10. jul je 191. dan godine po gregorijanskom kalendaru (192. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 174 dana.Sadržaj


1609. - U Minhenu je osnovana Katolička liga kao odgovor na osnivanje Protestantske unije (1608), što je pojačalo tenzije u Nemačkoj koje su dovele do izbijanja Tridesetogodišnjeg rata (1618-48) u centralnoj Evropi.

1774. - Nakon šestogodišnjeg rata, Rusija i Turska sklopile su Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je Turska izgubila Krim, prihvatila rusko-tursku granicu na Bugu i priznala Rusiji pokroviteljska prava nad Vlaškom i Moldavijom, kao i nad pravoslavnim podanicima u Turskoj.

1897. - U borbi za prevlast na području gornjeg Nila, francuske trupe zaposele su Fešoude (Kodok) u Sudanu, što je izazvalo ozbiljnu krizu u anglo-francuskim odnosima. Kompromisnim rešenjem 1899. godine, Francuska je dobila zapadni Sudan, a dolina Nila ostala je pod britanskom kontrolom.

1940. - Napadom najmanje 70 nemačkih bombardera na ciljeve u južnom Velsu, u Drugom svetskom ratu počela je Bitka za Britaniju. Pobeda britanskog vazduhoplovstva u septembru prisilila je Nemce da definitivno odustanu od invazije na Veliku Britaniju.

1940. - Francuska Narodna skupština poverila je vlast maršalu Anriju Petenu, koji je tokom Drugog sveskog rata predvodio kolaboracionističku vladu sa sedištem u Višiju.

1943. - Anglo-američke trupe u Drugom svetskom ratu iskrcale su se na Siciliju.

1953. - Sovjetski lider Nikita Hruščov smenio je ministra unutrašnjih poslova Lavrentija Beriju, bliskog Staljinovog saradnika i egzekutora u staljinističkim čistkama. Berija je kasnije uhapšen, osuđen na smrt i streljan.

1962. - Iz Kejp Kaneverala lansiran je prvi američki telekomunikacioni satelit „Telstar“, koji je omogućio prenos TV programa preko Atlantskog okeana.

1973. - Bahamska ostrva su stekla nezavisnost u okviru Britanskog Komonvelta, posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.

1976. - Zbog pucanja ventila u hemijskoj fabrici „Ikmeza“ u blizini Milana, oblak hemijskih materija, među kojima i dioksina, teško je zagadio četiri opštine. Seveza, Meda, Dezio i Čezena. To je bila prva ekološka nesreća te vrste u Evropi.

1992. - Američki sud osudio je bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijegu na 40 godina zatvora jer je dozvolio krijumčarenje droge u Panami.

1994. - Leonid Kučma pobedio je na predsedničkim izborima u Ukrajini.

1995. - Vojne vlasti oslobodile su iz šestogodišnjeg kućnog pritvora vođu burmanske opozicije i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung San Su Chi.

1999. - Šest afričkih vlada potpisalo je sporazum o prekidu vatre, čime je okončan građanski rat u Demokratskoj Republici Kongo. Sporazum je potpisan bez učešća pobunjeničkih grupa involviranih u sukobe.

2000. - U gomili smeća koja se srušila na sirotinjsko naselje, nazvano Obećana zemlja, u Manili (Filipini) stradalo je više od 200 ljudi.

2001. - Crtež Leonarda da Vinčija prodat je u aukcijskoj kući Kristi's za rekornih 8,1 miliona funti (11,4 miliona dolara).

Rođenja

1509. - Žan Kalvin, švajcarski teolog francuskog porekla. (†1564.)

1788. - Episkop Platon Atanacković, srpski episkop i pisac. (†1867.)

1830. - Kamil Pisaro, francuski slikar i grafičar. (†1903.)

1856. - Nikola Tesla, naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. (†1943.)

1871. - Marsel Prust, francuski intelektualac i pisac. (†1982.)

1895. - Karl Orf, nemački kompozitor.

1939. - Vladimir Jorga, univerzitetski profesor, majstor karatea

Smrti

138. - Hadrijan, rimski car. (* 76.)

1099. - El Sid, španski nacionalni junak.

1584. - Vilem I Ćutljivi, prvi nasledni namesnik Holandije.

11. jul

1844. - Rođen je srpski kralj Petar I Karađorđević - kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti 1921. Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - čija je vladavina obeležena razvojem parlamentarne demokratije, ubrzanim privrednim razvojem, kulturnim napretkom i slobodom štampe kakva u Srbiji u 20. veku nije postojala ni pre ni posle njega. Tokom vladavine "Njegovog veličanstva svetog starca", kako su ga nazivali u Francuskoj, ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a pod njegovim žezlom, Srbija je bila Pijemont slobode, ideal ustavnog uređenja i žarište napretka u tom delu Evrope. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića (Karađorđev sin), živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je za izuzetnu hrabrost odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić, u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U narodu - koji ga je najčešće zvao čika Pera - uživao je ogromno poštovanje, zbog izuzetnog poštenja i krajnje skromnog načina života. U balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914, u korist sina Aleksandra, koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915, prošao je sa srpskom vojskom golgotu tokom povlačenja preko Albanije. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.

1876. - U crnogorsko-turskom ratu od 1876. do 1878, Crnogorci su u boju na Fundini u Kučima do nogu potukli odred od oko 6.000 turskih vojnika.

1921. - Mongolija je dobila nezavisnost od Kine.

1937. - Umro je Džordž Geršvin, američki kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao je opere, simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke komedije i dr. Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i filmsku muziku. Dela: "Porgi i Bes", simfonijska poema "Amerikanac u Parizu", "Rapsodija u plavom" i dr.

1952. - Dvajt Ajzenhauer, američki general, nominovan je za predsednika SAD na listi republikanaca.

1962. - Kosmonaut Mikolov postavio je ondašnji rekord u najdužem boravku u svemiru - četiri dana.

1962. - Fred Baldasare je prvi čovek koji je preronio Lamanš.

