20. jun (20.6.) je 171. dan godine po gregorijanskom kalendaru (172. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 194 dana.


451. - Bitka na Katalaunskim poljima: Zapadnorimski vojskovođa Aecije zaustavlja navalu Atilinih Huna na Galiju.

1214. - Izdavanjem posebne povelje osnovan Oksfordski univerzitet, najstariji u zemljama engleskog govornog područja.

1459. - Turci ulaze u nebranjeno Smederevo i srpska despotovina prestaje da postoji.

1756. - U ćeliji zatvora u Kalkuti ugušila se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner Bengala. Zatvor kasnije postao poznat kao „crna rupa Kalkute“.

1789. - Poslanici Trećeg staleža novoproklamovane Narodne skupštine u Francuskoj zakleli se da se neće razići dok ne donesu novi ustav, što je bio uvod u početak Francuske revolucije.

1819. - U engleski grad Liverpul uplovio brod „Savana“, prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od američke luke Savana, u Džordžiji, trajalo 27 dana i 11 časova.

1891. - Britanija i Holandija definisali granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo.

1944. - Porazom japanske flote okončana pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu.

1960. - Američki bokser Flojd Paterson u meču u Njujorku nokautirao Šveđanina Ingemara Johansona i postao prvi bokser koji je uspeo da vrati titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.

1963. - SSSR i SAD se dogovorile o uspostavljanju „crvenog telefona“.

1973. - U Argentinu se posle 18 godina izbeglištva vratio bivši predsednik Huan Domingo Peron. Za predsednika ponovo izabran u septembru 1973.

1991. - Parlament Nemačke tesnom većinom izglasao premeštanje prestonice iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne Nemačke, u Berlin. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile se u oktobru 1990.

1992. -
Lideri Češke i Slovačke Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar postigli dogovor o podeli Čehoslovačke u dve države.
Predsedništvo Bosne i Hercegovine proglasilo ratno stanje, objavilo opštu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu.

2000. -
Francuski sud oslobodio optužbi nemačkog lekara Hansa Muenka, koji je radio u laboratoriji u logoru Aušvic, uz obrazloženje da je suviše star za sudski proces. Oslobađajuću presudu protiv njega 1947. doneo sud u Krakovu, u Poljskoj, gde je uhapšen posle rata, a potom pušten na slobodu.
Francuska medijska kuća Vivendi, odnosno njena kablovska TV Kanal plus i kanadska kompanija Sigram postigli dogovor o ujedinjenju u poslu vrednom 33,7 milijardi dolara, kojim je praktično stvorena nova globalna medijska snaga.

2001. -
Skupština Srbije usvojila Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu stečenu korišćenjem posebnih pogodnosti u vreme režima Slobodana Miloševića.
Peruanski sud osudio Amerikanca Lorija Berensona na 20 godina zatvora zbog saradnje s levičarskom gerilom u brzo ugušenoj pobuni za svrgavanje Kongresa Perua.
General Pervez Mušaraf položio predsedničku zakletvu, zamenivši Muhameda Rafika Tarara, koji je na funkciji predsednika Pakistana figurirao od vojnog udara koji je 1999. izvršio Mušaraf.

2002. - U eksploziji gasa u rudniku u kineskoj provinciji Heilonđijang, na severoistoku Kine, poginulo 115 osoba.

2003. - Predsednik Italije Karlo Azeljo Ćampi potpisao zakon kojim je petorici italijanskih lidera omogućeno da se kod krivičnog gonjenja pozovu na imunitet. Tim potezom zaustavljeno suđenje premijeru Silviju Berluskoniju zbog korupcije.


Rođenja
1819. - Žak Ofenbah, francuski kompozitor i čelista († 1880.)
1861. - Frederik Gaulend Hopkins, engleski biohemičar, nobelovac.


Smrti
840. - Luj I Pobožni, franački kralj i car Svetog rimskog carstva. (*778.)
1597. - Vilem Barenc, holandski istraživač.
1836. - Emanuel Žozef Siejes, francuski revolucionar i sveštenik.
1837. - Vilijam IV, britanski kralj.
1902. - Marko Ristić, srpski pisac i diplomata.
1905. - Lilijan Helman, američka književnica.
1909. - Erol Flin, američki filmski glumac australijskog porekla.
1923. - Fransisko Pančo Vilja, meksički revolucionar, vođa seljačkog pokreta.
1933. - Klara Cetkin, nemačka revolucionarka.

21. jun

1633. - Inkvizicija je primorala italijanskog fizičara i astronoma, Galilea Galileja, da se odrekne svojih učenja i proglasi ih za zablude. Neposredni povod za to bilo je godinu dana ranije objavljeno Galileovo delo u kojem je pokušao da svojim pronalascima potkrepi i dokaže preimućstva Kopernikovog nad Ptolomejevim sistemom.

1842. - Beograđane koji su došli da vide predstavu "Apoteoza besmrtnog Karađorđa" Đorđa Maletića, kojom je trebalo da bude obeležena 25-godišnjica smrti vođe Prvog srpskog ustanka, na vratima zgrade u kojoj je zakazana premijera zateklo je obaveštenje: "Po naredbi čestitog paše, zakazana predstava neće se održati zato što se u njoj mešaju Turci i Srbi". Predstava je prikazana 1847. u Teatru kod jelena i doživela je veliki uspeh.

1855. - Rođen je srpski filolog Pera Đorđević, predsednik Srpske književne zadruge, član Srpske kraljevske akademije. Sarađivao je u izdavanju "Rječnika" Vuka Karadžića i izdao Karadžićeve gramatičke i polemičke spise. Dela: "Teorija književnosti", studije o sintaksi srpskog jezika "O padežima bez predloga", "O redu reči u srpskom jeziku".

1881. - Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom obeležio početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve u Srbiji, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice 3. septembra 1884.

1905. - Rođen je Žan Pol Sartr, francuski filozof i književnik, najizrazitiji predstvanik i vođa francuskog egzistencijalizma. Najvažnija dela filozofskog karaktera: "Imaginarno", "Biće i ništavilo", "Egzistencijalizam je humanizam" i dr, romani: "Mučnina", "Putevi slobode", drame: "Prljave ruke", "Nesahranjeni mrtvaci"... Nobelovu nagradu za književnost 1964. godine odbio je da primi.

1913. - Tiny Broadwick je prva žena koja je skočila padobranom iz aviona.

1945. - Japanske snage na Okinavi (malom ostrvu između Istočnog kineskog mora i Tihog okeana) predale su se SAD-u. Ovo ostrvo je od aprila do juna 1945. bilo poprište borbi između Japana i SAD-a. Kasnije je postalo glavna američka vojno-pomorska i vazduhoplovna baza na Dalekom istoku koju je američka vojska koristila u korejskom ratu (1950-1953).

1948. - Dr Peter Goldmark demonstrirao je LP ploču.

1986. - Heike Drechsler postavila je svetski rekord u skoku u dalj za žene - skočila je 7,45 metara.

1990. - Američki pevač Little Richard dobio je svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih.

1991. - Umro je srpski ekonomista Zoran Pjanić, rektor i profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Ekonomskog saveta jugoslovenske vlade, glavni redaktor "Ekonomskog leksikona" i "Ekonomske enciklopedije". Dela: "Problem stanovništva u ekonomskoj teoriji", "Savremene buržoaske teorije vrednosti i cena", "Teorija cena", "Robna privreda u samoupravnom sistemu", "Samoupravni privredni sistem".

22. jun

1675. - Čarls II osnovao je Kraljevsku opservatoriju u Griniču.

1815. - Napoleon je posle poraza kod Vaterloa, po drugi put abdicirao.

1826. - Rođen je srpski pisac Timotej Atanacković, poznat kao Bogoboj Atanacković, jedan od obnovitelja srpske proze posle okončanja ropstva pod Turcima. Tokom studija u Beču, upoznao je Vuka Karadžića, Branka Radičevića, Đuru Daničića i postao oduševljeni pobornik Karadžićevih reformi. Aktivno je učestvovao u radu Majske skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. Bio je jedno vreme sekretar episkopa bačkog Platona Atanackovića. Dela: roman "Dva idola", pripovetke "Bunjevka", "Darak", "Srpkinja".

1898. - Rođen je Erih Marija Remark, nemački književnik, veliki protivnik nacizma i rata. Proslavio se svojim prvim romanom, "Na Zapadu ništa novo" (1929), u kojem je realistički i sa potresnim humanizmom prikazao jedno razdoblje Prvog svetskog rata (ova knjiga je, kao i Remarkove druge knjige, bila zabranjena u Nemačkoj). Ostala dela: "Povratak", "Tri ratna druga", "Trijumfalna kapija", "Iskra života"...

1905. - Na inicijativu redakcija Srpskog književnog glasnika "Dela" i "Nove iskre", održana je konferencija na kojoj je osnovano "Srpsko Književničko društvo", sa sedištem u Beogradu koje je trebalo da ima redovne i počasne članove. Na ovoj konferenciji, za predsednika je izabran Simo Matavulj, a za sekretara Jovan Skerlić.

1911. - Kralj Džordž V, sin Edvarda VII iz dinastije Saks-Koburg-Gota krunisan je za kralja Engleske. Vladaće do 1936. godine, ali bez aktivne političke uloge.

1941. - Povodom napada Nemačke na ŠSR u Drugom svetskom ratu, Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije uputio je proglas narodima Jugoslavije da se pripreme za ustanak protiv nacističkih okupatora.

1970. - Američki predsednik Nikson potpisao je 26. amandman, kojim je starosna granica za pravo glasa smanjena na 18 godina.

1981. - Mark Dejvid Čepman proglašen je krivim za ubistvo Džona Lenona.

1981. - Teniser Džon Mekinro napravio je skandal svojim sramnim ponašanjem na turniru u Vimbldonu.

23. jun

1775. - Održana je prva regata - takmičenje u veslanju i jedrenju - na Temzi u Engleskoj.

1785. - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud paše Bušatlije prodrla je u Cetinje, gde paša nije poštedeo ni manastir koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojević, prema predanju njegov predak (Bušatlije su poturčenjaci). Manastir u kojem je bila prva štamparija Južnih Slovena, obnovio je 1786. vladika Petar Petrović Njegoš. U njoj su od 1493. štampane ćirilične knjige, uključujući "Oktoih prvoglasnik".

1860. - Osnovana je Tajna služba SAD-a.

1862. - Turska artiljerija je s Kalemegdana bombardovala beogradsku varoš, posle čega su dobrovoljci iz Srbije i drugih srpskih krajeva pohrlili u odbranu Beograda. Legijom u kojoj je pola dobrovoljaca bilo iz Vojvodine, komandovao je pesnik Vladislav Kaćanski. Kad je s političkim rešenjem krize Legija raspuštena, deo vojvođanskih dobrovoljaca ostao je u Beogradu i stupio u srpsku vojsku.

1868. - Christopher Latham Sholes patentirao je kucaću mašinu.

1938. - Na Floridi je otvoren "Marineland", prvi akvarijum u SAD-u.

1944. - Nemački književnik Tomas Man dobio je državljanstvo SAD-a.

1956. - Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.

1975. - Roker Alis Kuper pao je sa bine na koncertu u Vankuveru; prilikom pada je polomio šest rebara.

1985. - Zbog eksplozije bombe u Boinigu 747 Air India, avion se srušio blizu Irske, prilikom čega je nastradalo 329 putnika.

1989. - Održana je premijera film "Betmen".

1999. - Pentagon je procenio da je na teritoriji Jugoslavije ostalo oko 11.000 neeksplodiranih delova kasetnih bombi koje je tokom 79 dana napada izbacila avijacija NATO.

24. jun

- Danas je praznik Sveti apostoli Vartolomej i Varnava. Sveti apostol Vartolomej, jedan od dvanaest velikih apostola, propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom. Propovedali su najpre u Aziji, a potom u Indiji i Jermeniji. U Jeropolju, ovi apostoli su umrtvili ogromnu zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Ne shvatajajući njihovo delo, neznabošci su ih osudili i razapeli na krst. Upravo tada se desio snažan zemljotres, a prestrašeni ljudi, misleći da ih Bog kažnjava zbog ovih mučenika, skinuli su ih sa krsta, ali apostol Filip već beše izdahnuo. Vartolomej je preživeo i otišao potom u Indiju, gde je preveo Matejevo jevanđelje na indijski jezik. U Albanopolju jermenskom ubio ga je carev brat Astijag. Episkop Agaton sahranio ga je u hram, a kasnije su mošti ovog sveca prenesene u Benevent, pa u Rim. Sveti apostol Varnava, jedan je od sedamdesetorice, zvao se prvo Josif, ali su ga apostoli nazvali Varnava - Sin Utehe. U vreme Halkidonskog sabora, čudesno se saznalo za njegov grob. Posle otkrivanja čudesnih moštiju, Kiparska crkva je, kao apostolska, proglašena samostalnom. Zato se ovaj događaj javljanja apostola Varnave vezuje za autokefalnost Kiparske crkve.

1314. - Odigrala se bitka kod Bannockburn-a, nakon koje je Škotska dobila nezavisnost od Engleske.

1441. - Henri VI je osnovao prestižni koledž Iton. U početku je Iton bio mesto za školovanje studenata iz engleskih aristokratskih porodica, a posle Drugog svetskog rata, laburistička vlada omogućila je školovanje na ovom koledžu i siromašnim studentima, dodeljujući im stipendije.

1793. - Usvojen je prvi republikanski ustav u Francuskoj.

1822. - Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). To je bilo neophodno jer su u Beograd, posle Drugog srpskog ustanka, počeli da se vraćaju trgovci i zanatlije čija je delatnost zahtevala određenu upravu. Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović imenovao je policajce i kmetove.

1894. - Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, ćerka Vuka Karadžića, jedna od prvih srpskih likovnih umetnica. Osim toga što se bavila slikanjem, prevodila je na nemački jezik srpske narodne pripovetke i napisala "Putovanje po Srbiji" i "Uspomene na Branka Radičevića". Bila je udata za profesora književnosti na Liceju u Beogradu - Aleksu Vukomanovića.

1894. - Doneta je odluka da se Olimpijske igre održavaju svake četvrte godine.

1911. - Džon Mekdermot postao je prvi Amerikanac koji je osvojio US open turnir u golfu.

1912. - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa - atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić.

1930. - Prvi put je radar zabeležio let aviona.

1940. - Jugoslavija je uspostavila diplomatske odnose sa ŠSR-om.

1960. - Jugoslavija, Grčka i Turska raspustile su Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954.

1963. - U Londonu je održana prva demonstracija novog kućnog uređaja - video-rikordera.

1986. - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, "večiti dečak" srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u svoje pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima "Sveti pesak" i "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".

25. maj (25.5.) je 145. dan godine po gregorijanskom kalendaru (146. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 220 dana.


1787. - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1810. - U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. - U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1895. - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911. - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915. - Završena bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1923. - Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929. - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961. - Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963. - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969. - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.

1979. - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.

1983. - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1991. - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. - Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.

1993. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.

1995. -
Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.

1996. - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila.

1997. - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.

2001. -
Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2002. - U padu aviona kineske avio kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.

2004. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.


Rođenja
1803. - Ralf Valdo Emerson, američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista.
1848. - Helmut fon Moltke Mlađi, nemački general, načelnik nemačkog generalštaba
1856. - Franše Depere, francuski maršal.
1875. – Teodor Taranovski, ruski pravnik i istoričar.
1879. - Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat.
1889. - Igor Sikorski, ruski konstruktor aviona i helikoptera. (†1972)
1914. - Slobodan Princip Seljo, narodni heroj Jugoslavije (†1942)
1922. - Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista.

Smrti
2000. - Fransis Lederer, češki pozorišni i filmski glumac.
2001. - Alberto Korda, kubanski fotograf.

26. jun

1690. - Patrijarh srpski Arsenije III Čarnojević je - posle poraza Austrijanaca u ratu s Turcima, u kojem je kao saveznik Beča predvodio Srbe - na Kalemegdanu u Beogradu održao Sabor srpskih episkopa i sveštenstva s obeju strana Save i Dunava. Patrijarh je tih dana, posredstvom episkopa Isaija Đakovića, pregovarao s austrijskim carem Leopoldom I o prelasku preko Save i Dunava i Srbi su prešli dva dana pre nego što su Turci ponovo zauzeli Beograd. Idući na sever, naselili su se u oko 50 mesta u Vojvodini i Ugarskoj, uključujući Sent Andreju, najseverniju tačku srpskog rasejanja.

1869. - Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla, Vladimir Dimitrijevič Laskarev, specijalista svetskog glasa za kenozojske periode, posebno za neogen i kvartar, profesor Univerziteta u Odesi i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Objavio je oko 40 radova, uglavnom o neogenim i kvartarnim naslagama srpskih terena, s prikazom i analizom njihove fosilne faune i tektonike, i o kongerijskim slojevima i njihovom značaju za tektoniku. Dela: "Fauna Buglovskih slojeva Volinije", "Geološka ispitivanja u jugozapadnoj Rusiji", "O stratigrafiji kvartarnih naslaga Vojvodine", "O ekvivalentima gornjeg sarmata u Srbiji".

1876. - S Beogradske tvrđave skinuta je turska zastava, koja se četiri veka vijorila nad gradom. Tri meseca ranije, Turci su morali da predaju ključeve Beograda srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala turska zastava.

1877. - Posle "devet krvavih dana" borbe između Nikšića i Spuža, Crnogorci su potukli Turke koje je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paša, posle čega se Sulejman, s gotovo prepolovljenim snagama, povukao u Skadar. Bila je to značajna pobeda u oslobodilačkom ratu koji su Srbija i Crna Gora vodile protiv Otomanskog carstva od 1876. do 1878.

1881. - S dozvolom srpskog kneza Milana Obrenovića - razočaranog politikom Rusije - potpisana je Tajna konvencija Srbije i Austrougarske, koja je tražila velike ekonomske povlastice u Srbiji. Posle austrijskih izjava da se ne protive širenju Srbije na jug, ministar finansija Čedomilj Mijatović je, bez znanja premijera Milana Piroćanca, zaključio konvenciju kojom je Srbija dovedena u poluvazalni položaj. Taj dokument vezuje se i za nastojanje kneza Milana da obezbedi dinastička prava Obrenovića. On se 1882. proglasio kraljem, a Srbiju je proglasio kraljevinom.

1905. - Umro je srpski pisac Janko Veselinović, realista i romantik narodnjak, prevashodno slikar mačvanskog sela, koje je opisivao s mnogo ljubavi, idealizujući njegov patrijarhalni život. Odlično je poznavao srpski jezik i vešto ga koristio u romanima, pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani "Hajduk Stanko", "Junak naših dana", "Borci", zbirke pripovedaka "Slike iz seoskog života", "Od srca srcu", "Rajske duše", "Zeleni vajati", "Male priče", "Seljanka", pozorišna igra s pevanjem "Đido" (s Dragomirom Brzakom), komad "Potera" (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

1917. - Posle smrtne presude vojnog suda, u Prvom svetskom ratu su na Solunskom polju streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, osuđeni kao organizatori atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. Prilikom revizije Solunskog procesa 1953, utvrđeno je da su "atentat" inscenirali sam Aleksandar i Radikalna stranka, i svi osuđeni su rehabilitovani. Apis je uhapšen na Solunskom frontu u decembru 1916. kao pripadnik tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt", poznate i kao "Crna ruka", koju je s nekoliko drugova osnovao 1911. radi rušenja Otomanskog carstva i Austrougarske i ostvarenja narodnog ideala - ujedinjenja srpstva. Kao načelnik obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba srpske vojske, povezao se s nacionalnoslobodilačkim pokretima i organizacijama Srba van Srbije. Bio je glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin 1903, čime je odlučujuće doprineo da se na srpski presto vrati dinastija Karađorđević.

1924. - Posle osam godina okupacije, američke trupe su napustile Dominikansku Republiku.

1945. - U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra 1945.

1960. - Somalija je dobila nezavisnost od Velike Bitanije, a Madagaskar od Francuske.

1964. - Rodila se kineskinja Zeng Jinlian, najviša žena na svetu - visoka čak 2,46 metara.

1966. - Jugoslavija je pristupila GATT-u (Opštem sporazumu o carinama i trgovini), nakon što se 2/3 članica ovog Ugovora izjasnilo za prijem. GATT je predstavljao značajan činilac u svetskoj trgovinskoj politici kroz utvrđivanja opštih principa i pravila trgovine, kao i utvrđivanja osnovnih načela carinske politike.

1978. - Lansiran je prvi okeanografski satelit - SEASAT 1.

27. jun

1550. - Rođen je Šarl IX, francuski kralj koji je vladao (1560-1574) pod jakim uticajem svoje majke Katarine Mediči. Za vreme njegove vladavine, počeli su između hugenota i katolika versko-građanski ratovi, koji su trajali 1562-1598. Po nagovoru majke i katoličkog vođe vojvode od Giza, odobrio je pokolj hugentota u tzv. Vartolomejskoj noći (1572), što je još jače rasplamsalo verske sukobe.

1693. - U Londonu je objavljen prvi časopis za žene - "The Ladies' Mercury".

1806. - Englezi su okupirali Buenos Ajres.

1877. - Ruske snage su prešle Dunav u ratu protiv Otomanskog carstva, u kojem su se na strani Rusije borile Srbija i Crna Gora. Rat je okončan pobedom Rusije, ali su potom Srbija i Crna Gora, na račun favorizovane Bugarske, oštećene Sanstefanskim mirom 1878, koji je donekle izmenjen iste godine na Berlinskom kongresu. Srpski nacionalni interesi ipak su ponovo povređeni - područje Starog Vlaha ili Raška oblast (prema turskoj administrativnoj podeli, Novopazarski sandžak) dato je na upravu Otomanskom carstvu, a Austrougarskoj pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu, čime je sprečeno ujedinjenje srpskih zemalja i izlazak Srbije na more.

1882. - Mesto Topola u Šumadiji, koje je u podnožju Oplenca osnovao vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, proglašeno je varošicom. Karađorđe je 1781. tu podigao kuću s više pomoćnih zgrada, koju je na početku ustanka uništio beogradski dahija Kučuk Alija. Na istom mestu, Karađorđe je 1805. podigao novu kuću s pomoćnim zgradama i sve ogradio palisadom. Tako je Topola postala utvrđeno naselje, uz koje su počele da niču i druge kuće.

1908. - Okončana je "bombaška afera" uperena protiv crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Naziv je dobila po tome što je grupa studenata nabavila bombe u nameri da se, kako se tvrdilo, obračuna s knezom. Zavera je otkrivena i pred sud su izvedena 52 protivnika autokratske kneževe vlasti. Četvorica su osuđena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.

1940. - Sovjetski Savez je ponovo uveo Gregorijanski kalendar.

1950. - U Jugoslaviji je donet "Osnovni zakon o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva", kojim je uvedeno radničko samoupravljanje. Taj sistem je u početku imao dobre rezultate, ali je kasnije ispoljio mnoštvo slabosti - pre svega zbog ignorisanja tržišnih mehanizama i uspostavljanja komplikovane procedure sporazumevanja i dogovaranja privrednih subjekata - i doživeo je kraj krvavim raspadom druge Jugoslavije.

1955. - U Ilinoisu je donet prvi zakonski akt koji je regulisao obavezu vozača da prilikom vožnje budu vezani pojasom.

1977. - Džibuti je dobio nezavisnost od Francuske.

1986. - Na sprovedenom referendumu, Irci su podržali zabranu razvoda braka.

1990. - Književnik Salman Ruždi, kojeg je Iran osudio na smrt, priložio je 8600$ žrtvama zemljotresa u ovoj zemlji.

28. jun

- Danas je narodni i crkveni praznik Vidovdan, čiji naziv potiče od svetog Vida, koji je, prema predanju, bio čudotvorac i iscelitelj, naročito u lečenju očiju. Od Kosovske bitke, na Vidovdan 1389, obeležava se i kao dan svetog velikomučenika cara Lazara i ostalih srpskih mučenika. Zbog toga se tog dana ne peva, ne igra i ne veseli. Predanje kaže da kukavica koja se oglasi u proleće prestaje da kuka posle Vidovdana.

1389. - Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka srpske i turske vojske, bitka koja je označila početak kraja nezavisne srpske države i otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni pobednika. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Srpski kralj Bosne Tvrtko I Kotromanić - koji je knezu Lazaru, suočenim sa islamskom najezdom posle pada u vazalni položaj romejskog (vizantijski) i bugarskog cara, pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića - pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo poslao je u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara - kneza Lazara Turci su zarobili i posekli, a sultana Murata I ubio je srpski ratnik Miloš Obilić, probivši se kroz tursku vojsku. U svakom slučaju, nesporna je posledica sudara hrišćanstva i islama i dveju u svemu različitih kultura - Srbija je, budući da nije imala tako velike rezerve kao Otomansko carstvo, ubrzo postala vazalna država. Sedam decenija kasnije, pokorena je i potom provela četiri veka u ropstvu. Kosovskoj bici prethodio je poraz Srba na Marici 1371, kad su poginuli gospodari srpske države Makedonije, kralj Vukašin Mrnjavčević i njegov brat despot Jovan Uglješa. Turci su potom dvaput upadali u zemlje kneza Lazara, ali su potučeni 1381. kod Paraćina i 1386. kod Pločnika, a osetne gubitke naneo im je i vojvoda Vuković 1388. kod Bileće. Kosovska bitka postala je predmet legende, najpre kod bugarskog pisca Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbinija u delu "Il Regno degli Slavi" (Carstvo Slovena), a najviše u ciklusu veličanstvenih srpskih narodnih pesama.

1577. - Rođen je Peter Paul Rubens, flamanski slikar, jedan od najvećih majstora baroknog stila. Slike su mu pune dramatičnosti, patosa, čulnosti, raskoši kostima i sjaja boja. Svestran kao retko koji slikar, Rubens je radio istorijske, mitološke, alegorijske i religijske kompozicije, seoske i galantne scene, portrete i pejzaže. Najznačajnija dela: "Skidanje s krsta" (u katedrali u Amsterdamu), "Probadanje kopljem" (u muzeju u Anversu, rodnom mestu ovog umetnika), "Čudo sv. Injasija" (u muzeju u Beču) "Otmica kćeri Leukipovih" i "Bitka amazonki" (u Pinakoteci u Minhenu), "Krunisanje Marije Mediči" (u Luvru), "Helena Furman", "Umetnik, njegova žena Helena Furman i njihova deca" (u zbirci Alf. Rotšilda u Parizu)...

1820. - Dokazano je da paradajz nije otrovan.

1838. - Britanska kraljica Viktorija krunisana je u Vestminsterskoj opatiji.

1848. - Antoine Joseph Sax patentirao je saksofon, duvački instrument sa jednojezičnim piskom.

1874. - Umro je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije", objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Južnih Slovena i stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije. Zalagao se i za Savez balkanskih naroda koji bi se zajedno oduprli Otomanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je počeo kao oficir 1837. i bio prvi starešina vojske kneza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja kneza Miloša 1839, morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu, od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević najviše je njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu s Crnom Gorom, Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni i Šiptara, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.

1914. - U Sarajevu je srpski nacionalni revolucionar iz organizacije "Mlada Bosna", Gavrilo Princip, ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda, velikog pobornika rata protiv Srba i Srbije. Austrougarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila ponižavajući ultimatum, Austrougarska joj je objavila rat i napala je, čime je kresnula varnicu Prvog svetskog rata. Prethodno je na Ferdinanda bacio bombu Nedeljko Čabrinović, ali je promašio. Atentatori su pohvatani i osuđeni - Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, Čabrinović i Trifko Grabež, budući maloletnici, na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austrougarske i oslobođenje Bosne i Hercegovine od okupacije.

1919. - U Versaju je na Mirovnoj konferenciji potpisan mirovni ugovor s poraženom Nemačkom, čime je i formalno okončan Prvi svetski rat. Nemačka je izgubila Alzas i Lorenu, koji su pripali Francuskoj, Sar je pretvoren u autonomnu oblast pod upravom Pariza, Austrija je svedena na nemačko govorno područje, Belgija i Danska dobile su manje teritorije, a Dancig (Gdanjsk) je postao slobodna luka. Nemačka je izgubila sedminu teritorije s desetinom stanovništva, morala je da plaća reparacije, a njene kolonije su podeljene ili predate Društvu naroda. Rezultat Versajskog ugovora bilo je i stvaranje novih država - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije.

1921. - Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je Vidovdanski ustav, kojim je učvršćena vlast kralja. Skupština je u bitnim pitanjima potčinjena monarhu, a država je proglašena "ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom" s dinastijom Karađorđević. Ustav je važio do 1929, kada ga je kralj Aleksandar ukinuo i zaveo tzv. Šestojanuarsku diktaturu.

1939. - Američka vazduhoplovna kompanija "Pan Ameriken" otvorila je prvi putnički let preko Atlantika. Karta u jednom pravcu stajala je 375 dolara, a povratna 675.

1946. - Enrico de Nicola postao je prvi predsednik Italije.

1950. - Pušten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan autoput bratstvo-jedinstvo, u čijoj su izgradnji učestvovale i dobrovoljne omladinske radne brigade iz cele zemlje. Nasilnim otcepljenjem Hrvatske od Jugoslavije, saobraćaj na putu prekinut je 1992.

1960. - Osnovan je Univezitet u Novom Sadu, koji je počeo da radi u jesen 1960.

1977. - Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva. Studirao je u Budimpešti, Zagrebu i Minhenu. Počeo je sa senzibilnim realističkim portretima i mrtvim prirodama, zatim, u socijalno angažovanoj fazi, dopirao do duhovite groteske u slikanju deformisanosti građanskog mentaliteta, u intimističkoj fazi, stavljao naglasak na čistu likovnost, a potom je istraživao veze nauke i umetnosti i izvore likovnog izražavanja, pri čemu je imao dodirne tačke s nadrealizmom, apstraktnim slikarstvom i dadaizmom. U poslednjoj fazi, primenjivao je tehniku kolaža, stvarajući lucidnom maštovitom kombinatorikom neočekivane nadstvarne vizije u koje je prevodio poetsko-filozofska razmišljanja o prirodi čoveka i kosmosa.

29. jun

1613. - Izgoreo je Šekspirov teatar Globe.

1844. - Rođen je srpski političar i pravnik Gligorije-Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Jedan je od osnivača Radikalne stranke, u čijoj je vladi triput bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naročito u oblasti međunarodnog javnog prava. Dela: "Enciklopedija prava", "Sistem rimskog privatnog prava", "Priroda državine", "Današnje ratno pravo", "Današnje diplomatsko i konzularno pravo", "Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi".

1844. - Rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je polarni pantograf i traktoriograf. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao više naučnih radova i univerzitetski udžbenik "Teoriska mehanika".

1865. - Rođen je Shigechiyo Izumi, čovek koji je najduže živeo. Umro je kada je imao čak 120 godina i 237 dana.

1869. - Skupština Srbije usvojila je ustav koji su posle smrti kneza Mihaila Obrenovića 1868. sačinili Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, namesnici njegovog maloletnog sina Milana. Prvi put u istoriji Srbije, skupština je postala zakonodavni organ, mada s ograničenim pravima.

1877. - Rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih pisaca srpskog realizma, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banja Luci i Tuzli. U Banja Luci je pokrenuo list "Otadžbina", koji je često bio zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli potlačeni bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire "Jazavac pred sudom", "Sudanija", zbirke pripovedaka "S planine i ispod planine", "Jauci sa Zmijanja".

1882. - Prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara, koji je obavio probna bušenja, u Beogradu je pušten u rad prvi savremeni vodovod. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.

1916. - Prvi put je uzleteo avion tipa boing.

1921. - U Beogradu je pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade na uglu Miloševe i Masarikove ulice, molerski radnik Spasoje Stejić bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Stejić je potom osuđen na smrt, ali je presuda preinačena na 20 godina robije.

1922. - Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama "Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija narodnih umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora "Urnebesnik".

1943. - U aktu odmazde zbog poraza u sukobu s borcima Rasinskog i Južnomoravskog partizanskog odreda kod Ćalija, Nemci su u Drugom svetskom ratu u podnožju brda Bagdala u Kruševcu streljali oko 600 civila, uključujući žene i decu. To mesto je nazvano Slobodište i tu se svake godine održava manifestacija Svečanosti slobode.

1945. - Rutenija, nekada deo Čehoslovačke, postaje deo Ukrajine.

1949. - Južna Afrika počela je da sprovodi aparthejd. Zabranjeno je sklapanje mešovitih brakova.

1971. - Kosmonauti Georgi Dobrovolski, Vladislav Volkov i Viktor Pacajev poginuli su tokom povratka "Sojuza 11" na zemlju. Pored brojnih spekulacija, vladina komisija je odbacila mogućnost da su trojica astronauta poginula 30 minuta pre sletanja zbog gubitka pritiska u letelici zbog neispravnog ventila.