UN usvaja nacrt rezolucije o novinarima

UJEDINJENE NACIJE - Savet bezbednosti UN glasaće o nacrtu rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuju svi napadi na novinare u područjima zahvaćenim oružanim sukobima i pozivaju sve zaraćene strane da poštuju novinarsku profesionalnu nezavisnost. Članice Saveta bezbednosti složile su se o konačnom tekstu nacrta rezolucije kasno noćas, tako da se očekuje da će nacrt biti prihvaćen jednoglasno.

To će biti prva rezolucija Saveta bezbednosti UN koja se odnosi konkretno na novinare koji rade u područjima zahvaćenim sukobom. U tekstu nacrta te rezolucije navodi se da su novinari i zaposleni u medijima koji su angažovani u opasnim područjima u kojima se vode sukobi zapravo civili i da kao takvi moraju da budu zaštićeni.

Takođe se izražava zabrinutost zbog "učestalih akata nasilja protiv novinara u brojnim delovima sveta", kao i zbog kršenja osnovnih načela humanitarnog prava. Nacrt rezolucije uradile su Francuska i Grčka, a podržale su je Velika Britanija, Slovačka i Danska.

Francuski ambasador u UN Žan-Mark de La Sablijer ranije ovog meseca, kada još nije bio završen nacrt rezolucije, izrazio je zabrinutost za bezbednost novinara i istakao da je samo tokom ove godine ubijeno 75 novinara u svetu. Samo u Iraku ove godine do sada je ubijeno 25 novinara.


Izvor: Glas Javnosti

Predsednik Ahmadinedžad preti posle odluke Saveta bezbednosti
Zažalićete zbog sankcija



Iran će nastaviti da obogaćuje uranijum, a Savet bezbednosti će zažaliti što je izglasao sankcije toj zemlji zbog njenog nuklearnog programa, rekao je Mahmud Ahmadinedžad, predsednik Irana.


Ahmadinedžad, poznat po tvrdokornim političkim stavovima, istakao je da sankcije Ujedinjenih nacija ne mogu da naude njegovoj zemlji, nazvavši ih bezvrednim „parčetom papira“.

„Žao mi vas je zato što ste propustili priliku da uspostavite prijateljske odnose sa Iranom. I sami znate da ne možete da nanesete ni najmanju štetu državi Iran“, prenela je njegove reči državna novinska agencija Irna.

Ahmadinedžad je takođe rekao da UNmoraju da prihvate iranski program:

„Morate da se pomirite sa tim da Iran ima tehnologiju za proizvodnju nuklearnog goriva. On će to proslaviti na predstojećoj godišnjici Islamske revolucije iz 1979, koja se obeležava u februaru.“

Iranski predsednik je istakao da će oni koji su glasali za rezoluciju „uskoro zažaliti zbog tog ništavnog akta“.

Muhamed Ali Hoseini, iz ministarstva spoljnih poslova, izjavio je da se ne može očekivati od Irana da nastavi saradnju sa Međunarodnom atomskom agencijom (IAEA) „na dosadašnjem nivou“.

Na jučerašnjem zasedanju iranskog parlamenta mnogi delegati su posle glasanja skandirali „Smrt Americi“.

Glavni iranski pregovarač Ali Laridžani rekao je da je posle donošenja najnovije rezolucije UN Iran „još odlučniji da ostvari svoje nuklearne ciljeve“. Iran je saopštio da namerava da do kraja 2006. pređe na obogaćivanje uranijuma u 3.000 centrifuga, a da zatim podigne program na industrijski nivo, što znači korišćenje 54.000 centrifuga.

Na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti, svim zemljama je zabranjeno da snabdevaju Iran materijalima i tehnologijom koji mogu da se iskoriste za njegove nuklearne i raketne programe i zamrzava se imovina 10 kompanija i 12 pojedinaca povezanih sa tim programima.

CDC/GB
Pariz i Peking za nastavak pregovora

U prvim reagovanjima na rezoluciju Saveta bezbednosti UN zvanični Pariz pozvao je vlasti u Teheranu da dijalogom spreče „sve veću izolaciju“ svoje zemlje, a Kina je apelovala na sve strane da nastave pregovore. Šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi zatražio je od Irana akciju i da „izabere dijalog“: „Savet bezbednosti stavio je Iran pred jasan izbor ovom rezolucijom: da sarađuje s međunarodnom zajednicom ili da nastavi da obogaćuje uranijum.“

On je istakao da Francuska „neće štedeti napora“ da pomogne Iranu na putu dijaloga.

