16. septembar

1380. Umro je francuski kralj Šarl V Mudri, koji je kao regent 1358. (dok je njegov otac Žan II bio zarobljenik Engleza) ugušio veliki seljački ustanak poznat kao Žakerija. Tokom vladavine, od stupanja na presto 1360, u Stogodišnjem ratu uspeo je da povrati od Engleza veći deo teritorija. Podsticao je nauku i kulturu. Nasledio ga je sin Šarl VI Ludi.

1387. Rođen je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine (1413-22) nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom i posle pobede 1415. kod Azenkura osvojio Pariz. Postao je 1420. regent, a posle smrti Šarla VI prestolonaslednik Francuske.

1498. Umro je španski dominikanac Tomas de Torkemada, pokršteni Jevrejin, prvi Veliki inkvizitor Španije (1483-94) i fanatični propovednik Inkvizicije. Pod njegovim pritiskom kralj Ferdinand V izdao je dekret o progonu Jevreja na osnovu kojeg je 300.000 Jevreja proterano iz Španije.

1620. Brod "Mejflauer" krenuo je iz engleske luke Sautempton sa putnicima koji će osnovati Plimut, prvu stalnu englesku koloniju u Americi.

1736. Umro je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1714. usavršio termometar napunivši ga živom umesto alkoholom. Tačka smrzavanja na njegovoj skali, 32 stepena, označava najjaču zimu koja je 1709. zabeležena u Dancingu (Gdanjsku).

1745. Rođen je ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov, jedan od najvećih vojnih stratega 19. veka. Proslavio se u borbama protiv Turaka i Napoleona Bonaparte 1812. Jedna je od glavnih ličnosti romana "Rat i mir" Lava Tolstoja.

1810. Masovnim ustankom seljaka koje su predvodili Migel Idalgo i Kastilja i Hose Moralez, u Meksiku je počela borba za nezavisnost od španske vlasti, završena sticanjem nezavisnosti 1821. Datum izbijanja ustanka slavi se u Meksiku kao Dan nezavisnosti.

1823. Rođen je knez Mihailo Obrenović, koji je Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića, pobegao je 1842. u Austriju gde je pomagao Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića i druge srpske pisce.

1859. Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je u istočnoj Africi veliko jezero Njasa, koje sada dele Malavi, Tanzanija i Mozambik.

1861. Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je Vuku Stefanoviću Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data "sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju".

1894. Rođen je srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac Aleksandar Deroko, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjevekovne i narodne arhitekture.

1908. Beč i Moskva su se sporazumeli da se Austro-Ugarska ne protivi otvaranju Bosfora za ruske brodove, a Rusija austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, čime je okončana Aneksiona kriza. Rusija i Srbija su pod pritiskom Austro-Ugarske i Nemačke u martu 1909. priznale aneksiju.

1923. Rođen je singapurski državnik Li Kuan Ju, koji je kao premijer Singapura (1959-90) preobrazio bivšu britansku koloniju u industrijsku i trgovinsku metropolu.

1931. Italijanske kolonijalne snage zarobile su i potom pogubile libijskog nacionalnog vođu Omara Muhtara.

1941. Iranski šah Reza Kan Pahlavi abdicirao je u korist 22-godišnjeg princa Mohameda Reze. Abdikaciju su iznudili Velika Britanija, SAD i SSSR zbog šahove pronemačke politike.

1955. Vojnim udarom zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Huan Peron. Nakon 18 godina provedenih u egzilu Peron se vratio u Argentinu 1973, kada je formirana peronistička vlada Ektora Kampore i iste godine ponovo postao predsednik Argentine. Posle njegove smrti 1974. zamenila ga je supruga Izabela Peron.

1963. Malaja, Severni Borneo, Saravak i Singapur osnovali su Maležansku federaciju.

1966. Izvođenjem opere Samjuela Barbera "Antonije i Kleopatra", otvorena je nova zgrada opere Metropoliten u Linkolnovom centru u Njujorku.

1977. U Parizu je u 53. godini umrla grčka operska pevačica Marija Kalas, proslavljeni sopran ("Norma", "Toska") i poznata ličnost u svetskim mondenskim krugovima.

1978. U Iranu je poginulo 25.000 ljudi u zemljotresu jačine između 7,5 i 7,9 stepeni Rihterove skale. Grad Tabas i veliki broj sela potpuno su razrušeni.

