26. septembar

1186. Dubrovnik sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad. Sporazum o miru osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.

1371. U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. Jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.

1580. Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio u luku Plimut na kraju putovanja oko sveta koje je trajalo 33 meseca. Prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je od kraljice Elizabete dobio titulu viteza.

1687. U bici s Turcima topovsko đule mletačke vojske izazvalo eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska imala skladište municije.

1815. Rusija, Austrija i Pruska formirale Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari sem britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio gušenje revolucionarnih pokreta u Evropi posle Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.

1826. Rođen Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine XIX veka.

1849. Rođen ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio teoriju uslovnog refleksa. Značajni i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.

1907. Novi Zeland, kolonija Velike Britanije, postao dominion u okviru Britanskog komonvelta.

1918. Saveznici u I svetskom ratu počeli opštu ofanzivu, koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.

1945. U Njujorku umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok. Njegovo delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan od začetnika tzv. nove muzike XX veka.

1960. Održan prvi TV duel predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili se potpredsednik SAD Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.

1969. U Boliviji, vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

1980. U Minhenu, na festivalu piva, u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, povređeno više od 200 osoba.

1984. Velika Britanija i Kina sporazumeli se o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, posle Opijumskog rata.

1989. Vijetnam povukao trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Huna Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije Crveni Kmeri.

1990. U Rimu u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija, jedna od najznačajnijih ličnosti italijanske književnosti XX veka.

1994. Alžirske snage bezbednosti ubile šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.

1995. Počelo suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju, pod optužbom da je imao bliske veze s mafijom. Andreoti sedam puta biran za premijera Italije, jedan od simbola posleratne Italije.

1997. Italijanski sud osudio mafijaškog bosa Salvatorea Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotnu robiju zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.

1997. U zemljotresu u centralnoj Italiji 11 osoba izgubilo život, teško oštećena srednjevekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

2000. Grčki feribot Ekspres Samina naleteo na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. Od oko 500 putnika poginula njih 72.

2001. Belgija Međunarodnom sudu za Ruandu predala bivšeg ministra finansija Ruande Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost u genocid.

2002. U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije, u Atlanskom okeanu, utopile se 1.034, preživele 64 osobe.

2003. Posle 11 godina prekida, zbog rata u SFRJ, avion Jata sleteo na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija Beograd-Sarajevo.

27. septembar

1540. Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis ecclesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda, koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1601. Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-1643) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. osnovana je Francuska akademija.

1825. Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.

1862. Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-1919). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.

1891. Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština", sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom").

1901. Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima u oktobru 1944, kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.

1902. Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangardne lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike").

1917. Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", Pralja").

1922. Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917, kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939. Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.

1940. Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio.

1947. U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962. U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964. Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.

1968. Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera posle moždanog udara.

1970. Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990. Iran i Velika Britanija obnovili su diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od "fatve", smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju.

1996. Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998. Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000. Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.

2000. U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara. Godine 2001. napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.

2002. Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.

2003. Umro je Donald O'Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu "Pevajući na kiši".

28. septembar

48. p.n.e. U Egiptu je ubijen Gnej Pompej Veliki, jedan od najvećih rimskih državnika i vojskovođa, koji je 69. godine pre nove ere ugušio Spartakov ustanak, a 61. osvojio Jerusalim. Rimski Senat izabrao ga je za konzula 52, a vlast je izgubio nakon poraza od Gaja Julija Cezara u bici kod Farsale, posle čega se sklonio u Egipat.

1066. Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i počeo osvajanje Engleske.

1841. Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. U vreme Drajfusove afere objavio je u svom listu "L'Oror" poznato Zolino pismo predsedniku Republike "Optužujem".

1864. U Londonu je osnovana Prva internacionala (Međunarodno udruženje radnika), za koju je osnivački dokument pod nazivom "Inauguralna adresa i Statut" napisao Karl Marks.

1895. Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnivač je naučnih grana mikrobiologije i stereohemije. Organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan po njemu.

