Klasicne strofe

Bio bi mi potreban razmak od sto leta
Da saznam kakvim sam strahotama savremenik bio.
Šta je propast Mikene pod kojom limun cveta,
Pad Troje i rušenje Pergama,
Iza cijih se zidina krvavi Danajac krio?
Ne prokunite me ako me vidite sama
Gde hodam daleko od ljudi
Drumovima uz koje glogovi procvetaše!
I neka vas ništa ne zacudi
Vidite li me zagledanost u zvezdano nebo
S ove crne zemlje naše!

O bolje, bolje uopšte da se nisam rodio
Pre no što svetom minu zli vetrovi ljudske krvi!
Bio bih tako srecnik prvi
Koji se od svoje sudbine sakrio
U vatrenu volju bogova koji se javljaju samo
Kad žele do u beskraj da otkriju svoja cuda.
Ali ko zna od nas zašto se radamo i kuda lutamo.
U najvecem bolu sveta, nemi kao Buda? 


Rade Drainac

STRVINA - Šarl Bodler

Sećas li se, o dušo mila, dan beše letnji
i nebo spokojno i jasno,
kao na zavoju ceste, na šljunku, mi u šetnji
strvinu gnusnu ugledasmo?

Nogu dignutih uvis, k'o žena bludu sklona,
s otrovnim znojem vrenja ružnih,
nehajno je, bestidno širila trbuh ona,
sav prepun isparenja kužnih.

Tu gnjilež je grejalo i peklo sunce vrelo,
k'o savesni i vredni pekar,
željan da mnogostruko prirodi vrati delo
koje je sastavila nekad.

Nebesa su gledala bujanje mrtvog tela
što poput cveta stade rasti.
Smrad beše tako silan, da si od njega htela
u nesvest na travu pasti.

Roj muva je zujao kraj creva i kraj usta
a bataljoni crva, siti,
gmizahu naokolo, i kao tečnost gusta
prelivahu taj dronjak živi.

To beše kao talas, čas nadut, čas razliven;
meso je kipelo u vrenju,
kao da telo čuva dah neki, živ i skriven,
težeći umnogostručenju.

Sve to brujaše čudno, k'o vetar, kao plima,
K'o voda kada razlije se,
Il' zrnje žita, kad ga ritmičnim pokretima
u svom rešetu vejač trese.

Oblici nestajahu, kao san, kao slika,
što tek na mutnu skicu liči,
zaboravljena, pa je kičica umetnika
po sećanju tek uobliči.

Jedna nas kuja, malo podalje, ljutim okom
posmatraše, uznemirena,
vrebajući trenutak da na kosturu skokom
ugrabi komad svoga plena.

A međutim, i ti ćes ličiti na to smeće,
na ovu kužnu hrpu gnoja,
Ti, sunce moga sveta, očiju mojih cveće,
Moj anđele i strasti moja!

Kraljice draži, ti ćes, kad dođe čas i za te
da s pomasću se zadnjom kreće,
među kosture sići, da zajedno buđate,
pod travu i pod tusto cveće.

Tada kaži crvima, kad te kroz tminu
ljubljenjem gladnim budu obasuli,
da ja još čuvam oblik i nebesku suštinu
ljubavi moje koja truli!

