30. jul

   1419 - Husiti, sledbenici pogubljenog ceskog verskog
reformatora Jana Husa, isprovocirani bacanjem kamenja na njihovu
procesiju, upali su u Gradsku vecnicu u Pragu i izbacili kroz prozor
katolicke clanove gradske uprave, zajedno sa gradonacelnikom. To je
bio pocetak husitskih ratova (1419-36).

   1511 - Rodjen je italijanski slikar i arhitekta Djordjo Vazari
(Giorgio Vasari), autor dela "Zivoti slikara, vajara i arhitekata",
koje je prvi put objavljeno 1550. Vazari se smatra najznacajnijim
izvorom za proucavanje italijanske renesansne umetnosti.

   1771 - Umro je engleski pesnik Tomas Grej (Thomas Gray), autor
pesme "Elegija napisana na seoskom groblju", koja se smatra jednom od
najlepsih pesama napisanih na engleskom jeziku.

  1784 - Umro je francuski filozof Deni Didro (Denis Diderot),
predstavnik slobodarskog duha revolucionarne burzoazije XVIII veka,
jedan od pokretaca i najznacajnijih autora velike francuske
"Enciklopedije" ("Filozofske misli", "Razgovor Dalambera i Didroa",
"Dalamberov san").

   1818 - Rodjena je engleska knjizevnica irskog porekla Emili
Bronte (Emily), koja se proslavila romanom "Orkanski visovi".

  1898 - Umro je nemacki drzavnik Oto fon Bizmark-Senhauzen
(Otto von Bismark-Schoenhausen), ujedinitelj Nemacke. Prvi kancelar
ujedinjenog nemackog carstva, poznat kao "gvozdeni kancelar", bio je
predsednik vlade punih 28 godina, do 1890. kada je na zahtev cara
Vilhelma II podneo ostavku.

   1898 - Rodjen je Henri Mur (Henry Moore), jedan od najvecih
britanskih i svetskih vajara 20. veka. Njegove skulpture nalaze se na
mnogim javnim mestima, kao sto su zgrada UNESKO-a u Parizu i Linkoln
centar u Njujorku.

   1912 - Umro je japanski car Mucuhito (Mutsuhito), koji je tokom
vladavine od 1867. ukinuo sogunate, uspostavio centralnu vlast i
transformisao Japan u modernu drzavu.

   1930 - Urugvaj je u Montevideu, pobedom u finalu Prvog svetskog
fudbalskog prvenstva nad Argentinom od 4:2, postao prvi svetski
sampion u fudbalu.

   1935 - U Velikoj Britaniji je objavljena prva dzepna knjiga,
"Penguin book", prema ideji Alena Lejna (Allen Lane) da napravi
"knjigu koja che imati cenu kao 10 cigareta". Prva knjiga bio je
"Arijel" Andrea Moroa (Maurois).

   1945 - Japanska podmornica potopila je u Drugom svetskom ratu
americku krstaricu "Indijanapolis". Poginulo je 800 ljudi.

   1971 - Americki vasionski brod "Apolo 15" sa kosmonautima
Dejvidom Skotom (David Scott) i Djemsom Irvinom (James Irwin) spustio
se na Mesec.

   1971 - U sudaru japanskog borbenog i putnickog aviona "Boing
727" poginule su 162 osobe.

   1974 - Turska, Grcka i Velika Britanija potpisale su sporazum o
prekidu vatre na Kipru.

   1975 - U Helsinkiju je pocela Konferencija o evropskoj
bezbednosti i saradnji (KEBS) koja je okupila drzavnike 35 zemalja,
ukljucujuci lidere SSSR-a i SAD Leonida Breznjeva i Dzeralda Forda
(Gerald). Jugoslovensku delegaciju predvodio je Josip Broz Tito. KEBS
je kasnije transformisan u Organizaciju za evropsku bezbednost i
saradnju (OEBS).

   1980 - Pacificki arhipelag Novi Hebridi stekao je nezavisnost
pod nazivom Republika Vanuatu, nakon 74 godine britansko-francuske
uprave.

   1989 - Radikalni cclanovi sovjetskog parlamenta formirali su
grupu za pritisak za brzze reforme. Grupu su vodili Boris Jeljcin i
Andrej Zaharov.

   1993 - Lideri bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata postigli su na
mirovnim pregovorima u Zenevi dogovor o ustavnom uredjenju Bosne i
Hercegovine kao Saveza republika: Republike Srpske, Herceg-Bosne i
Republike Bosne. I pored dogovora, rat u Bosni je nastavljen i trajao
je do decembra 1995, kada je u Dejtonu potpisan mirovni sporazum.

   1996 - Na Barbadosu je u 92. godini umrla Klodet Kolber
(Claudette Colbert), zvezda holivudskih komedija tridesetih godina.

   1997 - U eksplozijama bombi dvojice arapskih bombasa-samoubica
na prepunoj jerusalimskoj pijaci poginulo je 18, a ranjeno najmanje
170 ljudi.

   1999 - Napustajuci obale Panamskog kanala, nakon gotovo jednog
veka, SAD su zvanicno zatvorile panamsku operaciju.

   2001 - Kanada je prva drzava na svetu koja je, uprkos velikim
protestima lekara, dozvolila teskim bolesnicima da uzgajaju marihuanu
i koriste je za lecenje.

   2002 - Predsednici Demokratske republike Kongo i Ruande, Dzozef
(Joseph) Kabila i Pol (Paul) Kagame, potpisali su mirovni ugovor u
cilju okoncanja gradjanskog rata koji je poceo 1998. tokom kojeg je
umrlo od gladi ili nedostatka medicinske nege vise od 2,5 miliona
ljudi, uglavnom civila.

   2005 - Na Svetskom prvenstvu u Montrealu vaterpolo reprezentacija
Srbije i Crne Gore postala je novi svetski prvak. Srebrnu medalju
osvojila je Madjarska, a bronzanu Grcka.

   2007 - Umro je italijanski filmski reziser Mikelandjelo Antonioni
(Michelangelo), autor klasika kao sto su "Avantura", "Crvena
pustinja", "Uvechanje" i "Zabriski point".

   2007 - Umro je ssvedski reziser Ingmar Bergman, dobitnik tri
Oskara za najbolji strani film i jedan od najznacajnijih filmskih
rezisera 20. veka, koji je u 35-godisnjoj karijeri snimio 43 filma,
ukljucujuci klasike "Prizori iz bracnog zivota", "Divlje jagode" i
"Sedmi pecat".

31. jul

 
    1556 - Umro je Ignasio de Lojola (Ignacio, Loyola), osnivač katoličkog jezuitskog reda 1534, španski oficir i sveštenik.

