Eliza Maningam-Buler tri decenije bila u službi

Šefica MI5 odlazi na vreme

Šefica britanske unutrašnje špijunske agencije MI5 Eliza Maningam-Buler (58) najavila je da će se sledeće godine pobeći sa funkcije, nakon više od tri decenije u službi.

„U aprilu sledeće godine biću već 33 godine u službi. Deset godina sam bila zamenik ili direktor. Imala sam privilegiju da vodim službu kada sam se suočila sa dva najveća izazova do sada, veoma ozbiljnim pretnjama i stalnom potrebom da raste i da se razvija“, rekla je ona. Eliza Maningam-Buler je prošlog meseca upozorila da islamski ekstremisti pripremaju najmanje 30 napada na tlu Velike Britanije, hemijskim i nuklearnim oružjem, a da je odlučila da se povuče pre prošlogodišnjeg napada na London kada su poginule 52 osobe.

Međutim, britanski mediji prenose da je njena najava povlačenja zapravo pokušaj da izbegne smenu jer se prvih meseci 2007. očekuje izveštaj o terorističkim napadima na London. U tom izveštaju bi moglo biti neprijatnih ocena za službu bezbednosti MI5 i sadašnji šef ne želi da zbog toga bude smenjena i zato odlazi „na vreme“.

Ona će formalno napustiti MI5 u aprilu 2007. Najveće šanse za dolazak na njeno mesto ima dosadašnji zamenik Džonatan Evans, koji je ceo radni vek proveo u službi i koji je ekspert za terorizam. Evans je karijeru počeo u Severnoj Irskoj, a onda prešao na međunarodni terorizam i pratio je mrežu Al Kaida od samog početka njenog pojavljivanja.

Izvor: Blic

Neće u NATO
Branko VLAHOVIĆ, 17. decembar 2006

Od stalnog dopisnika MOSKVA
Većina stanovnika Krima je protiv ulaska Ukrajine u NATO. Na subotnjem referendumu čak 98,70 posto od 897.054 glasača koji su izašli na referendum protivi se odluci ukrajinskog rukovodstva da uđe u NATO. Samo 1,08 posto građana se izjasnilo za ulazak u taj vojni savez. Na referendum na krimskom poluostrvu nije izašlo 41,79 posto ljudi koji imaju pravo glasa. Te podatke je u nedelju saopštila komisija koja je organizovala referendum u svim mestima i gradovima Autonomne republike Krim.
Iako rezultati spomenutog referenduma nisu obavezujući oni ipak potvrđuju da su u pravu oni tamošnji političari koji tvrde da je većina naroda Ukrajine protiv ulaska u NATO. Glavni razlog što su stanovnici Ukrajine protiv ulaska u NATO je taj što su svesni da bi to automatski zahladilo odnose sa najvećim susedom Rusijom.
Ministar odbrane i ujedno zamenik premijera Rusije Sergej Ivanov je za vreme nedavnog boravka u Ukrajini otvoreno rekao da bi ulazak u NATO promenio dosta toga u odnosima suseda. Pre svega ruska vojna industrija bi se odrekla saradnje sa ukrajinskim fabrikama. Zbog toga bi mnogi ostali bez posla.
Subotnji referendum su iskoristili protivnici predsednika Viktora Juščenka koji su izražavali neslaganje sa njegovom željom da Ukrajina što pre uđe u NATO.
Glavni organizator ovog referenduma bila je komunistička partija Ukrajine. Zanimljivo je da je glasanje bilo organizovano u šatorima na autobuskim stanicama, pijacama i drugim javnim mestima.
Predstavnici Juščenkove predsedničke administracije su već izjavili da krimski referendum nema nikakvu političku težinu. Glavni organizator referenduma lider krimskih komunista Leonid Grač bio je jako zadovoljan jer "rezultat treba da natera na razmišljanje predsednika Juščenka i istomišljenike".
Pravi, dakle punopravni ukrajinski referendum sa pitanjem o ulasku u NATO biće organizovan u Ukrajini najranije 2008. godine.
Niko ni do sada nije sporio da je na Krimu 99 posto ljudi protiv ulaska u NATO. Oni ne žele da Rusi napuste vojne baze i da na njihovo mesto dođu trupe NATO-a. No prema najnovijim sociološkim istraživanjima i u drugim krajevima Ukrajine više je protivnika nego onih koji su za ulazak u NATO. Kad bi se u bližoj budućnosti u Ukrajini glasalo čak 61 posto bi bilo protiv ulaska u NATO. Pitanje ulaska ili ne u NATO je ono najopasnije koje objektivno može da bude početak raspada Ukrajine na jugo-istočnu "prorusku" i zapadnu koja želi da bude još zapadnija.

