немогуће то је, што те волим
јер смо различити до бога
и никако да одолим
кад ме такне твоја нога

немогуће то је, што те требам
јер таквих има доста
и док по салама вежбам
гања ме твоја душа проста

право је чудо што смо ту
још увек загрљени
на пропасти руке дохвату
за сам трептај остављени

Arioso - Erik Lindegren

Negdje u nama uvijek smo skupa,
negdje u nama nikada ne moze pobjeci nasa ljubav
negdje
o negdje
svi su vlakovi otisli a svi satovi stali:
negdje u nama uvijek smo ovdje i sada,
uvijek smo ti do stapanja i zamjene,
iznenada smo cudo cudjenja i promjene,
val sto se rusi, vatra ruza i snijeg.
Negdje u nama gdje su kosti izbijeljele
kad je popustila zedj istrazivaca i sumnjaca
do zanijekanog sklizanja
do zapecacenog napustanja
o oblace utjehe!
Negdje u nama
gdje su njihove kosti izbijeljele a cudesa se sastala
dize se daleka izvjesnost kao talasanje talasanja
zrcalis nasu daljinu kao talasanje daljinu zvijezde
zrcalim nasu blizinu kao talasanje blizinu zvijezde
san uvijek skida masku i postaje ti
sto se u bolu od mene odmice
do ponovnog povratka
do ponovnog povratka meni
sve vise i vise u nama, sve vise i vise ti.

voljena moja... u zrnu pijeska ispisujem tvoje ime
i ceznjom na vjetru.. ono plese mojim usnama...
ne usudim se pomisliti na ukradeno vrijeme
i u stopu pratim svaki otkucaj svog srca...
uzimam predah i predlazem dusi
da zajedno podjemo k tebi...

otkad sam te zavolio...
poprimio sam oblik svemira
u kojem si... ti poput zvijezde...
a ja putanja kojom tvoj sjaj prolazi...

nastojim ne mirovati... vec se stalno kretati...
za tobom i uz tebe... s tobom i u tebi... poput sna...
jer samo tako dostici cu vjecnost i postati beskonacan....

Milica Vučković
Ciklus


Vreme je da se preselim u tebe.

U tvoju sobu vlage i vena,
među grafite karmina i kamina,
pod krevete gde se najlepše ljubi,
najtajnije,
najtananije,
najtrajnije,
ljubi i ludi.

Tamo, gde je naša još neiskvarena budućnost
Tamo dalje, kuda nas vodi popločan međusvet,
Tamo dalje iza, u predgrađa
tražili smo senke.

Stegnuću još jednom zube,
pokušaću da skinem svoju b(L)udnu senku
sa tvog tela, telepatije i teleportacije,
i zatim proći kroz parket,
kroz boga i bogatstva drvnog i drevnog.

Iskusila sam sva tvoja agregatna stanja.

Tvoje nekad i nikad.
Tvoje praštam i pamtim.
Tvoje nemir i naručje.
Tvoje ledeno i globalno.
Tvoje spavam i želim te,
koji su uvek ista stvar
u spajanju senki.



]Ana Jergensdoter
IDEM U ŠESTI RAZRED
(& imam najružniju frizuru na svetu)

I

Idem u šesti razred
Imam najružniju frizuru na svetu
Nije trebalo da ispadne tako
ali mama je rekla da je frizerka jeftina i dobra
i ja sam ponela svoj crtež
sa pank šiškama i dugačko pozadi
(pomalo hokejaška zurka)
Meni se dopala i frizerka je pogledala crtež
i rekla da dobro crtam
onda sam odjednom bila ošišana do glave
ona je rekla da je lepo
i ja sam platila
i otišla
Bacila sam crtež na putu do kuće
Nisam sigurna da li sam plakala
ali trebalo je

II

Idem u šesti razred
Imam najružniju frizuru na svetu
i najbolju mamu na svetu
ali šta vredi što je toliko dobra
kad mi je kosa odvratna
i idem u šesti razred
i mislim da sam samo malo lepša
nekom bih se sviđala
Nema veze što
mama kuca na vrata
donosi poslužavnik i kolače
kad tamo ionako niko ne sedi
na ružičastom prekrivaču
i voli me