Sastavio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".

 

    1648 - U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni srpski junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak narodne uskočke epike.

 

    1658 - Veliki mogul Aurangzeb proglasio se carem u Indiji.

 

    1789 - Ruske i austrijske trupe, pod komandom grofa Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga (Coburg), pobedile su tursku vojsku kod Fokšanija u Rumuniji.

 

    1849 - U bici kod Šegešvara poginuo je veliki madjarski pesnik i revolucionar Šandor Petefi (Sandor Petoefi), jedan od vodja nacionalnog pokreta 1848. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime bilo je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim madjarskim lirskim pesnikom 19. veka i snažno je uticao na južnoslovenske pesnike, posebno na Djuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja ("Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš").

 

    1886 - Umro je madjarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List (Franz Liszt), muzičar romantizma, pijanistički virtuoz, koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike 19. veka ("Sonata h-mol", simfonije "Faust", "Dante", "Madjarske rapsodije").

 

    1912 - Rodjen je američki ekonomista Milton Fridman (Friedman), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i bio pobornik ideje da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomije.

 

    1914 - Ubijen je francuski političar i istoričar Žan Žores (Jean Jaures), jedan od osnivača Francuske socijalističke partije

(1902) i osnivač i urednik "Imanitea", kasnije lista francuskih komunista.

 

    1919 - U Nemačkoj je donet Vajmarski ustav, kojim je ukinuta carevina i uspostavljena republika. Nemački car Vilhelm II (Wilhelm) abdicirao je u novembru 1918. nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu.

 

    1941 - Nemački maršal Herman Gering (Hermann Goering) dao je pismenu direktivu šefu policije Rajnhardu Hajdrihu (Reinhard

Heydrić) da sačini nacrt plana za istrebljenje evropskih Jevreja ("konačno rešenje").

 

    1944 - Kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu nad Mediteranom je poginuo francuski pisac Antoan de Sent Egziperi (Antoine, Saint Exupery), autor "Malog princa", jedne od najčitanijih knjiga u svetu.

 

    1954 - Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio, prva je osvojila vrh Godvin Ostin, poznat kao K2, na Karakorumu, drugi najviši planinski vrh na svetu (8611 m).

 

    1964 - Američki vasionski brod bez ljudske posade "Rendžer 7"

emitovao je prve snimke tamne strane Meseca.

 

    1965 - Rodjena je škotska književnica Džoan Rouling (Joanne Rowling), autorka bestselera o dečaku Hariju Poteru (Harry Potter), koji su prevedeni na 31 jezik i prodati u desetinama miliona primeraka.

 

    1969 - Papa Pavle VI stigao je u Ugandu, u prvu papsku posetu Africi.

 

    1971 - Američki astronauti Dejvid Skot (David Scott) i Džejms Irvin (James Irwin), članovi misije "Apolo 15", drugog dana boravka na Mesecu proveli su više od šest časova u vožnji lunarnim vozilom ("moon buggy"). To je bila prva vožnja po tlu Meseca.

 

    1991 - Predsednici ŠSR-a i SAD Mihail Sergejevič Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su u Moskvi sporazum o ograničenju nuklearnog oružja velikog dometa (START).

 

    1993 - Napadom Izraela na jug Libana, tokom kojeg je ubijeno 140 ljudi, a 500.000 izbeglo prema severu zemlje, prekinuto je jednonedeljno primirje na Bliskom istoku.

 

    1994 - Savet bezbednosti UN odobrio je upotrebu sile u Haitiju, čime je dozvoljena vojna intervencija, koju su protiv vojnog režima predvodile SAD, i omogućen povratak na vlast izbeglog predsednika Žana Bertrana Aristida (Jean Bertrand Aristide).

 

    1997 - Umro je bivši vijetnamski car Bao Daj (Dai), poslednji monarh Vijetnama, koji je kao marioneta vladao zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu u 83. godini.

 

    2001 - Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je Stevana Todorovića na 10 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima i Hrvatima u Bosanskom Šamcu tokom rata u BiH (1992-95).

 

    2001 - Umro je bivši portugalski predsednik Francisko Kosta Gomes (87). Gomesa je na funkciju predsednika postavila revolucionarna hunta, pet meseci nakon aprilske pobune 1974. kojom je okončana 50-godišnja desničarska diktatura.

 

    2002 - Na osnovu sporazuma vlada BiH i Hrvatske u Karlovcu je osudjen bivši lider cazinskih Muslimana Fikret Abdić na 20 godina zatvora, za ratne zločine u periodu 1993-1995. u tadašnjoj Autonomnoj Pokrajini Zapadna Bosna.

 

    2003 - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić doputovao u Izrael. To je prva poseta ministra odbrane u istoriji dve zemlje.

 

    2003 - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Milomira Stakića na duživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti nad nesrbima u Prijedoru i okolini 1992. On je prvi optuženik kome je taj sud izrekao doživotni zatvor. U martu 2006. Žalbeno veće Haškog tribunala preinačilo je prvostepenu presudu u kaznu zatvora od 40 godina.

 

    2003 - Austrijanac Feliks Baumgartner (Felix) prvi je padobranom preleteo Lamanš, padajući brzinom većom od 200 kilometara na sat.

1. avgust


10. p.n.e. - Rodjen je rimski car i istoričar Klaudije, koji je41.

nasledio Kaligulu. Tokom njegove vladavine južna Engleska je postala rimska provincija, izgradjen veliki akvadukt, proširena luka Ostija.

Vladao je pod velikim uticajem svojih žena Mesaline i Agripine, koja ga je, prema predanju, otrovala pečurkama da bi obezbedila presto za svog sina iz prethodnog braka Nerona.

 

1291 - Tri kantona Uri, Untervalden i Švic sklopili su savez zaodbranu od Habsburgovaca, koji je bio osnova za stvaranje Švajcarske konfederacije.

 

1560 - Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobriokalvinističku veroispovest, čime je osnovana Škotska crkva.

 

1714 - Umrla je engleska kraljica Ana (Anne), poslednji monarh izdinastije Stjuart (Stewart), tokom čije su vladavine ujedinjene Engleska i Škotska i stvorena Velika Britanija (1707). Nasledio ju je DŽordž I iz hanoverske dinastije.

 

1774 - Britanski hemičar DŽozef Pristli (Joseph Priestley) otkrioje plin koji je nazvao "dephlogisticated air", kasnije poznat kao kiseonik.

 

1778 - U nemačkom gradu Hamburgu otvorena je prva štedionica usvetu.

 

1793 - Francuska je, kao prva zemlja u svetu, uvela metričkisistem mera.