Izvor: Novosti

Misija pune podrške
Tanjug, 17. decembar 2006

BAGDAD - Britanski premijer Toni Bler doputovao je u nedelju u zvaničnu posetu Iraku, kako bi dao podršku vladi premijera Nurija al-Malikija, koja se nalazi pod pritiskom administracije u Vašingtonu, da učini više na zaustavljanju eskalacije nasilja u toj zemlji.
Blerova poseta Iraku, u sklopu njegove turneje po Bliskom istoku, usledila je posle izjave premijera Malikija da će oficirima iračke vojske bilo kog ranga, koji su izbačeni, posle američke invazije 2003, biti dozvoljeno da se vrate na svoje položaje u novim oružanim snagama, prenela je britanska novinska agencija Rojters.
Premijer Maliki, pripadnik većinskih Arapa muslimana šiita, uputio je ovaj poziv kao gest dobre volje prema sunitima, na konferenciji o nacionalnom pomirenju u Bagdadu, želeći da ublaži sektaško nasilje koje, prema podacima Ujedinjenih nacija, svakodnevno u Iraku odnese više od 100 žrtava.
Prema tvrdnjama analitičara, krvoproliće u Iraku, od američke invazije na tu zemlju 2003, stavilo je mrlju na poslednje godine Blerovog boravka u kabinetu.


Izvor: Novosti

Više traže
nego daju
Tanjug, 17. decembar 2006

TOKIO - Američki i japanski predstavnici stigli su u nedelju u Peking gde će u ponedeljak, posle godinu dana prekida, biti nastavljeni razgovori šest država o odustajanju Severne Koreje od nuklearnog programa.
Glavni američki izaslanik Kristofer Hil trebalo je da kasno sinoć razgovara sa severnokorejskim predstavnikom Kimom Kje Gvanom uoči današnjeg nastavka razgovora.
Vašington, kao i Pjongjang, u svakom slučaju, zatražili su ustupke, a zauzvrat ponudili malo, prenela je američka agencija Asošijetid pres.
Britanska agencija Rojters javila je da je Rusija zamenila svog glavnog pregovarača Aleksandra Aleksejeva, ambasadorom u Kini Sergejom Razovim. To su u nedelju saopštili ruska ambasada u Pekingu i kinesko ministarstvo inostranih poslova. Neimenovani funkcioner ruske ambasade nije želeo da saopšti razlog zamene. Razov ima 53 godine i ambasador je u Kini od jula 2005. godine. Taj diplomata je bio ambasador u Mongoliji i Poljskoj, kao i zamenik ministra inostranih poslova pre nego što je došao na službu u Peking.
Severna Koreja je napustila razgovore sa predstavnicima SAD, Kine, Rusije, Japana i Južne Koreje novembra prošle godine nakon što su joj SAD uvele finansijske sankcije.
Pjongjang je krajem oktobra pristao da se vrati za pregovarački sto nakon što je 9. oktobra izvršio prvu nuklearnu probu zbog koje mu je Savet bezbednosti UN uveo sankcije.
Prošlog meseca SAD su ponudile konkretne detalje o vrsti privredne i energetske pomoći koju bi Severna Koreja primila u zamenu za zatvaranje svih atomskih postrojenja.
 

Izvor: Novosti

Проширење стратешких узбуђења у Вашингтону
Рат прети и у свемиру
Позив за јачање одбрамбених мера против евентуалног напада на васионске системе


Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 17. децембра – Миру се прилично лоше пише и у – свемиру. Тако бар слуте Американци, чији званичници предлажу хитно јачање „одбрамбених мера” за предупређивање „могућних напада појединих држава или терориста на васионске системе” суперсиле.

Повећана забринутост за такву евентуалност образлаже се „растућом зависношћу армије САД од – сателита за комуникације, прикупљање обавештајних података, усмеравање навођених пројектила”, тако да би оштећење те мреже, сугерише се, битно пореметило овдашњу стратешку оперативност. Администрација Џорџа Буша ће „снажно реаговати на сваки покушај интервенције у америчку космичку технологију, било да је реч о војном или пословном уплитању” – изјавио је Роберт Џозеф, амерички подсекретар за контролу наоружања и међународну безбедност.