Izvor: Blic

Oproštaj od
"oca nacije"
B. V., 24. decembar 2006

POKOJNI predsednik Turkmenistana 67 godišnji Saparmurat Nijazov u nedelju je sahranjen u rodnom selu Kipčak u porodičnom mauzoleju. U podne je kolona automobila krenula u Kipčak 15 kilometara udaljen od Ašhabada gde je Turkmenbaši (otac svih Turkmena) želeo da večno počiva.
U mauzoleju koji se nalazi pored najveće džamije u centralnoj Aziji koju je napravio Nijazov već su sahranjeni njegov otac, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu, kao i majka i dva brata koji su izgubili živote u velikom zemljotresu 1948. godine.
Sahrani je prisustvovalo dvadesetak predsednika i premijera država koje su ekonomski dobro sarađivale sa Nijazovom. Da podsetimo Nijazov je proglasio Turkenistan neutralnom zemljom i nije učestvovao u nikakvim vojnim savezima ili koalicijama. Rusiju je predstavljao premijer Mihail Fradkov. Ceremonijalom sahrane rukovodio je vršioc dužnosti predsednika Turkmenije dosadašnji potpredsednik vlade i ministar zdravlja Kurbanguli Berdimuhamedov. Dani žalosti u Turkmeniji trajaće do 30 decembra.
Vršilac dužnosti predsednika Turkmenije Kurbanguli Berdimuhamedov već je izjavio da će zemlja nastaviti put koji je započeo Saparmurat Nijazov i biće i dalje neutralna. Osim toga sve obaveze oko gasa i drugog biznisa rukovodstvo u Ašhabadu namerava da ispuni.

Izvor: Novosti

Napad iz Etiopije
24. decembar 2006

MOGADIŠ (Tanjug) - Etiopija je u nedelju počela protivnapad na nekoliko područja u Somaliji, usmeren protiv islamista u toj zemlji, saopštio je ministar informisanja Etiopije Berhan Hailu.
"Posle previše strpljenja, etiopijska vlada je preduzela mere u cilju samoodbrane i počela protivnapad protiv agresivnih ekstremističkih snaga iz Saveza islamskih sudova i stranih terorističkih grupa", rekao je ministar Hailu u izjavi za agenciju Rojters.
Etiopijski borbeni avioni bombardovali su u nedelju nekoliko gradova u centralnom delu Somalije, koji se nalaze pod kontrolom moćne islamske milicije.
U vazdušnim napadima građani su strateški važan grad Belet Vejne i okolna sela u radijusu od 20 kilometara, izjavio je Šeik Mahmud Ibrahim Sulej, zvaničnik somalijskog Saveza islamskih sudova.
Očevidac iz Belet Vejna, Ajanle Husein Abi, izjavio je kako su pogođeni strateški važan put i regrutni centar.
"Avioni su gađali Ilamski centar gde su zvaničnici iz regiona pravili spiskove dobrovoljaca, koji su želeli da uzmu učešća u ratu", rekao je Abi.
Vođa Saveza islamskih sudova, šeik Hasan Dahir Avejs, saopštio je u četvrtak da je taj pokret stupio u rat sa susednom Etiopijom i pozvao Somalijce da se priključe borbi protiv etiopijskih trupa, koje su u službi somalijske prelazne vlade.
U sukobima i razmeni artiljerijske vatre između boraca vernih prelaznoj sekularnoj vladi u Mogadišu i naoružanih pobunjenika Saveza islamskih sudova, koji su usledili, poginulo više stotina ljudi.
Sukobi su počeli samo dan pošto je predstavnik EU saopštio da je postignut mirovni sporazum.

Izvor: Novosti

Gruzija kupuje gas od Turske
Opada značaj ruskog gasa

Gruzija je saopštila da je za sledeću godinu ugovorila kupovinu 800 miliona kubnih metara gasa od Turske, što je skoro polovina njenih potreba, ali nije precizirala koliko će platiti za turski gas.

Gruzija je prošle nedelje pristala da kupi od Rusije nešto više od polovine gasa koji joj je potreban, iako je „Gasprom“ udvostručio cenu. Gruzijski premijer Zurab Nogaideli rekao je da je bio prinuđen da prihvati uslove.

Sličnu pritužbu izneo je prošle nedelje i Azerbejdžan, čiji je predsednik Ilham Alijev zapretio da će ta zemlja smanjiti ili čak potpuno obustaviti uvoz gasa iz Rusije. On bi tu pretnju jednoga dana mogao i da ostvari pošto gas koji će Turska prodati Gruziji potiče sa velikog novog nalazišta Šah Deniz. Rusiju su optuživali da ucenjuje ovu bivšu sovjetsku republiku zbog političkih razmimoilaženja. Takvo ponašanje je naročito zabrinulo kupce u Zapadnoj Evropi, koji takođe pokušavaju da smanje svoju zavisnost od ruske energije. Holandski „Šel“, pod snažnim pritiskom Moskve, prodao je „Gaspromu“ većinski udeo u projektu „Sahalin“.

