Iseljenje naselja na Zapadnoj obali

Tel Aviv -- Izraelski Vrhovni sud naredio je da do 4. septembra bude iseljeno najveće nelegalno sagrađeno jevrejsko naselje na Zapadnoj obali.

Sud je odbacio zahtev stanovnika naselja Migron, u kome živi oko 50 jevrejskih porodica, da bude odložena odluka o iseljavanju na osnovu prethodne odluke suda da je naselje nelegalno podignuto na privatnoj palestinskoj zemlji.

Sud je odbacio tvrdnje 17 porodica da su legalno kupili deo palestinske zemlje na kojima su naselja izgrađena, prenele su agencije.

Neke jevrejske porodice su protestovale pred sudom i zbog toga što im nije pronađen alternativni smeštaj uoči izmeštanja naselja.

Naselje Migron je najveće i najstarije od oko 100 jevrejskih naselja izgrađenih pre više od jedne decenije na teritoriji koju je Izrael zauzeo tokom rata na Bliskom istoku 1967. godine.

Ujedinjene nacije smatraju nelegalnim sva izraelska naselja podignuta na Zapadnoj obali.

Izvor: B92

Primakov savetuje Jeremića u UN

Beograd -- Savetnici predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN Vuka Jeremića biće bivši ruski premijer Jevgenij Primakov i šef diplomatije Španije Migel Anhel Moratinos.

Oni će narednih godinu dana, kako navodi "Blic", taj posao raditi bez finansijske naknade.

List saznaje da će Jeremić kao predsedavajući GS UN mesečno zarađivati 8.066 dolara i da se do te cifre došlo tako što je uzeta u obzir plata ambasadora Srbije u SAD, koji zarađuje oko 6.300 dolara, pa se na tu sumu dodalo 20 odsto.

Osim Primakova i Moratinosa, savetnici predsedavajućeg GS UN biće i bivša predsednica i ministarka spoljnih poslova Švajcarske Mišelin Kalmi Rej, zatim Indonežanin Hasan Vijaruda i Čileanac Migel Insulza, aktuelni generalni sekretar Organizacije američkih država.

"Razmišlja se o daljem proširenju savetničkog tima, a Jeremić pregovara sa veoma uticajnim ljudima iz SAD, Kine i jedne afričke zemlje, ali zasad ne želi da otkriva imena", rekao je neimenovani izvor za "Blic".

Pored ove petorke i savetnika iz Srbije, uz predsedavajućeg će biti i veliki tim mladih diplomata koji su već radili pri UN. Svi oni biće na platnom spisku svojih vlada.

Jeremić preuzima predsedavanje 15. septembra, a dan kasnije počinje da vodi Generalnu skupštinu.

Izvor: B92

Egipatski predsednik stigao na samit nesvrstanih u Teheranu

Egipatski predsednik Mohamed Morsi stigao je danas u Teheran na 16. samit Pokreta nesvrstanih, a tokom boravka će predsedavanje pokretom predati Iranu.

Ovo je prva poseta jednog egipatskog šefa države Iranu od revolucije 1979. posle koje je došlo do prekida diplomatskih odnosa između dve zemlje, prenose mediji.

Za sada nije najavljen nikakav bilateralan susret izmedju egipatskog predsednika i iranskih zvaničnika.
 

Ta poseta iranskoj prestonici od "nekoliko sati" na povratku sa puta iz Kine biće isključivo posvećena Samitu nesvrstanih, rekao je Morsijev portparol, Jaser Ali.

"Nije predviđena nijedna druga tema", rekao je portparol i odbacio nagoveštaje da je moguće da će se tokom posete egipatskog predsednika govoriti o obnovi diplomatskih odonsa između dve zemlje.

 

Iranska televizija na arapskom jeziku Al-Alam ipak je javila jutros, bez navođenja izvora, da će se Morsi koji je prvi islamistički predsednik Egipta od rušenja monarhije u toj zemlji 1952. godine, sastati sa vrhovnih vođom islamske republike ajatolom Ali Hamnejem i sa njim razgovarati o "regionalim pitanjima, islamskom buđenju i bilateralnim odnosima".

 

Iran je nekoliko puta izrazio želju za normalizacijom odnosa sa Egiptom od svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka 2011, ali Kairo do sada nije za to pokazao interesovanje. Iran, koji ne priznaje Izrael i traži da on nestane, prekinuo je veze sa Egiptom 1979. kada je ta zemlja potpisala izraelsko-egipatski
mirovni sporazum iz Kemp Dejvida.

