"Možemo gađati mete širom Izraela"

Bejrut -- Vođa libanskog Hezbolaha kaže da ta organizacija ne poseduje hemijsko oružje ali da u slučaju rata s Izraelom, toj zemlji može naneti veliku štetu.

Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha, upozorio je da za slučaj rata, njegova organizacija poseduje projektile koji mogu pogađati mete širom Izraela.

On je rekao da Hezbolah nema potrebe za hemijskim ili nuklearnim oružjem i da postoje mete u Izraelu, koje bi ako budu pogođene, mogle da imaju isti efekat. Agencija AP navodi da je mislio na izraelska nuklearna postrojenja.

Izrael i Hezbolah su 2006. vodili jednomesečni rat u kojem je poginilo 1.200 Libanaca i 160 Izraelca.

Hezbolah je u tom sukobu ispalio skoro 4.000 projektila na Izrael i veruje se da je u međuvremenu unapredio svoje oružje.

Izvor: B92

U "operaciji Sinaj" 32 mrtvih

Kairo -- Egipatska vojska ubila je 32 osobe za koje je navela da su "kriminalni elementi", u obimnoj operaciji koju poslednjih mesec dana vodi na Sinajskom poluostrvu.

Egipat je pokrenuo veliku bezbednosnu operaciju na Sinaju nakon napada pripisanih islamskim ekstremistima u kojima je 5. avgusta ubijeno 16 graničara na granici Egipta sa Izraelom.

Portparol egipatske vojske, pukovnik Ahmad Mohamed Ali kazao je novinarima da je 38 osoba, među kojima ima stranaca, uhapšeno tokom "operacije Sinaj" pokrenute 7. avgusta.

"Operacija će se nastaviti do postizanja ciljeva, koji nisu samo vojni već i usmereni na razvoj Sinaja, jednu od najsiromašnijih oblasti Egipta", dodao je on.

Ali je rekao i da je raspoređivanje vojske u toj oblasti, čija je demilitarizacija predviđena izraelsko-egipatskim mirovnim sporazumom iz 1979, obavljeno u "koordinaciji" sa Izraelom.

Iraelski ministar odbrane Ehud Barak izrazio je 30. avgusta nadu da će se egipatska vojska po okončanju operacije povući sa Sinaja.

"Ako je potrebno da Egipćani uvedu snage na Sinaj, neka to urade i povuku se po okončanju operacije, mislim da će tako i biti, ali videćemo", kazao je Barak.

Pukovnik Ali je rekao i da je u operaciji uništen 31 tunel, koji je povezivao pojas Gaze sa egipatskom teritorijom.

Posle ubistva graničara, jedan egipatski zvaničnik tada je za napad optužio "džihadiste" iz pojasa Gaze, što je demantovao Hamas, koji kontroliše tu teritoriju.

Izvor: B92

Oland: Stanje francuske ekonomije lošije no što sam mislio

Predsednik Francuske Fransoa Oland izjavio je večeras da je ekonomija zemlje "čak u lošijem stanju" nego što je on očekivao, jer je došlo do produbljivanja krize.

Oland je rekao za francuski kanal TF1 da će rast domaćeg bruto proizvoda (BDP) ove godine "jedva" biti iznad nule, dok će sledeće godine iznosti tek 0,8 odsto.


Socijalistička vlada koju predvodi Oland prethodno je saopštila da će BDP sledeće godine zabeležiti rast od 1,2 odsto. On je obećao da će snažnije pogurati svoj plan da se porez na dohodak najbogatijih građana poveća na 75 odsto.


Oland je izrazio očekivanje da će do kraja godine moći da obnaroduje program za podizanje ekonomskog rasta Francuske i njene sposobnosti da bude konkurentna. Prema njegovim rečima, rezultate bi trebalo očekivati u 2014. godini.


Oland je rekao i da mu je cilj da do kraja sledeće godine preokrene nabolje sadašnji trend rasta nezaposlenosti.

 

Stopa nezaposlenosti u Francuskoj je trenutno 10 odsto, ali ona među mlađima od 25 godina iznosi čak 22.8 odsto.


Oland je obećao da će do kraja njegovog mandata, 2017. godine, "Francuska biti u stanju da kaže kako se u njoj živi bolje nego 2012. godine".

Izvor: Blic

Bugarska u vreme komunista etnički očistila Turke

Odlazak 340.000 etničkih Turaka iz Bugarske između juna i septembra 1989. godine bio je etničko čišćenje a ne dobrovoljan odlazak kako je predstavljeno u to vreme, potvrđuju juče objavljena nova dokumenta iz bugarske arhive.

- Suočavamo se sa masovnim egzodusom... koji je svakako neophodan i povoljan po nas - rekao je komunistički diktator Todor Živkov vodećim partijskim funkcionerima Bugarske na početku etničkog čišćenja jula 1989. godine, prema dokumentaciji bugarske bivše komunističke partije.