2001. Kina je nakon 15 godina pregovora primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.

2001. Odbojkaši SR Jugoslavije osvojili su prvo mesto na Evropskom šampionatu.

2002. Umro je Dvajt Vajli, koji je 1961. godine postao prvi spiker crne puti na BiBiSi-ju u Londonu.

2004. Afričke države su, u blizini Johanesburga, otvorile Pan-afrički parlament, prvo predstavničko telo cele Afrike.

17. septembar

1580. Rođen španski pisac Fransisko Gomez de Kevedo i Viljegas, velikan Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti.

1631. U Tridesetogodišnjem ratu Šveđani i nemački protestanti pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa kod Lajpciga pobedili carsku vojsku, Katoličku ligu, pod vođstvom grofa Tilija.

1665. U Londonu izbila epidemija kuge. Umrlo oko 70.000 ljudi.

1787. Delegati 12 od 13 država SAD potpisali Ustav SAD. Uz kasnije amandmane, Ustav i sada na snazi, najstariji važeći ustav u svetu. U njemu prvi put primenjena ideja francuskog filozofa Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

1796. Prvi predsednik SAD Džordž Vašington narodu SAD uputio oproštajnu poruku i povukao se na svoje imanje. Za predsednika izabran 1788.

1809. Mirom u Fredrikshamu završen švedsko-ruski rat, u kom je Rusija osvojila Finsku.

1826. Rođen nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman. Otvorio nove pravce razvoja matematike i njene primene u fizici i mehanici. Niz matematičkih pojmova dobilo ime po njemu.

1857. Rođen ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, čije su teorije i otkrića bili osnova za razvoj astronautike. 1903. objavio prvo delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima".

1889. Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke, u kraljevini Srbiji ustanovljen Orden kneza Lazara, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

1900. Britanska kraljica Viktorija I Aleksandrina potpisala dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.

1908. Rođen ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, od najvećih majstora violine XX veku. Proslavio se 1935. na međunarodnom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom Isaj u Briselu.

1918. Posle trodnevne ofanzive, I i II srpska armija uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski front u I svetskom ratu. Nemci i Bugari primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.

1931. Kompanija RCA Viktor predstavila prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja.

1939. Sovjetska Crvena armija ušla u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Nemci napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.

1944. Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela operacija Market garden u II svetskom ratu, u cilju uspostavljanja mostobrana na reci Rajni i zaobilaženja nemačke linije odbrane. Savezničke trupe naišle na neočekivano jak otpor Nemaca, operacija propala uz velike savezničke gubitke.

1961. Obešen bivši turski premijer Adnan Menderes, kog je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka.

1978. Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku, u Kemp dejvidu završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980. Bivši diktator Nikaragve, general Anastasio Somosa Debajle, ubijen u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja, u julu 1979.

1994. Umro britanski filozof austrijskog porekla Karl Rajmund Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca XX veka.

1997. Blizu Fojnice, u centralnoj Bosni, srušio se helikopter Ujedinjenih nacija. Poginulo 12 predstavnika međunarodne zajednice i pomoćnik predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner.

2001. Okružni sud u Beogradu obustavio krivični postupak protiv čelnika zapadnih zemalja i NATO-a zbog agresije na Jugoslaviju 1999. Postupak obustavljen pošto je javni tužilac odustao od optužnice, a Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom su optuženi osuđeni na po 20 godina zatvora.

2001. Vlada Makedonije saopštila da će trupama NATO-a dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku mandata.

2002. Premijer Japana Junićiro Koizumi doputovao u Pjongjang, glavni grad Severne Koreje, na razgovore s njenim liderom Kim Džong Ilom. Dve zemlje prekinule diplomatske odnose 1948.

18. septembar

1502. Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo stigao u Kostariku, na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.

1709. Rođen engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, autor prvog modernog rečnika engleskog jezika, A Dictionary of the English Language, objavljenog 1755, potom temelja engleske književnosti više od jednog veka.

1739. Potpisivanjem Beogradskog mira okončan rat Austrije i Turske, koji je počeo 1736. Austrija potisnuta sa Balkana, Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija ponovo postala deo Otomanskog carstva, Austrija prisiljena da Turcima vrati i Malu Vlašku i delove Bosne, dobijene Požarevačkim mirom 1718.

