Faktor "Sadam" i izbori u SAD

VAŠINGTON - Američki predsednik Džordž Buš označio je smrtnu kaznu Sadamu Huseinu kao granični kamen i jedan od najvećih uspeha u razvoju demokratije u Iraku. Stejt department je pozdravio izricanje smrtne presude bivšem iračkom lideru, ističući da je ona dobrobit za Iračane i dokaz nezavisnosti njihovog sudstva i hrabrosti sudija. Bela kuća je istovremeno odlučno odbacila optužbe da je kraj suđenja bivšem iračkom lideru namerno tempiran pred današnje parlamentarne izbore u SAD.
- Zar vi mislite da sudije u Iraku smišljaju oktobarsko iznenađenje? - iznenađeno je prokomentarisao portparol Bele kuće Toni Snou, aludirajući na ustaljeni američki izraz za preokrete pred same izbore.
Bušovi republikanci nalaze se pred gotovo izvesnim gubitkom kontrole nad Kongresom i nadaju se da će smrtna kazna koju je sud u Bagdadu izrekao nekadašnjem lideru te države Sadamu Huseinu poboljšati rejting stranke, bar onoliko koliko je, pre dve godine, na javno mnenje uticalo njegovo hapšenje.
Istini za volju, poslednja istraživanja javnog mnenja potvrdila su trend koji je prisutan nekoliko sedmica, navodeći da popularnost republikanaca polako raste, te da je razlika između rivalskih stranaka, sa pređašnjih 10 ili 11, sada svedena na svega četiri odsto. To je, kako navode eksperti, rezultat izuzetno agresivne kampanje koju republikanci vode na svim frontovima i preko svih mogućih medija, uključujući televizijske mreže, radio-stanice, internet, ali i direktne telefonske pozive potencijalnim glasačima.
Prema poslednjem istraživanju javnog mnenja, koje je objavio Pju internet, za demokrate će glasati 47, a za republikance 43 odsto anketiranih, što je najmanja razlika u poslednja dva meseca. Američki mediji, stoga, navode da nije za čuđenje što je Buš poslednji vikend pred izbore proveo agitujući za republikanske kandidate. Kao što nije iznenađenje što se jedan od njih, Čarli Krist sa Floride, plašeći se valjda negativnog publiciteta, nije pojavio na zajedničkom mitingu sa predsednikom.
(FoNet)

Izvor: Press

Ortega pobedio na izborima!

MANAGVA - Lider nekadašnjeg levičarskog Sandinističkog pokreta Danijel Ortega pobednik je na predsedničkim izborima u Nikaragvi, pokazali su prvi rezultati glasanja. Ovaj marksista i revolucionar nekada je predvodio zemlju tokom građanskog rata, u kome su se sandinisti borili protiv pobunjenika poznatih kao kontraši. Ortega, koji uživa podršku venecuelanskog predsednika Uga Čaveza, tvrdi da su njegovi revolucionarni dani sad prošlost i da mu je glavni prioritet obezbeđivanje stranih investicija. Iz Vašingtona je već stigla najava da bi buduća pomoć Nikaragvi mogla da bude ograničena ukoliko Ortega pobedi na predsedničkim izborima.
Ta pobeda će predstavljati trijumfalan povratak marksističkog lidera, čiji je komunistički režim 1980-ih predstavljao trn u oku administracije američkog predsednika Regana i SAD doveo na ivicu rata u Srednjoj Americi. Ortega je prvi put na vlast došao 1979, kada su njegovi sandinistički gerilci srušili diktatorski režim predsednika Somoze, potomka dinastije koja je pod američkim pokroviteljstvom decenijama vladala Nikaragvom. Ortega i njegove pristalice su se odmah zatim povezali s komunističkom Kubom i Sovjetskim Savezom, što su SAD shvatile kao pretnju svojoj sigurnosti. Predsednik Regan ovlastio je CIA da započne tajni rat protiv Orteginog režima, pri čemu su u Hondurasu i Kostariki uvežbavani "kontraški" nikaragvanski gerilci.
Uprkos građanskom ratu, koji je trajao godinama i odneo više od 30.000 života, sandinistički režim se održao, da bi na kraju Ortega, 1990, pošto je kraj hladnog rata označio kraj sovjetske podrške, pristao na prve višestranačke demokratske izbore, na kojima ga je porazila desničarska kandidatkinja Violeta Kamoro.
Ortega je pred ovu kampanju delimično "izgladio" svoj imidž radikalnog revolucionara, a izjašnjavanjem za potpunu zabranu abortusa obezbedio je i blagonaklonost Katoličke crkve. Takođe je dobio i podršku bivših "kontraša" obećanjem da će im isplaćivati veteranske penzije, uprkos tome što su 1980-ih pokušavali da sruše njegov režim.
(AG.)