1966. - Prvi put je nastupila čuvena pevačica Dženis Džoplin. Rođena je kao Dženis Lin Džoplin, u Port Arturu, Teksas, SAD, 19. januara 1943. Pobegla je od kuće sa 17 godina i počela da peva najpre u Ostinu, u Teksasu, a potom i u Los Anđelesu (uglavnom kantri), da bi se, putujući ka San Francisku, pridružila grupi "Big Brother And The Holding Company". S njima je i prvi put javno nastupila na koncertu. Umrla je od predoziranja drogom (heroin), u dvadesetosmoj godini, 4. oktobra 1970. u Los Anđelesu.

1982. - Umro je srpski pisac Mehmed - Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Kako je sam otkrio, potomak je srpske porodice Vujovića. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943, otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti". Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Roman "Derviš i smrt" jedan od najznačajnijih u srpskoj literaturi, odlikuje se osobenošću tretiranja teme, gustinom opservacije čovekovog života u tragičnim okolnostima, refleksijama o ljudskoj egzistenciji i - kao i druga Selimovićeva dela - unutrašnjim čarom pripovedanja. Ostala dela: romani "Tišina", "Tvrđava", "Magla i mjesečina", "Krug" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Prva četa", "Tuđa zemlja", "Đevojka zlatne kose", studija "Za i protiv Vuka", eseji "Pisci, mišljenja, razgovori", memoarska proza "Sjećanja", nekoliko filmskih scenarija.

1986. - Ingrid Kristiansen, norveški atletičar, postavio je novi svetski rekord na 10.000 metara - 30:13:74.

1986. - Rumunka Maricica Puica pretrčala je 2.000 metara za 5:28:69 i time postavila rekord za žene.

1989. - Umro je ser Lorens Olivije, engleski glumac i reditelj, jedan od najpoznatijih pozorišnih i filmskih umetnika. Bio je znameniti interpretator dela elizabetanske epohe, posebno Šekspira. Glavni filmovi: "Hamlet", "Orkanski visovi", "Rebeka", "Henri III"... Za režiju filma "Hamlet" dobio je Oskara.

1991. - Na Havajima se videlo potpuno pomračenje Sunca.

12. jul

- Pravoslavna crkva danas slavi praznik Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan. Sveti apostol Petar je prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Gospoda Isusa Hrista rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (Mt 16, 16). Njegova vera postepeno se utvrđivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga pokajao i postao potom silni i neustrašivi propovednik Jevanđelja. Posle jedne njegove besede, tri hiljade ljudi obratilo se u veru. Pomagao je i verom isceljivao ljude. Po zapovesti cara Nerona, Petar je razapet na krst, a on sam molio je dželate da ga raspnu glavom okrenutom nadole, smatrajući sebe nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti apostol Pavle najpre se zvao Savle i bio je farisej i progonitelj hrišćana. Kada se čudesno preobratio u veru, postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen i svojoj veri u Gospoda. Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona, kao i apostol Petar.

1859. - Crnogorski knjaz Danilo Petrović zabranio je običaj sečenja i izlaganja odsečenih glava neprijatelja. On je sečenje glava ocenio kao kukavičluk, a zarobljavanje neprijatelja kao vrlinu.

1884. - Rođen je Amadeo Modiljani, italijanski moderni slikar. Slikarstvo je studirao u Firenci i Veneciji. Od 1906. godine pa do smrti, živeo je i radio u Parizu. Vidan predstavnik Pariske škole, u ranoj mladosti bavio se i skulpturom u kojoj se osećao uticaj crnačke plastike. Najviše je slikao ženske aktove i vajao figure radnica.

1904. - Rođen je Pablo Neruda, čileanski pesnik. Smatra se najreprezentativnijim savremenim liričarem Latinske Amerike. Njegova poezija prolazila je kroz nekoliko faza. U prvim zbirkama je pod uticajem modernista i postromantičara ("Praznična pesma" i "Suton"), a drugu fazu karakteriše sve jače osećanje prolaznosti svega ("Boravak na zemlji"). Borba republikanaca u građanskom ratu budi u njemu novu veru u ljudske i društvene vrednosti. Od tada je njegova poezija okrenuta idealima socijalne i političke borbe. Najbolje i najčuvenije njegove zbirke su: "Opšta pesma", "Grožđe i vetar" i "Elementarne ode".

1912. - Prvi put je u SAD-u prikazan strani umetnički film. Bio je to film "Kraljica Elizabeta".

1920. - Litvanija i SSSR potpisale su primirje. Litvanija je postala nezavisna republika.

1928. - Prvi put je rađen televizijski prenos jednog teniskog meča.

1941. - U Cetinju je u Drugom svetskom ratu, na skupštini crnogorskih kvislinga, proglašena "suverena i nezavisna" Crna Gora pod italijanskim protektoratom. Vlada te "nezavisne države" pala je već sutradan, izbijanjem opštenarodnog ustanka protiv okupatorskih snaga fašističke Italije.

1984. - Umro je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, jedan od najaktivnijih u krugu srpskih nadrealista. Posle završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu, između dva svetska rata izdavao je i uređivao većinu nadrealističkih časopisa, a po okončanju Drugog svetskog rata, bio je jugoslovenski ambasador u Francuskoj. Dela: pesme "Od sreće i od sna", "Bez mere", eseji "Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog" (s Kočom Popovićem), "Koje su pobude i kakvi uspesi školske filozofije", "Smrt fašizmu - sloboda narodu", "Književna politika", "Ljudi u nevremenu", "Od istog pisca", "Krleža", "Prostor-vreme", "Politička književnost", "Nacer tiempo", "Svedok ili saučesnik".

2000. - Umro je jugoslovenski princ srpskog porekla Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I, prvi pripadnik kraljevske dinastije koji se posle Drugog svetskog rata vratio u otadžbinu. Na dan sahrane u porodičnoj grobnici Karađorđevića u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi, dok su državni mediji ignorisali prinčevu smrt i sahranu.

13. jul

1839. - U Beogradu su održani izbori za prve gradske opštine. Ukazom o "Ustrojaniju obština", sve opštine u Srbiji podeljene su u tri klase - prvoj je pripadao Beograd, drugoj okružne i druge varoši, a trećoj seoske opštine. U Beogradu su birana 32 člana gradske opštine - "najčestitija, najrazumnija i najpravdoljubivija" - koji su dužnost obavljali besplatno.