1759. Francuzi posle vojnog poraza morali da Englezima prepuste provinciju Kvebek u Kanadi, u poslednjoj bici poginula oba komandanta, engleski Džejms Volf i francuski Luj Monkalm.

1810. U Čileu počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, kasnije predsednika Čilea.

1819. Rođen francuski fizičar Leon Fuko. Ogledom s klatnom dokazao rotaciju Zemlje. Izumeo žiroskop, usavršio teleskop i otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama.

1822. Francuski egiptolog Žan-Fransoa Šampolion dešifrovao egipatsko pismo, hijeroglife.

1851. Izašao prvi broj američkog dnevnika Njujork tajms, koji je osnovao Henri Džervis Rejmond.

1905. Rođena švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, jedna od najvećih glumica na filmu. Svetsku slavu stekla u Holivudu, a povukla se na vrhuncu karijere.

1931. Japan počeo napad na severoistočnu Kinu, Mandžuriju. 3. marta 1932. proglasio nezavisnost Mandžurije, na čelu sa svrgnutim kineskim carem Pu Jiem.

1934. SSSR pristupio Ligi naroda.

1944. Oklopne jedinice SAD pod komandom generala Džordža Patona posle teških borbi zauzele, u Drugom svetskom ratu, luku Brest, značajno vojno-pomorsko uporište u severozapadnoj Francuskoj.

1961. U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije poginuo generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1953. Šveđanin Hjalmar Agne Dag Hamaršeld. Smrt prekinula njegovu misiju rešavanja kongoanske krize. Posthumno mu dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1970. Američki muzičar, najčuveniji rok-gitarista XX veka Džimi Hendriks, umro u 27. godini od prekomerne doze droge.

1973. Generalna skupština Ujedinjenih nacija aklamacijom primila u članstvo Istočnu i Zapadnu Nemačku. U članstvo Ujedinjenih nacija primljeni i Bahami.

1982. U masakru koji je, uz podršku izraelske vojske, počinila libanska hrišćanska milicija u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, ubijeno najmanje 800 ljudi. Odmazda za atentat četiri dana ranije, u kom je ubijen predsednik Libana Bešir Džemajel.

1988. Tokom antivladinih demonstracija u kojima je ubijeno na hiljade ljudi vojna hunta oborila vladu predsednika Burme Maunga Maunga.

1989. Vlada Indije odlučila da obustavi vojne operacije protiv Tamilskih tigrova i da do kraja godine povuče trupe iz Šri Lanke.
1997. Islamski teroristi u centru Kaira napali turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.

2001. Okružni sud u Beogradu saopštio da je iz masovne grobnice u Batajnici kod Beograda iskopano najmanje 269 tela za koja se sumnja da su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca ubijenih i poginulih na Kosovu 1999.

2004. Posle 14 godina prekida, irački nacionalni avio-prevoznik Iraki ervejz obnovio međunarodne letove.

2005. Posle 30 godina sukoba, u Avganistanu održani prvi parlamentarni i pokrajinski izbori od 1969.

19. septembar

1356. Engleska vojska pod vođstvom Crnog Princa, sina kralja Edvarda III, u bici kod Poatjea porazila vojsku francuskog kralja Žana II. Okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Na isti dan 1370. Crni Princ zauzeo i opustošio Limož.

1551. Rođen francuski kralj Anri III, poslednji vladar iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine, od 1574, zemlja zahvaćena sukobima rimokatolika i protestanata.

1802. Rođen mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Mađarske od aprila do avgusta 1849. Po kapitulaciji Mađarske 13. avgusta 1849. živeo u izbeglištvu u Turskoj, Velikoj Britaniji, SAD i Italiji, gde je kao vođa emigracije agitovao za nezavisnost Mađarske.

1814. U Požeškoj nahiji u Srbiji počela Hadži-Prodanova buna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića, koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci pogubili oko 300 ustanika, među njima igumana Pajsija. Hadži-Prodan prebegao u Austriju.

1837. Kod Požarevca održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske. Trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1888. Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti postala Berta Sukare, 18 godina stara Kreolka iz Gvadelupe.

1911. Rođen engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljeni i najpoznatiji roman "Gospodar muva" postao svetski bestseler.

1914. Počela bitka na Mačkovom kamenu, u I svetskom ratu.
Posle četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila Srbe na povlačenje.