1902. Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana, autor "Tereze Raken", "Žerminala", "Nane" i drugih romana. Poznat je i po otvorenom pismu (1898) predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u kojem je otkrio mahinacije najviših vojnih krugova u "Drajfusovoj aferi".

1914. Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija").

1944. Jedinice Crvene armije su u Drugom svetskom ratu prešle u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949. Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su potom učinile i ostale zemlje "socijalističkog lagera". Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra.

1958. U Francuskoj je održan referendum na kojem je prihvaćen novi ustav, čime je počelo razdoblje Pete Republike. Novim ustavom ojačana je predsednička vlast.

1965. Prilikom erupcije vulkana na Filipinima, 56 kilometara južno od Manile, 184 osobe izgubile su život.

1966. Umro je francuski pisac Andre Breton, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Svoje stavove o psihoanalizi i automatizmu podsvesti kao osnovi umetničkog stvaralaštva izneo je u Manifestima nadrealizma (1924, 1930) ("Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i slikarstvo").

1970. Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser. Jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kralj Faruk I, proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran je za predsednika Egipta. Nacionalizovao je Suecku kompaniju, što je u jesen 1956. dovelo do neuspešnog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio je i isgubio šestodnevni rat sa Izraelom. Bio je jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1989. U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Markos. Predsednik Filipina postao je 1965, kao jedan od najpopularnijih političara, a 1986. je na talasu masovnih protesta zbačen sa vlasti, posle čega je izbegao na Havaje.

1990. U Skupštini Srbije usvojen je novi Ustav, uveden je višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile su atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije.

1994. U nevremenu u Baltičkom moru u blizini finske obale potonuo je feribot "Estonija". U toj najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, poginulo je više od 900 ljudi.

1996. U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.

1998. Nakon dve nedelje uličnih nemira i nasilja koji su zapretili da će oboriti vladu silom, albanski premijer Fatos Nano podneo je ostavku.

2000. Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora u SR Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica idu u drugi izborni krug. Smatrajući da su rezultati falsifikovani, pristalice Demokratske opozicije Srbije počele su masovne proteste širom zemlje, a narednih 11 dana Srbija prolazi kroz najtežu političku krizu od dolaska Miloševića na vlast.

2000. Počeo je palestinski ustanak (intifada). Neposredan povod bila je poseta tadašnjeg lidera izraelske opozicije svetim mestima u jerusalimskom starom gradu. U naredne dve godine poginulo je više od 1.000 Palestinaca i više stotina Izraelaca.

2001. Savet bezbednosti UN ukinuo je sankcije Sudanu, uvedene 1996. nakon što je ta zemlja odbila da isporuči osumnjičene za pokušaj atentata na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, 1995. u Etiopiji. Ukidanje sankcija su tražile i Egipat i Etiopija.

2003. Umro je Altea Gibson (76), prvi teniski igrač tamne puti koji je osvojio Vimbldon i državno prvenstvo SAD.

29. septembar

1399. Kralj Ričard II postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine.

1518. Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste ("Tajna večera", "Poslednji sud").

1758. Rođen je engleski admiral Horacio Nelson, jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara.

1854. U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi "Memoari" dragoceno su svedočanstvo o ljudima i događajima iz tog vremena.

1901. Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao početak atomskog doba.

1911. Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju.

1918. Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa Saveznicima ("Solunsko primirje").

1913. Rudolf Dizel, nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London.

1923. Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini.

1930. Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalističkih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Hapšenje propagandista").

1938. Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata.

1940. Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.

1941. U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.

1957. U Zapadnom Pakistanu je poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom.

1958. Emitovan je prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

1967. Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema.

1970. Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera, a 5. oktobra je formalno postao predsednik države.

1972. Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose.

1979. Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, uputio apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu.

1979. Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema zbačen sa vlasti u avgustu 1979, a potom streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".

1988. Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir.