1878. - Završen je Berlinski kongres, na kojem je revidiran Sanstefanski mirovni ugovor, zaključen posle rusko-turskog rata. Odlukama Berlinskog kongresa Srbiji su priključeni Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug, a Crnoj Gori gradovi Nikšić, Podgorica, Kolašin, Bar i Ulcinj. Austrougarskoj je dato pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i da drži garnizon u Starom Vlahu, tj. Raškoj oblasti (Novopazarski sandžak, prema turskoj administrativnoj podeli), a Velikoj Britaniji da okupira Kipar. Kavkaz je pripao Rusiji, a Rumunija je postala nezavisna.

1894. - Rođen je Isak Emanuilovič Babelj, ruski književnik. Počeo je objavljivati priče 1916. u časopisu Maksima Gorkog "Letopis". U Oktobarskoj revoluciji služio je u Prvoj konjičkoj armiji Buđonija i, nadahnut time, objavio zbirku priča "Crvena konjica", u kojima sugestivno slika revolucionarna zbivanja i mnogostruko psihički osvetljava njihove junake. Zbirke "Priče iz Odese" i drame "Zalazak" i "Marija" pokazuju najbolje odlike njegove proze, duboko poimanje psihe obespravljenih i suptilno poznavanje jevrejskog života, naravi i običaja. Napisao je i scenario za film "Lutajuće zvezde". Godine 1937. zatvoren je u koncentracioni logor, gde je i umro, a posthumno je rehabilitovan 1956. godine.

1898. - Guglielmo Marconi patentirao je radio.

1908. - U Londonu su otvorene četvrte moderne Olimpijske igre.

1930. - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo je prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo na kojem je u konkurenciji 13 ekipa pobedila reprezentacija zemlje domaćina. Jugoslovenska reprezentacija (koja je bila sastavljena samo od beogradskih igrača, jer su klubovi iz Zagreba, Sarajeva i Subotice bojkotovali nacionalni tim) osvojila je treće mesto, iza Argentine, postavši najbolje plasirana reprezentacija izvan Južne Amerike.

1941. - U Crnoj Gori je u Drugom svetskom ratu izbio opšti narodni ustanak protiv italijanskih okupatora. Istovremeno su napadnuti gotovo svi okupatorski garnizoni i karabinjerske stanice i vrlo brzo je oslobođena bezmalo cela Crna Gora, izuzev nekoliko većih gradova. Posle rata, 13. jul je proglašen za Dan ustanka naroda Crne Gore protiv okupatora.

1978. - BBC je zabranio emitovanje pesme Sex Pistolsa "No One is Innocent".

1978. - Walter Poenisch okončao je svoj podvig: preplivao je 207 km od Kube do Floride.

1984. - Sergej Bubka postavio je rekord u skoku s motkom, preskočivši 5,89 metara.

1994. - Firme iz Jugoslavije i Danske povukle su iz Alžira osoblje ugroženo napadima islamskih terorista.

14. jul

1789. - Parižani su zauzeli i razorili zloglasnu tvrđavu i zatvor Bastilju. Danas je na mestu Bastilje zasađen park, a današnji dan uzima se kao početak Francuske revolucije i u Francuskoj se slavi kao državni praznik.

1901. - U Beogradu je svečano otvoreno prvo radničko pozorište u Srbiji. Predstave su izvođene u kafani "Radnička kasina", na uglu Dečanske i Skopljanske ulice (sadašnja Nušićeva).

1902. - U Sarajevu je, radi širenja prosvete, srpske nacionalne svesti i privednog jačanja Srba u Bosni i Hercegovini, osnovano srpsko kulturno-prosvetno društvo "Prosvjeta", koje je imalo veliki broj članova i donatora i raspolagalo znatnom imovinom. Zahvaljujući potpori "Prosvjete", prve generacije srpskih đaka i studenata iz BiH masovnije su počele da se školuju prema tadašnjim evropskim standardima. Društvo je otvorilo veliki broj čitaonica, štampalo niz popularnih knjiga radi prosvećivanja naroda, a u Sarajevu je otvorilo veliku Centralnu biblioteku. U "Prosvjeti" su bili aktivni mnogi značajni Srbi iz BiH, uključujući Aleksu Šantića, Petra Kočića, Vasilja i Šćepana Grđića, Đorđa Pejanovića, Pera Slijepčevića. "Prosvjetu" su zabranjivale austrougarske vlasti, ustaška Nezavisna Država Hrvatska, ali i jugoslovenske vlasti 1949.

1918. - Rođen je Ingmar Bergman, švedski pozorišni i filmski reditelj. Tretirao je etičke probleme savremnog čoveka s prefinjenim lirizmom i realizmom koji je često prerastao i u halucinantne stilizacije. Dobio je brojne nagrade na filmskim festivalima. Najznačajnija ostvarenja: "Ona je igrala samo jedno leto", "Žena bez lica", "Eva", "Divlje jagode", "Sedmi pečat", "Tišina"...

1951. - Prvi put je jedan sportski događaj (trke konja) prenošen u koloru.

1958. - U Iraku je izvršena revolucija, zbačena monarhija i proglašena republika, a kralj Fejsal je ubijen.

1987. - U Tajvanu je okončano 37-godišnje opsadno stanje.

1989. - Održana je premijera šesnaestog po redu filma o Džemsu Bondu - "License to Kill".

1991. - Predsedništvo SFRJ većinom glasova donelo je odluku o izmeštanju jedinica JNA s teritorije pobunjene republike Slovenije u druge republike.

1992. - Savezna skupština je za prvog premijera Savezne Republike Jugoslavije izabrala američkog biznismena srpskog porekla - Milana Panića.

1997. - Međunarodni sud UN za ratne zločine u Hagu osudio je na 20 godina zatvora Srbina iz Bosne - Dušana Tadića.