1922. Rođen češki atletičar Emil Zatopek. Na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, na 10.000 i u maratonu. Oborio 18 svetskih rekorda i pobedio u 69 uzastopnih trka između 1949. i 1951.

1928. U njujorškom bioskopu Teatar koloni prikazan animirani crtani film "Parobrod Vili", prvi film u kom se pojavio Miki Maus.

1939. Sovjetske trupe stigle na mađarsku granicu i na severu Evrope okupirale Viljnus, danas glavni grad Litvanije, koji je bio pod poljskom upravom.

1941. Nemci u II svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke od 45 dana.

1941. Trupe Velike Britanije, u II svetskom ratu, ušle u Teheran.

1955. U Argentini, vojska oborila predsednika Huana Dominga Perona, koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju ponovo izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.

1957. Amerikanci u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe.

1961. Građani Jamajke se na referendumu izjasnili za izdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.

1985. U glavnom gradu Meksika Sijudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo 12.000, povređeno 40.000 ljudi.

1989. U eksploziji aviona DC10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli svi putnici i članovi posade, njih 171.

1991. Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFRJ.

1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osporio pravo Saveznoj Republici Jugoslaviji da automatski nasledi SFRJ. SRJ postala članica UN 2. novembra 2000, pošto je opozicija preuzela vlast u Srbiji.

1994. Trupe SAD iskrcale se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao ponovno uspostavljanje demokratije u toj zemlji.

1999. U Beogradu umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

2000. U Pragu počelo petodnevno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kog se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije, sukobilo s policijom. U sukobima povređena 142 demonstranta i 123 policajca, centar Praga demoliran.

2001. Predsednik SAD Džorž Buš potpisao kongresnu rezoluciju o upotrebi vojne sile i zahvalio se Predstavničkom domu i Senatu što su ga ovlastili da pokrene rat protiv terorista.

2001. Islamski sveštenici pozvali Osamu bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti talibane ako ne predaju Bin Ladena.

2003. Bivši predsednik SAD Bil Klinton posetio Prištinu, gde je proglašen za počasnog doktora Prištinskog univerziteta. Dan kasnije u Potočarima kod Srebrenice, u Bosni i Hercegovini, otvorio Memorijalni centar u znak sećanja na Bošnjake ubijene u leto 1995.

20. septembar

480. p.n.e. U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I, čime je osigurana prevlast Atine na moru.

1519. Portugalski moreplovac Fernando Magelan isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod "Viktorija" sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.

1697. U Rejsvijku kod Haga, Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali su mirovni ugovor sa Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska je uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.

1833. Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista "Il Secolo" i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.

1842. Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Djuer, pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan (1898), a zatim i čvrst vodonik (1899).

1863. Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1870. Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II ušle su u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.

1928. Veliki fašistički savet postao je vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.

1934. Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone, poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film "Dve žene". Proslavila se filmovima "Čočara", "Crna orhideja", "Hleb, ljubav i ...", "Čežnja pod brestovima".

1945. Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili su britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.

1957. Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus, autor sedam simfonija, popularnog violinskog koncerta i čuvene simfonijske poeme "Finlandija".

1960. Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni su u UN.

1970. Sovjetski kosmički brod "Luna 16" spustio se na Mesec i pokupio uzorke mesečevog tla.

1976. Švedska Socijaldemokratska partija izgubila je na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.

1977. Vijetnam i Džibuti primljeni su u UN kao 149. i 150. članica međunarodne organizacije.

1979. Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoafričkog carstva, oboren je sa vlasti. Novi šef države, bivši predsednik Dejvid Dako vratio je zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem.

1981. Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora stekla je nezavisnost od Velike Britanije.

1984. U napadu automobila-bombe na američku ambasadu u Bejrutu poginulo je 16 ljudi, a američki ambasador je povređen.

1990. Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili su ugovor o ujedinjenju dveju država.

1990. Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda.

1991. Crnogorski parlament je u Žabljaku proglasio Crnu Goru ekološkom državom i prihvatio deklaraciju o zaštiti prirode. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na svetskom eko-samitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.

2000. U Moskvi je u 65. godini umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961. godine, u brodu "Vostok 2", proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.

2001. Albanski ekstremisiti započeli su predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. Tog dana je u makedonskom parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi se albanskoj manjini garantovala veća prava.