У ексклузивном извештају „Вашингтон поста” преноси се и Џозефово упозорење да „ниједан државни или недржавни актер не треба да гаји илузију да ће Америка толерисати угрожавање њеног права на коришћење васионе у мирнодопске сврхе”. Уз нагласак: „Задржавамо право да себе бранимо од непријатељских напада на наша космичка постројења, као и од оних који желе да своју војну моћ користе да нам онемогуће приступ и коришћење тих инсталација”.

Користиће се при том „и активни и пасивни методи”, додао је Џозеф. „Пост” подсећа пак да Америка тако захтева да не буде трке у свемирском наоружавању, иако је „она једина земља која се успротивила недавном позиву УН на разговоре о забрани наоружавања васионе”.

Овде се, иначе, распламсава расправа о „новој свемирској стратегији”. Чланови опозиционе Демократске партије су „врло забринути” системским понудама и Џозефовим акцентима, јер се њима „отвара простор за милитаризацију космоса” – преноси „Пост” речи Лорене Дили, портпарола наступајуће већине у Комитету, Представничког дома, за оружане снаге. Подозрење је изразио и нестраначки Центар за информације у сектору одбране. Има нечег ироничног у упозорењу да ће се „користити и оружје за заштиту наших сателита” а да сада „нема реалне претње у космосу” – оценила је директорка те организације Тереза Хиченс. „Највеће опасности су на земљи а ни сателити ни оружје постављено у васиони не могу да отклоне такве претње”, додала је.

Приспела је и прва јавна критика споља. Заменик шефа Руске федералне свемирске агенције Виталиј Давидов је – како преноси „Пост”, позивајући се на информацију московске агенције Интерфакс – Бушову космичку политику осудио као „први корак ка озбиљном ширењу простора за војну конфронтацију”. Упозорио је да је, за разлику од авионског и морнаричког наоружања, васионско оружје „глобално и да може да обухвати цео свет”. А Русија, по њему, има могућности да „такође у свемиру постави извесне војне елементе”.

Председник овдашњег Института „Џорџ Ц. Маршал”, Џеф Кутер, сматра да Вашингтон треба да појача космичку одбрану јер се, уз остало, и „Кина испоставља као потенцијални противник” на том пољу. Недавно је и своје тезе насловио у тексту под насловом „Рат у васиони је већ почео”…
Поједини аналитичари тумаче овакве оцене као пренаглашене, у оквиру припрема да се издејствује већи војни буџет, већ прилично растегнут земаљским фронтовима. Али, глас је у том напору одскочио знатно више и од конгресменског високог нивоа – до засад мирног свемира.


Izvor: Politika / М. Пантелић

Japanski političar: Amerikancima ne praštamo!
Ponedeljak, 18. decembar 2006. 12:28

Visoki funkcioner vladajuće japanske partije nazvao je američko bacanje atomskih bombi na Japan 1945. godine zločinom i neoprostivim činom.

Šoići Nakagava, politički šef vladajuće Liberalno demokratske partije izrekao je tu ocenu posle posete Muzeju atomskog bombardovanja u Nagasakiju, saopštio je jedan zvaničnik stranke.

Zvaničnik, koji nije želeo da mu se pominje ima, samo je prepričao Nakagavin komentar izrečen u nedelju, ali su ga novinska agencija Kjodo i list "Nihon Keizai" citirali direktno, prenele su agencije.

"Odluka SAD da bace takvu stvar je istinski neoprostiva iz humanitarnih pobuda", navodi se u izveštajima i citiraju reči Nakagave da je "bacane atomske bombe zločin".

Nakon što je Drugi svetski rat završen u Evropi, SAD su 6. avgusta 1945. bacile na Hirošimu bombu nazvanu "Mali dečko", koja je ubila 140.000 ljudi i predstavlja prvi napad atomskim oružjem u svetu.

Tri dana kasnije Amerikanci su na Nagasaki bacili još jednu bombu nazvanu "Debeljko". U tom napadu je prema podacima gradskih vlasti poginulo oko 74.000 ljudi.

Nakagava je u govoru takodje izrazio zabrinutost zbog nuklearnog programa Severne Koreje koja je izvršila prvu nuklearnu probu 9. oktobra ove godine.

