Duboke podjele između Šiita i Sunita
Agencije
 
10.12.2006 19:06
 
BAGDAD - Vođe šiita i Kurda kritikovale su izvještaj američke Studijske grupe za Irak, dok su suniti saopštili da se slažu s ocjenom u izvještaju, ne i sa ponuđenim rješenjem.

Reakcije na Bejkerov izvještaj od 96 stranica, objavljen 6. decembra, pokazuju duboku političku i vjersku podijeljenost Iraka i obim zadatka pred administracijom predsjednika SAD Džordža Buša, koja želi da što prije izmijeni pristup rješavanju krize u Iraku. Podjele u vezi s izvještajem usredsređuju se na neka od najznačajnijih pitanja u Iraku: nacionalno pomirenje, podjelu naftnog bogatstva i uloga susjednih zemalja u naporima za rješavanje iračkih problema.
Neslaganje dolazi u vrijeme kada postoje ozbiljne sumnje da li je Vlada iračkog premijera Nurija al Malikija sposobna da usmjeri državu ka stabilnosti.

Američka administracija razmatra strategiju kojom bi novim iračkim snagama bezbjednosti prepustila vođstvo u naporima za okončanje nasilja. Među preporukama izvještaja, koje nisu obavezujuće, između ostalog je povlačenje svih borbenih brigada iz Iraka u prvim mjesecima 2008.

Irački predsjednik Džalal Talabani odbacio je preporuke izvještaja Studijske grupe za Irak, u kojem se kritikuje američka politika u Iraku. "U cjelini odbacujem ovaj izvještaj", rekao je on i dodao da je po njegovom mišljenju Bejker-Hamiltonov izvještaj nepravedan i nefer i da sadrži opasne elemente koji potkopavaju suverenitet Iraka i Ustava.

Visoki šiitski zvaničnik Abdul Aziz al Hakim ocijenio je da "izvještaj sadrži netačne podatke zasnovane na nečasnim izvorima". On je odbacio ocjenu o vezi između okončanja iračkog problema i rješenja izraelsko-palestinskog sukoba.

Drugi šiitski zvaničnik je ocijenio da je izvještaj naklonjen jednoj grupi, ali nije rekao kojoj, iako je aludirao na sunite.

Lider Kurda Berham Saleh, vicepremijer Iraka, rekao je da se izvještaj Studijske grupe za Irak uglavnom poklapa s Vladinim programom.

Predsjednik kurdske oblasti Masud Barzani je, međutim, rekao da smatra "da je Studijska grupa za Irak ponudila nerealne i neprikladne prijedloge". On se, takođe, usprotivio podjeli naftnog bogatstva, povratku ljudi lojalnih Sadamu na radna mjesta koja su imali u Vladi, kao i davanju uloge susjednim zemljama u naporima za okončanje nasilja.

Lideri arapskih sunita uglavnom su podržali izvještaj, koji u nekim tačkama zastupa njihove ciljeve. Adnan al Dulaimi, lider najvećeg sunitskog bloka u parlamentu, rekao je da su mnogobrojne preporuke Studijske grupe "pozitivne", među njima i poziv za uključivanje Irana i Sirije u proces rješavanja krize u Iraku. "Postoje mnoge pozitivne preporuke, ali ova vlada neće biti u stanju da sprovede ijednu od njih", kazao je. "To je sektaška i pristrasna vlada."

Izvor: http://www.nezavisne.com/

Seks skandal potresa Poljsku

Analiza DNK samo je delimično demantovala tvrdnje Anete Kravčik da je, da bi dobila posao, bila primorana da spava sa Andžejom Leperom, liderom poljske partije Samoodbrane i potpredsednikom poljske vlade, ali i sa njegovim zamenikom Stanislavom Lizvinskim.

Kravčikova je tvrdila da je zatrudnela i rodila dete s Lizvinskim. „Rezultati DNK analize isključuju Lizvinskog kao oca mlađeg deteta Anete Kravčik“, izjavio je Kšištof Kopanija, predstavnik tužilaštva u gradu Lođu.