 

Sukob u Siriji je dao priliku Morsiju da pruži ruku Teheranu, mada je Iran čvrst saveznik režima Bašara al-Asada, a Kairo želi promenu vlasti u Damasku.


Izvor: Blic

CG:Kinezi planiraju velika ulaganja

Podgorica -- Kineske kompanije, prema najavama, pripremaju se za velike investicije u Crnoj Gori, u energetici i putnoj infrastrukturi.

Kinezi će, kako prenose mediji, do kraja septembra poslati ponudu za izgradnju drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima, a nisu daleko ni od toga da otvore novi rudnik lignita na području Maoča kod Pljevalja.

U Kini, u službenoj poseti, boravi crnogorski premijer Igor Lukšić koji, zajedno sa ministrima ekonomije i saobraćaja pomorstva, Vladimirom Kavarićem i Andrijom Lomparom, dogovara sa kineskim partnerima učešće u realizaciji ravojnih projekata u Crnoj Gori.

Pored izgradnje novog bloka pljevaljske Termoelektrane, prema medijskim najavama, Kinezi imaju veliku šansu da grade nove hidrocentrale na Morači i Komarnici, kao i da učestvuju u izgradnji prvog crnogorskog autoputa, od Bara do granice sa Srbijom.


Izvor: B92

Ministar:Mađarska da odloži uvođenje evra za dve decenije

BUDIMPEŠTA - Mađarska bi trebalo da odloži ulazak u krizom pogodjenu evrozonu za još oko dve decenije i da sama ojača svoju privredu, naveo je mađarski ministar ekonomije Đerđ Matolči.
Budimpešta

Ta najzaduženija zemlja centralne Evrope, koja bi sledećeg meseca trebalo da ponovo pokrene pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom unijom o finansiranju, trenutno ispunjava samo jedan kriterijum za uvođenje evra i, poput drugih zemalja istočne Evrope, već je potisnula ambicije za ulazak u zonu evra, prenela je agencija Rojters.
 

Nakon što je propustila niz rokova za ispunjenje kriterijuma, zvanična Budimpešta zasad navodi 2020. godinu kao mogući rok za uvodjenje zajedničke evropske valute.
 

"Evrozoni predstoji duža finansijska i ekonomska kriza, zato što je taj blok zagrizao preveliki zalogaj i zacrtao sebi previsoke ciljeve", napisao je Matolči u svojoj redovnoj kolumni u nedeljniku "Heti Valas".
 

"Mađarska politika može da primenjuje strategiju iz više koraka koja ojačava privredu bez uvodjenja evra u naredne dve krizne decenije, a koja posle toga predviđa ulazak u evrozonu", naveo je Matolči, kreator ekonomskog programa koji je izazvao protivljenje nekih u penzionom i bankarskom sektoru Mađarske, kao i medjunarodne zajednice.
 

On je bankama uveo plaćanje najviših poreza u Evropi, ponovo nacionalizovao privatne penzione fondove, vredne 14 milijardi dolara, a nedavno je predložio uvođenje novog poreza na finansijske transakcije, što se odnosi i na centralnu banku.

Izvor: Blic

Ahmadinedžad zove na novi poredak

Teheran -- Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad pozvao na samitu nesvrstanih u Teheranu na stvaranje novog svetskog poretka.

"Kada sve zemlje budu učestvovale u upravljanju svetskom zajednicom, onda neće biti mesta diskriminaciji, agresiji i hegemoniji i svaka nacija će biti u prilici da realizuje svoje mogućnosti", rekao je Ahmadinedžad u govoru učesnicima 16. samita Pokreta nesvrstanih.

On je pozvao šefove države i vlada i druge visoke zvaničnike da primene partnerstvo ustanovljeno na miru, slobodi i ljudskom dostojanstvu u globalnom upravljanju kako bi se omogućio trajan mir u svetu.

Ahmadinedžad je kritikovao Savet bezbednosti UN, navodeći da se ratovi i ubistva dešavaju sa njegovim odobrenjem.

Inače, Iran je danas i zvanično na ceremoniji od Egipta preuzeo predsedavanje Pokretom, koji okuplja 120 članica. U međuvremenu je šef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi izjavio da je, na inicijativu Irana, oformljena grupa koja će raditi na pronalaženju rešenja za Siriju, takozvana Trojka, koju čine Iran, Egipat i Veneceula (sadašnji, bivši i budući predsedavajući Pokreta) i još Liban i Irak.

Sirijska delegacija napustila salu

Sirijska delegacija napustila je dvoranu u kojoj se održava samit Pokreta nesvrstanih, pošto je egipatski predsednik Mohamed Morsi nazvao režim u Damasku represivnim. Mosi je naime rekao da je režim sirijskog predsednika Bašara al Asada "represivan", ocenivši da je "moralna dužnost" podržati sirijski narod u pobuni protiv Asada.