III

Idem u šesti razred
Imam najružniju frizuru na svetu
Mnogo dobru mamu
i guštera sa narandžastim stomakom
Htela sam u stvari
kanarinca ili možda labradora
ali ja imam alergiju i onda nije važno
što imam
najbolju mamu na svetu
Jer nema ničeg jadnijeg od guštera
i nema ničeg jadnijeg
od spreja za astmu i ekcema
nema ničeg jadnijeg od kose
ošišane do glave
kada treba da je natapirana
i niko neće da se vata
s nekim ko ima astmu i natečene oči
i niko neće da se vata s nekim
ko ima mamu koja stalno ulazi s kolačima
i niko neće da se vata
s onim ko ima najružniju frizuru na svetu


IV

Idem u šesti razred
Imam ubedljivo najjadniju frizuru na svetu
Mislim,
nisam ja kriva ali sramota me je
Utorkom je Crkvena Omladina
i pevamo
Zar ne znaš da vrediš
Ali iznenada jednog dana
pogrešno je ići tamo
to je neviđeno glupo
stojimo ispred prostorija
i bacamo kamenje na prozore
i izgleda toplo unutra sa upaljenim svećama
i pesmom možda je danas pizza
i onda će oni kući kod nekog
i doći će frajeri
i vataće se i gledaće film
a ja ne mogu s njima
Idem u šesti razred
Imam najružniju frizuru na svetu
i znam da će kada izraste
i postane dugačka
sve da bude u redu


V

Idem u šesti razred Mrzim svoju kosu
Mrzim onog svog odvratnog guštera
i svoj sprej za astmu
Mrzim svoju mamu
koja mi ne da d� idem na Pola Rejna
Svake sekunde mislim na svoju kosu
Kakva bi bila sa dugim loknama
ili prava ježasta i žešća
Svake sekunde mislim na svoju kosu
i mrzim kada mama kaže da sam razmažena
kad me moli da se poredim sa drugima
i kaže da ne treba da se žalim
jer ima ružnih devojaka
a ja sam tako slatka
i mrzim što nikad ne smeš da plačeš
ako si sladak
i imaš dobru mamu
i mrzim što mislite da plačem zbog frizure
i mrzim što mi ne date da plačem
Idem u šesti razred i vi ništa ne shvatate!
Vi ne znate da je neki lepši svet moguć
onaj u kome si tamo gde želiš da budeš
u kome možeš da ostaneš i ideš sa ostalima
Idem u šesti razred
Imam najružniju frizuru na svetu
Imam strašno dobru mamu Guštera
Volim da pevam
Volim pizzu
i pitam se kako je kad se vataš

Rastao sam pored Dunava
pored dobrih starih Alasa
lovio sam sarane
ispracao brodove

I snivao snove daleke
lovio sam sarane
ispracao brodove
i snivao snove daleke

Dunave, dunave
kraj tebe mi srce ostade
dunave, dunave
kraj tebe mi srce ostade

Plovio sam belim ladjama
morima i mnogim rekama
al' djerdapske klisure
i dunavske obale

U srcu su mome ostale
al' djerdapske klisure
i dunavske obale
u srcu su mome ostale

Kada bi se opet rodio
dunavom bi opet plovio
pevao bi curama
sto rastu kraj dunava

I mahao belim ladjama
pevao bi curama
sto rastu kraj dunava
i mahao belim ladjama

posmatram zivot kroz neprobojno staklo....

tiho je i mirno sa obe strane...
ne uticemo jedan na drugog....

dva bezlicna paralelna svijeta...
nezainteresovana za kompromis
sa cudakom iza stakla...

odricu se nekadasnjeg saborca i protivnika...
ne doticu jedan drugog...
ne tice ih se....

zali boze takav zivot i ovakvog mene....

ucini mi se... mila...
da vidim tvoj odraz
na uglacanoj povrsini stakla...
osvrnem se...
nema te...
kao sto te nikad nije ni bilo..

je l tako .....

da je odrazu u ogledalu
sada  tesko

vidjeti svoj san ...

ispis..............