1993. Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše povukao se, zbog lošeg zdravlja, sa mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije.

1994. Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba.

1999. Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.

2000. Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, počela je blokada magistralnih puteva.

2000. Bivši kanadski premijer Pjer Trido umro je u 80. godini. Premijer Kanade od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984, Trido je nakon prvog izbora za premijera pokrenuo pravu "tridomaniju", koja je političarima donela, za njih do tada nedostižan, status zvezda.

2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere.

2002. Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva.

2003. Sud u Beogradu osudio je haškog begunca Milana Lukića i Olivera Krsmanovića iz Višegrada (obojica u bekstvu) i Dragutina Dragičevića iz Srebrenice na 20 godina, a Đorđa Ševića iz Rume na 15 godina zatvora za ubistvo 16 Muslimana iz mesta Sjeverin oktobra 1992. godine.

2004. Sultan Hasanl Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom, kraljevstvu.

30. septembar

1399. Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok postao je kralj Henri IV, dan nakon što je abdicirao Ričard II, prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846. Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba.

1876. Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savršenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba ("Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", "Na Gazimestanu").

1882. Rođen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka (merenje radioaktivnosti), poznatu kao "Gajgerov brojač".

1891. U egzilu u Briselu izvršio je samoubistvo francuski general Žorž Ernest Bulanže, lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta "bulanžista" koji je zapretio da sruši Treću Republiku.

1912. Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941. Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949. Okončan je berlinski "vazdušni most" uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955. U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga" i "Div", postao je kultna ličnost mladih tog vremena.

1962. Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

1965. Pripadnici indonežanskog "Pokreta 30. septembar" oteli su šest generala i pokušali da izvrše državni udar. Generali su nađeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je došao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.

1966. Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama.

1966. Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau u kojem su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan. Rudolf Hes.

1970. Ričard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1980. U simboličnom podsećanju na biblijska vremena, Izrael je uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

1985. Umro je američki seizmolog Čarls Rihter, po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988. U SSSR-u je penzionisano pet visokih funkcionera, među kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990. SSSR je normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Južnom Korejom.

1991. Vojnim udarom u Haitiju oboren je sa vlasti predsednik Žan-Bertran Aristid.

1992. Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali su zajedničku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992. Moskovska banka distibuirala je vaučere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993. U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1999. Jedan od najvećih nemačkih književnika 20. veka Ginter Gras dobio je Nobelovu nagradu za književnost. U avgustu 2006. Gras je obelodanio da je kao 17-godišnjak bio pripadnik zloglasne nacističke "Vafen-SS" jedinice. Ovo otkriće pisca "Limenog doboša" šokiralo je javnost i izazvalo žestoke kritike pisaca, istoričara i političara u Evropi.

2000. Uz punu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2002. Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo je da se državama članicama dozvoli da potpišu individualne ugovore sa SAD, kojima su američki vojnici i oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja od strane Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

1. oktobar

1684. Umro francuski pisac Pjer Kornej, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije.

1754. Rođen Pavle I Petrovič Romanov, ruski car, sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu štitio represijom i terorom. 1798. pristupio Drugoj koaliciji, sa Engleskom i Austrijom, protiv Napoleona. Ubijen 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1878. U Nišu otvorena prva gimnazija, u prvu školsku godinu upisano 49 učenika.

1892. Rođena srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesorka Univerziteta u Beogradu.

1904. Rođen američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR napustio 1925, a kada se prvi put vratio, 1986, doživeo ovacije na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.

1910. Japan anektirao Koreju i uključio je u Japansko carstvo.

1914. Turska kao saveznica Centralnih sila u I svetskom ratu Dardanele zatvorila za brodove zemalja Antante.

1918. Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi uz pomoć Britanaca u I svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924. Radio Beograd počeo emitovanje program. U eksperimentalnim emisijama, inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte, uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar ustanovljen kao dan Radiotelevizije Srbije.