- Ukoliko ne učinimo da tih 200.000 do 300.000 ljudi ne ode, za 15 godina Bugarska neće postojati. Bugarska bi bila drugi Kipar - rekao je Živkov, aludirajući na sredozemno ostrvo koje je 1974. godine podeljeno na severni turski i južni grčki deo.


Pomenute izjave Živkova nalaze se među 2.459 dokumenata Izvršnog komiteta bugarske komunističke partije koja su objavljena danas na veb-sajtu državne arhivske agencije (www.arćives.bg/politbiro).


Bugarska je 29. maja 1989. godine otvorila granicu sa Turskom (bila zatvorena do pada komunizma) da bi ohrabrila odlazak dela svoje turske manjine koja je činila 10 odsto bugarske populacije. Ta manjina je smatrana petom kolonom neprijateljske NATO države.


Oduka je doneta nakon serije protesta etničkih Turaka na severoistoku Bugarske koji su želeli da vrate svoja muslimanska imena nakon što su ih bugarske vlasti svojevremeno promenile u bugarska 1984. i 1985. godine.


- Naredili smo ministarstvu unutrašnjih poslova da brzo silom deportuje ekstremiste... da masovno protera fanatike koji su u srcu tih događaja - rekao je Živkov, što se vidi iz danas objavljenog dokumenta.


U isto vreme, vlasti ne treba da ometaju odlazak običnih ljudi i taj proces treba da predstave kao nešto normalno, a ne neprijateljsko, dodao je on. Takođe, istakao je Živkov, reč "deportaciju" ne treba koristiti.


Egzodus etničkih Turaka izazvao je zabrinutost komunističke partije zbog pomanjkanja radne snage, posebno u poljoprivredi, građevinarstvu i sektoru industrije, a vojnici studenti i penzioneri su mobilizovani da nadomeste radnu snagu, otkrivaju dokumenta.


Prema instrukcijama Todora Živkova, kuće onih koji su otišli treba prodati Bugarima po simboličnoj ceni, a njima treba dati i upražnjena radna mesta Turaka.


Oko 340.000 ljudi napustilo je tada Tursku, od kojih se 130.000 kasnije vratilo u Bugarsku. Kampanja, koja nije imala podršku Moskve, ubrzala je odlazak Živkova sa vlasti, 10. novembra 1989. godine, nakon 35 godina vladavine.


Bugarska državna Agencija za arhivu u procesu je objavljivanja celokupne arhive koja pokriva čitav komunistički period Bugarske, od 1944. do 1989. godine.

Izvor: Blic

SAD protiv prijema Palestine u UN

Vašington -- SAD su se usprotivile kandidaturi Palestine za prijem u UN kao države nečlanice, što palestinski predsednik Mahmud Abas planira da zatraži krajem ovog meseca.

"I dalje ćemo to jasno govoriti: mislimo da su direktni pregovori (sa Izraelom) jedini realan put da Palestinci dobiju državu", kazala je portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland i dodala da je Vašington "u kontaktu s predsednikom Abasom".

Izraelsko-palestinski mirovni pregovori prekinuti su u septembru 2010, a međunarodna zajednica za sada bezuspešno vrši pritisak na dve strane da se vrate za pregovarački sto.

"Intenzivno radimo, kroz Kvartet za Bliski istok (UN, SAD, EU, Rusija) i direktno sa Izraelcima i Palestincima, kako bismo ih podstakli da se vrate za (pregovarački) sto", kazala je Viktorija Nuland.

"Sve što možemo da uradimo jeste da podstičemo. Ne možemo da ih primoramo. Na njima je da odluče da sklope mir", dodala je.

Abas je u subotu najavio da će preduzeti korake za prijem Palestine u UN kao države nečlanice UN 27. septembra, u govoru koji će održati pred Generalnom skupštinom UN.

"Ići ćemo u Generalnu skupštinu UN 27. septembra i tražiti prijem Palestine" kao države nečlanice, kazao je Abas.

Kako bi bila usvojena, za rezoluciju u Generalnoj skupštini mora da glasa više od polovine od 194 države članice UN.

Izvor: B92

Turska ne da iračkog potpredsednika

Ankara -- Turska neće izručiti odbeglog bivšeg iračkog potpredsednika Tareka el Hašemija, osuđenog na smrtnu kaznu u Bagdadu, izjavio turski premijer Tajip Erdogan.

Erdogan je istakao da Hašemi može da ostane u Turskoj koliko god želi, prenela je agencija Rojters.

"Reći ću to vrlo jasno. Bićemo domaćini Hašemiju koliko god on to želi i nećemo ga izručiti", rekao je Erdogan novinarima u Ankari.

Irački sud je pre dva dana osudio Hašemija na smrtnu kaznu vešanjem, utvrdivši da je kriv zbog organizovanja "odreda smrti" Abdul-Sattar al-Birkdar. Hašemi, koji je sunita, pobegao je iz zemlje ranije ove godine pošto su vlasti zatražile njegovo hapšenje. Optužbe i sudski proces protiv njega izazvali su političku krizu u zemlji u kojoj vlast dele političke stranke sunita, šiita i Kurda. Hašemi je optužio šiitskog premijera Nurija al-Malikija da predvodi političku hajku protiv rivala sunita, a vlada je saopštila da se radi samo o sudskom slučaju.