Izvor: Press

 IZBORI ZA PREDSTAVNIČKI DOM I SENAT U SAD

U Sjedinjenim Američkim Državama se održavaju izbori za Predstavnički dom i sa trećinu mesta u Senatu, na kojima će, prema predizbornim predviđanjima, pobedu odneti demokrate. Birači će glasati za 435 poslanika u Predstavničkom domu, i za 33 člana Senata.

Da bi demokrate ponovo imale većinu u Predstavničkom domu, prvi put posle 1994. godine, neophodno je da osvoje 15 mesta više nego što imaju sada. Za prevlast u Senatu, koju su izgubili 2002. godine, treba im šest mesta.

Prvi pokazatelji trenda za izbore u Senatu videće se u Virdžiniji, gde se biračka mesta zatvaraju nešto posle ponoći po srednjoevropskom vremenu. Prema predizbornom istraživanju koje je objavio 'Njuzvik', 54 posto onih koji će izaći na izbore glasaće za demokrate, a 38 posto za republikance. Predsednika SAD Džordža Buša podržava 35 posto glasača, pokazalo je isto istraživanje.

Izvor: RTS

 PRODI: PROŠIRENJE EU NE SME DA STANE

Proširenje Evropske unije ne sme biti zaustavljeno i pregovori o članstvu moraju biti nastavljeni sa zemljama bivše Jugoslavije i Turskom, izjavio je premijer Italije Romano Prodi londonskom 'Fajnenšel tajmsu'.

Prodi je ukazao da u jednom delu EU postoji ideja da se proces proširenja obustavi ali, precizirao je, to ne bi bilo dobro jer je proširenje istorijski izazov Evrope. On je posebno naveo da pregovori moraju biti nastavljeni sa Turskom, Hrvatskom i Makedonijom i to 'u jednom paketu', usprotivivši se izdvajanjem, naprimer, Turske i zapostavljanju Hrvatske i Makedonije.


Izvor: RTS

 RAHMONOV PREDSEDNIK TADŽIKISTANA I NAREDNIH SEDAM GODINA

Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov, koji je na vlasti od 1992. godine, pobedio je na predsedničkim izborima.

Prema najnovijim rezultatima, Rahmonov je osvojio 79,3 odsto glasova, izjavio je predsednik Centralne izborne komisije Mirzoali Boltujev za državnu televiziju.

Na birališta je izašlo 88,5 odsto od 3,2 miliona upisanih birača. Rahmonov je na prošlim izborima, 1999. godine, pobedio sa 96,4 odsto glasova. Jedan neimenovani zapadni diplomata je ocenio da su rezultati jučerašnjih izbora verovatno falsifikovani.

Strani posmatrači su ranije naveli da u Tadžikistanu nikada nisu održani fer i slobodni izbori. Rahmonova [54] optužuju za kršenje gradjanskih prava stanovnika, hapšenje protivnika i sprečavanje rada opozicije.

U Tadžikistanu je 1990-ih godina okončan gradjanski rat u kome je nastradalo nekoliko desetina hiljada ljudi.


Izvor: RTS

 SAD I RUSIJA RAZLIČITO O IRANSKOJ NUKLEARNOJ KRIZI

Sjedinjene Američke Države i Rusija imaju različita mišljenja o načinima rešavanja iranske nuklearne krize, sledećeg ozbiljnog problema sa kojim će se suočiti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

SAD su kasno sinoć podelile ambasadorima država članica Saveta bezbednosti tekst amandmana na prvobitnu rezoluciju, kojima se iranski nuklearni program ocenjuje kao 'pretnja za medjunarodnu bezbednost i mir', uprkos tome što su se Rusija i Kina izjasnile protiv osnovnog teksta rezolucije, smatrajući da su predložene kaznene mere prestroge i da ih treba ublažiti.