Leper sve to poriče i kaže da su njene tvrdnje sumanute. Poljsko tužilaštvo je pokrenulo istragu. Ovakva vrsta seksualnih zloupotreba povlači za sobom kaznu zatvora od najviše šest godina.

Kravčikova je prošle nedelje izjavila da je spavala s Leperom 2001. godine da bi dobila posao, a da bi sačuvala radno mesto, navodno je morala da vodi ljubav i sa Lizvinskim. Naglasila je da su i druge službenice trpele zlostavljanje.

CDC/JS

Izvor: Blic

Pinočeova sahrana bez državnih počasti
Ponedeljak, 11. decembar 2006. 10:46

Preminuli čileanski diktator Augusto Pinoče biće sahranjen uz vojne, ali ne i uz državne počasti namenjene jednom bivšem šefu države, saopštila je čileanska vlada.

"Odlučeno je da preminuli bivši general na sahrani dobije počasti bivšeg glavnokomandujućeg čileanske vojske", rekao je predstavnik vlade Rikardo Lagos Veber.

Čileanska armija je saopštila da će u utorak, 12. decembra, biti održana misa za Pinočea.

Pinočeova sahrana izazvala je dilemu kod čileanske predsednice Mišel Bašle, čiji je otac umro nakon što je mučen u jednom od Pinočeovih zatvora, jer mnogi Čileanci smatraju da je Pinoče bio kriminalac. Drugi misle da je Pinoče zadužio zemlju spašavajući je od komunizma.

Bašle i njena majka otišle su u izbeglištvo nakon što su bile uhapšene i držane u ozloglašenom centru za torturu u doba Pinočeove vladavine.

Smatra se da je u Čileu, tokom Pinočeove vladavine, u političkim nemirima ubijeno oko 3.000 ljudi, dok je oko 28.000 bilo podvrgavano raznim oblicima mučenja. Mnogi Čileanci su izbegli iz zemlje.

Pinoče koji je polarizovao Čile tokom svoje sedamnaestogodišnje vojne vladavine, od 1973. do 1990. godine, i protiv kojeg su podignute optužnice za kršenje ljudskih prava i finansijske malverzacije, umro je u nedelju, 10. decembra u 91. godini, sedam dana nakon srčanog udara.

Izvor: MTS-Mondo

Uhapšeno 11 osoba osumnjičenih za terorizam
Utorak, 12. decembar 2006. 15:07

Španska policija je uhapsila 11 ljudi za koje se sumnja da su povezani sa islamskim ekstremističkim grupama, tokom racije izvršene u španskoj enklavi Seuta, na severu Afrike, saopštila je vlada u Madridu.

Kako je prenela agencija Rojters, oko 50 policijskih vozila je ušlo u predgradje El Prinsipe i započela hapšenja.

Islamisti su 11. marta 2004. godine ubili 191 osobu u bombaškom napadu na vozove u Madridu, posle čega je španska policija uhapsila 29 ljudi, podsetile su agencije.

Izvor: MTS-Mondo

Ruski naftaši masovno krše ekološke propise
Utorak, 12. decembar 2006. 14:55

Kršenje ekoloških propisa od strane naftnih i gasnih kompanija u Rusiji poprimilo je masovne razmere, ocenio je državni tužilac Jurij Čajka i dodao da je tokom provere utvrdjeno više od 11.000 takvih prekršaja.

"Kompanijama naftnog i gasnog kompleksa se dopušta da eksploatišu više prirodnih bogatstava od dozvoljenog obima, ne ispunjavajući pritom zahteve zakona o rekultivaciji tla. Tako se istovremeno gube velike zalihe prirodnih resursa i krše propisi o očuvanju tih resursa", objasnio je Čajka.

Ruski ministar prirodnih resursa Jurij Trutnjev je precizirao da se više od 10 procenata nafte u Rusiji dobija preko utvrdjenih normi.

"Od 90-tih godina prošlog veka, u Rusiji je praktično razoren sistem kontrole u sferi eksploatacije prirodnih bogatstava", ukazao je ministar.