2003. Bivši američki predsednik Bil Klinton, zvanično je otvorio Memorijalni centar u Potočarima (BiH) posvećen žrtvama masakra u Srebrenici 1995. godine, kada su snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 Bošnjaka.

2005. U Beču je umro poznati "lovac na naciste" Simon Vizental (96) koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka Franc Štangl.

21. septembar

19. p.n.e. Umro je Publije Vergilije Maron, proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida". Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podzemlje ("Pakao") u Božanstvenoj komediji ("Georgike", "Bukolike", "Ekloge).

1327. Engleski kralj Edvard II ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.

1452. Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave. smatran
je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem.

1792. Na prvoj javnoj sednici Konventa (revolucionarnog parlamenta) ukinuta je monarhija u Francuskoj.

1832. Umro je škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli"... Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu "Hasanaginica". Izvršio je značajan uticaj na evropski roman.

1846. Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo je prvi socijalistički list u Srbiji "Radenik" (1871). Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu ("Srbija na istoku", "Načela narodne ekonomije", "Pevanje i mišljenje").

1860. Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer. Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi, a u filozofiji i književnosti našla je odraza u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana ("Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena").

1866. Rođen je engleski književnik Herbert Džordž Vels, koji je svojim prvim romanom "Vremeplov" utemeljio naučnu fantastiku ("Nevidljivi čovek", "Rat svetova").

1938. Vlada Čehoslovačke prihvatila je britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.

1939. Rumunski fašisti, pripadnici "Gvozdene garde", ubili su premijera Rumunije Armanda Kalineskua.

1949. U Kini je formirana Centralna narodna vlada na čelu sa Mao Cedungom, koji je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.

1956. U atentatu je smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro je osam dana kasnije, a nasledio ga je sin Luis.

1957. Umro je norveški kralj Hakon VII koji je vladao od 1905, kada ga je, nakon ukidanja norveško-švedske unije, norveški parlament izabrao za kralja. U Prvom svetskom ratu održao je neutralnost Norveške, a kada su Nemci u Drugom svetskom ratu okupirali Norvešku, izbegao je u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga je sin Olaf V.

1958. Rođen je Milan Mladenović, frontmen grupe EKV.

1964. Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1972. Predsednik Filipina Ferdinand Markos zaveo je vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor hiljade protivnika njegovog režima. Markos je ostao na vlasti do 1986.

1973. Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea, u kojem je ubijen predsednik Salvador Aljende.

1974. Umro je američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac koji je dobio tri Oskara, a poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vestern-filmovima ("Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo").

1992. Meksiko i Vatikan su uspostavili pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je parlament pod optužbom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali su se u zgradi parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.

1996. Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, pronađeno je oko četiri kilograma heroina. Predsednik je osumnjičen za veze sa narko-mafijom, dok je njegova vlada saopštila da se radi o namestaljci.

1999. Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo više od 2.100 ljudi, a ranjeno oko 8.700.

2000. Ruska vlada je odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije, nakon što su SAD izrazile zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.

2003. Nakon 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, NASA je uništila posmatrački brod Galileo.

22. septembar

1241. Ubijen je Sturulson Snori, najznačajniji pisac stare islandske književnosti, autor dela "Snorra Edda" koje sadrži legende iz drevne severnjačke mitologije i "Orbis terrarum", sage o norveškim mitskim počecima. Smatra se da je ubistvo naručio norveški kralj Hakon VI iz političkih razloga.

1499. Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog kralja Maksimilijana I, a Švajcarska je stekla nezavisnost.

1735. Robert Volpol postao je prvi britanski premijer koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.

1789. Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.

1791. Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize.

1792. Dan posle obaranja monarhije, Francuska je proglašena republikom i na snagu je stupio novi kalendar, kojim je za početak računanja nove ere uzet jesenji ekvinocij - 23. septembar 1792.

1862. Oto fon Bizmark postao je pruski kancelar. Pod geslom "krv i gvožđe" ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo, osnovano 1871. sa Vilhelmom I Hoencolernom kao carem.

1862. Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je dekret prema kojem svi američki robovi postaju slobodni građani od 1. januara 1863.

1882. Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1885. Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, jedan od najvećih režisera nemog filma ("Kraljica Keli", "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka").