Kako navode diplomati na Ist Riveru, ulogu glavnog pregovarača u ovom natezanju izmedju Istoka i Zapada preuzela je Nemačka, koja će već sredinom sedmice pokušati da približi stavove suprotstavljenih strana.

Glavnu rusku brigu, kako se čini, predstavlja budućnost nuklearne centrale u Bušeru na jugozapadu Irana, čiji je razvoj Teheran platio oko 800 miliona dolara. Prvobitno, na projektu su radili nemački stručnjaci, ali su rad na toj centrali, kapaciteta 1.000 megavata, docnije preuzeli Rusi.

S obzirom da SAD već godinama tvrde da je Iran, uz Siriju, glavni finansijer različitih grupa radikalnih islamista, uključujući Hezbolah u Libanu, stručnjaci upozoravaju da bi Teheran, ukoliko se dokopa atomske bombe, postao vodeća sila na Bliskom istoku.

Sličnost izmedju predloga rezolucije protiv Irana i one kojom je već kažnjena Severna Koreja, objašnjavaju se, izmedju ostalog, i partnerskim odnosima, koje su te dve države imale poslednjih godina.

Neki analitičari čak tvrde da je severnokorejske programe razvoja delekometnih projektila i atomske bombe, u stvari, finansirao Teheran. Upravo stoga, proizraelski raspoloženi neokonzervativci u SAD vrše veliki pritisak na administraciju predsednika Džordža Buša da, milom ili silom, ovaj problem stavi ad akta.


Izvor: RTS

 Marksistički gerilac pobeđuje na predsedničkim izborima
Ortega se vraća na čelo Nikaragve

Marksistički gerilac Danijel Ortega (60) je posle 16 godina na dobrom putu da se vrati na vlast u Nikaragvi. Posle 62 odsto prebrojanih glasova na predsedničkim izborima Ortega je dobio 38,6 odsto, a njegov konzervativni suparnik Euardo Montealegre 30,6 odsto.

Dok se prebrojavaju glasovi, iz Vašingtona je stiglo upozorenje da će Nikaragva izgubiti američku pomoć u slučaju da na predsedničkim izborima pobedi Ortega, ljuti protivnik SAD iz 80-ih. Prema novom izbornom zakonu, da bi Ortega izbegao drugi krug izbora, neophodno je da osvoji 40 odsto ukupnog broja glasova ili 35 odsto, uz prednost nad protivkandidatom od najmanje pet procenata. Ne čekajući završetak brojanja glasova, na ulicama Managve okupilo se više hiljada Orteginih pristalica koji već proslavljaju pobedu.

Ortega koji je predvodio sandinističku revoluciju u Nikaragvi bio je na čelu zemlje od 1979. do 1990. Od 1990. godine, kada je izgubio na izborima, Ortega je učestvovao na svim predsedničkim izborima i svaki put dobijao sličan procenat glasova kao sada, što je bilo nedovoljno za pobedu, jer je desnica imala jedinstvenog kandidata.

Predizbornu kampanju Ortega je bazirao na borbi protiv siromaštva, uz parolu da želi da okonča „divljački kapitalizam“.

„Moji revolucionarni dani su završeni i moj glavni cilj je da se obezbedi priliv stranih investicija kako bi se ublažilo opšte siromaštvo u državi“, rekao je Ortega.

A Montealegre ne preza ni od čega da bi ocrnio svog protivnika.

„Ortega se nimalo nije promenio. I dalje ima iste prijatelje - to su Kastro, Gadafi, Čavez i Bin Laden“, kaže konzervativni kandidat.

Glavnu podršku iz inostranstva Ortega je zaista dobio od Uga Čaveza, predsednika Venecuele i najpoznatijeg levičara. Čavez već godinama radi na stvaranju levičarskog saveza protiv američkog imperijalizma, a poslednjih godina na vlast u Južnoj Americi je došlo više zakletih protivnika kapitalizma.

U Nikaragvi najveća podrška bivšem revolucionaru stigla je iz siromašnih krugova stanovništva. Trenutno u Nikaragvi više od 80 odsto stanovništva preživljava sa dva ili manje dolara dnevno. Nora Ramirez, koja podržava Ortegu i živi u jednom od najsiromašnijih delova Managve, kaže:

„Osamdesetih nam je dao mleko, jeftino školovanje i dobre bolnice.“

Ortega je predvodio Nikaragvu u građanskom ratu koji je trajao deset godina, u kome su se Sandinističke snage borile protiv Kontraša, koje su podržavale i finansirale SAD. U toj borbi Ortega je oduzimao od bogataša i davao sirotinji. Više od 50.000 ljudi je poginulo u tom ratu.