Песма створова

Свевишњи, свемoћни, добри Господе,
Теби припада хвала, слава и част и сваки благослов.
Теби једином Свевишњи, они припадају
и ниједан човек није Те достојан споменути.
Хваљен буди, мој Господе, за сва створења Твоја,
посебно за господина брата нашега Сунце,
које бљешти и по себи  светли
и лепо је и великим сјајем блиста;
слика је Тебе, Свевишњи.
Хваљен буди, мој Господе, за брата Месец и звезде;
на небу их створи јасне и драгоцене и красне.
Хваљен буди, мој Господе, за брата Ветра
и за зрак и облаке и ведрину и свако време,
по којима своје створове уздржаваш.
Хваљен буди, мој Господе, за сестру Воду,
која је врло корисна, и понизна, и драгоцена и чиста.
Хваљен буди, мој Господе, за брата Огањ,
којим расветљујеш ноћ,
а он је леп, и угодан и горостасан и јак.
Хваљен буди, мој Господе, за сестру нашу мајку Земљу,
која нас уздржава и храни,
и производи разне воћке, шароликих цветова и траву.
Хваљен буди, мој Господе, за оне који опраштају из љубави Твоје,
и подносе болест и невоље.
Блажени они који подупиру мир,
јер Ти ћеш их, Свевишњи, наградити.
Хваљен буди, мој Господе, за сестру нашу Смрт телесну,
којој ниједан живући човек не може избјећи.
Јао онима који ће умрети у смртноме греху,
Блажени они који ће се наћи у Твојој светој вољи,
јер друга им смрт наудити неће.
Хвалите и благосливљајте мог Господа, и захваљујте му,
и служите му у понизности великој.



Il cantico delle creature


   Altissimo, omnipotente, bon Signore,
tue so le laude, la gloria e l’onore et onne benedictione.
Ad te solo Altissimo, se konfano
et nullu omu ene dignu Te mentovare.
   Laudato si, mi Signore, cum tucte le tue creature,
spetialmente messor lo frate sole, lo quale jorna, et illumini per lui;
et ellu é bellu e radiante cum grande splendore;
de Te, Altissimo, porta significatione.
   Laudato si, mi Signore, per sora luna e le stelle;
in celu l’âi formate clarite et pretiose et belle.
   Laudato si, mi Signore, per frate vento
et per aere et nubilo et sereno et onne tempo,
per le quale a le tue creature dai sustentamento.
   Laudato si, mi Signre, per sor’acqua,
la quale é multo utile, et humele, et pretiosa et casta.
   Laudato si, mi Signore, per frate focu,
per lo quale ennallumini la nocte,
et ello é bellu, et jucundo, et robustoso et forte.
   Laudato si, mi Signore, per sora nostra matre terra,
la quale ne sustenta e governa,
e produce diversi fructi, con coloriti fiori et herba.
   Laudato si, mi Signore, per quilli che perdonano per lo tuo amore,
e sostengo infirmitate e tribulatione.
Beati quilli che sosterranno in pace,
ka da te, Altissimo, sirano incoronati.
   Laudato si, mi Signore, per sora nostra morte corporale,
da la quale nullu homo vivente po skappare,
Guai a quilli ke morrano ne le peccata mortali,
Beati quelli che se trovarâ ne le tue sanctissime voluntati;
ka la morte secunda nol farrâ male.
   Laudate et benedicete mi Signore, e rengratiate,
e serviteli cum grande humilitate.


Фрањо Асишки

Прилог сексуалној контрареволуцији

Еј ти девојко
Што ти се косе злате
И што имаш панталоне вруће
Да ли те млате код куће
Што имаш униформу
Последњи  сексипилни крој
И маску од увозних
Козметичких препарата
Шта каже тата
Кад с првим мраком
Залупиш за собом врата
И кренеш у сексуални бој
Да можда није напрасно
Свиснула бака
Када је видела
Да млада тако
Излазиш из сексуалног мрака
Ил можда мама пролије
За тобом воду
Кад кренеш у борбу
Тоталну
Да паднеш за слободу
Сексуалну.

једне јесење ноћи кад се јавила соњечка 
а ја читала дучића и јела брескве 


постоји код дучића песма нека 
где венус у врту чезне и чека 
она дрхти док дрка у самоћи 
гола на стази у сребрној ноћи 
ко што је ова... јесења перверзна 
питам се зашто сам сада трезна 
док мислим на венус ту архаичку 
и ко зрелу брескву соњину пичку 

одох да купим пиће у орбалу 
после ћу промислити о моралу