1918. Rođen je meksički violinista poreklom poljski Jevrejin Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Emigrirao je kada je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac premijera, generala Vladislava Sikorskog. Od 1945. je profesor na Muzičkom fakultetu u Meksiku.

1923. U Ljubljani je održana skupština feminističkih društava Kraljevine Jugoslavije na kojoj je osnovana Feministička alijansa (kasnije Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije).

1934. U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je više od 260 rudara.

1940. Japanske trupe ušle su u Drugom svetskom ratu u Francusku Indokinu.

1949. Vlade SAD, Velike Britanije i Kanade saopštile su da je SSSR izveo prvu eksploziju atomske bombe 29. avgusta 1949.

1955. U Velikoj Britaniji je počela da radi komercijalna televizija. Prvi plaćeni oglas bila je reklama za pastu za zube.

1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Mali (bivši Francuski Sudan) sa predsednikom Modibom Keitom.

1974. U uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo je oko 5.000 ljudi.

1980. Kopnene snage Iraka ušle su u Iran sa namerom da preuzmu kontrolu nad Šat-el-Arabom, čime je iračko-iranski sukob prerastao u pravi rat, koji je trajao narednih osam godina.

1985. Francuski premijer Loran Fabijis priznao je da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, potopili u Novom Zelandu brod organizacije "Grinpis", "Dugin ratnik". "Grinpis" je vodio kampanju protiv francuskih nuklearnih proba.

1989. U 101. godini umro je američki pevač Irvin Berlin, autor više od 1.000 šlagera. Njegova pesma "White Christmas" iz filma "Holiday Inn" (1942) ubraja se i danas u bestselere američkog muzičkog tržišta.

1992. SAD su uputile zahtev generalnom sekretaru UN da se formira komisija za ispitivanje ratnih zločina u Jugoslaviji. U priloženom izveštaju, rukovodstva Srbije i Jugoslovenske narodne armije, kao i srpske oružane snage u Hrvatskoj i BiH, optuženi su za teške zločine počinjene tokom 15 meseci rata u bivšoj Jugoslaviji.

1993. U jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu, SR Jugoslavija je donela zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dinara vredelo jedan dinar.

1998. Na planini Ćićevici obnovljene su borbe između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, a ministar pravde u Vladi Srbije Dragoljub Janković saopštio je da su protiv 178 kosovskih Albanaca podignute optuznice zbog terorizma, da je pod istragom 927, a u pritvoru 538 Albanaca sa Kosova.

2000. Apelacioni sud u Londonu doneo je odluku o razdvajanju devojčica, sijamskih bliznakinja, uprkos protivljenu njihovih roditelja, katolika, čija religija ne dozvoljava ovakve rizične operativne zahvate.

2001. Umro je Isak Štern (81), jedan od najvećih violinista dvadesetog veka. Poznat je i po tome što je spasao Karnegi Hol od propasti 60-tih godina prošlog veka.

2001. SAD su ukinule sankcije Indiji i Pakistanu, uvedene 1998, kada su te dve zemlje izvršile nuklearne probe.

23. septembar

63. p.n.e. Rođen Cezar Oktavijan Avgust, usvojen sin Julija Cezara, prvi rimski car. Posle pobede vojske Marka Aurelija i Kleopatre kod Akcija 31. p.n.e, preuzeo svu vlast i zaveo novi oblik vladavine, principat, i ustanovio mir u celom Rimskom carstvu. Njegova vladavina smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije, Avgustov ili Zlatni vek.

1687. U borbi s Turcima, tokom napada na Duvno, poginuo uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara u mletačkoj službi. Za podvige u borbama protiv Turaka mletačke vlasti ga odlikovale titulom kavalijera i dale mu imanje u Kotarima. Opevan u narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana".

1719. Lihtenštajn postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.

1817. Španija i Velika Britanija potpisale sporazum o
zabrani trgovine robljem.

1819. Rođen francuski fizičar Arman Fizo. 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna.

1840. Crnogorci na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića, koji je krenuo da skuplja harač. O tom događaju hrvatski pesnik Ivan Mažuranić ispevao herojski ep "Smrt Smail-age Čengića".

1846. Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio planetu Neptun.

1866. Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.

1870. Umro francuski pisac Prosper Merime. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arheologije i arhitekture, 1834. postao inspektor u Upravi istorijskih spomenika, 1844. član Francuske akademije. Njegova novela "Karmen" inspirisala francuskog kompozitora Žorža Bizea da napiše istoimenu operu.