A. Petrović

    Muzička podloga

    Malo je poznato da je popularni britanski bend „U2“ napisao pesmu „Ulice koje nemaju ime“ inspirisan prestonicom Nikaragve Managvom, u kojoj ulice zaista nemaju ime. Sam El Komandante je u kampanji koristio pesmu Džona Lenona „Dajte šansu miru“.


Izvor: Blic

Izbori za Kongres SAD
Hilari najviše uložila u trku

Najviše novca u kampanji za jučerašnje izbore za američki Kongres potrošila je senatorka Hilari Rodam Klinton, supruga bivšeg predsednika SAD Bila Klintona - skoro dvostruko više od većine kandidata u tesnim trkama širom zemlje.

Savezna izborna komisija je saopštila da je gospođa Klinton, da bi osigurala reizbor u Njujorku, potrošila 29,5 miliona dolara do sredine oktobra. Iako je najveći deo novca utrošen na propagandne spotove na televiziji, računi za posluženje, cveće i fotografisanje znatno su premašili izdatke ostalih kandidata za Senat. Gospođa Klinton je ispisala ček na 6.585 dolara za cveće iz cvećare u Las Vegasu, 5.397,50 dolara je dala za posluženje iz keteringa „Le petit gourmet“ iz Glendejla u Koloradu i 80.000 dolara za hranu iz restorana „Tavern on the green“ na Menhetnu.

Već po otvaranju biračkih mesta juče su prijavljene i brojne nepravilnosti koje se odnose pre svega na glasanje elektronskim putem. Zbog toga je deo birača u Ohaju, Floridi i Indijani morao da glasa uz papir i olovku.

Amerikanci su juče birali svoje predstavnike u oba doma Kongresa. U donjem, Predstavničkom domu biralo se svih 435 članova, a u gornjem domu, Senatu samo trećina senatora - njih 33 od ukupno 100. Juče su se birali i guverneri 36 saveznih američkih država. Da bi osigurale kontrolu nad oba doma Kongresa, demokrate su morale da osvoje 15 mesta više nego do sada u Predstavničkom domu i još dodatnih šest u Senatu.

Birališta su u nekim mestima na istoku SAD otvorena juče u šest ujutru (11 sati po srednjoevropskom vremenu), a zatvaraju se u 18 sati (23 sata po srednjoevropskom vremenu). Poslednje biračko mesto zatvoreno je u Kaliforniji u pet ujutru po našem vremenu, ali će, prema najavama agencija, i po zatvaranju proći sati pre nego što se saznaju prvi rezultati.

Najneizvesnija trka se očekuje u Misuriju, Virdžiniji, Tenesiju, Montani i na Roud Ajlendu. Demokrate bi morale da pobede u četiri od tih pet trka za Senat da bi stekle kontrolu nad gornjim domom.

Istorijska statistika je na strani demokrata: stranka koja se nalazi u Beloj kući tradicionalno gubi mesta u zakonodavnom telu u šestoj godini predsednikovog mandata.

CDC/JS

Izvor: Blic

Birači surovo kaznili Buša

Demokrate većina u donjem domu Kongresa, Senat neizvestan


Poslednje dve godine u Beloj kući neće biti nimalo prijatne američkom predsedniku Džordžu Bušu. Njegovi republikanci su posle 12 godina izgubili kontrolu nad Kongresom, budući da su demokrate na jučerašnjim izborima ubedljivo odnele prevagu u donjem, Predstavničkom domu, a u bici za stočlani Senat u momentu zatvaranja ovog izdanja snage su bile izjednačene - 49:49.

Oko preostala dva mesta i kontrolu nad gornjim domom američkog Kongresa bitke se vode u Virdžiniji i Montani, gde bi, kako analize pokazuju, čak moglo doći i do ponovnog prebrojavanja glasova. U obe države demokratski kandidati su bili u blagoj prednosti, pa je ostala otvorena šansa da, uz podršku dva nezavisna senatora, „zagospodare“ i Senatom.