CDC/GB

Izvor: Blic

steta sto Vuk Draskovic nije dosao na sahranu, oni su imali slicne ideje, samo sto je Saparmurat mlogo pametniji

Olmert naredio udare na ekstremiste
Sreda, 27. decembar 2006. 13:52

Izraelski premijer Ehud Olmert i ministar odbrane Amir Perec naredili su izraelskoj armiji (IDF) da obnovi ciljane operacije protiv grupa palestinskih ekstremista koji iz pojasa Gaze ispaljuju rakete na Izrael, saopšteno je iz Olmertove kancelarije.

Odluka o nastavku operacija doneta je pošto su dvojica izraelskih dečaka zadobila teške povrede u eksploziji rakete "kasam", ispaljene u utorak, 26. decembra, sa palestinskih tertorija na pogranični izraelski grad Sderot.

Od proglašenja prekida vatre izmedju Izraela i Palestinaca u pojasu Gaze pre mesec dana ispaljeno je više od 60 raketa na južne izraelske gradove i sela. Dvojica dečaka su prvi Izraelci ranjeni u tim napadima.

Primirje će ipak, kako tvrdi izraelska strana, i dalje važiti na toj palestinskoj teritoriji. Medjutim, od Palestinaca se zahteva da preduzmu hitne korake protiv onih koji raketiraju Izrael, zaključeno je na hitnom sastanku Olmerta s bezbednosnim oficirima.

Ministar odbrane je prvi pozvao Olmerta da suspenduje politiku uzdržavanja od odgovora na nastavak palestinskog raketiranja.

Izvor: MTS-Mondo

Somalijske snage zauzele islamsko uporište
Sreda, 27. decembar 2006. 12:15

Somalijske vladine snage, uz pomoć vojske susedne Etiopije, zauzele su u sredu grad Džouhar, uporište islamskih pobunjenika na jugu te istočnoafričke zemlje, udaljenog samo 90 kilometara od somalijskog glavnog grada Mogadiša.

"Nećemo ući u Mogadiš danas", izjavio je portparol somalijske prelazne vlade Abdirahman Dinari, tvrdeći da vojska napreduje ka Baladu, gradu izmedju Džouhara i Mogadiša.

Stanovnici Džouhara izašli su na ulice da pozdrave vojsku prelazne vlade i Etiopije, javila je agencija Rojters.

U Somaliji već nekoliko dana traju sukobi izmedju snaga vernih prelaznoj vladi i pobunjenika predvodjenih Savezom islamskih sudova, koji kontrolišu južni deo te istočnoafričke zemlje.

Šeik Šarif Šeik Ahmed, visoki vodja Saveza islamskih sudova, pozvao je u utorak uveče svoju vojsku da se okupi u Mogadišu da bi se pripremili za dug rat protiv Etiopije.

Savez islamskih sudova saopštio je u četvrtak da je taj pokret stupio u rat sa susednom Etiopijom i pozvao Somalijce da se priključe borbi protiv etiopijskih trupa koje su, kako tvrdi, u službi somalijske prelazne vlade.

Premijer Etiopije Meles Zenavi rekao je da je juče ubijeno oko 1.000 islamskih boraca i da je više od 3.000 ranjeno, dok su islamisti saopštili da su ubili na stotine vojnika.

Crveni krst je saopštio da je 800 ljudi ranjeno, a da je na hiljade ljudi napustilo oblasti gde se vode najžešće borbe.

Svetski program za hranu, organizacija Ujedinjenih nacija, sklonila je svoje osoblje iz južne Somalije i obustavila je svoje aktivnosti iz vazduha, zbog jakih okršaja izmedju islamista i vojske somalijske prelazne vlade i Etiopije, izjavio je danas portparol te organizacije Piter Smerdon, javila je agencija DPA.

Svetski program za hranu i druge organizacije UN pružale su pomoć žrtvama poplava koje su pogodile tu istočnoafričku zemlju, ali su u medjuvremenu upozorene da moraju da prekinu svoj rad zbog sukoba.