"Područje oko Japana je pokriveno nuklearnim oružjem. Oni kažu da je to za odvraćanje, ali nedavno su se pojavile neke zemlje koje su izgleda spremne da ga iskoriste, ukoliko im se nešto ne sviđa", rekao je Nakagava aludirajući na Severnu Koreju.

Nakagava je nedavno već izazvao buru rekavši da Japan treba da povede debatu da li da razvija vlastito nuklearno oružje, kao odgovor na pretnju iz Severne Koreje.

Japanski premijer Šinzo Abe je, medjutim, nekoliko puta rekao da će se Tokio pridržavati svoje politike da bude zemlja bez nuklearnog oružja.

Nakagava je iupitao "da li je dovoljno da se japanski političari samo mole (za mir)?".



Izvor: MTS-Mondo

Fatah i Hamas već prekršili dogovor o miru
Ponedeljak, 18. decembar 2006. 09:08

Dogovor o prekidu sukoba izmedju rivalskih palestinskih frakcija Fataha i Hamasa nije zaživeo pošto je izbio žestok okršaj ispred kuće zvaničnika Fataha Mohameda Dahlana u gradu Gazi.

Zavadjene strane su se navodno dogovorile da obustave neprijateljstva posle čitavog dana nasilja širom pojasa Gaze i da obnove pregovore o osnivanju vlade jedinstva.

Očevici kažu, medjutim, da je, u medjuvremnu, izbio okršaj ispred Dahlanove kuće i da su ubijena tri Palestinca.

Dahlan je bivši ministar unutrašnje bezbednosti, koga su vodje Hamasa optužile u petak za navodno planiranje i organizaciju pokušaja atentata na palestinskog premijera Ismaila Hanijea.

Hamas je optužio Fatah za vojni udar posle preuzimanja kontrole nad dva ministarstva.

Nasilju je prethodio poziv palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, vodje umerenijeg Fataha, na prevremne parlamentarne i predsedničke izbore.

Hamas je odbacio taj poziv, najavivši da će bojktovati glasanje.



Izvor: MTS-Mondo

 Bivša prva dama SAD odbila sastanak sa francuskom „gazelom“

Segolen ostala bez podrške Hilari Klinton

Segolen Roajal (53), kandidat Socijalističke partije za predsednika Francuske, otkazala je turneju po SAD planiranu za ovu nedelju nakon što je senatorka Hilari Klinton odbila da se sastane sa njom.

Roajalova, koja ima velike šanse da u aprilu naredne godine postane prva žena predsednik u istoriji Francuske, odložila je turneju po Americi za kraj januara i početak februara. Susret Segolen Roajal i senatorke Hilari Klinton, bivše prve dame SAD koja ne krije ambicije da uđe u Belu kuću 2008, trebalo je da bude simboličan sastanak dve dame koje bi mogle umnogome da utiču na svetsku politiku na početku 21. veka. I jedna i druga bi u slučaju pobede bile prve žene na čelu svoje zemlje.

Ipak, razlozi za izostajanje sastanka pokazuju da Segolen i Hilari baš i nemaju mnogo toga zajedničkog.

- Bilo bi loše za imidž Hilari Klinton da se u javnosti pojavi pored Segolen Roajal koja se nedavno sastala sa liderima Hezbolaha u Libanu. Demokratska partija u Americi ima malo toga zajedničkog sa Socijalističkom partijom u Francuskoj, koja se zalaže za državne intervencije u privredi, veliku javnu potrošnju i oštro se protivi američkoj hegemoniji u svetu - rekao je za dnevnik „Parizijen“ jedan od savetnika Hilari Klinton koji je želeo da ostane anoniman.

Iz Socijalističke partije je saopšteno da Segolen Roajal nije želela da ide u Ameriku kao turista, jer nije bilo dovoljno ugovorenih sastanaka.

Hilari Klinton, koju za godinu dana očekuje trka za nominaciju u Demokratskoj partiji, mora da pazi na svaki korak koji učini i nema prava na grešku koja bi kasnije mogla skupo da je košta. Iako trenutno ima prednost od deset poena u odnosu na tamnoputog Baraka Huseina Obamu, senatora iz Ilinoisa, sve ukazuje na neizvesnu trku do samog kraja. Uz to Amerikanci već 220 godina za predsednika biraju belog muškarca, hrišćanina, koji nije pripadnik etničke manjine.

Hilari ima i veliki teret koji vuče sa sobom - supruga Bila Klintona. Ona će u očima Amerikanaca uvek biti njegova supruga, a Bil je drugi predsednik u istoriji SAD protiv koga je pokrenut impičment (procedura za opoziv).