Budući da su i na izborima za guvernere u 36 država demokrate dobile većinu tih mesta, slobodno se može reći da su se predviđanja analitičara ostvarila i iznad njihovih očekivanja - demokrate su do nogu potukle republikance na izborima koji su više ličili na referendum o politici Bele kuće u poslednje dve godine. Masačusets je dobio prvog crnog guvernera u istoriji - demokratu Devala Patrika, a popularni holivudski star poreklom iz Austrije Arnold Švarceneger je spasao čast republikanaca u Kaliforniji, gde je reizabran. Vatreno mu je čestitala njegova supruga Marija Šrajver, koja potiče iz tradicionalne demokratske porodice Kenedijevih.

Da će birači surovo kazniti Buša zbog načina na koji vodi rat u Iraku, korupcije u visokim krugovima vlade i loše ekonomske situacije znali su i republikanski kandidati za Kongres. Tako su neki od njih privatno govorili da bi im bilo lakše da poslednjih dana nije ušao u žestoku kampanju širom SAD, što je još više nagnalo birače da izbore poistovete sa predsednikom i glasaju protiv.

Ankete na biralištima pokazale su kako su se rukovodili pri glasanju. TV stanica Si-En-En prenosi da je 42 odsto Amerikanaca izjavilo da je korupcija „izuzetno važno“ pitanje, 40 odsto je u prvi plan istaklo borbu protiv terorizma, dok je 37 odsto u prvi plan istaklo pitanje rata u Iraku.

Demokratama će činjenica da su „zagospodarili“ Predstavničkim domom doneti značajnu prednost i pred predsedničke izbore 2008. godine. Sada će moći u Kongresu da pokreću istrage o potezima i aferama u Bušovoj administraciji, posebno o dosadašnjoj politici SAD u Iraku, a analitičari očekuju i značajne promene na domaćoj sceni.

Ono što dodatno nagoveštava dugoročniju krizu u Republikanskoj partiji i vetar u krila demokratama na narednim izborima za predsednika je i trijumf Hilari Klinton koja je reizabrana za senatora iz države Njujork. Iako očekivana, njena pobeda je među najzanimljivijim upravo zbog toga što se Klintonova još od odlaska iz Bele kuće njenog muža Bila najčešće spominje kao kandidat demokrata na narednim izborima za predsednika. Mnoge demokrate ne kriju da bi volele da vide ženu na čelu Bele kuće, a pobeda Klintonove na Istočnoj obali samo je potvrdila njenu popularnost i među biračima.

Zahvaljujući ovoj pobedi, ona je i formalno otvorila put ka nominaciji u Demokratskoj stranci za predsedničke izbore 2008. Dvoje od troje kandidata poreklom iz Srbije pobedilo je na izborima. Melisa Bin (Milica Luburić) iz Demokratske stranke je reizabrana u Predstavničkom domu u državi Ilinois. U trci za guvernera u toj državi pobedio je demokrata Rod Blagojević. Demokrata Džon Pavić nije uspeo da uđe u Predstavnički dom u Ilinoisu, osvojio je 45 odsto glasova, deset odsto manje od republikanca Džeralda Velera.

Šta će promeniti demokrate

Pobeda demokrata doneće najmanje promena u spoljnoj politici SAD, upravo na temi na kojoj su osvojili najveće simpatije, protiveći se ratu u Iraku.

- Postoji mogućnost da Buš bude primoran da smeni Donalda Ramsfelda, ministra odbrane koji personifikuje loše vođenu politiku u Iraku.

- Na unutrašnjem planu demokrate bi mogle da pokrenu nekoliko osetljivih pitanja za Buša. To su pre svega pitanja vezana za nacionalnu bezbednost (neovlašćeno praćenje građana i trošenje budžeta za unutrašnju bezbednost).

- Demokrate su najavile da će povećati minimalnu zaradu, promovisati istraživanja o matičnim ćelijama, kao i istraživanja o alternativnim izvorima energije.

- Počeće sa čišćenjem Kongresa od veza između lobista i zakonodavne vlasti.

Balkan nije prioritet SAD

Ted Galen Karpenter, potpredsednik uglednog Instituta „Kato“ iz Vašingtona, kaže za „Blic“ da će pobeda demokrata imati mali uticaj na promenu politike SAD.