Izvor: B92

Jemen: Pokušan atentat na ministra

Sana -- Jemenski ministar odbrane Muhamed Naser Ahmed preživeo je današnji napad ispred njegove kancelarije u Sani, ali je tom prilikom poginulo 13 ljudi.

Među poginulima je i sedam njegovih telohranitelja.

"Ministar odbrane je bio meta", rekao je zvaničnik, koji je precizirao da se eksplozija dogodila u blizini automobila u kome se nalazilo obezbeđenje, prenela je agencija AFP.

Napad se dogodio oko 200 metara od ulaska u sedište Saveta ministara i nadomak zgrade javnog radija Jemena. Eksplozija automobila bombe se dogodila dok je prolazio konvoj s telohraniteljima ministra.

Policijski kordon je uspostavljen na mestu napada.

Napad se dogodio dan nakon što su jemenske vlasti javile da je ubijen jedan od vođa Al Kaide, Saudijac Said Ali el Šehri u vojnoj operaciji na istoku zemlje.

Izvor: B92

Merkel: Hrvatska dobro štedi

Zagreb -- Hrvatski premijer Zoran Milanović dobio je podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je uverena da je Hrvatska na pravom putu.

Merkel je istakla da se raduje što će Hrvatska ući u Evropsku Uniju i pohvalila je mere štednje koje sprovodi hrvatska Vlada.

Premijer Zoran Milanović je imao svoju prvu službenu posetu nemačkoj kancelarki..

Na pitanje novinara o tome kako Merkel gleda na mere štednje u Hrvatskoj, kancelarka je rekla da pozitivno ocenjuje mere hrvatske vlade i da nema nikakvih posebnih saveta.

S obzirom na evrokrizu, Hrvatska baš i nije bila izložena velikom interesu nemačkih medija.

Međutim, poseta premijera Zorana Milanovića Berlinu ipak je zainteresovala tamošnje medije, pa je Milanović dao i intervju za uticajni nedeljnik Der Spiegel, a kancelarka Angela Merkel je za dolazak hrvatskog premijera, pripremila i svečani doček sa počasnom stražom.

Na sastanku se govorilo o onosima dve države i o ekonomskoj saradnji.

Zoran Milanović je istakao da je saglasan sa svim što je istaskla Merkel, i rekao je da je za Hrvatsku vrlo važno das privuče strane, a posebno nemačke investitore.

Milanović napominje kako je u proteklih dvadeset godina u Hrvatskoj bila zanemarena industrijska proizvodnja, i da bi u njenom oživljavanju itekako pomogao nemački know how..


Izvor: B92

Stejt department: Neizvesno da li će Klintonova doći u Beograd

Nema najava da bi američka državna sekretarka Hilari Klinton mogla početkom oktobra da poseti Beograd, rečeno je Tanjugu u Stejt departmentu.

Neimenovani sagovornik je rekao da u ovom trenutku još nije poznato da li će državna sekretarka doći u Beograd.


Saznaje se, da su poslednji događaji u Libiji, kada je ubijen američki ambasador Kris Stivens i zauzetost Stejt departmenta tim gorućim pitanjem uticali na odluku o poseti.


Pojedini srpski i kosovski mediji javljali su prethodnih dana da će Klintonova početkom oktobra posetiti Beograd i Prištinu.

Izvor: B92

Protest mladih ispred sedišta ECB

Skoro stotinu mladih iz svih delova Evrope protestovalo je juče ispred sedišta Evropske centralne banke (ECB), pozivajući na uspostavljanje sporazuma za borbu protiv nezaposlenosti među mladima.

- Želimo da iznesemo predlog o nezaposlenosti mladih, o reformi ECB, koja treba da služi svim Evropljanima i da bude njihova banka, o porezu na finansijske transakcije, o izboru predsednika Evropske komisije - rekao je portparol "Frankfurtskog pokreta" Tomaso (32), ističući da oni žele da imaju veću ulogu u donošenju odluka na najvišem nivou u evropskim institucijama.


"Frankfurtski pokret" uspostavljen je pre godinu dana od različitih omladinskih organizacija u Italiji, Irskoj i Grčkoj.


Potpredsednik Evropskog parlamenta Roberta Anđelili podržava ovaj pokret i prisustvovala je današnjim demonstracijama.


Prema njenim rečima, za mlađe generacije problem predstavlja proces donošenja odluka jer se one donose unutar institucija i daleko od građana, što bi moglo da bude opasno i da probudi antievropske osećaje.


Anđelilijeva je istakla da je cilj "Frankfurtskog pokreta", koji planira da izvrši demonstracije ispred raznih evropskih institucija, da "u Evropi stvore mrežu mladih i evropskih građana" radi podrške njihovim zahtevima.


Izvor: Blic