Izvor: MTS-Mondo

 Prvi intervju ruskog milijardera Romana Abramoviča posle tri godine

Sa Putinom sam na „vi“

Pobede u životu, kao i u fudbalu mogu lako da zavaraju. „Ruska poslovica kaže: ‘Nikad ne govori da nećeš biti uhapšen ili da nećeš biti siromašan’“, kaže Roman Abramovič (40), 11. najbogatiji čovek na svetu i vlasnik britanskog prvaka Čelsija, u prvom intervjuu posle tri godine.

Abramovičevi saradnici kažu da je „stidljiv“ reč koja najbolje opisuje ruskog milijardera, iako, kako primećuje novinar „Obzervera“ - „postoji mnogo reči da se opiše čovek čije se bogatstvo procenjuje na 19,5 milijardi dolara - nemilosrdan, velikodušan, proračunat, vizionar...“

Na zidu kancelarije nedaleko od Crvenog trga u centru Moskve, sedištu Romanovog carstva, nalazi se mala slika Vladimira Putina, predsednika Rusije, a na stolu flaša „evijana“. Nema ni traga od telohranitelja.

Sa Putinom je, kaže, na „vi“, pošto je ruski predsednik stariji od njega. Za Rusiju kaže da „nije ništa manje demokratska“ od kada je Putin došao na vlast, nego što je bila pre njega.
Da li je ikad bila demokratska?

„Rusija je dovoljno demokratska. Nikada nisam pokušavao da izvršim pritisak na vlasti putem posla kojim se bavim ili svojim dostignućima. Ne mogu da vam kažem šta su drugi radili. Kada se sastajem sa Putinom, obraćam mu se sa ‘vi’, on je stariji od mene.“

Abramovič naglašava i da „nema mišljenje“ o tome ko je počinio nedavno ubistvo Aleksandra Litvinjenka, bivšeg pukovnika KGB-a, koji je preminuo pod misterioznim okolnostima u Londonu.

„Nikada nisam dobijao pretnje u Londonu, a i zarade mojih telohranitelja su preuveličane. Britanski mediji me nisu uvredili ni kada su me slikali u kupovini sa suprugom i kada su pisali da ona želi da se razvede. Mogu da razumem zbog čega mediji to rade, ali ne obraćam previše pažnju na to. Živim svoj život i ne obazirem se.“

On je demantovao da se njegova supruga konsultovala sa advokatima o razvodu, kako su ranije pisali mediji.

Abramovič, koji u Londonu ima nekoliko vila, sa suprugom Irinom ima petoro dece, koja idu u englesku školu. Iako ima i vilu u Sent Tropeu, dve superjahte i „boing 767“, prestonicu Velike Britanije ne smatra svojim domom.

„Zapravo živim u avionu. Volim da posećujem London i ako bih morao da odlučim gde bih živeo osim u Moskvi, London bi bio moj prvi izbor, a drugi je Njujork. U Moskvi se osećam najprijatnije, navikao sam na četiri godišnja doba. Znam da je Britancima teško to da razumeju, ali moja deca vole da se igraju u snegu.“

Kao i Bil Gejts, i Roman je neočekivano nizak. Iako se komotnije oseća u džemperu i farmerkama, za ovu priliku je obukao tamnosivo odelo i plavu majicu, i naravno nije stavio kravatu. I uprkos velikom bogatstvu nosi digitalni sat, koji dizajnom podseća na osamdesete i koji ne izgleda previše skupo.
Da li novac kupuje sreću?

„Ne, novcem ne možete kupiti sreću. Ali neku vrstu nezavisnosti da“, kaže milijarder.

Roman je prošlog meseca iznenada odlučio da da ostavku na mesto guvernera Čukotke, regiona na krajnjem istoku Rusije, gde je tokom poslednjih šest godina uložio nekoliko stotina miliona dolara za izgradnju škola i opremanje bolnica. Na Čukotki, izgrađeno je 18 novih i obnovljeno još 18 škola, a izgrađeno je i 28 bolnica i domova zdravlja. Prestonica Čukotke Anadir dobila je bioskop, muzej, supermarket i dom kulture. Abramovič je demantovao da mu je to što je guverner dalo politički imunitet i da je imao bilo kakve dilove s Kremljom. Kritičari tvrde da je želeo da pokaže predsedniku Putinu volju da investira novac u svoju zemlju i da izbegne sudbinu tajkina Mihaila Hodorkovskog.