"Često eksploataciju i transport ugljovodoničnih sirovina prati nezakonito krčenje šuma i zasipanje u zemlju otpadaka u procesu bušenja. Zbog nezadovoljavajućeg stanja i nekvalitetnog opsluživanja naftovoda i gasovoda, kao i neodgovarajuće kontrole, svake godine se dešavaju na hiljade havarija koje dovode do zagadjivanja ogromnih površina tla i vodnih rezervi", ukazao je Čajka.

"Stiče se utisak da rukovodioci tih preduzeća u trci za zaradom zaboravljaju da svoju delatnost ostvaruju na teritoriji naše domovine, a ne na nekoj drugoj planeti", citirao je Itar-Taš izjavu Čajke, koji je upozorio da svaki negativan uticaj na prirodnu sredinu može povući za sobom nesagledive ekološke poremećaje koji će se negativno odraziti na život i zdravlje budućih pokolenja.

Izvor: MTS-Mondo

Krunisan 13. malezijski kralj
Sreda, 13. decembar 2006. 16:10

Sultan Mizan Zainal Abidin (44) krunisan je u sredu, uz veliku pompu i raskoš, kao 13. malezijski kralj na tradicionalnoj ceremoniji održanoj u nacionalnoj palati u Kuala Lumpuru.

Mizan, sultan naftom i gasom bogate malezijske države Terenganu, proglašen je za kralja u skladu sa u svetu jedinstvenim sistemom, uvedenim 50-ih godina prošlog veka, po kojem se devet malezijskih sultana smenjuju na prestolu svakih pet godina.

Prethodno je u čast novog kralja i njegove supruge, kraljice Nur Zahirah, ispaljena počasna paljba iz 21 topa.

Uloga kralja je uglavnom ceremonijalnog karaktera dok glavne poluge odlučivanja imaju parlament i premijer.

Medjutim, za malezijske muslimane, koji čine 60 odsto stanovništva od 25 miliona ljudi, kralj je oličenje tradicije i predstavlja simboličkog nosioca islama.

Izvor: MTS-Mondo

Iran odbio nacrt rezolucije evropske "trojke"
Sreda, 13. decembar 2006. 16:12

Glavni pregovarač Irana za nuklearna pitanja Ali Laridžani saopštio je u sredu da je nacrt rezolucije koji su sastavile Velika Britanija, Francuska i Nemačka neprihvatljiv za njegovu zemlju, prenela je iranska novinska agencija Fars.

"Nacrt rezolucije je neprihvatljiv za Iran jer ugrožava njegovo pravo na razvoj civilne nuklearne tehnologije", rekao je Laridžani.

On je, istovremeno, upozorio evropsku "trojku" da Iran ima "medjunarodno pravo" da razvija nuklearnu tehnologiju u civilne svrhe i da će to svoje pravo braniti, preneo je DPA.

"Mi, medjutim, nismo zabrinuti jer naš nuklearni program nikada nije razvijan u vojne svrhe, a inspektori Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) stalno su bili prisutni u Iranu i nadzirali naša postrojenja", rekao je Laridžani.

On je istakao da Savet bezbednosti UN ne sme da bude iskorišćen kao političko sredstvo u sporu oko iranskog nuklearnog programa.

"O tom pitanju trebalo bi da raspravlja IAEA, a mi smo spremni da rešimo nesporazume direktnim pregovorima", rekao je glavni iranski pregovarač.

Nacrt rezolucije, koji je evropska "trojke" prihvatila u ponedeljak, poziva na uvodjenje "ciljanih sankcija protiv "iranskog nuklearnog programa", zabranu putovanja i zamrzavanje finansijskih sredstava, koja mogu da budu iskorišćena za eventualni razvoj atomskog oružja.

Nacrt rezolucije predat je Savetu bezbednosti UN nekoliko meseci pošto je vlada u Teheranu odbila da u zadatom roku obustavi proizvodnju obogaćenog uranijuma i obustavi nuklearne aktivnosti, koje, kako sumnjaju SAD i zapadne sile, imaju za cilj izgradnju nuklearne bombe.

Savet bezbednosti razmatraće novi nacrt rezolucije ove sedmice.

Izvor: MTS-Mondo

Kalmi Rej nova predsednica Švajcarske
Sreda, 13. decembar 2006. 13:00

Ministarka spoljnih poslova Švarcarske Mišelin Kalmi Rej biće od 1. januara novi predsednik Švajcarske, javile su agencije.

