Al' im je skresao, nema sta... a za vreme DS neke su hapsili u gacama...

Licemeri...

samo sto je meni tesko da se smejem dok slusam njegove eksplozivne suglasnike

Типична дискусија у скупштину 

isto kao i SA državom
sloboda ne postoji

zavisi kako definises slobodu 

u uobicajenom govoru, sloboda je moci uraditi ono sto zelis
sto znaci da si slobodniji van zatvora nego tokom izdrzavanja zakonske kazne

ne nego je sloboda sistem bez ograničenja. ''ograničena sloboda/neapsolutna sloboda'' je oksimoron, ograničenje i sloboda su antonimi. ti možeš da radiš ono što želiš (čak je i to kao što svi znamo vrrrlo diskutabilno, bolje reći možeš da radiš VRLO MALECKI deo od onoga što želiš) ali to i dalje ne znači da si slobodan, jer ne možeš da želiš/biraš šta ćeš da želiš

to se obicno kaze: ne postoji sloboda volje
a to je vec nesto drugo

hvala sopenhaueru na pojasnjenju tog pitanja

Dobro je što je Andrej Fajgelj oslobođen. Sve ostalo je loše

Piše: Željko Cvijanović

Dobro je da je Andrej Fajgelj oslobođen iz pritvora. Pre svega zbog njegove porodice, a na kraju i zbog toga što je, tek pošto se to dogodilo, moguće zaista pisati o njegovom slučaju bez pritiska prioritetnijih činjenica (oslobađanje čoveka) nad činjenicama koje bacaju kompletnije svetlo na celu stvar.

Pre svega, hajde da vidimo zašto je Fajgelj uhapšen? Zbog video-klipa u kome se obratio javnosti povodom dočeka u Beogradu generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu, a koji je (klip) protumačen kao poziv na rušenje ustavnog poretka. Čak i ako bi se veoma strogim tumačenjem Fajgeljevo obraćanje, po nekima, moglo smestiti u takvu inkriminaciju, ostaje pitanje nije li na ovdašnji ustavni poredak poslednjih godina udareno sa različitih strana, pa i sa strane vlasti, previše puta da bi se ta teška kola lomila na jednom prilično izolovanom slučaju? Zašto, recimo, Fajgelj, a ne Sulejman Ugljanin, šta je to što razlikuje ta dva slučaja, osim činjenice da Ugljanin iza sebe ima političku organizaciju, a Fajgelj nema?

Postoji, naravno, još jedna bitna razlika: Fajgelj, ako je i pozivao na rušenje poretka, pre svega je pozivao na rušenje vlasti. Ugljanin je pozivao na rušenje ustavnog poretka (samostalnost Sandžaka), jasno u svom nastupu nudeći vlasti da se o tome dogovore. Drugim rečima, pitanje je sad da li je u Srbiji dozvoljeno rušenje ustavnog poretka ako se ne dira vlast, i da li je zabranjeno ako se poziva na rušenje vlasti? Kad je ustavni poredak na izvolte, a vlast zaštićena, odgovor je jasan: Fajgelj je pritvoren zbog napada na vlast, dakle zbog nečeg što smo u „herojskim vremenima“ zvali verbalnim deliktom.

Idemo dalje: ko je naredio hapšenje Fajgelja? Sam Vučić? Neko ko je u tom trenutku hteo da pokaže višak lojalnosti prema srpskom premijeru? Neko ko je svesno želeo da smesti i premijeru i vlasti, budući da je svakom jasno da i on i ona ne mogu izbeći političku štetu od tog događaja. U trenutku kad se to sa Fajgeljevim klipom i hapšenjem dogodilo, Vučić je bio van linija komunikacije, u avionu koji je leteo u Kinu. Moje istraživanje među zbunjenim državnim funkcionerima, koje je trajalo od nedelje popodne do sledećeg dana, pokazalo je da se radilo o višku revnosti u ministarstvu policije.

Naravno, takvo postupanje ne može opravdati ni činjenica da su prozapadni mediji u Srbiji otvorili ofanzivu protiv vlade, stvarajući ozbiljan pritisak na nju da neutrališe sve uticaje ruske politike i kineskog novca. U tom kontekstu, samo dan pre Fajgeljevog hapšenja, kreirana je afera sa prebijanjem Miroslave Milenović, članice Saveta za borbu protiv korupcije. Ne ulazeći u to da li je bilo napada na Milenovićevu ili ne, prozapadni mediji manipulisali su time kao sa gotovom stvari, verujući joj na reč iako napad nije prijavila policiji niti je imala lekarsko uverenje o dobijenim povredama. Višak sumnji da se radi o kreiranoj aferi budi i činjenica da je Milenovićeva službenik američkog ministarstva pravde, poslana kao ispomoć vladi i Savetu za borbu protiv korupcije.

Sa druge strane, Fajgeljevo je pravo da poziva na rušenje vlade, čak i na talasu na kome to čine prozapadni mediji po nalogu iz ambasada. Pravo tih medija – koji su Fajgelja, tokom njegovog vođenja Kulturnog centra Novog Sada, nazivali fašistom (tada je mogao da računa na punu podršku Novog Standarda) – je da ga danas nazivaju „uglednim profesorom“ i borcem za slobiodu medija. Na kraju, moje je pravo da o tome imam politički stav.

A on je ovakav. Fajgeljev poziv na revolucionarni obračun sa vladom je infantilan i glup. Svaki prelom tog tipa, ma kako ga opisivali udžbenici istorije, na koje se Fajgelj poziva, Srbiju je uvlačio u novi krug regresije. Činjenica da je Fajgelja to u jeziku prozapadnih medija iz reda fašista lanisralo u red „uglednih profesora“ mera je kojom je – ne samo njega – razložan otpor prema vlasti odveo na stazu „korisnih idiota“.

Pojedinačno gledano, sudar dve gluposti – one koju produkuje vlast i one koju je porodio Fajgelj – biće, pošto je oslobođen, brzo zaboravljen. Na opštem nivou, međutim, reč je o opasnom trendu, koji svedoči o linijama sukoba u koji tone srpsko društvo. Te linije ne mogu da proizvedu ništa osim katastrofe.

(Standard.rs)

intermagazin

Vlast jeste ustavni poredak.

Svako nasilno rusenje vlasti jeste protivustavno. Svako pozivanje na nasilno rusenje vlasti jeste protivustavno.

Plus, za razliku od DOS, Fejgelj cak i nema legitimitet da trazi promenu sistema...

Inace, hvala za skretanje paznje na Cvijanovica... zaista zanimljiva biografija... na nivou... Vucicevica:

http://www.yucom.org.rs/upload/vestgalerija_27_9/1412538966_GS0_Zeljko_Cvijanovic_novinar_u_civilu.pdf

Вучић је власт, ерго Вучић јесте уставни поредак... вазда су ми смрделе те правничке заврзламе...