Што те нема         


Кад на младо пољско цв'јеће
    Бисер ниже поноћ нијема,
Кроз груди ми жеља л'јеће:
    "Што те нема, што те нема?"

Кад ми санак покој даде
    И душа се миру спрема,
Кроз срце се гласак краде:
    "Што те нема, што те нема?"

Ведри исток кад заруди
    У трепету од алема,
И тад душа пјесму буди:
    "Што те нема, што те нема?"

И у часу бујне среће
    И кад туга уздах спрема,
Моја љубав пјесму креће:
    "Што те нема, што те нема"...


       Алекса Шантић

Ova je pesma posvećena tebi  - Dželetović

Zaiskriš ponekad mislima mojim
zatreperiš nežno taman da zaboli
zapitam se onda da li ja postojim
da bi im'o neko uvek da te voli.

I dođeš tako, tek da ne daš mira,
u snove moje samotne i duge,
obično noću kad muzika svira
il' kad su oči tako pune tuge.

Prošetaš sama hodnicima uma
kroz koje niko nije smeo proći
stazama misli skreneš li sa druma
gde god zakoračiš, meni ćeš doći.

Zato te molim, ne dolazi više
niti u snove nit' u misli moje
k'o one letnje nenadane kiše
kao ljubavi što već ne postoje.

A suze teške, prosute bez broja,
koje ni vreme ne može da briše;
one su, draga, ova pesma moja
posvećena tebi i nikome više.

Još uvek ---- Dželetović

Noćas su mi opet govorile ptice
ljubavnim zovom trubadura starih
u snu je uzdahe izmamilo lice
k'o ukras oko očiju plavih.

Sanjah te noćas premda nisam hteo,
veruj da nisam mislio o tebi,
zaboravih davno poljubac vreo,
čak ti se adrese ja setio ne bih.

Ne znam gde živiš ni sa kim si sada,
to odavno, veruj, ne zanima mene,
možda si davno otišla iz grada,
od tebe ja neću čak ni uspomene.

Znam da sam nekad voleo te snažno,
strasno i ludo obožav'o tebe,
znam da to noćas nije tako važno,
ali, znam još uvek, da ja lažem sebe.

HERCEGOVINA

Naši će im vjetri pepeo raznijeti,
Spraćemo sa stijene pogane im stope:
Zaboli smo koplje na velikoj meti,
Sad je put naš nalik na sunčane snope.

Pašće paučina na mečeve grube,
A skromno će ralo opet da zasvijetli;
I kao što juriš sad oglase trube,
Uranke će mirne da javljaju pijetli.

I poći će k slavi odmah od početka
Nov porod sve tragom naših legiona,
Blažen, u kolijevci on ču kako pretka
Prati u legendu glas pobjednih zvona.

Znaće da je samo ona zemlja svijetla
Gdje nikad još nije pala suza srama;
Gde su djeca na mač ime oca metla
Što živi u himni i u molitvama.


Jovan Ducic

Pre i posle nas - V.Dž.

O, zašto ćutiš u ovome času,
makar nešto reci, neka i zaboli,
bez imalo strepnje i tuge u glasu
kaži moje srce nekog drugog voli.

Ali, nemoj reći: Ne, nikada više
ostavi mi nadu za vremena duga
i nemoj u očima već prepunim kiše
nikad spoznati šta je prava tuga.

Samo još jednom poljubi me nežno
da ugreješ ove, hladne, letnje dane,
upamti u kocki da je neizbežno
kad je ulog srce, mora da se stane.

Ne ulaži nikad sve na jednog asa
poslušaj ponekad i razuma glas,
a veruj mi, draga, od ovog ću časa
meriti vreme: pre i posle nas.

V. Ilić
...Zbogom!... Nikada možda neću
tvoj mili više čuti glas,
nikada neće ruka moja,
grleći tebe u samoći,
raspleti tvoju gustu vlas;
Niti će ikada više moći
čarobna senka tavne noći
u zagrljaju naći čas...
I sve to zašto? Ja sam znao:
Tuga i radost - sve je san.
I dok sam slatki sanak sniv'o,
s gordošću ja sam očekiv'o
rastanka našeg tužni dan....

... Šta ja hoću? Čemu srce žudi?
Ah, ta ko bi razumeti mog'o...
A želja je ognjevitih mnogo,
što mi ognjem raspaljuju grudi.
Moja duša od detinjih dana
stremila je u burnome letu
u predele zanošljivih strana,
nekom čudnom, nepoznatom svetu,
gde radošću sve živo miriše
I večitom harmonijom diše...


... No jesenji kada stignu dani,
i na put se lastavica krene,
prijatelji setite se mene
u dalekoj, nepoznatoj strani-
i u vašem prijateljskom krugu
podignite napunjene čaše,
nazdravite svome vernom drugu
iz mladosti, iz prošlosti vaše-
A vetar će pozdrav mi doneti
kroz dubrave i mračne vrleti...

neko te ima nocas neko te voli neko te ima to nisam ja ....

Noć – Jovan Dučić

Padaju sutoni prvi plavi
I zvezda već zrači s rečnog dna
Zasipa s topola mir po travi...
Anđeli veslaju barke sna.

Nestaje s danom deo mene
Putima neznanim kud i sve
Lagano kao što i cvet vene,
Umiru jeseni hladne, zle.

A kada u trenut' neki kasni,
Sve stvari zažele zadnjeg sna-
Pred kim će poći da negde zasni
Ledena zvezda sa rečnog dna?