

- Ekonomske probleme imaju i grčki i turski Kiprani. Ovo je dobra prilika da podsetimo ljude da će pronalaženje rešenja za kiparski problem biti ekonomski veoma korisno i da će sigurno biti dobro primljeno u međunarodnoj zajednici - izjavio je Dauner, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Bana Ki-muna.


Grčka zajednica na Kipru, koja predstavlja ostrvo na međunarodnoj sceni, bila je primorana da zatraži finansijsku pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije u junu, kako bi spasla svoje banke, koje su izložene lošim zajmovima u Grčkoj.


Turska zajednica, koja živi na severnom delu ostrva, ekonomski i politički je izolovana i zavisi od finansijske pomoći iz Ankare.
- Trenutno je mirno, ali svi znaju da treba pronaći trajno rešenje - rekao je Dauner, čija se kancelarija nalazi na nekadašnjem međunarodnom aerodromu u Nikoziji, poprištu žestokih sukoba 1974. godine, kada je turska vojska zauzela severni deo ostrva.


Dauner je rekao da bi ujedinjenje smanjilo rizik od investiranja na Kipru, doprinelo rastu društvenog proizvoda i stvorilo kapacitet za otplatu dugova.
- To bi bio ekonomski podsticaj za Kipar upravo u trenutku kada mu je to potrebno. Postoje zalihe gasa, ali proći će godine dok ne počne njegova prodaja - dodao je on.


UN su pre četiri godine pokrenule novu rundu razgovora. Dauner je i dalje umereni optimista i smatra da će biti uspešan u zadatku na kojem su "pale" desetine međunarodnih zvaničnika.


- Nije lako. Već 38 godina ulažu se napori da se reši kiparski problem. Postignuto je dosta toga, ima mnogo približavanja i osnovni plan postoji, ali konačnog dogovora još nema - rekao je Dauner.


Grčka i turska strana postigle su principijelan dogovor da se ostrvo ujedini kao federacija, ali još se ne slažu u vezi sa načinom njegovog funkcionisanja.

Izvor: Blic

Ministar odbrane za vojnu intervenciju na severu Malija

Ministar odbrane Malija Jamusa Kamara rekao je da će njegova zemlja pozdraviti formiranje ligističke baze i komandne postaje u glavnom gradu Bamaku, odakle susedne zemlje mogu da pokrenu vojnu intervenciju za ponovno uspostavljanje kontrole nad severom zemlje.

Kamara je u Abidžanu u Obali Slonovače rekao da je informacija da Mali ne želi vojnike Ekonomske zajednice zapadnoafričkih zemalja (ECOWAS) u Bamaku samo "glasina".


On je dodao da se Mali slaže "sa raspoređivanjem snaga ECOWAS-a u Maliju i svih propratnih struktura".


Mali je u poslednje vreme slao pomešane signale o tome da li bi prihvatio vojnu intervenciju da povrati sever svoje teritorije, koji je pao u ruke pobunjenika povezanih s Al Kaidom. Dok je vlada tražila vojnu pomoć, vojska je istakla da neće prihvatiti intervenciju, ukoliko bude ograničena na sever Malija.


Mali, oko 20 godina jedna od najstabilnijih demokratija zapadne Afrike, u krizi je nakon državnog udara 22. marta ove godine, posle koga su tuareška plemena krenula u pobunu, s namerom da na severu uspostave svoju nezavisnu državu.

Njima su se pridružili islamisti, koji u Maliju žele da uvedu Šerijatski zakon.

Izvor: Blic

Premijer Kazahstana podneo ostavku

Premijer Kazahstana Karim Masimov podneo je ostavku nakon što se šest godina nalazio na čelu vlade najveće ekonomije u centralnoj Aziji, saopštila je danas pres služba predsednika države.

Masimov (47), imenovan za premijera januara 2007. godine, blizak predsedniku Nursultanu Nazarbajevu, govori tečno nekoliko stranih jezika i smatra se zaslužnim za ekonomski rast zemlje tokom svetske globalne krize, preneo je Rojters.


Nazarbajev je prihvatio ostavku Masimova dekretom koji je postavljen na predsednički vebsajt www.akorda.kz.


Prema navodima neimenovanog izvora iz kazahstaneke vlade, koje su prenele RIA Novosti, mesto premijera će preuzeti prvi zamenik premijera Serik Ahmetov, takođe, blizak saradnik predsednika Kazahstana, dok će Masimov predvoditi predsedničku administraciju.


Nakon ponovnog imenovanja za premijera posle januraskih izbora, Masimov je u intervjuu Rojtersu rekao da je u Kazahstanu neophodno sprovesti još političkih reforma uključujući reforme u civilnom društvu i pravosudnom sisitemu.

Izvor: Blic

Velike rate gutaju stanove

Beograd -- Iako sve više građana ne može da otplaćuje stambene kredite, bankari tvrde da mesta za paniku nema. Prosečna stambena pozajmica je oko 34 hiljade evra.

međutim, i pored tvrdnji da mesta nema mesta panici, sve je više onih koji ne mogu da otplaćuju rate.