 

1798 - U bici kod Abukira, blizu Aleksandrije, britanska flotaadmirala Horacija Nelsona (Horatio) uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa (Francois Brueys). Posle tog poraza Napoleonova vojska u Egiptu ostala je odsečena od Evrope.

 

1806 - Na Mišarskom polju kod Šapca, srpski ustanici pobedili suTurke. To je bila najveća pobeda Karadjordjeve vojske u Prvom srpskom ustanku.

 

1810 - Rodjen je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur(Camillo, Cavur), prvi ministar predsednik ujedinjene Italije (1861). Zaslužan je za oslobodjenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom.

 

1813 - U Beču je izašao prvi broj "Novina serbskih", prvogsrpskog dnevnog lista. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, a ugašen je 1822. zbog problema sa štamparijom.

 

1834 - Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji: ubritanskim kolonijama oslobodjeno je više od 770.000 robova.

 

1860 - Od rana zadobijenih u atentatu u Kotoru, koji je izvršioemigrant Todor Kadić, umro je crnogorski knez Danilo Petrović, naslednik vladike Njegoša i prvi svetovni vladar Crne Gore (1852). Proslavio se pobedom nad Turcima u bici na Grahovu 1. maja 1858.

 

1894 - Japan je objavio rat Kini zbog spora dveju zemalja okoKoreje.

 

1914 - Četiri dana nakon što je Austro-Ugarska objavila ratSrbiji, Nemačka je objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, a Italija je proklamovala neutralnost. Svetski rat postao je neizbežan.

 

1921 - Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela jeZakon o zaštiti države na osnovu kojeg je zabranjen rad Komunističkoj partiji, a njenim poslanicima u Skupštini (58) poništeni mandati.

 

1936 - Adolf Hitler otvorio je u Berlinu XI olimpijske igre.

 

1944 - U Varšavi, jednom od glavnih središta poljskog pokretaotpora, izbio je ustanak protiv nemačke okupacije. Nakon dvomesečnih borbi Nemci su savladali ustanike i veliki broj otpremili u koncentracione logore.

 

1955 - Umro je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedna odnajistaknutijih ličnosti beogradskog modernističkog pokreta posle Prvog svetskog rata, autor Manifesta ekspresionizma ("Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta", "Evropska noć").

 

1958 - Jordanski kralj Husein (Hušein) poništio je federacijuJordana sa Irakom.

 

1960 - Benin (Dahomej) je proglasio nezavisnost od Francuske.

 

1966 - U Kini je počeo XI plenum Komunističke partije na kojem jedoneta odluka o "kulturnoj revoluciji", koja je trajala narednih 10 godina.

 

1973 - Umro je nemački državnik Valter Ulbriht (Walter Ulbrićt),prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke (1950).

Od 1960. do 1971. bio je predsednik Državnog saveta Istočne Nemačke.

 

1975 - Državnici 35 zemalja, medju kojima i predsednik SFRJugoslavije Josip Broz Tito, potpisali su u Helsinkiju završni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji.

 

1994 - Predsednik Nemačke Roman Hercog (Herzog) izrazio ježaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.

 

2000 - Ekstremisti u Kašmiru izvršili su sedam napada u kojima jeoko 90 ljudi ubijeno a više desetina ranjeno. Većina žrtava bili su hinduski hodočasnici.

 

2001 - Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) započeo zvaničnuposetu Argentini. To je bila prva poseta jednog britanskog premijera toj zemlji od Foklandskog rata 1982.

 

2004 - U požaru u supermarketu u trgovinskom centru u Asunsionu,prestonici Paragvaja, poginulo je preko 400 ljudi, a na stotine ih je povredjeno.

 

2005 - Umro je saudijski kralj Fahd (84) koji je vladao SaudijskomArabijom od 1982. godine. Za njegovog nasledika imenovan je njegov polubrat, princ Abdulah (82).

 

2006 - Kubanski predsednik Fidel Kastro privremeno je preneo vlastna svog brata Raula, zbog bolesti. Za šefa države Raul Kastro zvanično je izabran 24. februara 2008. Fidel Kastro se na čelu Kube nalazio od revolucije 1959. godine.

2. avgust


    1100 - Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.

 

    1552 - Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.

 

    1589 - Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).



    1788 - Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), poznati engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.

 

    1799 - Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je sa bratom Žozefom Mišelom (Joseph Mićel) 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

 

    1802 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je "doživotnim konzulom" Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.

 

    1830 - Francuski kralj Šarl X Burbonski (Ćarles Bourbon) abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.

 

    1858 - Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.

 

    1876 - Rodjen je srpski lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor "Pravopisa srpskohrvatskog jezika".

 

    1903 - U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobodjen je od turske vlasti tokom kojeg je stvorena "Kruševska republika".

Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.

 

    1921 - Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvodjač dela Verdija i Pučinija i italijanskih kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

 

    1922 - Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell), izumitelj telefona (1876).

 

    1928 - Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.

 

    1934 - Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vodja) i preuzeo apsolutnu vlast.

 

    1935 - Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.

 

    1936 - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.

 

    1939 - Albert Ajnštajn (Einstein) upozorio je američkog predsednika Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940) istraživački radovi za proizvodnju atomske bombe.

 

    1945 - Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vodja Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli

(Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.

 

    1970 - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.

 

    1980 - U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.

 

    1990 - Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je dogadjaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.

 

    1992 - Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronadjeno 150 bombi.

 

    1994 - Pod pretnjom pooštravanja medjunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.

 

    1997 - Vodja najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor (Ćarles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg gradjanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.

 

    1999 - U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.

 

    2001 - Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osudjen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995, najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Žalbeno veće Haškog tribunala, 19. aprila 2004, prvosnažno je osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

 

    2002 - Snage UNITA-e su zvanično rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.

 

    2004 - Umro je legenda francuske fotogradije i svetski priznat fotograf Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Brešon).

3. avgust

    216. p.n.e. - Kartaginski vojskovodja Hanibal je u Drugom
punskom ratu kod Kane, u jugoistočnoj Italiji, naneo najteži poraz
Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. Rim je zahvatila panika, zapamćena po izreci
"Hanibal ante portas" (Hanibal pred vratima).

   1347 - Engleski kralj Edvard III (Edward) zauzeo je u
Stogodišnjem ratu francuski grad Kale, koji je ostao pod engleskom
vlašću do 1558.

   1460 - Škotskog kralja Džejmsa II (James), koga su savremenici
nazivali "Džejms gnevnog lica", ubili su Englezi tokom opsade zamka
Roksburg.

   1492 - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo)
isplovio je na brodu "Santa Marija" iz španske luke Palos de la
Frontera na prvo putovanje prema zapadu na kojem je otkrio Ameriku.