Šesnaesti samit Pokreta nesvrstanih počeo je danas u Teheranu, uz prisustvo 20 šefova država ili vlada, prenosi iranska državna televizija, dok je većina od 120 zemalja predstavljena na ministarskom nivou.

U uvodnom govoru na otvaranju samita vrhovni vođa islamske republike ajatolah Ali Hamnei rekao je da Iran "nikad neće nastojati da stekne atomsko oružje".

On je međutim dodao da Teheran neće odustati od "prava iranskog naroda da koriste nuklearnu energiju u minrodopske svrhe". Zapadne zemlje strahuju da pod plaštom mirnodopskog programa Iran razvija nuklearne bojne glave, što Teheran stalno demantuje.

Hamnei je osudio "diktaturu" Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ima iracionalu strukturu, nepravednu i potpuno antidemokratsku, koja predstavlja očiglednu diktaturu", rekao je Hamnei u svom uvodnom govoru na otvaranju samita kome prisustvuje i generalni sekretar UN Ban Ki Mun.

Glavne zemlje predstavljene na samitu najvišem nivou su Indija (premijer Manmohan Sing), Egipat (predsedik Mohamed Morsi), Pakistan (predsednik Asif Ali Zardari), Irak (premijer Nuri-al-Maliki) i Sirija (premijer Vael al-Halaki).

Od susednih arapskih monarhija iz Persijskog zaliva samo je Katar predstavljen na najvišem nivou, pošto je došao emir Ahad Be Kalifa Al Tani. Među tradicionalnim saveznicima Irana prisutni su predsednici Sudana Omar el-Bešir i Zimbavvea Robert Mugabe.

Dve zemlje bliske Teheranu - Venecuela i Kuba su na samit poslale ministra inostranih poslova, odnosno potpredsednika.

Samitu pored generalnog sekrtara UN Ban Ki Muna prisustvuje i sekretar Arapske lige Nabil al-Arabi.

Na samitu učestvuje i ministar inostraih poslova Srbije Ivan Mrkić. Srbija ima status posmatraća u pokretu čiji je osnivač bila 1961. godine.

Izvor: B92

BIH: Bez MMF-a bezizlazna situacija

Sarajevo -- Predsedavajući Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda kaže da će, ako BiH ne bude odobren kredit MMF-a entiteti, kantoni i opštine biti u bezizlaznoj situaciji.

Bevanda je za Dnevni avaz podsetio da će MMF zasedati u septembru i da je ta institucija dala rok vlastima u BiH da do 7. septembra usvoje rebalans budžeta.

"To je strukturalna odrednica i rebalans mora biti usvojen, jer bez tog uslova nema novca. Entiteti su se obavezali da će do ovog roka u parlamentu usvojiti rebalanse, koji su već doneseni u vladama", kazao je Bevanda.

I šef Kancelarije MMF-a za BiH Kostas Hristu (Costas Christou) izjavio je juče da taj fond očekuje da će oba entiteta u BIH (Federacija BiH i Republika Srpska) do 7. septembra usvojiti rebalanse budžeta kojima će se smanjiti potrošnja i uvesti više reda u javne finansije.

Novi aranžman MMF-a predstavlja novo zaduženje BiH za oko 400 miliona evra.


Izvor: B92

Uzbekistan zabranio strane vojne baze

Uzbekistanski senat usvojio je zakon kojim se na teritoriji te države zabranjuju strane vojne baze i ujedno se opredeljuje da zemlja ne pristupa nikakvim vojnim savezima. Senat je potvrdio raniju odluku parlamenta, koju sada treba samo još da potpiše predsednik Islam Karimov, prenose agencije.

U zakonu, Uzbekistan najavljuje i da neće više pristupati nikakvom vojnom savetu.


Zakon je deo "spoljnopolitičkog koncepta" i važi kao dalje udaljavanje od Rusije, nakon što je Uzbekistan u junu otkazao vojni savez sa Moskvom.


On zabranjuje i svako učešće uzbekistanskih trupa u vojnim konfliktima ili mirovnim misijama u inostranstvu.

 

Šef diplomatije Uzbekistana Abdulasis Komilov rekao je u Senatu da na uzbekistanskoj teritoriji više neće biti nikakavih vojnih baza ili centara. Time se osvrnio na izveštaj ruskih medija, prema kojima Uzbekistan, nakon povlačenja NATO snaga iz Avganistana, planira da primi američke vojnike.