Svaki drugi dinar koji srpski građanin duguje bankama nastao je zaduživanjem za kupovinu stana ili adaptaciju. Najveći broj stambenih kredita - 70 hiljada, osigurava Nacionalna korporacija koja preuzima i sve veći rizik.

"Mi smo preuzeli obevezu da uredno izmirujemo bankama za samo 350 stambenih kredita. To je procenat od 0,5 odsto. Međutim uočava se trend blagog porasta kredita koji imaju problem u otplati", kaže za RTS Saša Jovanović iz Nacionalne korporacije za garantovanje stambenih kredita.

Bankari kažu da prosečan srpski klijent ne ume da raspolaže kreditom, jer se zadužuje dugoročno, na primer kreditom za letovanje koji otplaćuje godinama. Sa problemima dugoročnih stambenih kredita, savet je drugačiji.

Masovnije stambeno kreditiranje traje tek devet godina, pa se ljudi nisu preterano zadužili, Prosečna stambena pozajmica je oko 34 hiljade evra. Ipak, ako dođe do toga da građani moraju da vrate hipoteku, u Nacionalnoj korporaciji savetuju da građani ne čekaju da to uradi banka, jer će sami dobiti bolju cenu.

Jovanović smatra da je najbolje rešenje da poverilac odnosno banka ne preuzima postupak naplate iz hipoteke nego da korisnik kredita pokuša da sam proda nepokretnosti i zatvori kredit ako je to moguće.

Stručnjaci ne veruju da smo pred velikom hipotekarnom krizom poput američke, mada situacija, kažu, nije bezazlena.

"Svega je 350 hipoteka pokrenuto na 90 hiljada stambenih kredita ali činjenica da 5.000 korisnika stambnih kredita ima problem jesete alarmantno", kaže ekonomski konsultant Vladimir Krulj.

Očito da je prošlo vreme olakog zaduživanja. Banke se sve više bore za kreditno sposobne klijente, preuzimajući uz profit i rizik neizvesnog zaduživanja

Izvor: B92

Rusija podiže ključnu kamatnu stopu

Moskva -- Centralna banka Rusije je predstavila planove za podizanje ključne kamatne stope po drugi put u poslednje tri nedelje.

Planovi su predstavljeni zbog toga što su rizici od visoke inflacije veći od brzog usporavanja rasta.

Zamenik guvernera Banke Rusije, Aleksej Uljukajev, je uoči sastanka centralne banke, koji se održava u petak ,rekao da ne može odbaciti mogućnost ponovnog podizanja referente stope, nakon što je 13. septembra povećana sa osam na 8,25 odsto, po prvi put u ovoj godini.

Takvim potezom je Rusija postala jedina velika svetska ekonomija koja je podigla troškove zaduživanja tokom tekućeg globalnog talasa finansijskih poteškoća i zabrinutosti u pogledu evrozone.

"Smatramo da su rizici od visoke inflacije veći od opasnosti usporavanja rasta", rekao je Uljukajev.

"Ne odbacujemo mogućnost niti ostavljanja kamatne stope na nepromenjenom nivou ni njenog podizanja", dodao je on.


Izvor: B92

Poziv Sakašviliju: Daj ostavku

Tbilisi -- Lider gruzijske opozicije koja je pobedila na izborima, milijarder Bidzin Ivanišvili, kritikuje šefa države Mihaila Sakašvilija i poziva ga da podnese ostavku.

Ivanišvili je na konferenciji za novinare ocenio da je većina reformi koje je sprovodio Sakašvili "smešna", a njegova ideologija "zasnovana na lažima". "Jedina ispravna odluka Sakašvilija je da sada podnese ostavku", kazao je Ivanišvili.

Napad gruzijskog milijardera na predsednika usledio je nekoliko sati pošto je Sakašvili priznao poraz svoje stranjke na poslaničkim izborima održanim u ponedeljak.

Ivanišvili je rekao da je prisustvo medjunarodnih posmatrača sprečilo kradju glasova, i da bi Sakašvili trebalo da bude zahvalan opoziciji što je "na kraju mogao da sačuva reputaciju" demokratskog lidera.

Gruzija, kako je istakao, ostaje posvećena poboljšanju odnosa s Rusijom i namerava da postane članica NATO.

"Potrebno je da normalizujemo odnose s Rusijom. Naša strategija da postanemo članica NATO ostaje nepromenjena", kazao je Ivanišvili.

Na osnovu podataka sa 25 odsto glasačkih mesta, na kojima se bira 77 poslanika po proporcionalnom sistemu, Gruzijski san osvojio je 53,19 odsto, a Sakašvilijev Ujedinjeni nacionalni pokret 41,51 odsto glasova, saopštila je ranije danas Izborna komisija.

Predsednik Sakašvili priznao je poraz svoje stranke.