   1571 - Turci su, nakon jedanaestomesečne opsade, zauzeli grad
Famagustu na Kipru i izvršili masakr stanovništva.

   1675 - Francuzi su pobedili holandsku i špansku flotu kod
Palerma i zauzeli Siciliju.

   1770 - Rodjen je Fridrih Vilijem III, pruski kralj od 1797. do
1840. Izgubivši rat sa Napoleonovom vojskom bio je prisiljen,
Tilzitskim mirom (1807), da Napoleonu preda gotovo pola države. Jedan
je od potpisnika saveza Sveta alijansa koji su, posle Napoleonovog
pada, sklopile Rusija, Pruska i Austrija.

   1778 - U Milanu je otvorena operska kuća Skala (Teatro alla
Scala), delo arhitekte Djuzepea Pjermarinija (Giuseppe Piermarini).

   1858 - Engleski istraživač Džon Spik (John Speake) otkrio je
jezero Viktorija, izvorište reke Nil.

   1872 - Rodjen je Hakon VII (Haakon), norveški kralj od 1905. do
smrti 1957. Odbijanjem da abdicira podstakao je svoj narod da
organizuju pokret otpora nemačkoj okupaciji u Drugom svetskom ratu.

   1881 - Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec, što je
Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. postane vlasnik čitave zone
Sueckog kanala.

   1884 - Završen je železnički most u Beogradu na reci Savi, a
narednog meseca puštena je u saobraćaj pruga Zemun-Beograd. Most je
razaran u oba svetska rata i potom obnavljan.

   1903 - Rodjen je tunižanski državnik Habib Ben Ali Burgiba
(Bourguiba), vodja borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od
1957. Za doživotnog predsednika proglašen je 1975, ali je u
državnom udaru 1987. zbačen s vlasti.

   1904 - Britanci su napali Tibet i zauzeli glavni grad Lasu, a
verski vodja dalaj lama je pobegao u Urgu (Ulan Bator).

   1904 - Sa Volujice, brda iznad Bara, prvi put su emitovani radio
talasi na Balkanskom poluostrvu. Puštanju u rad radio-telegrafske
stanice prisustvovalo je više hiljada gostiju i zvanica iz cele Crne
Gore, medju kojima su bili knjaz Nikola i Guljelmo Markoni (Guglielmo
Marconi), jedan od pronalazača bežične telegrafije.

   1914 - Nemačka je objavila rat Francuskoj, Belgija je odbacila
zahtev Nemačke da njene trupe udju u tu zemlju, a Velika Britanija je
upozorila Nemačku da bi invazija na Belgiju značila opšti rat u
Evropi.

  1924 - Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad
(Joseph Conrad), autor pomorskih priča i romana ("Lord Džim",
"Nostromo", "Srce tame", "Tajfun").

   1936 - Američki atletičar Džesi Ovens (Ješe Owens) je skokom
u dalj 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne medalje na
Olimijskim igrama u Berlinu.

   1940 - Litvanija je formalno postala deo SSSR pod nazivom
Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika.

   1954 - Umrla je Gabrijel Kolet (Gabrielle Colette), jedna od
najpopularnijih francuskih književnica 1940-tih godina. Bila je član
Akademije Gonkur i Belgijske kraljevske akademije, a 1953. postala je
oficir Legije časti.

   1958 - Američka atomska podmornica "Nautilus" je pod komandom
Vilijama Andersona (William) prva prošla ispod ledenog pokrivača
Severnog pola.

   1977 - Umro je kiparski arhiepiskop Makarios, vodja pokreta za
nezavisnost od Velike Britanije i prvi predsednik Kipra od 1960. do
smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih
zemalja.

   1996 - UN su saopštile da je vojska plemena Tutsi u Burundiju
pobila hiljade civila plemena Hutu u seriji pokolja izvršenih izmedju aprila
i jula.

   2001 - U Beogradu je ubijen bivši pripadnik Službe državne
bezbednosti Momir Gavrilović, što je dovelo do najteže političke
krize u Demokratskoj opoziciji Srbije od njenog dolaska na vlast u
oktobru 2000, kada je na izborima srušila desetogodišnji režim
Slobodana Miloševića.

   2002 - Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjić primio je u Pragu
(Češka) nagradu Fondacije Vaclav Polak za doprinos razvoju
demokratije u Srbiji.

4. avgust

1578 - Pokušaj Portugalije da zauzme Maroko propao je porazom ubici kod Alkazarkivira, u kojoj su poginuli portugalski kralj Sebastijan (Sebastian), kralj od Feza i mavarski pretendent na presto.

 

1704 - U ratu za špansko nasledje, englesko-holandske snage suzauzele španski grad Gibraltar.

 

1789 - Parlament Francuske je, tokom Francuske revolucije, ukinuosve privilegije feudalaca.

 

1791 - Potpisan je Svištovski mir kojim je odredjena granicaizmedju Austrije i Otomanskog carstva.

 

1792 - Rodjen je Persi Biš Šeli (Percy Byšhe Shelley), jedanod najznačajnijih pesnika engleskog romantizma. Buntovnik protiv političkih, društvenih i verskih stega, napustio je Englesku i poslednje godine života proveo u Italiji, gde se 1822. utopio u brodolomu na jedrenju ("Kraljica Mab", "Oslobodjeni Prometej", "Oda zapadnom vetru", "Ševa").

 

1859 - Rodjen je norveški pisac Knut Hamsun (Pedersen), dobitnikNobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislingove (Quisling) pronemačke vlade i nacista izgubio je popularnost, a posle rata, već u dubokoj starosti, osudjen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom ("Glad", "Pan", "Plodovi zemlje").

 

1875 - Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen (Ćristian).Mada prvi književni uspeh duguje romanu "Improvizator" (1835), svetsku slavu stekao je kao autor oko 200 kratkih pripovedaka, koje se smatraju najlepšim bajkama za decu.

 

1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent EdvardGrig (Grieg), predstavnik poznog romantizma, koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu (klavirski koncert u a-molu, "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar").

 

1914 - Nemačke trupe napale su Belgiju, Velika Britanija jeobjavila rat Nemačkoj, a SAD su proglasile neutralnost.

 

1916 - Danska je za 25 miliona dolara ustupila SAD deoZapadnoindijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva.

 

1944 - Gestapo je u skrovištu u Amsterdamu uhapsio porodicu Frank ijoš četvoro Jevreja i deportovao ih u koncentracioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik 14-godišnje Ane Frank, koji predstavlja jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.

 

1954 - Britanski supersonični borbeni avion "Elektrik LajtningP-1"

izveo je svoj prvi let.

 

1977 - Umro je nemački filozof Ernst Bloh (Bloć). Uobimnom delu koje obuhvata probleme filozofije, istorije, religije i etike, posebno se bavio analizom fenomena utopije ("Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Nasledje ovog vremena").