„Svako ima svoje razloge. Neki misle da pomažem Čukotki jer sam proveo detinjstvo na dalekom severu, drugi misle da pomažem zato što sam imao teško detinjstvo. Niko od njih nije u pravu. Kada odete na Čukotku i vidite kako živi 50.000 ljudi, onda želite nešto da učinite. Ništa gore nisam video u životu.“

    „Mrkva je dobra kao i slatkiši“

    Roman Abramovič je rođen 24. oktobra 1966. godine u gradu Saratov na Volgi, na jugu Rusije. Majka mu je preminula od trovanja krvi, a otac, građevinski radnik, poginuo je u nesreći na gradilištu. Roman je postao siroče sa nepune tri godine. Brigu o dečaku preuzeo je rođak koji živi na severu zemlje. „Moje detinjstvo nije bilo loše. U detinjstvu ne možete da poredite dve stvari, jedni jedu šargarepu, drugi jedu slatkiše, ukus je dobar i jednima i drugima. Kao dete ne osećate razliku“, kaže Abramovič. Studirao je na Industrijskom institutu, odslužio je vojsku i ima diplomu pravnika Univerziteta u Moskvi. Bogatstvo je zaradio na nafti, aluminijumu i avio-kompaniji „Aeroflot“. Sa bogatstvom od 19,5 milijardi dolara drugi je najbogatiji čovek u Velikoj Britaniji, posle Lakšimi Mitala, magnata u proizvodnji čelika.

    Kada će mu dosaditi fudbal

    Romanova omiljena tema je fudbal i lako se brani od optužbi da je naneo štetu fudbalu plaćanjem astronomskih ugovora i agresivnim nastupom:

    „Ne postoji rizik da novac upropasti fudbal. Novac igra važnu ulogu, ali nije dominantan. Kada Čelsi igra u nekom malom gradu, rezultat može da bude nerešen... To uzbuđenje, duh, atmosfera, to je prava lepota fudbala u Engleskoj.“

    Međutim, niko ne zna koliko će Romanovo carstvo na „Stamford bridžu“ trajati:

    „Ljudi koji me poznaju kažu da ću izgubiti intresovanje za fudbal pošto osvojimo nekoliko šampionskih titula. Mi smo osvojili već dve titule i ja sam i dalje uzbuđen pred svaku utakmicu. Nisu važni trofeji, već proces kako se do njih dolazi“.


Izvor: Blic

Kragujevački oružari radikalizuju protest

Radnicima kragujevačke fabrike oružja, koji su pre dva dana zaposeli svečani salon Skupštine grada, pridružiće se danas još oko 2.700 kolega, odlučio je Odbor Samostalnog sindikata „Zastava oružja“. Na radikalizovanje protesta oružari su se opredelili iritirani izjavom ministra odbrane Zorana Stankovića.

Ministar je rekao da šteta toj fabrici nije nadoknađena, „jer ‘Zastava oružje’ nije imala dozvolu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom da ugovori taj posao“.

- Ovakvom izjavom ministar odbrane je pokazao osnovno nepoznavanje procedure dobijanja izvoznih dozvola - kazao je Jugoslav Ristić, predsednik Samostalnog sindikata „Zastava oružja“. Nezadovoljni radnici traže da im Vlada nadoknadi štetu od 2,55 miliona dolara zbog zabrane izvoza oružja u Jermeniju i obezbedi 279 miliona dinara iz nacionalnog investicionog plana za modernizaciju proizvodnje, koliko su letos obećali ministri Mlađan Dinkić i Velimir Ilić. Kažu da im je za godišnju proizvodnju neophodno 20 miliona dolara i podsećaju da se ugovori sa „Remingtonom“ teški samo 3,2 miliona. Ristić je rekao da nema novca za isplatu dela regresa. Zahteve oružara održali su sindikati kragujevačke „Elektrošumadije“ i „Telekoma“, kao i Gradsko veće Saveza sindikata.

Štrajkače je posetio i generalni direktor Fabrike „Zastava oružje“ Dragoljub Grujović. Tom prilikom on ih je upozorio na to da protest ima kontraproduktivan efekat, te da kolektiv vodi u propast. On je sindikalno rukovodstvo optužio da se bavi mafijaškim poslovima, što je izazvalo gnev štrajkača i malo je nedostajalo da se pretvori u incident.

A. Lukić

    Tadić sa štrajkačima

    Predsednik Srbije, Boris Tadić juče je, u večernjim satima, posetio radnike „Zastava oružja“. On je oružarima poručio da je poslao svog specijalnog izaslanika u Moskvu koji će sa predstavnicima ruske države pokušati da reši problem izvoza oružja u Jermeniju.

    - Sutra će se znati odgovor Rusije. Ako on bude negativan, država mora da nadokanadi štetu od 2,5 miliona dolara, jer treba da važi isti princip za sve - rekao je Tadić.

    N. R.


Izvor: Blic