1926. U Beogradu otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928. U SSSR-u proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1938. Nemačka armija ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.

1943. Saveznici posle jednomesečne bitke u II svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu proglasio krivim 22 lidera nacističke Nemačke za ratne zločine u II svetskom ratu. Na smrt osuđeno njih 12, tri na doživotni zatvor, a ostali na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949. U Pekingu proglašena Narodna Republika Kina na čelu s Mao Cetungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen Ču Enlaj.

1957. Umro srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.

1979. Zona Panamskog kanala posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata Panami na upravu.

1982. Lider Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988. Umro srpski glumac Pavle Vujisić. Proslavio se mnogim filmovima i televizijskim serijama.

1988. Mihail Sergejevič Gorbačov postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a umesto Andreja Gromika, koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov bio poslednji lider SSSR-a.

1989. Danska prva u svetu dozvolila brak homoseksualaca.

1996. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ukinuo ekonomske sankcije Jugoslaviji, uvedene u maju 1992, zbog njene umešanosti u rat u Bosni i Hercegovini.

1997. Policija grubom silom rasturila mirne demonstracije
albanskih studenata u Prištini i pet gradova na Kosovu. Studenti  zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

1999. U Beogradu u 78. godini umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta, Miroslav Čangalović.

1999. Ruske snage ušle u Čečeniju pošto su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.

2000. Širom Srbije nastavljeni protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

2003. Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame. Prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.

2. oktobar

1187. Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo Jerusalim hrišćanima, što je izazvalo Treći krstaški rat, 1189.

1608. Holandski optičar Hans Liperšej u Hagu prikazao prvi teleskop.

1803. Umro američki političar Samjuel Adams, organizator i ideolog borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti 1776.

1810. Srpski ustanici u I srpskom ustanku, pod vođstvom Karađorđa, kod Loznice potukli tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.

1836. Engleski prirodnjak Čarls Darvin uplovio, na brodu Bigl, u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, a koja su značajno doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji.

1847. Rođen nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, načelnik štaba nemačke Vrhovne komande u I svetskom ratu, od 1925. do smrti, 1934. predsednik Nemačke. Po njegovoj smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, pruzeo apsolutnu vlast.

1851. Rođen francuski maršal Ferdinan Foš, komandant savezničkih armija u završnim operacijama u I svetskom ratu, koje su dovele do kapitulacije Nemačke. Po završetku rata postao član Francuske akademije i, kao prvi stranac, feldmaršal Britanije.

1869. Rođen indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma, Velika duša. Predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije, najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva. Ubijen u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.

1870. Papske države plebiscitom odlučile da se ujedine sa Italijom, prestonica Italije premeštena iz Firence u Rim.

1895. U Splitu rođen jugoslovenski dirigent i kompozitor Jakov Gotovac. Autor popularne komične opere "Ero s onog sveta" inspiraciju nalazio uglavnom u folkloru.

1924. Liga naroda usvojila Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1935. Italija napala Abisiniju, Etiopiju, i, slomivši otpor etiopskih vojnika, okupirala zemlju. Liga naroda osudila agresiju, a 19. oktobra uvela sankcije Italiji.

1944. Posle 63 dana teških borbi, Nemci ugušili ustanak stanovnika Varšave. Poginulo oko 250.000 Varšavljana, veliki broj završio u nacističkim koncentracionim logorima, grad gotovo uništen.

1946. Zrenjanin dobio današnje ime. Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nemačke okupacije, dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu.

1973. Umro finski trkač na duge staze Pavo Nurmi. Osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao 29 puta.

1975. Japanski car Hirohito stigao u Vašington, u prvu posetu nekog japanskog suverena SAD.

1985. Umro američki filmski glumac Rok Hadson. U dugoj i uspešnoj karijeri snimio 63 filma, u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo javnim priznanjem da boluje od side.

1990. Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo 127 osoba kada je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na pisti.

1990. Nezadovoljni politikom novih vlasti Hrvatske, Srbi iz Kninske krajine blokirali železnički i drumski saobraćaj i tako prekinuli sve veze iz Beograda i Zagreba ka jadranskoj obali.

1991. Počeli sukobi hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije oko Dubrovnika. U narednim danima opustošena okolina grada, a stari grad granatiran i ostao bez struje i vode.

1996. Bivši premijer Bugarske Andrej Lukanov ubijen iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Sofiji.

1998. Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande, optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen u Hagu na tri doživotne robije.

1999. Kina i Rusija prvom zajedničkom vojnom vežbom proslavile 50. godišnjicu diplomatskih odnosa dve zemlje.

2000. Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milošević se putem državne televizije obratio naciji i izjavio da mu je savest mirna, dok se talas nezadovoljstva njegovom višegodišnjom vladavinom širio zemljom. Generalni štrajk i blokade puteva paralisali Srbiju, a štrajkovi i protesti počeli i u državnim medijima, do tada pod Miloševićevom kontrolom.

2003. Južnoafrički pisac Džon Maksvel Kuci dobio Nobelovu nagradu za književnost.

3. oktobar

1226. Umro italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.

1796. Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije. Bušatlija poginuo.

1824. Skupština Meksika usvojila ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888. Rođen nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor. Umro 1938. od posledica mučenja.

1895. Rođen Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika XX veka. Njegovo pesničko delo i njegov život, okončan samoubistvom u 30. godini, imali značajan uticaj na evropsko pesništvo.

1897. Rođen francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredeljuje se za socijalistički realizam, a tokom II svetskog rata, uz Elijara, najznačajniji pesnik Pokreta otpora.

1906. Na Radio konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči Save Our Souls. Konvencija stupila na snagu u julu 1908.

1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila naziv u
Kraljevina Jugoslavija, državna teritorija podeljena na devet oblasti, banovina.

1932. Irak po isteku britanskog mandata stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952. Velika Britanija na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala prvu atomsku bombu.
1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte, koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sveobuhvatnu agrarnu reformu.

1977. Umro srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981. Posle sedam meseci, irski nacionalisti u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili štrajk glađu protiv britanskih vlasti. Tokom štrajka umrlo 10 štrajkača.

1989. U Okružnom sudu u Prištini počelo suđenje Azemu Vlasiju i trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990. Istočna i Zapadna Nemačka se, posle 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo 9. novembra 1989, po padu Berlinskog zida.

1991. Predsedništvo SFRJ u nepotpunom sastavu odlučilo da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore.

1995. Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov ranjen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja. Poginuli njegov vozač i slučajni prolaznik.

1997. Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451
kilometar na čas oborio svetski rekord, na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković, tom prilikom lakše povređen, optužio vlasti Srbije za ubistvo i atentat na njega.

1999. Prvi put posle II svetskog rata, na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jrrga Hajdera osvojila drugo mesto u Parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju Vlade.

2001. Senat SAD odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003. Pakistan uspešno testirao nuklearni projektil Hatf III, dometa 290 kilometara.

4. oktobar

1209. Nemački kralj Oto IV krunisan je za rimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.

1582. Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19, odnosno 31. januara 1919.

1669. Umro je holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.500 crteža, uključujući remek dela svetske baštine kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa".

1830. Belgija je postala nezavisna država, izdvojivši se iz Ujedinjenog Kraljevstva Holandije koje je osnovano na Bečkom kongresu 1815.

1853. Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske, objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.

1865. Pruski kancelar Oto fon Bizmark i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu sporazum da Pruska preuzme vrhovno vođstvo u Nemačkoj. Pet godina kasnije izbio je francusko-pruski rat u kojem je Napoleon III zarobljen, a u Francuskoj je 4. oktobra 1870. ponovo uspostavljena republika.

1878. Prvi ambasador Kine u SAD Čen Lan Pin predao je akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu.

1892. Rođen je austrijski državnik Engelbert Dolfus, kancelar od 1932. do 1934, koji se protivio pripajanju Austrije nacističkoj Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti su ga ubili u Beču u julu 1934.

1918. Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegov otac Ferdinand I abdicirao. Godine 1923. zaveo je diktaturu u zemlji, a u Drugom svetskom ratu bio je saveznik nacističke Nemačke.
1944. Raspušten je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz taj logor prošlo je oko 100.000 zatvorenika, od kojih je oko 80.000 ubijeno.

1957. SSSR je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit "Sputnjik 1", nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

1965. Papa Pavle VI postao je prvi papa koji je posetio SAD i koji se obratio narodima sveta sa govornice UN u Njujorku, pozivajući ih na uspostavljanje trajnog i pravednog mira u svetu.

1966. Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Lesoto.

1970. Od prekomerne doze droge umrla je američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza.

1974. Amerikanac Dejvid Kunst postao je prvi čovek koji je obišao svet pešice. Na putovanje dugo 23.250 kilometara on je krenuo 20. juna 1970.

1977. UN su proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.

1992. Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je okončan 16-godišnji građanski rat u toj afričkoj zemlji.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

1999. Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osuđen je u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom, najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji, ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista.

2000. Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničke izbore održane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, građani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.

2001. Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.

2004. Umrla je američka glumica Dženet Li,poznata po ulozi u Hičkokovom filmu "Psiho".

5. oktobar

1511. Papa Julije II osnovao Svetu ligu, savet Aragonije, Venecije i Papske države, u cilju odbrane jedinstva crkve i isterivanja Francuza iz Italije.

1713. Rođen francuski filozof i pisac Deni Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske "Enciklopedije".

1796. Pod pritiskom Francuske, Španija objavila rat Velikoj Britaniji. Rat završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara.

1864. Rođen francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije. S bratom Ogistom izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.

1880. Umro francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah. Izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao oko 100 muzičkih dela.

1908. Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910. Portugalija posle obaranja kralja Manuela II proglašena republikom pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1915. Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u I svetskom ratu, počela ofanziva Centralnih sila na Srbiju.

1938. Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo ostavku i otišao u izbeglištvo pošto je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.

1954. Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale
Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i manjeg dela zone A Jugoslaviji, a većeg dela zone A, s gradom Trstom, Italiji.

1964. U Zapadni Berlin kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke. Najveće masovno bekstvo od izgradnje zida 1961.

1969. BBC emitovao prvu epizodu serije "Leteći cirkus Montija Pajtona", kasnije kultne emisije.

1974. Pet osoba poginulo, 35 ih povređeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.

1983. Lider poljskog pokreta Solidarnost Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu za mir.

1988. Čileanci se na plebiscitu izjasnili protiv predloga da predsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997.

1994. U Švajcarskoj nađena tela 48 pripadnika sekte Hram Sunca koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.

1995. Izaslanik SAD za Balkan Ričard Holbruk uspeo, posle dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini, da postigne sporazum o prekidu vatre, kao uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.

2000. Jedanaestog dana protesta zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika Jugoslavije, posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera na stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, građani ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu Radiotelevizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, predsednik Jugoslavije i ranije predsednik Srbije, sledećeg dana priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.

2001. Umrla Emili Šindler. Sa suprugom Oskarom pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom II svetskog rata.

2003. Na predsedničkim izborima u Čečeniji pobedio proruski kandidat Ahmed Kadirov. U maju 2004. poginuo u eksploziji na stadionu u Groznom, tokom svečanog obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, 9. maja.

2004. Umro Moris Vilkins, britanski naučnik i nobelovac, jedan od tri naučnika koji su otkrili strukturu DNK. Nobelovu nagradu za medicinu dobio 1962. s Fransisom Krikom i Džejmsom Votsonom.