Odluku o izboru Kalmi Rej (61) za predsednicu doneo je švajcarski parlament ogromnom većinom od 147 od ukupno 192 glasa. Reč je o pretežno ceremonijalnoj, jednogodišnjoj funkciji.

Kalmi Rej, iz Socijaldemokratske stranke, članica je Federalnog saveta, odnosno vlade, od 2003. godine. Poreklom je iz francuskog kantona Vale, gde je pre ulaska u vladu u Bernu bila guverner.

Za potpredsednika je imenovan Paskal Kušepen, dosadašnji ministar unutrašnjih poslova.

Kalmi Rej će biti druga žena predsednik u istoriji Švarcarske, u kojoj su žene dobile pravo glasa na nacionalnim izborima tek 1971. godine.

Izvor: MTS-Mondo

Svet brani istinu o holokaustu

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je obraćajući se delegacijama na međunarodnoj konferenciji o holokaustu da su „dani Izraela odbrojani“.

Ahmadinedžad koji je izazvao ogorčenje međunarodne zajednice tvrdnjama da je mit da su nacisti tokom Drugog svetskog rata ubili šest miliona Jevreja, ponovo je verbalno napao Izrael:

- Zahvaljujući našim željama i božjoj volji, dani cionističkog režima su odbrojani. To je bog obećao i to je ono što žele sve države - rekao je Ahmadinedžad.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da Nemačka istorijski snosi najveću odgovornost za holokaust i da nikada neće prihvatiti sumnju u njegovo postojanje.

Merkelova je istakla i da međunarodna zajednica mora da upotrebi sva diplomatska sredstva, uključujući i sankcije kako bi sprečila Iran da dođe u posed nuklearne bombe.

Izraelski premijer Ehud Olmert je istakao da izjave iranskog predsednika predstavljaju opasnost za zapadne zemlje. Predsednik Irana je za svoj govor dobio ovacije prisutnih. Dvodnevnoj konferenciji o holokaustu su prisustvovali razni religijski ekstremisti, među kojima i nekoliko ultraortodoksnih Jevreja. EU, Vatikan, SAD i Kanada istakle su da je skup u Iranu „uvreda za žrtve holokausta i simbol mržnje prema pripadnicima drugih vera“. Konferenciju u Teheranu osudilo je i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, kao „pokušaj da se osporavaju neporecive istorijske činjenice o stradanju jevrejskog naroda“.

A. P.

Izvor: Blic

 U Briselu počeo dvodnevni samit lidera zemalja članica Unije
Teže do članstva u EU

Proširenje Evropske unije će se nastaviti, ali će ono biti usporeno jer će sve države koje žele da uđu u Uniju morati striktno da ispoštuju sve uslove članstva. Rumunija i Bugarska su poslednje zemlje koje su iskoristile dosadašnju „politiku popustljivosti“, ali Hrvatska, Makedonija, Turska (koje su kandidati za članstvo), a kasnije i Srbija, Crna Gora, BiH i Albanija neće biti te sreće.

Na dvodnevnom samitu lidera 25 država članica, koji je juče po podne počeo u Briselu, EU će potvrditi spremnost za prijem Turske, Hrvatske i Makedonije, kao i zemalja zapadnog Balkana, među kojima i Srbije.

Ovim zemljama biće jasno stavljeno do znanja da će proces prijema biti striktno nadgledan i da neće biti popuštanja, naročito u pitanjima reforme sudskog sistema i borbi protiv korupcije, što je Bugarskoj, recimo, oprošteno.

Lideri članica Unije će jasno naglasiti i to da, pre bilo kakve odluke o proširenju, EU prvo mora da izvrši reformu institucija. Taj proces će biti glavni zadatak Nemačke, koja 1. januara preuzima mesto predsedavajućeg Unije.

- Moramo da naglasimo da je strateška misija proširenja da ohrabrimo demokratsku i ekonomsku transformaciju kandidata, kao i sposobnost EU da funkcioniše dok postepeno prima nove članice - rekao je uoči samita Oli Ren, komesar za proširenje.