 

1983 - Betino Kraksi (Bettino Craxi) je, kao prvi socijalista,preuzeo dužnost premijera Italije, postigavši rekord u dužini opstanka jedne vlade Italije posle Drugog svetskog rata.

 

1992 - Milioni crnaca okončali su dvodnevni generalni štrajkprotiv vlade belaca u Južnoj Africi, tokom kojeg je poginulo 30 ljudi.

 

1993 - Japanske vlasti zvanično su se izvinile ženama koje sutokom Drugog svetskog rata bile seksualne robinje japanskih vojnika.

 

1993 - Snage bosanskih Srba osvojile su sve ključne položaje naplanini Igman iznad Sarajeva i zatvorile obruč oko grada.

 

1994 - Pošto je Skupština Republike Srpske odbila mirovniplan Kontakt grupe za Bosnu, SR Jugoslavija je prekinula političke i ekonomske odnose sa bosanskim Srbima i zatvorila granicu na reci Drini.

 

1995 - Hrvatska vojska je, u operaciji "Oluja", ušla u srpskuenklavu (Republika Srpska Krajina), zonu pod zaštitom UN. Oko 250.000 Srba napustilo je svoje domove i krenulo, u najvećem izbegličkom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata, prema Bosni i SR Jugoslaviji.

 

1997 - U Arlu je umrla najstarija osoba na svetu, FrancuskinjaŽan Kalman (Jeanne Calment). Živela je 122 godine i 164 dana.

 

1999 - U katastrofalnim poplavama u Kini poginulo je više od 400ljudi, a dva miliona ostalo je bez domova.

 

2000 - Britanska kraljica majka Elizabeta proslavila je u Londonu100.

rodjendan, kao prva ličnost iz kraljevske porodice koja je proživela ceo jedan vek. Ona je s balkona Bakingemske palate pozdravila okupljene gradjane.

 

2001 - Palestina je izdala zvanično saopštenje o obustav;janjuoružanih napada na Izrael. Taj poziv bez presedana ukazao je na neslaganje izmedju palestinskih zvaničnika i militantne palestinske struje oko osvete zbog izraelskih napada.

 

2001 - Predsednici Severne Koreje i Rusije, Kim Jong-Li iVladimir Putin, potpisali su deklaraciju po kojoj se Pjong Jang mora pridržavati moratorijuma o raketnim probama do 2003. godine.

 

2003 - Sud u Ruandi osudio je 100 ljudi, od kojih 11 na smrtnukaznu, zbog zločina u toj zemlji 1994. Od početka sudskih procesa za genocid u Ruandi do tada je osudjeno na smrt više od 400 ljudi.

 

2003 - Biskupi Episkopalne (Anglikanske) crkve u SjedinjenimAmeričkim Državama (SAD) potvrdili su imenovanje, bez presedana u istoriji te crkve, homoseksualca Džina Robinsona (Gene) za biskupa u Nju Hempširu.

 

2005 - Umro je američki bluz-pevač, pisac i gitarista, "Mali"Milton Kembel (Campbell), poznat po bluz himni "The blues is alright".

 

2007 - Umro je slavni džez basista Art Dejvis (Davis) koji jesvirao sa Džonom Koltrejnom (John Coltrane) i drugim velikanima džeza.

Nastupao je i sa Teloniousom Monkom (Thelonious), Lujem Armstrongom (Louiš), Bobom Dilanom (Dylan) i Džudi Garland (Judy).

5. avgust

1583 - Hemfri Gilbert (Humphrey Gilbert) osnovao je prvu
engleskukoloniju u Severnoj Americi, u Sent Džonu na Njufaundlendu.

1716 - Austrijski princ Eugen Savojski (Eugene de Savoie) je,
Sa armijom od 40.000 vojnika, u bici kod Petrovaradina, naneo težak
poraz turskoj vojsci od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali Paše.
U bici je poginulo oko 30.000 turskih vojnika. Godinu dana kasnije
Eugen Savojski osvojio je Beograd, koji je ostao pod austrijskom
vlašću do 1739.

1844 - Rođen je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin,
glavnipredstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki
uticaj na umetnike svoga vremena, a sovjetski socijalistički realisti
smatrali su ga svojim uzorom ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan
Grozni i njegov sin Ivan", "Carevna Sofija").

1850 - Rođen je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupašant), jedan
od najznačajnijih autora kratke forme. Objavio je oko 300 pripovedaka
od kojih se veliki broj smatra remek-delima svetske književnosti
("Dunda", "Toan", "Na vodi", "Đerdan").

1895 - u Londonu je umro nemački filozof Fridrih Engels (Friedrić),
jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla
Marksa (Carl Marx), s kojim je 1864. organizovao Prvu internacionalu -
međunarodno udruženje radnika ("Anti-Diring", "Poreklo porodice,
privatne svojine i države", "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke
klasične filozofije").

1906 - Rođen je Džon Hjuston (John Huston), jedan od najpoznatijih
američkih filmskih reditelja, koji se proslavio mnogobrojnim
filmovima uključujući "Malteški soko", "Blago Sijera Madre",
"Džungla na asfaltu".

1914 - Crna Gora objavila je rat Austro-Ugarskoj; Kuba,
Meksiko,Urugvaj i Argentina proglasile su neutralnost u Prvom svetskom
ratu.

1914 - Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih
saobraćajnih pravaca postavljeni su u aveniji Euklid i Istočnoj 105.
ulici u Klivlendu, američkoj državi Ohaju.

1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu
Varšavu.

1940 - Letonija je ušla u sastav ŠSR-a pod nazivom Letonska Sovjetska
Socijalistička Republika.

1943 - Plotunima iz 222 artiljerijska oružja u Moskvi su, u Drugom
svetskom ratu, obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom
frontu. Sovjetska armija oslobodila je gradove Orel i Bjelgorod.

1949 - U zemljotresu jačine 6,75 stepeni Rihterove skale, u Ekvadoru
je poginulo oko 6.000 ljudi, a oko 100.000 ostalo je bez domova.

1960 - Gornja Volta (Burkina Faso) stekla je nezavisnost od Francuske.

1962 - Američka filmska glumica Merilin Monro (Marilyn Monroe),jedna
od najvećih holivudskih zvezda i seks-simbol pedesetih godina
prošlog veka, izvršila je samoubistvo u 36. godini ("Džungla na
asfaltu", "Autobuska stanica", "Neki to vole vruće").

1963 - SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali su u Moskvisporazum o
zabrani nuklearnih proba.

1974 - Predsednik SAD Ričard Nikson (Rićard Nixon) priznao jeda je
učestvovao u prikrivanju afere Votergejt i blokiranju istrage o upadu
u sedište Demokratske stranke u poslovnom centru "Votergejt". Podneo
je ostavku 9. avgusta.

1984 - Umro je britanski pozorišni i filmski glumac RičardBarton
(Rićard Burton), koji se proslavio u pozorištu u kreacijama
Šekspirovih likova, a potom i na filmu ("Kleopatra", "Ko se boji
Virđinije Vulf?", "Beket", "Noć iguane"). U jugoslovenskom filmu
"Sutjeska" igrao je lik Josipa Broza Tita.

1994 - Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srbaoko
Sarajeva, nakon što su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli deo
naoružanja iz skladišta mirovnih snaga UN (Unprofor) na planini
Igman.

1995 - SAD i Vijetnam uspostavili su diplomatske odnose
nakonvišedecenijskog neprijateljstva i založili se za unapređenje
međusobne saradnje.

1998 - Umro je bugarski komunistički lider Todor Živkov,sekretar
Komunističke partije Bugarske od 1954, šef države (predsednik
Državnog saveta) od 1971. do 1989, kada su ga reformisti unutar
Komunističke partije prisilili da podnese ostavku.

2000 - Umro je britanski glumac Alek Ginis, dobitnik Oskara zafilm
"Most na reci Kvaj" 1957. godine, i Oskara za ukupan doprinos filmskoj
umetnosti 1980. ("Banda sa Lavender Hila", "Velika iščekivanja",
"Oliver Tvist", "Lorens od Arabije", "Ratovi zvezda").

2001 - Talibanska vlada u Avganistanu zatvorila je osam
stranihhumanitarnih radnika - dva Amerikanca, četiri Nemca i dva
Australijanca - pod optužbom da su širili hrišćanstvo među
muslimanima.

2005 - Za generalnog guvernera Kanade imenovana je po prvi
putuistoriji te zemlje, žena imigrant crne puti Mikele Žan
(Mićaelle Jean).

6. avgust

1637 - Umro je engleski pisac i glumac Ben Džonson (Jonson), autor
satirične komedije "Valpone, ili lisica", koja se smatra jednim od
najboljih dela tog žanra u renesansnoj književnosti.

1660 - Umro je španski slikar Dijego Velaskez (Diego Velasquez), jedan
od najvecih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja
Filipa IV (portreti članova kraljevske porodice, "Predaja Brede",
"Venera sa ogledalom").

1661 - Portugal i Holandija potpisale su sporazum prema kojem
suPortugalci zadržali Brazil, a Holanđani Cejlon (Šri Lanka).

1796 - U Cetinju je Skupština crnogorskih starešina
izglasala"Stegu", prvi pisani zakonski akt u Crnoj Gori.

1806 - Car Franc I Habzburg odrekao se titule rimskog cara i proglasio
se carem Austrije. Time je prestalo da postoji Sveto rimsko-nemačko
carstvo.

1807 - Srpski prosvetitelj Dositej Obradovic prešao je ižemuna u
ustaničku Srbiju, gde je kao prvi Karađorđev popečitelj (ministar)
prosvete ostao do kraja života (1811).

1809 - Rođen je Alfred Tenison (Tennyson), jedan od najznačajnijih
pesnika engleske viktorijanske ere, zvanični dvorski pesnik (Poet
Laureate) (poeme "Kraljevske slike", "Princeza", elegija "In
memoriam", sonet "Crnoj Gori", zbirka lirskih pesama).

1825 - Bolivija je proglasila nezavisnost nakon gotovo tri
vekašpanske vldavine.

1860 - Rođen je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanovic,
sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom
Prodanovicem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi
predsednik.

1881 - Rođen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming (Alexander),
koji je 1928. otkrio penicilin. Nobelovu nagradu 1945. podelio je sa
Ernstom Čejnijem (Cain) i Hauardom Florijem (Howard Florey), koji su
prvi primenili penicilin u lečenju infekcija.

1890 - U njujorškom zatvoru Oburn pogubljen je ubica Vilijam Kemler
(William Kemmler). To je bilo prvo izvršenje smrtne kazne na
električnoj stolici.

1914 - Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji, a Srbija i Crna Gora
Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.

1916 - Rođen je malteški političar Dom Mintof (Mintoff), kojije kao
predsednik laburističke vlade od 1971. vodio politiku odvajanja Malte
od Velike Britanije i Evrope, stvarajuci bliže veze sa Libijom i
arapskim svetom.

1918 - Završena je nemačka ofanziva na Marni. Poslednji veliki napad
Nemaca u Prvom svetskom ratu završen je porazom, a oko 100.000
nemačkih vojnika je poginulo i ranjeno.

1926 - Američka plivačica Gertruda Ederle (Gertrude) postala jeprva
žena koja je preplivala Lamanš. Pivanje je trajalo]14 časova.

1928 - Rođen je američki slikar, novinar, filmski režiser
iproducent Endi Vorhol (Warhol), najznačajniji predstavnik pop-arta.

1932 - Otvoren je prvi venecijanski filmski festival.

1940 - Estonija je ušla u sastav SSSR-a pod nazivom Estonska Sovjetska
Socijalistička Republika.

1945 - Amerikanci su u Drugom svetskom ratu bacili prvu atomsku bombu
na japanski grad Hirošimu. Grad je razoren a 13 kvadratnih kilometara
pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica
bačene bombe stradalo je 217.137.

1962 - Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina
britanskevladavine.

1973 - Umro je kubanski diktator Fulhensio Batista i
Saldivar(Fulgencio, y Zaldivar), koji je vladao Kubom od 1952. do
1959, kada je zbačen u revoluciji pod vođstvom Fidela Kastra
(Castro).

1978 - Umro je papa Pavle VI, čiji je pontifikat (od 1963) obeležen
nastojanjima da katoličku crkvu približi savremenom svetu.
Normalizovao je odnose sa komunističkim zemljama i podržavao Pokret
nesvrstanih. Nasledio ga je Jovan Pavle I.

1991 - Predsedništvo SFR Jugoslavije jednoglasno je usvojilo odluku o
proglašenju potpune i bezuslovne obustave vatre na teritoriji
Republike Hrvatske.

1995 - Hrvatski avioni i artiljerija gađali su srpske izbeglicekoje
su u kolonama napuštale teritoriju Hrvatske, nakon ofanzive hrvatske
vojske na Krajinu.

1996 - Američki naučnici su objavili da su pronašli dokaz daje na
Marsu davno postojao život, na osnovu ispitivanja ostataka meteora
pronađenog na Atarktiku.

1997 - Boing 747 "Korean erlajnza" srušio se na putu iz Seula u
blizini aerodroma Guam. Poginulo je 228 putnika i članova posade, a
26 ih je preživelo.

1999 - Predsednik Rusije Boris Jelcin zatražio je od parlamentada
ukine smrtnu kaznu u toj zemlji.
 
2001 - Vrhovni sud Kalifornije doneo je odluku da
proizvođačivatrenog oružja ne podležu zakonskoj odgovornosti za
kriminalnu upotrebu njihovog oružja.

2003 - Sud u Madagaskaru osudio je bivšeg predsednika
DidijeraRaciraka (Ratsiraka) na 10 godina teškog rada zbog pronevere
javnih fondova vredinih osam miliona američkih dolara.

2004 - Umro je pionir fank muzike Rik Džejms (Rick James) čijije
čuveni hit iz 1981. "Super Freak".

2005 - Umro je bivši ministar inostranih poslova Velike Britanije
Robin Kuk (Cook) koji je 2003. napustio vladu Tonija Blera u znak
protesta zbog invazije na Irak.

7. avgust

1830 - Francuska skupština izabrala je Luja Filipa (Louis Philippe)
za kralja Francuske, pošto je Šarl X bio prisiljen da abdicira u
Julskoj revoluciji. Novi kralj je postao poznat kao "kralj građanin".

1834 - Umro je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar (Joseph Marie
Jacquard) koji je 1801. izumeo mehanički tkački razboj, nazvan po
njemu "Žakarova mašina".

1858 - Kraljica Viktorija (Victoria) je za prestonicu britanskog
dominiona Kanade odabrala Otavu.

1859 - Rođen je srpski glumac Ilija Stanojevic, poznat kao
Čiča-Ilija, najpopularniji komičar svog vremena. Napisao je
komediju "Dorcolska posla", a sa Jankom Veselinovicem komediju s
pevanjem "Potera".

1876 - Rođena je holandska igračica Margareta Gertruda
Zele(Margaretha Geertruida Zelle), poznata kao Mata Hari. Pod sumnjom
da je nemački špijun, Francuzi su je streljali oktobra 1917. godine.
Ime Mata Hari, koje znači "jutarnje oko", uzela je dok je živela na
Javi pre Prvog svetskog rata.

1895 - Otvorena je prva međunarodna izložba moderne umetnosti u
Veneciji koja se otada održava svake druge godine (Bijenale).

1912 - Rusija i Japan su potpisali sporazum o podeli interesnih sfera
u Mongoliji i Mandžuriji.

1938 - Umro je ruski pozorišni glumac, teatrolog i reditelj
Konstantin Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898.

1942 - Iskrcavanjem američkih pomorsko-desantnih snaga na ostrvo
Gvadalkanal, u grupi Solomonskih ostrva, počela je savežnička
ofanziva na Pacifiku u Drugom svetskom ratu.

1947 - Ekspedicija norveškog etnologa Tora Hejerdala (Thor Heyerdahl)
na splavu "Kon Tiki" stigla je, posle 101 dana plovidbe od Perua, na
arhipelag Tuamotu u Polineziji.

1957 - Umro je američki filmski glumac Oliver Hardi (Hardy) koji je
sa partnerom Stenom Lorelom (Stan Lorel) (Stenlio i Olio) igrao u
preko 100 filmskih komedija snimljenih između 1926. i 1950.

1959 - Američki satelit Eksplorer 6 lansiran je iz Kejp Kaneverala.
To je bio prvi satelit koji je poslao fotografije Zemlje iz svemira.

1960 - Obala Slonovače je proglasila nezavisnost od Francuske.

1960 - Kubanski premijer Fidel Kastro (Castro) objavio je odluku o
nacionalizaciji svih američkih kompanija na Kubi.

1964 - Proglašena je Narodna Republika Kongo.

1989 - Umrla je srpska pozorišna rediteljka Mira Trailovic, osnivač
avangardnog beogradskog pozorišta "Atelje 212" (1956) i BITEF-a
(Beogradski interencionalni teatarski festival). Kao reditelj
predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena
svetske pozorišne avangarde - Joneska, Sartra, Olbija, kao i
popularni hipi-mjuzikl "Kosa".

1990 - Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele odustao je, posle
29 godina, od oružane borbe protiv vlasti bele manjine u Južnoj
Africi, a zauzvrat je vlada te zemlje prihvatila razgovore o
okončanju sistema aparthejda.

1995 - Više od 20 ljudi poginulo je u ekspoloziji bombe koju je u
zgradi vlade u Kolombu, u Šri Lanki, aktivirao jedan tamilski
pobunjenik, bombaš-samoubica.

1996 - U Atini su se sastali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan
Miloševic i Franjo Tuđman i postigli dogovor o normalizaciji odnosa
SR Jugoslavije i Hrvatske. Sporazum je ozvaničen 23. avgusta.

1997 - Kambodžanski ministar inostranih poslova Ung Huot je formalno
preuzeo dužnost prvog premijera, zamenivši zbačenog princa Norodoma
Ranarita (Ranariddh).

1997 - Ilegalna organizacija kosovskih Albanaca Oslobodilačka vojska
Kosova preuzela je odgovornost za niz oružanih napada na policijske
stanice na Kosovu i pozvala Albance u pokrajini da podrže oružanu
pobunu protiv srpske vlasti.

1998 - U eksploziji dva automobila-bombe u američkim ambasadama u
Keniji i Tanzaniji poginulo je 215 ljudi u Najrobiju i 11 u Dar es
Salamu, a ranjeno je više od 5.000 ljudi. Odgovornost je preuzela do
tada nepoznata grupa Islamska armija za oslobođenje svetih mesta.

1999 - U Brčkom, u Bosni i Hercegovini, održan je "Rok maraton 99"
na kojem su se prvi put od raspada bivše SFRJ i time uzrokovanog
rata, okupile rok grupe iz bivših jugoslovenskih republika. Koncert
je najavljen kao "skup visokog rizika", ali incidenata nije bilo.

2000 - Na Korzici su iz zasede ubijeni osnivač glavne gerilske grupe
na tom ostrvu Žan-Mišel Rosi i njegov saradnik Žan-Klod Fratači.

2000 - Grupa američkih i švajcarskih naučnika saopštila je
otkrice devet novih planeta koje se krecu u orbiti izvan Sunčevog
sistema, što je od značaja za nastojanja naučnika da otkriju život
na nekom drugom mestu u kosmosu.

2001 - Filipinska vlada i muslimanska separatistička grupa, Islamski
oslobodilački front Moro potpisali su primirje što je korak napred u
pravcu okončanja borbi koje traju decenijama na južnim Filipinima.

2002 - Međunarodni monetarni fond (MMF) dodelio je 30 milijardi
dolara Brazilu, za poboljšanje ekonomskog stanja. To je najveca
finansijska pomoc koju je MMF dao nekoj državi.

2003 - Sud u Dablinu osudio je lidera Prave IRA-e, odmetničke
frakcije Irske republikanske armije (IRA) Majkla Mekevita na 20 godina
zatvora zbog organizovanja bombaškog napada u gradu Oma u Severnoj
Irskoj u avgustu 1998. kada je poginulo 29 ljudi, a više stotina je
ranjeno.

2005 - U jednom rudniku u južnoj kineskoj provinciji Guangdong
poginula su 123 rudara.

8. avgust

     117 - Umro je rimski imperator Marko Ulpije Trajan, poslednji
rimski car koji je vodio osvajačke ratove. Tokom njegove vladavine,
od 98. godine, Rimsko carstvo je najviše proširilo svoje teritorije,
a istoričari su procenili da je u njemu tada živelo oko 70 miliona
stanovnika.

     843 - U Verdenu su franački vladari - car Lotar I, kralj Ludvig
Nemački i kralj Karlo II Celavi, sklopili ugovor kojim je franačka
država podeljena na tri dela: zapadni i srednji (kasnije Francuska) i
istočni (kasnije Nemačka).

    1217 - Krunisan je prvi srpski kralj Stefan Nemanjic
(Prvovenčani). Krunu, koju je dobio od pape Honorija III (1216-1227),
u Srbiju su doneli papski izaslanici.

    1567 - Španski vojvoda od Albe stigao je kao vojni guverner u
Holandiju sa 10.000 španskih i italijanskih vojnika. Njegova
vladavina (do 1573) zapamcena je po teroru nad holandskim
stanovništvom i po intenzivnom delovanju španske inkvizicije.

    1786 - Francuski alpinista, doktor Mišel Gabrijel Pakar (Micel
Gabriel Pačard) i njegov nosač Žak Balma (Jacques Balmat) osvojili
su prvi u svetu najviši vrh Alpa i zapadne Evrope, Mon Blan (4807).

    1815 - Francuski car Napoleon I Bonaparta (Bonaparte) krenuo je u
izgnanstvo na britansko ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, gde
je proveo poslednjih šest godina života.

    1832 - Rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšic, najveci
liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara
19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom
opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoc",
"Padajte braco", "Otadžbina", "Seoba Srbalja", "Stanoje Glavaš").
    1883 - Rođen je meksički revolucionar Emilijano Zapata

(Emiliano Zapata), koji je od 1910. kao vođa meksičkih seljaka
stvarao burnu istoriju Meksičke revolucije pod parolom "Zemlja i
sloboda". Ubijen je iz zasede u aprilu 1919.

    1900 - U Bruklinu (Masačusets) počeo je prvi teniski turnir
"Dejvis kup". Pobednici dvodnevnog takmičenja bili su Amerikanci.

    1905 - Umro je srpski istoričar i sveštenik Ilarion Ruvarac,
začetnik kritičkog istorijskog istraživanja i veliki protivnik
nenaučnog prilaza istoriji i oslanjanja na narodnu tradiciju kao
istorijski izvor.

    1918 - Počela je Amijenska operacija (u severnoj Francuskoj),
završna ofanziva savezničkih trupa protiv Nemačke u Prvom svetskom
ratu.

    1919 - Rođen je italijanski filmski producent Dino de Laurentis,
koji je značajno doprineo svetskom uspehu italijanske kinematografije
posle Drugog svetskog rata. Dobitnik je Oskara za filmove "Gorki
pirinač" i "Ulica", kao najbolje inostrane filmove.

    1919 - Mirovna konferencija Avganistana i Indije završena je
potpisivanjem mira u Ravalpindiju.

    1941 - Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen
srpski revolucionar Branko Krsmanovic, španski borac, član Glavnog
štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Srbije i organizator prvih
partizanskih jedinica u Šumadiji.

    1945 - Londonskim sporazumom Velike Britanije, ŠSR-a, SAD i
Francuske, kojem se kasnije priključilo još 19 zemalja, osnovan je
Međunarodni vojni sud za suđenje nacističkim ratnim zločincima, na
osnovu kojeg je vođen Nirnberški proces.

    1963 - U spektakularnoj "Velikoj pljački voza", grupa
kriminalaca upala je u poštanski voz između Glazgova i Londona i
opljačkala 2,6 miliona funti. Svih 15 učesnika "pljačke stoleca"
uhapšeno je i 1964. osuđeno na 25 do 30 godina zatvora. Jedan od
glavnih aktera, Roni Bigs, uspeo je da pobegne iz zatvora i sa plenom
otputuje u Brazil, gde je živeo do maja 2001, kada se sam predao
Skotland jardu.

    1967 - Ministri inostranih poslova Indonezije, Malezije,
Singapura, Tajlanda i Filipina su u Bangkoku potpisali sporazum o
osnivanju političko-ekonomske grupacije ASEAN (Udruženje zemalja
Jugoistočne Azije), kojoj su kasnije pristupili Bruneji i Vijetnam.

    1974 - Predsednik SAD Ričard Nikson (Ricard Nixon) objavio je,
obracajuci se naciji preko televizije, da podnosi ostavku zbog
umešanosti u aferu Votergejt.

    1990 - Irak je, sedam dana posle okupacije, anektirao Kuvajt, kao
svoju 19. provinciju. Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush)
poslao je trupe u Saudijsku Arabiju, a vojna akcija koja je usledila
nazvana je "Pustinjska oluja".

    1994 - Lideri Jordana i Izraela otvorili su prvi drumski
granični prelaz i time potvrdili prestanak 46-godišnjeg
neprijateljstva.

    1996 - U vodenim bujicama koje su se iznenada sručile u
turistički kamp u Pirinejima, u Španiji, noseci automobile i
šatore, poginulo je najmanje 67 ljudi.

    2000 - Od eksplozije bombe u stanici metroa ispod Puškinovog
trga, u centru Moskve, poginulo je 12 osoba, a 53 su teško ranjene.
    2004 - Umro je legendarni "borac protiv požara" na naftnim
poljima, Red Ader (Adair), neustrašivi Teksašanin koji je gasio
požare na naftnim izvorima širom sveta.

    2005 - U Argentini je uhapšen Milan Lukic, haški optuženik za
zločine protiv čovečnosti u višegradskom kraju (BiH) i izručen
Tribunalu u Hagu. Lukic je u Beogradu osuđen u odsustvu na 20 godina
zatvora zbog ratnog zločina otmice i ubistva 16 građana muslimanske
nacionalnosti iz Sjeverina (Srbija) 1992. godine.