Од сунца је лице твоје

Од сунца је лице твоје
А од ноћи око моје,
Сјај се мојој души не да
Док у тебе не погледа.

Шта ће слаби живот моћи
Покрај таке црне ноћи?
Шта ће ови моји дани
У том мраку закопани?

Не увијај лица твога,
Лица твога убавога,
Та ти си ми исток, лане,
Откуд данак мени сване.

Ох засини мојој ноћи,
Моме срцу у самоћи –
У ноћи се чини роје
Што их не знаш, сунце моје.

Мрачно срце, што га имам,
Твоме сунцу, душо, дајем:
Нек у твојој крви гори,
Нек у теби вечно сјајем.

Милорад Поповић Шапчанин
(1841-1895)

Moja draga

Ušao nezvan
povredio tišinu
dotakao njeno svetlo meso
obrisao maglu sa usana
a onda bez odeće
gologlav, oderane kože
skočio joj u žedno oko.

Prsnula je u smeh
krilata na prozoru
obliznula se
izvela piruetu
pogledala me
pogledala me…
poletela.

Bojan Bogdanović

Na carobnom cilimu ...

Dodirom tvojih misli
prostori sebe otkrivaju.

Dužina tvog vida
tinja i pokreće krvotok
još nenačetih svetova.

Letiš na čarobnom ćilimu
i dižeš se za pticama
tamo gde je sve prozirno,
sve u jednoj dimenziji
kao na dečijem crtežu,
al ima nečeg ljudskog,
dubljeg od čovečanstva.

Tamo te čekam budan
u svom kosmičkom snu.

Ako jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućes ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?"
Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koža ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nešto veće od mene.
Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
Izleteće iz nje kamenje veće od naše planete,
Oko bivše zemlje ostaće kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porušenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hoću da ispaštam, hoću da pokažem šta mogu da učinim za tebe.
Neka mi na leđa natovare betonsku kuglu,
Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću!
Neka poštari odbiju da ti uruče moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona.
Sve što je rečeno o budućnosti,
Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono što je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono što se govori tudjim ženama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluća pod šlemom i pod punom ratnom spremom,
Jer ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi
Zato što me voliš ja volim sve ostalo,
I nikome ne želim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naživeo!
Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muškarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruči u tebe,
Neka niče drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica,
Neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoće,
Neka se slonovi uvuku u mišje rupe!
Neka moju dušu grubo istovare na prvom djubrištu,
Neka najjači glasovi sruše sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kiše,
Neka sve ostane čisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te više voli!

 ja sam stojan i nisam nesto zgodan , imam para duta volim kad mi guta
a ja sam nidza bas mi se svidza ta tvoja mindza sve mi je bliza
ja sam porno glumac iz porno getta , vidim porno ribu kako porno seta
prilazi polako kaze da je teta , a ja joj kazem stwarno mi ne smeta
ej teto teto ja bix tebe seto kroz porno getto s mojom etiketom
e teto teto ne bix ti ja smeto privlacis me svojom sisom celo veto
Skini , skini sve sa sebe xxxocu tako da te je*em nemoj da se stidis dodji da ga vidis .......

POŽAR PLOTI


Ženo,
kada mi plot zakriči, moja duša se pretvori u krv
Krv u požudu.
Ženo, hoću da ti ispijem kupu slasti
i da kroz tebe udjem u beskonačnost.

Strasno- bolno hoću da mi premre srce
u trzaju sladostrasti
Kad me uzburka krv tvoja
ta vruća, ta slatka, bezumna.
Hoću da me bezumnog užariš
i da me sagoriš svojom ženstvenom vatrom,
ploti moja.

Hoću da me poljubiš samo jednom,
plotski, dugo, bolno
sva mirišući, dršćući toplo
vlažno , slasno
Hoću moje lance, tvoje kose
duge , meke da raspustiš kose
da me zamrsiš u njih,nek mi se pomuti radost
u tmini mirisa njezinih.

Meda, hoću sočnost meda da ti ispijem
sa usana
s tih dozrelih, s tih opojnih
bez ponosa da se pravim pametan.

Hoću tvoju manitu podanost
uzbješnjeloj krvi
Tvoju opijenost od moje muške mladosti.

Hoću tvoje ludilo sreće od moga mesa
Hoću tvoje ženstvo
blaženstvo...
Da te savladam pobjednički.

Hoću da me moćno tišti
zbijenost tvoga tijela,
hoću da me stegneš
u grču zagrljaja, kao udav janje.

Hoću da nam se u vrućini strasti pomrači svijest
i da ,budemo duboko kao zemlja,
kad postanemo jedno ili troje.

Hoću sirovu snagu tvoje ploti, ženo.
Hoću divlju prijesnoću
zbijenu u tvojim mišićima.
Hoću da zatreperi meso tvoje, ploti moja,
u groznici mojih živaca
koji kroz tebe hoće da stvaraju
izvan sebe.

Hoću da u času ujedinjenja
zamirišu iz tvog tijela
peludni prašci
koje si prije kolutova godina
njušila kao košuta na Celebesu.

Hoću da zavrišti plot u tebi, ženo moja
i da izbaciš svoja zaboravljena krila
i rogove ili pandže.

Ženo, Ženko, Žensko,
neka me nestane u grču životinje.
Neka utonemo.
Hoću da se nikad ne povratimo iz suštine bića,
da više nikad ne vidimo dan,
i da ne mognem razlokovati sebe od tebe
ili nas obadvoje od bića,
od velikog, večnog, neponjatnog,
koje od sebe čini dušu
Od duše krv,
od krvi požudu
koja mi treperi u krvi uzavreloj
koje mi kriči kroz muškost
i koja te sili da me baciš
u požar ploti,

Ženo!

Dimitrije Mitrinović 

Понекад   Д.Костић

Понекад ми се учини
да си облак који прође
био је и нестао;
Била си грана, била си грожђе
које сам једва, можда у сну
унесен усном дотакао.
Понекад осјетим у осами,
да је све тако брзо било
метеор који је у тавно крило
вода и трава пао;
понекад зажелим да смо сами
опет и опет, да дођу снови
које сам ти некад шапутао.

BUKET

Šta tu radiš devojčice
Sa tim cvećem tek uzbranim
Šta tu radiš devojko
Sa tim cvećem ne više svežim
šta tu radiš lepa ženo
sa tim cvećem koje vene
Šta tu radiš starice
sa tim cvećem davno uvelim

- Čekam pobednika



žak prever