15. jul

1099 - Krstassi su u Prvom krstasskom ratu osvojili Jerusalim
irazorili ga. Grad je posle rimskog razaranja 70. godine obnovio
rimski car Hadrijan i pretvorio ga u rimsku vojnu koloniju, a 638.
dossao je pod vlast Arapa i postao muslimansko sveto mesto. Arapi su
ga ponovo osvojili 1187.

1291 - Umro je nemaccki car Rudolf I Habsburg, osnivacc
dinastijeHabsburgovaca. Po dolasku na presto (1273) dao je cclanovima
svoje familije u posed Austriju, SStajersku, Kranjsku, Korussku i
Tirol, koje su postale habsbursske nasledne zemlje. Time je udario
temelje mochi habsbursske monarhije.

1410 - Litvansko-poljski kralj Vladislav II Jagjelo
(WladyslawJagiello) pobedio je, uz pomoch ccesskih najamnika, Nemaccki
vitesski red (Tevtonski red) u bici kod Tanenberga, nakon ccega je
prossirio poljsko-litvansku drzzavu.

1606 - Rodjen je holandski slikar Harmens van Rijn Rembrant(Harmensz,
Rijn Rembrandt), jedan od najvechih majstora u istoriji slikarstva.
Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crtezza,
ukljuccujuchi remek dela kao ssto su "Nochna strazza", "Izgubljeni
sin", "CCas anatomije doktora Tulpa".

1795 - Marseljeza je zvaniccno prihvachena za himnu Francuske.

1865 - U Dablinu je rodjen britanski politiccar i novinski
magnatAlfred Nortklif (Northcliffe), vlasnik i jedan od osnivacca
listova "Daily Mirror", "Daily Mail" i "The Times". Ujedinjavanjem
visse listova i ccasopisa osnovao je 1905. "Associated Newspaper",
koja je u narednih dvadest godina bila najuticajniji novinski koncern
u Evropi.

1869 - Francuz Ipolit Mezz Muri (Hippolyte Mege Mouries)patentirao je
margarin.

1904 - Umro je ruski pisac Anton Pavlovicc CCehov, jedan
odnajznaccajnijih pripovedacca i dramskih pisaca u ruskoj i svetskoj
knjizzevnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmassnim majstorom
atmosfere i dijaloga. Njegove drame i danas su na repertoarima
svetskih pozorissta ("Galeb", "Tri sestre", "Vissnjik").

1918 - Opsstom ofanzivom snaga Osovine pod komandom nemacckoggenerala
Eriha fon Ludendorfa (Erich von Ludendorf) poccela je druga bitka na
Marni u Prvom svetskom ratu. To je bio poslednji pokussaj Nemaccke da
nadvlada savezniccke snage na zapadnom frontu.

1929 - Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal (vonHofmannsthal),
koji se proslavio kao autor libreta za opere Riharda SStrausa (Richard
Strauss) ("Kavaljer s ruzzom", "Arijadna na Nasosu", "ZZena bez
senke").

1937 - Pussten je u saobrachaj kanal Moskva-Volga dug 128kilometara,
dubok 5,5 a ssirok 85 metara, ccime je regulisana reka, a grad Moskva
postao je luka povezana sa pet mora.

1941 - U bici kod Orsse u Drugom svetskom ratu, sovjetska vojskaprvi
put je upotrebila plotunsko raketno oruzzje, popularno nazvano
"kachussa".

1958 - Americcke snage iskrcale su se u Libanu i intervenisale
nazahtev predsednika Kamija SSamuna (Camille Chamoun), omoguchivssi mu
da se ponovo kandiduje za ssefa drzzave.

1968 - Uspostavljen je prvi direktni putniccki avio-saobrachajizmedju
SAD i SSSR. Na liniji Moskva-Njujork pocceli su da lete avioni
"Aeroflota" i "Pan Amerikena".

1974 - Na Kipru je vojnim udarom grupe grcckih oficira uNacionalnoj
gardi, pristalica pripajanja Grcckoj, oboren predsednik Makarios, a
vlast je preuzeo Nikos Sampson, bivssi lider EOK-e. Arhiepiskop
Makarios je privremeno napustio Kipar.

1975 - Sovjetski i americcki vasionski brodovi "Sojuz 19" i"Apolo 18"
lansirani su u orbitu oko Zemlje, u okviru zajednicckog programa kojim
je predvidjeno njihovo spajanje u svemiru.

1983 - U napadu jermenskih terorista na prostorije turskevazduhoplovne
kompanije na pariskom aerodromu "Orli", ssest ljudi je poginulo, a 48
ranjeno.

1992 - U organizaciji Gradjanskog saveza Srbije i Centra zaantiratnu
akciju ispred Savezne skupsstine u Beogradu odrzzan je protestni skup
protiv diskriminacije i pretnje pripadnicima drugih nacionalnosti pod
nazivom "ZZuta traka". Neposredan povod za akciju bilo je prisilno
iseljavanje Hrvata iz vojvodjanskog sela Hrtkovci.

1995 - Vojska SSri Lanke okonccala je najvechu ofanzivu od 1987.protiv
tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo najmanje 300 ljudi.

1997 - U Majami Biccu na Floridi ubijen je Djani Versacce
(GianniVersace), italijanski modni kreator, jedna od najpoznatijih
liccnosti iz sveta mode krajem 20. veka.

1999 - Nakon ulaska medjunarodnih mirovnih snaga na Kosovo, uPrisstinu
je stigao ssef civilne administracije UN Bernar Kussner (Bernard
Kushner), a vojni zvaniccnici proglasili su Kosovo jednim od
najopasnijih mesta na svetu zbog velikog broja mina koje su postavile
sve strane u ratu.

2000 - Zimbabve je ponovo zakonom uredio status crnih seljakana
farmama koje su posedovali belci u svih osam provincija.

2003 - Umro je Hjum Kronin, brodvejski i holivudski glumac koji seprvi
put na filmu pojavio 1943. godine u Hicckokovoj "Senci sumnje", a
kasnije i u drugim filmskim ostvarenjima kao ssto su "Posstar uvek
zvoni dvaput", "Dvanaest besnih ljudi" i "CCaura".