Hilarina odlučnost i samouverenost, kao i sposobnost da sakupi veliki novac za kampanju (na izborima za Senat sakupila je 40 miliona dolara za kandidaturu), ne izgledaju obećavajuće. To potvrđuje i Dik Benet, predsednik Grupe za istraživanje:

„Nju ili vole ili je mrze. Čak su i birači demokrata nju opisivali kao groznu, hladnu i zlu. Ako Hilari ne popravi odnos prema biračima, male su joj šanse da pobedi.“

Na drugoj strani, Segolen brzo uči koliko je podilaženje biračima važno. Ona je najavila da neće podržati izmene zakona o radu, po kome Francuzi imaju 35-časovnu radnu nedelju, najkraću u Evropi.

Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je Segolen u zaostatku za Nikolom Sarkozijem, ministrom unutrašnjih poslova. Sarkozija trenutno podržava 34 odsto birača, a Roajalovu 32 odsto.

A. Petrović

    Politika Klintonove
    Veće bezbednosne mere i pomoć porodicama poginulih vojnika

    -Podržava pooštravanje zakona o unutrašnjoj bezbednosti SAD, posebno o bezbednosti transporta (aerodromi, luke)

    -Podržava reformu zakona o ilegalnim imigrantima, kao i izmene u odredbama o dobijanju viza

    -Zalaže se za usvajanje zakona koji bi omogućio porodicama poginulih vojnika u Iraku i Avganistanu da dobiju pomoć od 100.000 dolara umesto sadašnjih 12.000

    -Na ekonomskom planu se zalaže za davanje većih beneficija malim i srednjim preduzećima kao nosiocima ekonomskog rasta u budućnosti

    -Podržava ulaganje u razvoj obnovljive energije kako bi se sačuvala energetska nezavisnost SAD od uvoza nafte

    -Veliki je pobornik izjednačavanja prava među polovima, trenutno žene u SAD zarađuju svega 76 centi na svaki dolar koji zarade muškarci iako obavljaju isti posao

    Politika Roajalove

    Vojnički kampovi za mlade i prava homoseksualcima

    -Predlaže vojničke kampove za neobuzdane tinejdžere i zalaže se za veću slobodu roditelja da biraju školu za svoju decu

    -Smatra da firmama koje su dobile državnu pomoć treba zabraniti da prebacuju radna mesta u inostranstvo

    -Traži uvođenje takse na emisiju ugljenika vazduhoplovnim kompanijama

    -Zalaže se za reforme u Evropskoj uniji kako bi se bolje kontrolisala sredstva koje Unija izdvaja za istraživanja

    -Podržava ideju da se organizuje referendum o pristupanju Turske EU

    -Zalaže se za pooštravanje politike prema imigrantima i za njihovu bolju integraciju u društvo

    -Podržava ideju da EU posreduje u okončanju izraelsko-palestinskog sukoba

    -Podržava brakove homoseksualaca i dozvolu da im se omogući usvajanje dece


Izvor: Blic

Iran: Sankcije ćemo shvatiti kao agresiju
Utorak, 19. decembar 2006. 12:39

Iranski predsednik Mahnud Ahmadinežad upozorio je u utorak Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku da će Iran njihovu podršku uvodjenju sankcija shvatiti kao akt agresije.

"Ove tri evropske zemlje bi trebalo da znaju da ako budu insistirale na tome da zaustave Iran na svom putu, iranska nacija će njihovo ponašanje smatrati neprijateljskim i aktom agresije i promeniće, u skladu sa tim, svoje ponašanje prema tim zemljama", rekao je iranski predsednik na mitingu pred nekoliko hiljada ljudi u Kermanšahu, na zapadu zemlje, preneo je AP.

On je naglasio i da je sramotno što svet zatvara oči pred očiglednim priznanjem Izraela da ima nuklearno oružje, a da u isto vreme stvara pritisak na Iran kako bi zaustavio svoj program obogaćivanja uranijuma.

"Bez ikakvog stida ćute ili se smeše u znak odobravanja zvaničnoj izjavi cionističkog okupatorskog režima da poseduje nuklearno naoružanje, a istovremeno insistiraju, uz pomoć svog uticaja u globalnim institucijama, na uvodjenju takozvanih sankcija protiv iranske nacije", rekao je iranski predsednik.