Komilov je dalje objasnio da nemačka baza za avionski transport u Termesu na jugu zemlje nije "pogodjen" novim zakonom, jer se ne radi o vojnoj bazi, kao i zato što se preko nje ne uvozi naoružanje.

U bazi u Termesu, od uspostavljanja 2002, stacionirano je oko 300 nemačkih vojnika, a Nemačka, prema izveštajima medija, plaća Uzbekistanu za ovu bazu godišnje oko 16 miliona evra.

Izvor: B92

Janša: Na jesen poslednja šansa za reforme u Sloveniji

Ljubljana - Slovenački premijer Janez Janša poručio je danas da će Slovenci ove jeseni imati poslednju šansu da sami sprovedu potrebne reforme, pozvavši na zajedničke napore u borbi protiv krize.

U intervjuu koji je objavljen na onlajn portalu Planet Siol. net, Janša je upozorio da su predvidjanja vrednosti bruto domaćeg proizvoda sve lošije i lošije, dok se Slovenija suočava sa sve sumornijom budućnošću zbog ranijih odlaganja nužnih reformi.


- Ova godina će biti izuzetno kritična, ali će naredna biti još gora, a kredite, koji će nam biti neophodni za otplatu dugova i kamata, biće izuzetno teško, a možda čak i nemoguće dobiti - ocenio je slovenački premijer, prenela je slovenačka agencija STA.


Za predstojeću jesen planirana je debata o uvođenju zlatnog fiskalnog pravila o nultom deficitu u Ustav, o budžetu za narednu godinu, nacrtu zakona o stabilnosti bankovnog sistema, reformi penzijskog sektora i tržišta rada, usvajanju zakona o državnoj svojini i potrazi za stranim investitorima kako bi se, prema Janšim rečima, "makar malo pospešila slovenačka ekonomija".


On je ocenio da je Slovenija ovog meseca platila "veoma visoku cenu" zbog nedostatka jedinstva u svojoj politici.


Kako je Janša objasnio, vlada se nalazi pred dilemom da li da sačeka sa reformama dok se ne potpiše socijalni sporazum i da rizikuje odlaganje pregovora, ili da "zagrize" i uradi šta može kako bi izbegla novi pad kreditnog rejtinga.
 

- Smatram da Slovenija ne može sebi da priušti luksuz odlaganja reformi - poručio je on, podsetivši da će se Slovenija u oktobru suočiti sa problemima likvidnosti ukoliko ne uspe da proda svoje obveznice.


Premijer je u intervjuu kritikovao i predsednika Danila Tirka, rekavši da je teško ubediti ljude da novca nema kada predsednik javno umanjuje značaj dužničkih problema zemlje, navodi slovenačka agencija.

Izvor: Blic

Jerevan spreman na rat protiv Bakua, Moskva zabrinuta

Jermenija je danas upozorila Azerbejdžan da je "spremna na rat", dok je Rusija izrazila zabrinutost zbog odluke Bakua da pomiluje i pusti na slobodu osuđenog Azerbejdžanca koji je ubio Jermena u Mađarskoj.
Ramil Safarov bi mogao da izazove rat između Jermenije i Azerbejdžana

Poručnik Ramil Safarov osuđen je doživotnu robiju 2006. u Mađarskoj pošto je priznao da je ubio Jermena, poručnika Gurgena Markarjana, dok su u Mađarskoj 2004. pohađali kurs stranog jezika u organizaciji NATO. Po izricanju kazne Safarov je izručen Azerbejdžanu na njeno izdržavanje zbog čega je Jermenija prekinula diplomatske odnose sa Mađarskom.


Napetost između Jermenije i Azerbejdžana je porasla kada je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev pomilovao Safarova pošto je stigao iz Mađarske i unapredio ga u čin majora, a kod kuće je dočekan kao heroj.


U saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova osuđuje se puštanje na slobodu Safarova i ocenjuje da takva odluka Bakua otežava Rusiji i drugim međunarodnim posrednicima rešavanja teritorijalnog spora Jerevana i Bakua oko Nagorho Karabaha, javile su agencije.


I Bela kuća je osudila odluku o oslobođanju Safarova, dok je oko 150 demonstranata, koji su se okupili u Jerevanu tokom prošlog vikenda, zapalilo mađarsku zastavu i zahtevalo stavljanje tačke na pregovore o rešavanju teritorijalnog spora dva suseda.


Tokom suđenja u Budimpešti, Safarov je naveo da je lični sukob bio u "korenu njegovih akcija" pošto je sekirom ubio Markarjana na spavanju, jer ga je, kako se branio, Jermen u nekoliko navrata provocirao i ismevao.

Izvor: Blic