2004 - Bivssi ministar finansija Ruande Emanuel (Emmanuel)Ndindabahizi
osudjen je na dozzivotnu robiju zbog uccesscha u genocidu 1994.
godine.

2005 - Veche Okruzznog suda u Beogradu osudilo je ccetvoricupripadnika
paravojne formacije "Osvetnici" (Milana Lukicha, Olivera Krsmanovicha,
Dragutina Dragichevicha i Djordja SSevicha) na ukupno 75 godina
zatvora zbog ratnog zloccina otmice i ubistva 16 gradjana muslimanske
nacionalnosti iz mesta Sjeverin.

16. jul

622 - Istoricari smatraju da ovim datumom pocinje prva godina islamske
ere, odnosno dan kada je Muhamed, sa svojim pristalicama napustio Meku
da bi osnovao prvi centar nove vere u Medini.

1054 - Zbog sukoba oko pitanja da li rimski papa ima primat
medjuhrischanskim poglavarima, doslo je do raskola izmedju rimske i
carigradske hrischanske crkve. Spor je kasnije doveo do "velike
sizme" i stvorene su dve crkve - istocnopravoslavna i zapadna
rimokatolicka.

1533 - Prema naredbi spanskog osvajaca Fransiska Pizara (Francisco
Pizarro), ubijen je car Inka Atahualpa, iako je dao trazeni otkup -
jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.

1661 - Stokholmska banka izdala je prve papirne novcanice u Evropi.

1723 - Rodjen je engleski slikar Dzosua Rejnolds (Joshua Reynolds),
jedan od najvechih portretista u istoriji slikarstva, prvi predsednik
Kraljevske umetnicke akademije (1768) i dvorski slikar od 1784.
Izradio je oko 2.000 portreta i snazno uticao na generacije engleskih
portretista.

1858 - Rodjen je srpski vojvoda Petar Bojovic, cuveni vojskovodja u
ratovima 1912-18. Zasluzan je za pobede u Prvom balkanskom ratu nad
turskom vojskom u bitkama kod Kumanova i Bitolja (1912), a u Drugom
balkanskom ratu za uspeh u bici kod Bregalnice (1913) nad bugarskom
vojskom. Za uspehe u Prvom svetskom ratu dobio je cin vojvode. Kao
komandant Prve armije, 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je
1945. godine u Beogradu i sahranjen je bez vojnih pocasti.

1861 - Osnovano je Srpsko narodno pozoriste u Novom Sadu.

1867 - Francuski vrtlar Zozef Monije (Joseph Monier) patentiraoje u
Parizu armirani beton.

1872 - Rodjen je norveski istrazivac Rual Amundsen (Roald), prvi
covek koji stigao na Juzni pol (1911). Poginuo je u junu 1928. u
avionskoj nesreci, pokusavajuci da pronadje nestalu italijansku
ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu.

1890 - Umro je svajcarski pisac Gotfrid Keler (Gottfried
Keller), najvechi pripovedac nemackog govornog podrucja u
Svajcarskoj ("Ljudi iz Zeldvile", "Ciriske novele", "Sedam legendi",
"Epigram", "Zeleni Hajnrih", "Martin Zalander").

1896 - Umro je francuski pisac Edmon Gonkur (Edmond Goncourt), naciju
je inicijativu osnovano knjizevno drustvo koje od 1903. nosi ime
brache Gonkur "Academie des Goncourt".

1917 - Osujechen je pokusaj boljsevika da preuzmu vlast u Rusiji,
Trocki je uhapsen, a Lenjin se povukao u ilegalu.

1918 - U Jekaterinburgu je ubijen poslednji ruski car Nikola II Romanov
i clanovi njegove porodice.

1925 - U Bagdadu je otvoreno zasedanje prvog izabranog
parlamenta Iraka.

1935 - U Oklahoma Sitiju postavljen je prvi u svetu parking merac.

1945 - SAD su u pustinji Alamogordo, u drzavi Novi Meksiko, izvrsile
prvu probu atomske bombe, pod sifrovanim nazivom "Triniti".

1950 - Na stadionu "Marakana" u Rio de Zaneiru, Urugvaj je ufinalu
svetskog prvenstva pobedio Brazil sa 2:1, osvojivsi drugi put svetski
fudbalski sampionat. Utakmicu je pratilo 199.000 gledalaca.

1951 - Belgijski kralj Leopold III abdicirao je u korist sina Boduena
(Baudouin).

1965 - Predsednici Francuke i Italije Sarl de Gol (Charles de Gaulle) i
Djuzepe Saragat (Giuseppe) otvorili su 11,6 kilometara dug tunel ispod
Mon Blana koji je povezao dve zemlje.

1969 - Americki vasionski brod "Apolo 11" lansiran je iz
Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom
Armstrongom (Neil Armstrong), Edvinom Oldrinom (Edwin Aldrin) i Majklom Kolinsom
(Michael Collins).

1976 - Indonezija je anektirala bivsu portugalsku koloniju Istocni
Timor kao svoju 27. pokrajinu.

1979 - Sadam Husein (Saddam Hussein) je postao predsednik Iraka.

1985 - Umro je nemacki pisac Hajnrih Teodor Bel (Heinrich
Theodor Boell), dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1972,
najprevodjeniji nemacki pisac posle Drugog svetskog rata ("Grupni
portret s damom", "Misljenje jednog klovna").

1989 - Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan
odnajvecih dirigenata 20. veka. Od 1949. bio je dirigent Beckog
simfonijskog orkestra, od 1955. vodio je Berlinsku filharmoniju, a od
1956. do 1964. bio je direktor Becke drzavne opere.

1990 - Na Filipinima je u zemljotresu poginulo visse od 1.600 ljudi.

1995 - Umro je britanski pesnik Stefan Spender (Stephen). Na pocetku
karijere nazvan je drugim Selijem (Shelly) ("Dvadeset pesama",
"Russevine i vidjenja").

1998 - Kosovski Albanci su u Pristini konstituisali paralelni kosovski
parlament. Policija je, po naredbi srpskih vlasti koje su taj postupak
smatrale nelegalnim, kao i majske izbore, zaposela prostorije i
zaplenila dokumenta o radu parlamenta.

2000 - U Budimpessti je umro pesnik Djerdj Petri, jedan
odnajpoznatijih madjarskih disidenata za vreme komunistickog rezima
Janosa Kadara.

2001 - Predsednik Medjunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) od1980.
Huan Antonio Samaran (Juan Antonio Samaranch) penzionisan je, a potom
imenovan za pocasnog dozivotnog predsednika MOK-a. Njega je nasledio
belgijski hirurg Zak Rog (Jacques Rogge).

2001 - Kineski i ruski predsednici Djijang Cemin i Vladimir
Putin potpisali su prijateljski pakt kojim su postavljeni principi
partnerstva dve zemlje, a u funkciji zastite njihovih interesa.

2003 - Vojnim pucem je svrgnuta vlada africke ostrvske drzave Sao
Tome i Principe dok je njen predsednik Fradike de Menezes bio u
privatnoj poseti Nigeriji.

2004 - Tribunal u Hagu obelodanio je optuznicu protiv bivseg lidera
Srba u Hrvatskoj Gorana Hadzica, zbog ratnih zlocina nad hrvatskih
i drugim nesrpskim stanovnistvom u istocnoj Slavoniji. Hadzic je od
tada u bekstvu.

2004 - Na aerodromu u Tokiju uhapsen je bivsi svetski prvak u sahu
Bobi Fiser. U martu 2005. Fiser je otputovao na Island posto je
dobio drzavljanstvo te ostrvske zemlje i time izbegao deportaciju u
SAD koje ga traze vise od deset godina zbog krsenja medjunarodnih
sankcija prema bivsoj SR Jugoslaviji, gde je 1992. odigrao sahovski
mec sa Borisom Spaskim.

2004 - Umro je Carls W. Svini (Charles Sweeney), americki pilot koji
je upravljao bombarderom koji je bacio atomsku bombu na japanski grad
Nagasaki 1945. godine.

2005 - UNESCO je uvrstio Mostar (BiH) na listu svetske
kulturnebastine.

17. jul


    1453 - U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlucujucu
pobedu nad Englezima, koja je dovela do okoncanja Stogodisnjeg rata.

    1762 - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon sto je
oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga
Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najcuvenijih
ruskih vladara.

    1790 - Umro je skotski ekonomista Adam Smit (Smith), uz Dejvida
Rikarda (David Ricardo), najpoznatiji predstavnik engleske klasicne
politicke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti.
("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osecanja").

    1890 - Sesil Roudz (Cecil Rhodes), po kojem je Rodezija dobila
naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Juznoj Africi.

    1912 - Umro je francuski matematicar, fizicar i filozof Zil
Anri Poenkare (Jules Henri Poincare). Razvio je teoriju automorfnih
funkcija i istrazivao diferencijalne jednacine, a posebno su
znacajni njegovi radovi na podrucju topologije i njegova
interpretacija geometrije Lobacevskog. Objavio je oko 500 naucnih
radova.

    1917 - Britanska kraljevska kuca promenila je svoje ime
Saks-Koburg-Gota (Saxe-Coburg-Gotha) u Vindzor (Windsor) zbog
antinemackog raspolozenja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.

    1928 - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanovic,
clan Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji
(1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i sumarsko zakonodavstvo, a
1892. je sa geologom Jovanom Zujovicem osnovao Srpsko geolosko
drustvo.

    1945 - U Potsdamu je pocela konferencija o posleratnoj
buducnosti Evrope. Na skupu koji je okoncan 2. avgusta predstavnici
zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike
Britanije, Staljin, Truman i Cercil, kojeg je 28. jula
zamenio novi sef britanske vlade Klement Atli (Clement Atlee), doneli
su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemacke i dogovorili su
se o teritorijalnim promenama u istocnoj Evropi.

    1946 - U Beogradu je pogubljen Dragoljub Draza Mihailovic,
general kraljevske jugoslovenske vojske i vodja cetnickog pokreta u
Drugom svetskom ratu.

    1959 - Umrla je cuvena americka dzez i bluz pevacica Bili
Holidej (Billie Holiday).

    1968 - U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je
dosslo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i
vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr (Hassan).

    1969 - U Spaniji, general Fransisko Franko imenovao je za
svog naslednika princa Huana Karlosa (Juan Carlos), koji je preuzeo
vodjstvo drzave 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.

    1973 - U Avganistanu je proglasena republika nakon vojnog udara
kojim je prekinuta cetrdesetogodissnja vladavina kralja Mohameda
Zahir Saha (Mohammed, Shah). Predsednik je postao bivsi premijer
Sardar Muhamad Daud Kan (Muhammad Daoud Khan).

    1975 - Americki i sovjetski vasionski brodovi "Sojuz 19" i
"Apolo 18" spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica,
Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su cestitke, pri
cemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.

    1979 - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle (Somoza
Debayle) dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo
levicarski sandinisticki pokret Danijela Ortege Saavedre (Daniel).

    1981 - Vise od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su
izraelski avioni bombardovali palestinska podrucja Bejruta.

    1984 - Lansiran je sovjetski svemirski brod "Sojuz T12", a clan
posade Svetlana Savickaja postala je prva zena koja je "prosetala"
svemirskim prostorom izvan letelice.

    1994 - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio
cetvrtu sampionsku titulu.

    1995 - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fandjo
(Juan, Fangio), petostruki svetski sampion u "Formuli-1".

    1996 - Americki putnicki avion "Boing 747" na liniji
Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon sto je
poleteo sa aerodroma "Kenedi". Poginulo je svih 230 putnika i clanova
posade.

    1998 - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i
clanova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon
ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svecanoj ceremoniji
prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.

    1998 - Dzinovski talasi izazvani snaznim zemljotresom na dnu
Pacifika odneli su ssest sela na severozapadnoj obali Papue Nove
Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.

    1998 - Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja
usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Medjunarodni
krivicni sud za ratne zlocine. SAD su odbile da se prikljuce tom
sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.

    2000 - Bassar el-Asad postao je predsednik Sirije, obechavsi
prilikom inauguracije da ce nastaviti nepopustljivu politiku prema
Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10.
juna.

    2001 - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar
Karadjordjevic i clanovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku
rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici
oduzeta posle Drugog svetskog rata.

    2001 - Nakon zavrsetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdusnih
napada NATO-a na SRJ, istrazitelji Medjunarodnog suda za ratne
zlocine iz Haga pronasli su, prema izjavi portparola tuzilastva
suda Florens Artman (Florence Hartmann), tokom 1999. i 2000. godine
876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 zzrtve od kojih je 2.099
identifikovano.

    2002 - Umro je Jozef (Joseph) Luns (90) komandant Zapadne
alijanse sa najduzim stazom na toj funkciji. Luns, bivsi ministar
inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO
u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu duznost napustio je 1984.
godine.

    2003 - U Americi je umrla "kraljica salse", pevacica kubanskogporekla
Selija Kruz (79). Kubu je napustila uoci dolaska Fidela Kastra na
vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad
nije dozvoljen. Odigrala je kljucnu ulogu u promovisanju kubanske
muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi,
najznacajnije americko priznanje za muziku.

    2004 - Grcke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovica
Bagzija, osumnjicenog za saucesnistvo u ubistvu premijera Srbije
Zorana Djindjica. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izrucen vlastima
u Srbiji, gde je dobio status zastichenog svedoka.

    2005 - Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optuznicu
protiv bivseg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zlocine
pocinjene tokom njegove 35-godisnje vladavine.

    2006 - U cunamiju koji je pogodio indonezansko ostrvo Java
poginulo je 525 osoba. Poplavni talas visok dva metra posledica je
zemljotresa jacine 7,7 Rihterove skale, cije epicentar bio u
Indijskom okeanu.

18. jul

   64 - Dve trecine Rima izgorelo je u pozaru. Car Neron optuzio
je hriscane da su podmetnuli pozar i prognao ih iz Rima.

1290 - Kralj Edvard I (Edward) proterao je Jevreje iz Engleske.

1536 - Engleski parlament doneo je odluku o nepriznavanju papske
vlasti u Engleskoj. Engleskom je tada vladao Henri VIII.

1610 - Umro je italijanski slikar Mikelandjelo Merizi da Karavadjo
(Michelangelo Merisi, Caravaggio), koji je vec u ranoj fazi prekinuo
sa manirizmom i naturalistickim realizmom slikao likove iz
svakodnevnog zivota, koristeci svetlost kao glavni elemenat
kompozicije.

1635 - Rodjen je engleski fizicar Robert Huk (Hooke). Usavrsio je
mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar tezista Zemlje i
Meseca kreche oko Sunca u elipsi. Formulisao je osnovni zakon teorije
elasticnosti ("Hukov zakon").

1721 - Umro je francuski barokni slikar Zan Antoan Vato (Jean
Antoine Watteau), dominantna liccnost francuskog slikarstva pocetkom
18. veka ("Polazak na Kiteru", "Parisov sud").

1811 - Rodjen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri (William
Makepeace Thackeray), jedan od najznacajnijih satiricara 19. veka
("Vasar tastine").

1870 - Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj
nepogresivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika.

1872 - Umro je meksicki drzavnik i nacionalni heroj Benito Pablo
Huarez (Juarez). Kao predsednik Meksika (tri puta, 1858, 1867, 1871)
odvojio je crkvu od drzave i sproveo niz reformi kojima je smanjio
moc crkve i vojske.

1887 - Rodjen je norveski oficir Vidkun Kvisling (Quisling),
premijer marionetske pronacisticke vlade u Drugom svetskom ratu
(1942-45). Po zavrsetku rata osudjen je na smrt i streljan, a njegovo
ime postalo je simbol nacionalne izdaje.

1918 - Rodjen je juznoafricki politicar Nelson Mandela, lider
Africkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Nakon 28
godina provedenih u zatvoru, postao je 1994. prvi crnac predsednik
Juzne Afrike.

1921 - Rodjen je americki astronaut Dzon Glen (John Glenn), prvi
Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmickom brodu
"Merkjuri-Atlas 6".

1925 - Buduchi nacisticki lider Nemacke Adolf Hitler je objavio
prvi tom svog licnog manifesta "Majn kampf".

1933 - Rodjen je Jevgenij Aleksandrovic Jevtusenko, predvodnik
poststaljinisticke generacije ruskih pesnika ("Padaju beli snegovi",
"Obecanje", "Hidrocentrala u Bratsku", "Autobiografija").

1936 - Pobunom u Melilji, u spanskom Maroku, protiv vlade Narodnog
fronta premijera Manuela Asanje (Azana), poceo je gradjanski rat u
Spaniji.

1942 - Nemci su, u Drugom svetskom ratu, uz pomoc domobrana, nakon
vise od mesec dana borbi pobedili partizanske snage na planini
Kozari, u severozapadnoj Bosni. Spaljena su sela, a oko 50.000 ljudi
odvedeno je u logore.

1942 - SAD su u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj,
Madjarskoj i Rumuniji.

1971 - Sest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai,
Sardza, Adzman, Um-al-Kajvajn i Fudzajra - sklopilo je sporazum o
osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je stupio na
snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se prikljucio i
Ras-al-Kajma.

 1972 - Egipat je zatrazzio od SSSR-a da povucce svih 20.000 vojnih
savetnika, optuzivsi Moskvu da nije poslala obechano oruzzje.

1991 - Predsednistvo SFRJ u Beogradu donelo je odluku o
povlacenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije, nakon sto je
ta jugoslovenska republika 25. juna proglasila samostalnost.

 1992 - Ratni brodovi NATO-a uplovili su u Jadransko more radi
kontrole sprovodjenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj
takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.

1994 - U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajednice u
Buenos Ajresu poginulo je 96 ljudi.

2001 - Skupstina Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, o
borbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se
Resor drzavne bezbednosti (RDB) MUP-a Srbije transformise u
samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).

2002 - A.J.P. Abdul Kalam, etniccki Tamil, postao je 12. po redu
predsednik Indije i treci je Musliman izabran na tu visoku drzavnu
funkciju. Kalam je naucnik i tvorac indijskog nuklearnog programa.

2003 - Britanska policija pronasla je telo naucnika Dejvida
Kelija, strucnjaka za naoruzanje u Ministarstvu odbrane, koji je bio
glavni izvor britanskog Bi-Bi-Sija za tvrdnju o navodnom vladinom
falsifikovanju podataka o irackom oruzju za masovno unistenje.
Prema izvestaju policije Keli je izvrsio samoubistvo.

2005 - Bivsi komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO)
Milorad Ulemek, zvani Legija i jos trojica pripadnika JSO osudjeni su
na po 40 godina zatvora zbog ubistva bivseg predsednika Srbije Ivana
Stambolica i pokusaj ubistva lidera SPO Vuka Draskovica u Budvi.
Maksimalne kazne zatvora potvrdio je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2006.

2005 - Umro je general Vilijam Vestmorlend (William Westmoreland),
komandant americkih vojnih operacija u Vijetnamu.

19. jul


  1427 - Umro je Stefan Lazarevic, srpski knez (1389-1402), sin
kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do
1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara
Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod
Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Zigmundom I
od kojeg je 1403. dobio Macvu i Beograd, koji je proglasio
prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevodjenjem s
grcckog, napisao je poslanicu "Slovo ljubve". Njegova je zaduzbina
manastir Manasija.

  1545 - Brod "Meri Rouz", ponos ratne flote engleskog kralja
Henrija VIII (Henry), potonuo je u kanalu Solent izmedju obale juzne
Engleske i ostrva Vajt. Zivot je izgubilo vise od 700 ljudi.

  1553 - Marija Tjudor proglasena je za kraljicu Engleske. Udajom
za spanskog princa Filipa priblizzila se Vatikanu i progonila
protestante, zbog cega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolicka.
Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje
poslednje uporisste u Francuskoj.

  1814 - Rodjen je Semjuel Kolt (Samuel Colt), koji je napravio
revolver nazvan po njegovom prezimenu.

  1834 - Rodjen je francuski slikar, graficar i vajar Edgar Dega
(Hilaire Germain, Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtaca u
likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtacca najbolje je iskazao slikajuci
telo u pokretu ("Balerina", "Kupacica", "Pralja").

  1870 - Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je
imao teske posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska
pretrpela je tezak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je
zarobljen, a u Parizu je proglasena republika.

  1877 - Odrzan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je
engleski teniser Spenser Gor (Spencer Gore).

  1883 - Na brdu Strazilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su
posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radiccevicha, nakon ssto su, 30
godina posle njegove smrti, preneti iz Beca.

  1893 - Rodjen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivac
ruskog futurizma i vodechi pesnik u vreme Oktobarske revolucije i
ranom sovjetskom periodu ("Pesme o revoluciji", "Oblak u pantalonama",
"Rat i svet", "Lenjin").

  1900 - Otvorena je pariska podzemna zeleznica (metro).

  1936 - Umro je srpski geolog i politicar Jovan Zujovic,
osnivac geoloske nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu
geolossku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije,
paleontologije i antropologije.

  1937 - U Beogradu je doslo do sukoba policije i demonstranata
("krvava litija") koji su protestovali zbog podnosenja skupstini na
ratifikaciju konkordata izmedju Vatikana i Kraljevine Jugoslavije.
Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije
stupio na snagu.

  1941 - Britanski premijer Vinston Cerccil (Winston Churchill)
poceo je kampanju pod nazivom "V for Victory" u Drugom svetskom ratu.

  1943 - U nameri da oslabe italijanski fasisticki rezim,
saveznici su u Drugom svetskom ratu iz 700 aviona zasuli bombama
aerodrome i vojne poligone u blizini Rima.

  1947 - Ubijeni su burmanski premijer Aung San i sest ministara.
Atentat su izvrsili politicki protivnici tokom zasedanja vlade.

  1956 - Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito,
Dzavaharlal Nehru (Javaharlal) i Gamal Abdel Naser (Nasser),
potpisali su Brionsku deklaraciju o zajednicckj protivblokovskoj
politici, sto je oznacilo pocetak stvaranja Pokreta nesvrstanih
zemalja.

  1965 - Umro je korejski drzavnik Singman Ri (Syngman Rhee), prvi
predsednik Juzne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod
pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara.

  1974 - Spanski diktator Fransisko Franko (Francisco Franco) zbog
bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu (Juan Carlos),
koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Spanije.

  1980 - U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo
vise od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan.

  1989 - Poljska Narodna skupstina izabrala je generala Vojceha
Jaruzelskog (Wojciech) za predsednika Poljske.

  1992 - U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo
Borselino (Borsellino), vodeci italijanski sudija u borbi protiv
mafije.

  1994 - Narodna Skupstina Republike Srpske odbila je Plan
teritorijalnog razgraniccenja u Bosni koji je poccetkom meseca Kontakt
grupa ponudila zarachenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se
ocekivalo da utice na bosanske Srbe da prihvate predlozeni plan,
kaznjena je poostravanjem medjunarodnih sankcija, a u Bosni je
nastavljen rat.

  1996 - Na zahtev medjunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni
predsednik Republike Srpske Radovan Karadzic podneo je ostavku na
sve javne funkcije.

  1997 - Irska republikanska armija objavila primirje u svojoj
 28-godisnjoj kampanji protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj.

  2000 - Rusija je predstavila svetskom trzistu novo
protivtenkovsko oruzje montirano na prikolici kros-kantri motocikla.

  2002 - Italija je pristala da vrati prastari obelisk koji su
fasisticke trupe iznele iz Etiopije, pre gotovo 65 godina, cime je
okoncan jedan od najvechih diplomatskih sukoba Rima.

  2002 - Umro je Aleksander Ginzburg, pisac i jedan od najvecih
disidenata tokom sovjetske ere. Bio je hapsen i upucivan u radne
kampove, zbog osnivanja prvog nezavisnog magazina u Sovjetskom Savezu,
u kome je kritikovao tadassnji pravosudni sistem.

  2005 - Liban je dobio prvu vladu, nakon povlacenja sirijskih
trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put
su usli clanovi siitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju
teroristickom organizacijom.