Parlamentarna većina će formirati vladu što znači da je Ivanišvili verovatno budući premijer.

Drugi mandat Sakašvilija kao šefa države ističe oktobra iduće godine.

Izvor: B92

Egipat uzima kredit od Turske

Turska će Egiptu dati kredit od milijardu dolara, dogovorili su se premijer Taip Erdogan i predsednik Mohamed Mursi, preneo je turski dnevnik Hurijet.

Istovremeno dve zemlje su saopštile da rade na još jednoj finansijskoj konstrukciji, takođe u visini milijardu dolara, pomoću koje će se roba i usluge izvoziti iz Turske u Egipat.


Za osam meseci ove godine obim trgovine između Turske i Egipta dostigao je 3,5 milijardi dolara. U bliskoj budućnosti godišnji promet robe može da dostigne 10 milijardi dolara, rekao je ministar ekonomije Turske Zafar Čaglajan.


Prema ministru Čaglajanu, dve države su rešile da obnove postojeće trgovinske sporazume i da im dodaju član o trgovini prehrambenim proizvodima.


Predsednik Mursi je tokom boravka u Ankari u nedelju istakao da je Egipat postao značajno tržište sa 90 miliona stanovnika, a dobit od investicija u zemlji je veća nego u mnogim drugim zbog niske cene proizvodnje.


Istovremeno, predstavnici egipatska grupa IDG i turska kompanije Elif Plastik potpisale su ugovor o saradnji, po kome će potonja investirati u narednom periodu u Egipat oko 160 miliona dolara.


U poslednje vreme, zbog političke nestabilnosti, finansijski položaj Egipta je znatno pogoršan.


Deficit budžeta u 2011. je bio 7,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
U 2012. ukupan budžetski deficit dostigao je 22,6 milijardi dolara. Vlada u Kairu je već tražila pomoć Međunarodnog monetarnog fonda u visini 4,8 milijardi dolara.

Izvor: Blic

Tbilisi i Moskva opet prijatelji?

Moskva -- Pobeda milijardera Bidzina Ivanišvilija, bliskom Rusiji, na izborima u Gruziji, nagoveštava odmrzavanje odnosa između Tbilisija i Moskve.

Stručnjaci kažu da to ipak ne znači i korenitu promenu.

Neslaganje sa susednom Rusijom bilo je jedna od glavnih tema u izbornoj kampanji u toj bivšoj sovjetskoj republici.

Opozicija je zamerala gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju da je počeo kratki rat protiv Moskve 2008. godine, dok je vladajuća stranka optuživala Ivanišvilija, koji se obogatio u Rusiji, da igra igru Kremlja.

Lider gruzijske opozicije kritikujovao je danas šefa države Mihaila Sakašvilija i poziva ga da podnese ostavku.

Neposredno pre nego što je Sakašvili danas priznao poraz, Ivanišvili je podsetio da namerava da ide ka normalizaciji odnosa sa Rusijom, prekinutih u vreme sukoba, ali je istovremeno rekao da želi da Gruzija postane članica NATO, na šta Rusija ne gleda blagonaklono.

Neizbežno će se "nešto promeniti" na ljudskom planu, Ivanišvili nije stranac u Moskvi, nije to Sakašvili, rekao je politolog Aleksej Malačenko za agenciju Frans pres.

Od prekida diplomatskih veza sa Tbilisijem 2008. godine ruske vlasti odbijaju svaki kontakt sa Sakašvilijem koji je postao miljenik zapada posle revolucije 2003. godine koja ga je dovela na vlast.

"Ivanišvili je prihvatljiviji" u očima ruskih zvaničnika, rekao je Vladimir Jarihin, zamenik direktora instituta Zajednice nezavisnih država, i predvideo "odmrzavanje" odnosa dve zemlje.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev je pozdravio pobedu Ivanišvilija i ocenio da će biti "konstruktivnije i odgovornije snage u parlamentu" u Gruziji.

Politolog Malačenko smatra da će nastupiti period očekivanja i nade i Rusija krenuti da se otvara prema gruzijskoj opoziciji.

On je rekao da će se posebno poboljšati ekonomski odnosi dve zemlje i da očekjuje da će ruski embargo na uvoz mineralne vode i gruzijskih vina uveden 2006. biti ukinut.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da koliko god da je rusofil Ivanišvili neće popustiti po vrlo osetljivom pitaju Južne Osetije i Abhazija, dve sepratističke gruzijske teritorije koje je Moskva priznala posle rata.

"Nijedan gruzijski vođa neće priznati njihovu secesiju, a mi (Rusi) nećemo povući njihovo priznanje", rekao je Aleksandar Konovalov, predsednik Instituta za strateške procene.

S druge strane Rusi ne treba da se plaše da će Tbilisi ući u NATO vrlo brzo. Konovalov je rekao da zapadna alijansa ne prima zemlje sa nerešenim teritorijalnim pitanjima.

Izvor: B92