...daj popusti malo
volim te budalo,
jer smo isti ja i ti...

              Орао

Близу до неба гора је чарна
Не треба орлу тек један лет
Само да пусти крила немарна
Презр'о је давно презрени свет.

По тамној магли тешког вихора
Неће ни земљу, ни небо, хол;
Небо му с' чини да пасти мора,
А пуста земља сам један бол.

Тихо се вије, облаке гони,
Презирућ гледа у сунчан зрак,
Стреловит после на земљу рони
И крвљу капље земаљски мрак...

Ђура Јакшић

Tama

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
Ni kuda vode ove noci moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ruzna
Na sve sto se cekalo,
Ni otkud nemar jadni
Na sve sto se radilo,
Ni zaborav otkuda,
Zalosni na sve sto se ljubilo.
Magla.
Ko ce da mi kaze nocas, sta meni znace
Lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zasto bije tamno srce moje?
Kuda? Zasto?

Andric

ЛУЂАНИ СТОЈАН И ОБЛАКИЊА ВИЛА

Пуче пушка луђаног Стојана,
Тек онако, да се шенлук гради.
Лети ђуле звиздом и фијуком
Па погоди у облаку вилу
Погоди је баш у десно крило;
Вила паде,а Стојан допаде.
Кад сагледа вила облакиња
Какове су очи у Стојана
Какво лице, какве обрвице,
Вила збори, а срце јој гори:
"Ој, давори, луђани Стојане,
Што не сломи обадва ми крила,
С једним крилом ни момом ни вилом!"

Ј.Ј. Змај - Змајова

Cekaj me

Cekaj me, i ja cu doci,
samo me cekaj dugo.
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom.
Cekaj me i kada vrucine zapeku,
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao vise.
Cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.

Konstantin Simonov

Čitajući ove stihove odlučio sam da podjelim sa vas pjesmu koju davno napisah, jedne hladne zimske večeri nakon raskida sa đevojku koja je bila vlasnica moga srca duže vrijeme. Nijesam neko ko voli javno da se eksponiriše no mislim da u ovu temu nabijenu s emocije može da se dopusti i malo ličnog stvaralaštva poetskog. Dakle evo pjesme:

           K R A J

Ah đe me  jadna tako nagrdi,

sa suze tvoje ka bijeli biseri,

Čak bih i nekolika šamara,

mnogo me manje od ovog boljela,

Hodi sada, ogurni me grubo dok ti je u očima ponosit sjaj,

reci da je gotovo- možda bih tako lakše podnio kraj.

Ovako dok plačeš i govoriš da ti nijesam dao koliko sam trebao da dam,

nemogu da te ne volim i da u sebi ne osjećam sram.

Dok ti pišem ovo i u papiru tražim spas,

moja duša jeca i čata tihu molitvu za nas.

A napolju padaju strašne i hladne kiše,

kada bi mogao vratit vrijeme da te sad zagrlim i da ti šapućem tiše,

neki lijepi stih, nešto romantično, ah da sam te samo voljet mogao više,

za tren zastadoh, pokušah da te izbrišem, no ovo među nas što je bilo- teško se briše.

Sad kad sam te izgubio znam da ću te jutrom tražit u kapi rose,

plam iz tvoje oči u svitanje, a u poljskom cvijeću dah tvoje kose.

Možda ne liči na mene da sa jeftinu patetiku krpim pocijepane snove,

možda je i ovo patetično- ali za mene se ljubav tvojim imenom zove.

Teško me je i da gledam dok viju ovi snjegovi,

i prekrivaju polje ruža đe smo hodali,

i dvije zaboravljene laste u posljednji let,

snjeg će prekriti tragove do mene ako se odlučiš da me potražiš opet.

Znaj đevojko dobro, da si baš po meni šiven kroj,

za mene si bila princeza, za nekog drugog ćeš biti broj.

No ipak pođi đekuda u potragu za srećom, za novom ljubavlju, za boljim čime,

Jedne večeri kad budeš sjetna tvoje usne će nesvjesno izgovoriti moje ime,

Protrešćeš glavom i tupo pogledat u zid,

viđećeš moje oči- pomislićeš da samo vara te vid,

oslušnućeš ipak da li se moj glas čuje iz daljine,

poželjećeš još jedan zagrljaj, još jedan poljubac- samo da te tuga mine.

Poći će još jedna tvoja biserna suza, ah ne, ne suze, suze su grijeh,

Obećavam da ću tada biti tu za tebe da ti na lice donesem smijeh.

Cvijan Bošković, Šavnik, 20.12.2001.god.

Vasko Popa


KUĆA


U pratnji prvog zubatog sunca
Posetio nas je Agim
Testeraš odnekud od Prištine

Doneo nam je dve crvene jabuke
Uvijene u maramu
I vest da je stekao kuću

Imaš Agime najzad krov nad glavom

Nemam krov
Odneo ga vetar

Imaš valjda vrata i prozore

Nemam ni vrata ni prozore
Iščupala ih zima

Imaš barem četiri zida

Nemam ni sva četiri zida
Imam samo kuću rekao sam ti
Za ostalo lako ću