Nesprovođenje neophodnih reformi od sada će značiti zamrzavanje ili potpuni prekid pregovora o priključenju. Turska je na svojoj koži to najbolje osetila, pošto je zvanični Brisel odlučio da zamrzne pregovore o priključenju u osam od ukupno 35 tačaka. To će usporiti proces pregovora, koji bi ionako mogli da potraju 15 godina.

Finski premijer Mati Vanhanen, koji predsedava samitom, potvrdio je da neće biti novih kriterijuma za države kandidate:

„Nema razgovora o granicama Evrope. Moramo da budemo otvoreni za sve evropske države koje su rešene da dele naše vrednosti i spremne da ispune sve kriterijume EU.“

Upravo je protivljenje ulasku Turske u EU bio glavni razlog za stanovnike Holandije i Francuske da na prošlogodišnjem referendumu odbace Ustav EU. Najveću cenu za sada bi mogla da plati Hrvatska koja će na prijem u Uniju najverovatnije morati da sačeka najranije do 2010. U Zagrebu se nadaju da će do kraja ove decenije ući u EU.

Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je u Bundestagu rekla da će Nemačka promovisati dobrosusedsku politiku sa zemljama koje se graniče sa EU, „a koje imaju male ili nikakve šanse da uđu u Uniju.“

Ona je najavila da je zadatak Nemačke da napravi „red vožnje“ u vezi sa donošenjem ustava EU.

A. Petrović

    Male šanse Srbije za obnovu pregovora

    Na samitu evropskih lidera raspravljaće se i o odnosima Srbije i EU, odnosno o mogućnostima da se odobri uslovni nastavak pregovora o sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji, što je predlog italijanskog premijera Romana Prodija. Međutim, šanse da se to dogodi veoma su male, a to potvrđuju i reči finske ambasadorke u Beogradu Ane Maije Korpi da će Srbija „dobiti podršku EU, ali neće doći do promene politike EU prema Srbiji“.

    Angela Merkel, nemačka kancelarka, izjavila je da Srbija ima izglede za članstvo u EU, ali da se radi o „srednjoročnoj perspektivi“.

    - Zemlje kao što su Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Makedonija imaju izglede za članstvo, ali znamo da je to srednjoročna perspektiva. Biće potrebne mnoge velike pripreme da bi to članstvo postalo realnost - rekla je Merkelova.

    Boris Tadić, predsednik Srbije koji je boravio juče u Briselu i razgovarao sa više šefova država i vlada zemalja EU uoči samita, kaže da za obnovu pregovora Srbije i EU „postoje izvesne nade, ali da to nije dovoljno“.

    - Ali, kakva god bude odluka Evropske unije, mi ćemo morati da uspostavimo punu saradnju s Haškim sudom - dodao je Tadić, koji je juče razgovarao i sa Žozeom Barozom, šefom Evropske komisije, i Havijerom Solanom, visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost EU.

    Italija, Češka, Slovenija, Mađarska, Slovačka i Španija zalažu se za nastavak pregovora sa Beogradom, ali Francuska, Holandija i Velika Britanija predvode grupu zemalja koje smatraju da napredak ne može da bude ostvaren sve dok Beograd ne uloži napore da uhapsi osobe optužene za ratne zločine.

    Britanski „Indipendent“ prenosi da je u EU primetna zabrinutost da bi produžavanjem pritisaka na Srbiju ona mogla i da „okrene leđa“ Evropi. Zbog neslaganja unutar Unije o nastavku pregovora sa Srbijom, očekuje se kompromisni dogovor, a to je da se obnova nastavka pregovora razmotri ponovo nakon parlamentarnih izbora u Srbiji 21. januara iduće godine.

    Solana je juče nakon razgovora s Tadićem izjavio da EU želi da vidi brzu integraciju Srbije u EU.

    - Ako nova demokratska Vlada Srbije bude sarađivala sa Hagom, biće nastavljeni pregovori o stabilizaciji i pridruživanju - dodao je Solana.

    A Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova Srbije, izjavio je da bi pregovori mogli da budu nastavljeni ako na izborima pobede demokratske snage.


Izvor: Blic