- Spoljnu politiku vodi predsednik, a on će malo toga promeniti kako bi zadovoljio Kongres. Pitanje Balkana odavno nije više u fokusu američke spoljne politike - kaže Galen.



Izvor: Blic / A. Petrović

 TRIJUMF DEMOKRATA
Džordž Buš razočaran porazom republikanaca, Hilari Klinton započela pohod ka predsedničkoj kandidaturi


VAŠINGTON - Demokrate su, prema preliminarnim rezultatima, prekinule 12-godišnju dominaciju republikanaca u Predstavničkom domu Kongresa. Još se ne može sa sigurnošću predvideti ko će posle prekjučerašnjih izbora imati većinu u Senatu, mada su demokrate, prema projekcijama sa birališta, dobile solidnu podršku birača u nekoliko ključnih saveznih država. Demokrate su pobedile u Indijani, Kentakiju i Konektikatu. Član Kongresa iz Demokratske stranke Nensi Pelosi, koja treba da postane prva žena predsednik Predstavničkog doma Kongresa u istoriji SAD, kaže da je sada neophodno da se usvoji "novo usmerenje u Iraku".
- Amerika ne može da nastavi ovim katastrofalnim putem - upozorila je Pelosi.
Demokrate su osvojile i pet guvernerskih položaja, u saveznim državama Arkanzas, Kolorado, Ohajo, Masačusets i Njujork. Jedan od najvećih dobitnika na izborima je svakako bivša prva dama Amerike Hilari Klinton, koja je osvojila drugi uzastopni, šestogodišnji senatorski mandat u saveznoj državi Njujork.
Supruga bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, koja je svoju političku karijeru započela ulaskom u Senat pre šest godina - nekoliko meseci pre nego što je njen muž napustio Belu kuću - uspela je da jučerašnjom ubedljivom pobedom nad republikanskim kandidatom Džonom Spenserom učvrsti svoju poziciju na političkom tlu Amerike.
Demokrata Kit Elison prvi je musliman koji je uspeo da, izbornom pobedom nad suparnicima iz konzervativne Republikanske partije, postane član američkog Kongresa. Elison je Afroamerikanac, kako danas glasi zvanično ime za Amerikance tamne boje kože. Ranije je pripadao hrišćanstvu, ali se kasnije preobratio u muslimansku veru. Elison je, na izborima za Predstavnički dom Kongresa u američkoj saveznoj državi Minesoti, osvojio 56 odsto glasova i glatko pobedio sva tri suparnika iz Republikanske partije. Jedan od razloga njegove pobede jeste činjenica da, kako je primetila televizija Foks, u Minesoti živi znatan broj muslimana, od kojih su mnogi izbeglice iz rata u Somaliji.
Američki predsednik Džordž Buš razočaran je pobedom demokrata u Predstavničkom domu Kongresa, jer je time prekinuta 12-godišnja dominacija republikanaca, saopštila je Bela kuća.
- Predsednik će čestitati pobednicima i ponudiće im saradnju radi delotvornog rešavanja problema naše zemlje. Izbori su završeni, ali problemi ostaju - rekao je savetnik Bele kuće Dan Barlet. Portparol Bele kuće Toni Snou izjavio je da "rezultati izbora nisu onakvi kakvim smo se nadali".
- Demokrate su puno vremena provele žaleći se na postupke predsednika. Ovo im je prilika da se na neki način dignu iznad tog nivoa - dodao je Snou.
(AG)

Švarceneger ponovo guverner Kalifornije

Arnold Švarceneger ponovo je izabran za guvernera Kalifornije, pošto je osvojio veliku većinu glasova na izborima u toj američkoj državi. Švarceneger se prethodno ogradio od politike američkog predsednika i stranačkog kolege Džordža Buša i zauzeo umereniji stav.
- Ovo je fantastično veče, obožavam nastavke. Ali ovo je bez sumnje moj omiljeni nastavak - rekao je Švarceneger pristalicama koje su ga pozdravile na Beverli Hilsu. Bivši holivudski glumac prvi put je izabran za guvernera Kalifornije pre tri godine. Švarceneger se ogradio od Bušove politike, a tokom nedavnih poseta američkog predsednika Kaliforniji nije želeo da se sastane sa njim.


Izvor: Press