SENKA
Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni,
il' beli,
ma bili putevi hladni,
il' vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra
i mraka,
uspravna i kad kiše tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol
i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom
ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš,
ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.

M. Antić

Predivno, jedna od najdivnijih poema ikada...(:

Slažem se Osma : )

V. Šekspir

Dan za danom leti i u prošlost tone
Ko vali kad jure preko mora plava;
Jedan drugog stiže, kao da se gone
a kad dođe žalu - tamo iščezava...

Na pučini val se u svetlosti rodi
I diže se, raste, snaži - no još tade
Kobna tmina s njime preko mora brodi
I vreme već ruši - što rođenje dade.

Tako vreme bore po licu nam stvara
I mladosti rane prkosi nam cveće,
Poruši lepote prirodnoga dara...
Tom zamahu ništa umaknuti neće!

Al' ovo što tebi ruka moja piše
Ni vremena ruka ne može da zbriše.

Rabindranath Tagore GRADINAR - Čeznem da ti kazem

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

V.B. Jejts - Kad budeš stara

Kad budeš stara, seda i u snima
dremaćeš kraj ognja, čitajući polako
ispustićeš knjigu, sanjati o blagom
pogledu, kog očiju ti skriva dubina.

Voleli su mnogi časke tvog veselja
I ljubav im bila prava ili kriva
tek ti jedan čovek dušu punu želja
ljubio, i tugu, što ti lice skriva.

Naginjući se tužno k žaru tvog kamina
Šapni, kako ljubav nas je ostavila
i sad hodi iznad planinskih visina
gde je posred zvezda svoje lice skrila......

Mi se cudno razumemo

Mi se cudno razumemo
ko dva bola, ko dva vala
ko dva mosta u otkrica
ja te volim cudno, nemo
ti si ona cudna mala
masta drevna moga bica

O tebi su pitalice
od vekova moje bile
Odgovor o kom se sanja
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile
iz decackih nagadjanja

I svi stari snovi, evo
polagano nadolaze
ko da ide vreme tamno
svaki gest tvoj ja sam snevo
znam napamet tvoje fraze
svaku rec sam cuo davno...

Stanislav Vinaver

Bajron - Kad smo se rastali....

A kad smo se mi rastali u ćutanju i suzama
i već teška srca znali da to traje godinama...
Tvoj poljubac hladan beše, tvoje lice bledo posta
ah, ti časi mi doneše bol što još u duši osta...

Hladna rosa koja pade po mom čelu sad me seća
na rastanak i na jade koje srce još oseća...
Obećanja lažna behu, slava lažni veo skida
pominju te u podsmehu i ja patim od tvog stida...

A kad čujem tvoje ime, k'o da smrtno zvono da ga
Drhtaj srca dođe s njime... O zašto je tako, draga?
Drugi ništa i ne slute, da te znadem od njih više...
dugo, dugo žaliću te... Žaliću te i odviše!

Tajna ljubav nas sastavi, tajni jad mi dušu muti:
Zašto sve to zaboravi' kako moga' obmanuti?
Ako bih te opet sreo, nekad- dok još bol me slama
naš bi pozdrav opet bio u ćutanju i suzama....

Ta je fernomenalna, ali mi je bolja u originalu...

When we two parted   
  In silence and tears,   
Half broken-hearted   
  To sever for years,   
Pale grew thy cheek and cold,      
  Colder thy kiss;   
Truly that hour foretold   
  Sorrow to this.   

The dew of the morning   
  Sunk chill on my brow—    
It felt like the warning   
  Of what I feel now.   
Thy vows are all broken,   
  And light is thy fame:   
I hear thy name spoken,    
  And share in its shame.   

They name thee before me,   
  A knell to mine ear;   
A shudder comes o'er me
  Why wert thou so dear?   
They know not I knew thee,   
  Who knew thee too well:   
Long, long shall I rue thee,   
  Too deeply to tell.   

In secret we met
  In silence I grieve,   
That thy heart could forget,   
  Thy spirit deceive.   
If I should meet thee   
  After long years,    
How should I greet thee?   
  With silence and tears.

 aha....
evo jedna za tebe Osma 

Ako je život san- sreća jedina -
Zašto da onda bedu povećavam?
Danju se kupam u jezeru vina
kad se opijem - odlazim da spavam.

Kad se probudim bunovan- na grani
sagledam vrapca: pesmom se veseli
Pitam: Koji su to godišnji dani?
A on: Ja pevam, proleće je, - veli.

Osećam - duša još je puna tame...
I opet usta čašu traže sada!
Ja pevam, pevam.... do večeri same,
A zatim opet - svest u nesvest pada!

: ))

Pesma u svemu slobodnog pesnika


Kod izvora punog - smrtna žeđ me mori;
hladno mi je, a žar u srcu je mom!
Smrzavam se, a tu dobra vatra gori,
Stranac sam, u rodnom zavičaju svom!
Go sam k'o crv, ipak kitnjast ko kralj koji
Srce mi, u plaču smejati se zna;
ja utehu crpem iz nesreća svoji';
Snage imam ali, plašljivac sam ja.
Duhu mira daje srce koje pati.
Omiljen sam - al' me odsvud mržnja prati!

Izvesna je meni neizvesnost samo
i meni je mračno što je drugom zrak
Sigurnosti nema, ni ovde ni tamo,
jer jedino slučaj da istine znak.
Ako što dobijem to proigram lako
u zoru zaželim noć da je prodremam,
U ležanju ja sam opet srećan - tako!
jer bogat sam- ništa da izgubim nemam!
Pravnoga nasleđa ne mogu imati
Omiljen sam, ali svud me mržnja prati.

Žudnja mene muči da steknem imanje,
Ali zviždim i na bogaćenja draž!
Onaj ko me psuje - daje mi priznanje.
Najvernijom smatram otvorenu laž!
Ko za mačka kaže meni: paun to je!
tad prostotom svojom prijatelje je moj.
Al' istina i laž kad smešani stoje -
ja nikako smeši ne verujem toj.
Jer duša mi neće, ne može da shvati
da omiljenoga svuda mržnja prati!