1893. U Beogradu u pogon puštena prva javna električna centrala u Srbiji.

1914. U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, u I svetskom ratu, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo Diseldorf.

1916. Rođen italijanski političar Aldo Moro, premijer Italije i lider Hrišćansko-demokratske stranke. Teroristička grupa Crvene brigade kidnapovala ga u martu 1978, ubila u maju.

1932. Nedžd, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.

1939. Umro austrijski psihijatar Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesnog.

1956. Velika Britanija i Francuska prepustile Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija problem Sueckog kanala.

1957. Grčka odbacila zahtev Bukurešta za priključenje Rumunije Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska. Balkanski savez osnovan kao odgovor na vojni pritisak zemalja Istočnog bloka na Jugoslaviju.

1973. Huan Peron treći put izabran za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala potpredsednica.

1973. Umro čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, jedan od najvećih pesnika Latinske Amerike i na španskom jeziku. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971.

1987. U Beogradu održana VIII sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije, tvrda struja tadašnjeg predsednika CK SKS Slobodana Miloševića pobedila umerenu politiku predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Milošević potom izvršio čistke u partiji i medijima i obezbedio osnov za nacionalističku politiku.

1991. Jermenija proglasila nezavisnost od SSSR-a.

1997. Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj protestanski unionisti prvi put posle 75 godina direktno razgovarali s vođama Šin fejna, političkog krila Irske republikanske armije.

1998. SB UN doneo rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu. Najavljene akcije i mere ako rezolucija ne bude poštovana.

2001. Levičarska partija, koja potiče od bivših komunista, osvojila većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.

2003. Tropski uragan Džin, koji je pogodio Haiti, usmrtio 1.147 osoba, oko 1.250 se vodi kao nestalo.

24. septembar

768. Umro franački kralj Pipin III Mali, prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine, od 747, ratovao protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, potom ga poklonio papi 756. i tako postavio temelje papske države u Italiji.

1227. Umro prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje. Da bi učvrstio nezavisnost od Vizantije, napravio zaokret u spoljnoj politici okrenuvši se novim saveznicima, Mletačkoj Republici i papi. Napisao "Žitije svetog Simeona".

1706. Švedska i Saksonija u Altrantštatu sklopile mir kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.

1834. Umro portugalski kralj Pedro IV. 1807, kada su Francuzi napali Portugal, pobegao u Brazil, gde se 1822. pridružio Brazilcima u borbi protiv portugalske kolonijalne uprave, osnovao Brazilsko Carstvo, a sebe proglasio carem. Po smrti oca Huana VI, 1831, odrekao se brazilskog prestola, vratio u Lisabon i postao kralj Portugala.

1852. Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon. Preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1863. U Beogradu osnovana Velika škola, koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet. Nastava održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

1868. U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

1884. Rođen turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni, učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938, posle smrti Kemala Ataturka. Demokratizovao autoritaran režim u Turskoj, 1946. dozvolio formiranje političkih stranaka, a 1950. podneo ostavku kada je na izborima pobedila Demokratska stranka.

1911. Rođen ruski državnik Konstantin Justinovič Černjenko. Lider SSSR-a i generalni sekretar sovjetske Komunističke partije bio 13 meseci. Na funkcije došao oštećenog zdravlja, posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984, i ostao do smrti, 1985.

1915. Francuska i Velika Britanija u I svetskom ratu otvorile Solunski front, na koji su upućene snage sa fronta na Galipolju.

1941. Vlade 15 zemalja, među njima Kraljevine Jugoslavije, potpisale, na konferenciji u Londonu, Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta proklamovali predsednik SAD Ruzvelt i premijer Velike Britanije Čerčilm kao politički program saveznika u borbi protiv sila osovine u II svetskom ratu. Dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje UN.

1941. Partizani u II svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke Republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

1960. U Njuportu porinut Enterprajz, prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1971. Velika Britanija proterala 90 sovjetskih diplomata zbog špijunske delatnosti.

1986. Beogradski list Večernje novosti objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama SFRJ, naročito u Hrvatskoj.

1988. Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara, 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio dopingovan, rezultat poništen, Džonsonu oduzeta medalja.

1990. Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene. Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.