Prošle nedelje je u Nemačkoj objavljen intervju u kome je izraelski premijer Ehud Olmert uvrstio Izrael na spisak zemalja koje poseduju nuklearno naoružanje, što su mnogi protumačili kao jasno priznanje Izraela da poseduje nuklearno oružje.

Ahmadinežad je još rekao da ni eventualne sankcije Saveta bezbednosti UN neće sprečiti Iran da nastavi sa obogaćivanjem uranijuma. "Nacija čija je omladina u stanju da postigne uspeh u nuklearnoj sferi, moći će sigurno da postigne uspehe i na drugim poljima", rekao je Ahmadinežad.

Prethodnih nedelja je u Savetu bezbednosti UN načinjen čitav niz nacrta sankcija, koje uključuju zabranu trgovine tehnologijama i materijalima koje bi Teheran mogao koristiti u razvoju nuklearnog programa, zabranu putovanja, zamrzavanje sredstava ključnih kompanija i osoba koje se budu pojavile na spisku UN, a usaglašen tekst rezolucije se očekuje do kraja sedmice.

Time bi bilo okončano višemesečno natezanje velikih sila oko kaznenih mera Teheranu, za koji Amerika tvrdi da pokušava da razvije atomsku bombu.

SAD optužuju Iran da, pod maskom razvoja izvora nuklearne energije, pokušava da stvori atomsko oružje, što Teheran odlučno odbacuje, preteći, medjutim, da će uvudjenje sankcija "predstavljati akt agresije" protiv te države.

Drugi čovek Stejt departmenta Nikolas Berns izrazio je u ponedeljak očekivanje da će Savet bezbednosti UNa najkasnije za nekoliko dana usvojiti paket kaznenih mera protiv Irana, zbog nastavka rada na nuklearnom programu.

Kako navode diplomate u UN u Njujorku, do kraja sedmice se može očekivati "usaglašen tekst" rezolucije o iranskom nuklearnom programu, čime bi bilo okončano višemesečno natezanje velikih sila oko kaznenih mera Teheranu, za koji Amerika tvrdi da pokušava da razvije atomsku bombu.

Izvor: MTS-Mondo

Abramovič kupuje dvorac u Austriji

Najbogatiji Rus Roman Abramovič poslušao je savet svog advokata i planira da kupi „Šumski dvorac“ u Unterburgauu, u Gornjoj Austriji, koji se nalazi na obali Aterzea i prostire se na površini od 24.633 kvadratna metra.

Ovu vest objavili su austrijski mediji, a dvorac je po uzoru na tipične alpske dvorce sagradio kanadski trgovac oružjem devedesetih godina prošlog veka. Vlasnik „Šumskog dvorca“ potvrdio je da mu je od Abramoviča stigla ponuda.

„Kada je Abramovič krajem oktobra boravio u jednom banjskom lečilištu u Austriji, pozvao me je telefonom i izrazio želju da vidi dvorac. Poslao mi je ponudu, o kojoj ću razmisliti“, potvrdio je „Njuzu“ Georg Vajner.

On takođe tvrdi da ruski milijarder želi trajno da se nastani u malom dvorcu.

Njegovoj tvrdnji u prilog ide i pisanje ruskih medija, koji tvrde da se zbog pooštrenih britanskih zakona o prebivalištu Abramovič trajno seli iz Londona.

Stručnjaci za nekretnine kažu da je luksuzna vila zajedno sa placom i pratećim objektima vredna oko 15 miliona evra. Ni komšiluk nije za potcenjivanje: milijarder Gerhard Andlinger, naslednici kompanije poznate po vrhunskoj čokoladi - „Ferero-Roše“ i skijaška zvezda Herman Majer. Abramoviču je na „Valdšlesl“ skrenuo pažnju njegov prijatelj, moskovski advokat, koji je do sada iznajmljivao dvorac tokom zime.

Posle prodaje akcija ruskog energentskog koncerna „Sibneft“, ruski oligarh raspolaže bogatstvom od oko 13,6 milijardi evra. Vlasnik je vrhunskog britanskog fudbalskog kluba Čelsi, a poseduje i tri ogromne jahte, jedan „boing 767“ i luksuzne kuće u Sent Moricu i Londonu.

Lokalni mediji pišu da stručnjaci na imanju na kome se nalazi „Valdšlesl“ već prave mali helidrom za sletanje Abramovičevog privatnog helikoptera.

CDC/MA

Izvor: Blic