1993. Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao novi Ustav, prema kom je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren u državnom udaru desničara Lona Nola, a Kambodža proglašena republikom.

1996. SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.

1996. Umro ruski špijun Pavel Sudoplatov. Prema zapadnim izvorima, ukrao plan SAD za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog.

1998. Dan po pozivu Ujedinjenih nacija Vladi Jugoslavije i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu, Savet NATO-a odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za fazne vazdušne operacije na Kosovu.

2000. Pobedom udružene opozicije na izborima u Jugoslaviji, završena desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu. Kriza okončana 5. oktobra, posle masovnih protesta širom Srbije, a novi predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS-a.

2000. Vladimiro Montesinos, šef tajne službe predsednika Perua za bezbednost napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila ka novim izborima i zatražio politički azil u Panami.

2001. Predsednik SAD Džordž Buš naredio finansijskim institucijama u SAD da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

2002. Dva napadača na verski kompleks Hindu u Gandihinagaru, glavnom gradu indijske države Gudžrat, ubila 30, ranila 74 osobe, pre nego što su ih komandosi likvidirali.

2003. Izveštaj OLAF-a, antikorupcijskog tela Evropske unije, pokazao da su milioni evra otišli na neregularne račune u poslovanju agencije Eurostat.

2004. Umrla francuska književnica Fransoaz Sagan. 1954. postigla ogroman uspeh prvim romanom "Dobar dan tugo".

25. septembar

1345. Posle tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio Ser i došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde je Sveta gora.

1493. Kristofor Kolumbo isplovio iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513. Španski istraživač Vasko Nunjez de Balboa prešao Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555. Sklopljen Augsburški verski mir. Mir postigli nemački kralj Ferdinand I i luteranski knezovi. Izjednačena prava luterana, protestanata, i rimokatolika, usvojen zakon o slobodi veroispovesti po principu "Čija je zemlja, onoga je i vera".

1744. Rođen pruski kralj Fridrih Vilhelm II. Tokom vladavine ratovao protiv Francuske Republike, a u drugoj i trećoj podeli Poljske anektirao velike delove poljske države.

1823. Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849. Umro austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji. Bečkom valceru dao klasičan oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao više od 150 valcera, kadrile, marševe i polke.

1866. Rođen američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1896. Rođen italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije, najpopularniji italijanski političar posle II svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao 1918, mnoge godine proveo u fašističkim zatvorima, u II svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, potom bio poslanik i senator.

1897. Rođen američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949.

1897. Rođen srpski pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema "Podvizi družine Pet petlića" smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao i filmska scenarija i bavio se filmskom kritikom.

1906. Rođen ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič. Prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. Uspešno spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio svoj muzički izraz. Napisao monumentalnu V simfoniju, u najtežim danima blokade Lenjingrada u II svetskom ratu VII, Lenjingradsku, simfoniju.

1932. Španska pokrajina Katalonija dobila autonomiju, odnosno pravo na zastavu, skupštinu i jezik. Autonomija ukinuta 1939, po dolasku Franka na vlast.

1943. Sovjetska Crvena armija u II svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956. U upotrebu pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959. Razočaran politikom Vlade, jedan budistički monah u Kolombu izvršio atentat na premijera Cejlona Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.

1962. Soni Liston postao svetski bokserski šampion u teškoj kategoriji pošto je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona.

1963. Vojska u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja, formiranu sedam meseci ranije, i suspendovala Ustav.

1970. Umro nemački pisac Erih Marija Remark. Proslavio se antiratnim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira. Od 1947. državljanin SAD.

1973. Američki vasionski brod Skajlab 2 spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti Zemlje.

1990. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo vazdušni embargo nad Irakom i okupiranim Kuvajtom. Zabranjeni svi letovi sem humanitarnih.

1991. SB UN usvojio rezoluciju o embargu na uvoz oružja Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992. Moskva i Vašington odbacili jedan od poslednjih ostataka Hladnog rata, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i novinarima SAD i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD, u te zemlje.

1994. Švajcarci na referendumu prihvatili plan Vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997. Britanski supersonični automobil u Nevadi postavio svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.

2001. Oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan od komandanata u ratu u BiH, od 1992. do 1995, Sefer Halilović, predao se Međunarodmom sudu za ratne zločine u Hagu. Optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata.