27. avgust

55. p.n.e. - Rimski konzul Gaj Julije Cezar iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.

1576 - Umro je venecijanski slikar Ticijan Večeli. Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike učinili su ga jednim od najvećih majstora renesanse ("Venera Urbinska", "Bahanal", "Jupiter i Antiopa").

1664 - Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran, jedan od najznačajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.

1770 - Rođen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel, najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke idealističke filozofije ("Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Nauka logike", "Estetika", "Filozofija religije").

1789 - Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.

1813 - U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta je sa 130.000 vojnika porazio udružene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.

1828 - Urugvaj je zvanično postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okončanja rata između Brazila i Argentine.

1884 - Rođen je američki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Šmuel Gelbfiš, poznat kao Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer".

1890 - Rođen je američki slikar i fotograf Emanuel Radinski, poznat kao Men Rej, koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom osnovao dadaizam.

1907 - Kralj Srbije Petar I Karađorđević položio je kamen temeljac za zgradu parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana
Ilkića. Gradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje skupštine Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936.

1908 - Rođen je američki državnik Lindon Bejnz Džonson, potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva Džona Kenedija. Na izborima 1964. ponovo je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera.

1910 - U Skoplju je rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu "Sestre misionarke ljubavi". Oko 2000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromašnim, bolesnim i umirućim ljudim (posebno gubavcima) u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.

1916 - Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj, a Rumunija Austro-Ugarskoj.

1921 - Velika Britanija je postavila Fejsala, sina Šerifa Huseina, vođe arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.

1928 - U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i rešavanja međudržavnih sukoba i obavezale da će sporna pitanja rešavati mirnim putem. Među 63 države potpisnice bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1936 - Postignut je sporazum o okončanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.

1945 - Američke trupe su na kraju Drugog svetskog rata počele iskrcavanje na tlo Japana.

1946 - Francuska i Laos su zaključili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.

1975 - U zatočeništvu je umro zbačeni car Etiopije Haile Selasije I, koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego što je zvanično objavljena njegova smrt.

1991 - Moldavija je proglasila nezavisnost od SSSR.

1992 - U Londonu je završena dvodnevna Međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.

1995 - Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je dotad bila predviđena samo za oblast Gaze.

1999 - Umro je Helder Kamara, bivši brazilski katolički nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više međunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.

2000 - U Moskvi je u požaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko petsto metara, sagrađen je 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.

2001 - U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobođenje Palestine Abu Ali Mustafa.

2002 - Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, kao i da je
vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanično potvrdila.

2004 - Vrhovni sud u Čileu odlučio je da oduzme imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinočeu, u sklopu istrage o Planu Kondor (programu južnoameričkih diktatora u sklopu kojeg su od 1970-1980. likvidirani njihovi politički protivnici). Pinoče je bio na vlasti 17 godina.

28. avgust

430. Umro biskup Aurelije Avgustin, sveti Avgustin, jedan od najznamenitijih crkvenih učitelja. Napisao oko 90 dela, najpoznatije "O Božijoj državi". Imao niz sledbenika, u katoličkoj crkvi postoji više redova i kongregacija nazvanih po njemu.

1619. Ferdinand II postao rimsko-nemački car. Njegova vladavina obeležena borbom protiv protestantizma, što je podstaklo širenje Tridesetogodišnjeg rata.

1645. Umro holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač škole prirodnog prava i nauke o međunarodnom pravu. Njegovo delo "O pravu plena", napisano 1605, objavljeno 1868, smatra se početkom samostalnog razvoja nauke o međunarodnom pravu.

1749. Rođen nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao u gotovo svim rodovima, bavio se filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru.

1849. Austrijske trupe pod komandom Johana Jozefa Radeckog savladale otpor Danijela Manina i zauzele Veneciju, koja je u martu 1848. proglasila nezavisnost. Austrijska vlast održala se do 1866, kada je područje Venecije pripojeno Kraljevini Italiji.

1850. U Vajmaru prvi put izvedena opera Riharda Vagnera "Loengrin". Orkestrom dirigovao Franc List.

1910. Na svečanoj sednici Narodne skupštine u Cetinju kneževina Crna Gora proglašena kraljevinom, a knez Nikola I Petrović kraljem.

1916. Nemačka u I Svetskom ratu objavila rat Rumuniji, a Italija Nemačkoj.

1922. Radio stanica WEAF u Njujorku emitovala, prva na svetu, reklamni oglas. Oglas trajao 10 minuta.

1944. U II svetskom ratu, poslednji nemački vojnici u Francuskoj, u Marseju predali se saveznicima. Oslobođen Tulon.

1960. Umro pisac Sima Pandurović, jedan od najznačajnijih pesnika srpske moderne sa početka XX veka.

1963. Borac za ljudska prava Martin Luter King pred 200.000 učesnika protestnog Marša slobode na Vašington održao čuveni govor "I have a dream".

1975. Francuska poslala vojsku i policiju na Korziku kako bi ugušila demonstracije na kojima je tražena autonomija. Francuzi kupili Korziku od Đenove 1768. i od tada je deo francuske države, izuzev perioda pd 1794. do 1796, kada je ostrvo bilo pod britanskom okupacijom. Šezdesetih godina XX veka ojačao pokret za autonomiju.

1987. Umro američki filmski režiser Džon Hjuston, jedan od najistaknutijih američkih reditelja XX veka.

1990. Irak okupirani Kuvajt proglasio za svoju 19. provinciju.

1991. Umro bivši poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh German. Kao Hranislav Đorić zamonašio se 1951. u manastiru Studenica, a za crkvenog poglavara izabran 1958, posle smrti patrijarha Vikentija. Na njegovo mesto, zbog bolesti, 2. decembra 1990. izabran patrijarh Pavle.

1994. Na referendumu u Republici Srpskoj 94 odsto bosanskih Srba se izjasnilo protiv prihvatanja mirovnog plana Kontakt-grupe za Bosnu i Hercegovinu.

1995. U eksploziji granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo 37, povređeno 85 osoba. Predstavnici Ujedinjenih nacija u Sarajevu optužili bosanske Srbe za masakr civila, dva dana kasnije avioni NATO-a bombardovali položaje Vojske Republike Srpske.

2001. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo da je iz masovnih grobnica u Srbiji iskopano više od 340 leševa za koje se pretpostavlja da su žrtve sukoba na Kosovu 1999.

29. avgust

1189. Dubrovnik s bosanskim banom Kulinom sklopio ugovor kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

1521. Turci pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

1526. U bici kod Mohača turska vojska, pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog, pobedila trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se u povlačenju utopio u reci. Ugarska država se raspala na deo koji je potpao pod tursku vlast, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su, po Zapoljinoj smrti, 1540. preuzeli ugarski presto.

1619. Rođen francuski državnik Žan-Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV od 1661. Merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.

1632. Rođen engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije. Njegovo delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli.

1756. Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II počeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila, koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Rat završen 10. februara 1763. mirom u Parizu.

1820. U Oportu u Portugaliji počela građanska revolucija. Kralj Žoao VI prinuđen da, 1821, donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

1825. Portugalija priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.

1842. Završen Prvi opijumski rat Kine i Velike Britanije, sporazumom o miru u Nankingu. Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hongkong prepusti Britancima.

1871. Rođen francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anri-Filipa Petena.

1885. Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao prvi motocikl.

1915. Rođena švedska glumica Ingrid Bergman. Svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnica Oskara za filmove "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".

1943. U pobuni protiv nemačke okupacije Danska, u Drugom svetskom ratu, potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

1944. Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo komandu generalu Dragoslavu Mihailoviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena preko radija 12. septembra.

1945. Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele, u Drugom svetskom ratu, iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949. SSSR u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome 22. septembra objavile SAD, Velika Britanija i Kanada.

1960. Premijer Jordana Haza el-Madžali i deset osoba poginuli u eksploziji podmetnute bombe. Za atentat optuženi teroristi iz Sirije.

1965. Američki vasionski brod Džemini V, sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom, spustio se u Atlantik posle rekordnih osam dana u Zemljinoj orbiti.

1975. Umro irski državnik Emon de Valera, učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin fejna. Kao premijer, od 1937. do 1948. sporazumno rešio mnoga sporna ekonomska, politička i vojna
pitanja. Predsednik Republike Irske bio od 1959. do 1973.

1978. Predsednik Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Hua Kuo Feng posetio Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. Te posete označile prekid izolacije Kine od međunarodnih aktivnosti odlukom o Kulturnoj revoluciji u toj zemlji u avgustu 1966.

1991. Sovjetski parlament suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara, 19. avgusta.

1995. Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu za Bosnu i Hercegovinu, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen da pregovara u ime delegacije.

1996. Ruski avion "tupoljev 154", koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario u planinski vrh u Norveškoj. U najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli svi putnici i članovi posade, njih 141.

1997. Islamisti u Alžiru u jednom selu ubili 300 osoba.

1999. Stanovnici Istočnog Timora, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kom se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.

2001. Vrhovni sud SAD osudio tri direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin, u Kaliforniji, za ilegalnu prodaju opreme Indiji, a koja bi mogla biti upotrebljena za pravljenje nuklearnog oružja.

2003. U eksploziji automobila-bombe ispred džamije Imam Ali, u iračkom gradu Nadžafu, poginulo najmanje 80 osoba, među njima lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.

2003. U Francuskoj objavljeno da je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa vrućina, umrlo 11.435 osoba. Od vrućina u Evropi tog meseca umrlo blizu 20.000 ljudi.

30. avgust

30. p.n.e. Umrla egipatska kraljica Kleopatra. Prema predanju, izvršila samoubistvo pustivši da je ugrize otrovna zmija. Njenom smrću ugasila se dinastija Ptolomeja, Egipat postao rimska provincija.

1483. Umro francuski kralj Luj XI. Tokom vladavine, od 1461, uspeo da pobedi Ligu feudalaca i ojača centralnu kraljevski vlast. Nasledio ga sin Šarl VIII.

1645. Holanđani i Indijanci sklopili primirje u Nju Amsterdamu, danas Njujork.

1748. Rođen Žak Luj David, najznačajniji predstavnik klasicizma u francuskom slikarstvu, dvorski slikar Napoleona Bonaparte. Izvršio veliki uticaj na likovnu umetnost, njegovi sledbenici uglavnom završili u šablonu akademizma.

1757. Ruska armija u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Fjodoroviča Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.

1797. Rođena engleska književnica Meri Šeli, autorka romana "Frankeštajn". Supruga pesnika Persija Biša Šelija.

1871. Rođen britanski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. Otkrio alfa i beta zrake u radijumu, a bombardujući azot alfa-česticama izveo prvu transmutaciju jednog elementa u drugi, 1919.

1881. Francuski inženjer Kleman Ader patentirao, u Nemačkoj, prvi stereofonski zvučni sistem.

1914. U bici kod Tanenberga, u I svetskom ratu, nemačka VIII armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla II rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 ljudi. Samsonov izvršio samoubistvo.

1918. Tokom posete fabrici "Miheljson" u atentatu ranjenVladimir Ilić Lenjin. U lidera sovjetske Rusije pucale pripadnice Socijal-revolucionarne partije Fanja Kaplan i njena sestra Dora.

1929. Umro dubrovački književnik Ivo Vojnović, autor drama "Dubrovačka trilogija" i "Ekvinocij", koje su više decenija bile na repertoarima jugoslovenskih pozorišta.

1940. U Beču završeni razgovori predstavnika Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske, Bečka arbitraža, na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj deo Transilvanije.

1940. Umro engleski fizičar Džozef Džon Tomson. 1897. otkrio elektron. Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906.

1942. Ustaše u Sremskoj Mitrovici, u II svetskom ratu, streljale Savu Šumanovića, jednog od najboljih srpskih slikara između dva rata. Njegove velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" ubrajaju se u najznačajnija dela modernog srpskog slikarstva.

1944. Sovjetska armija u II svetskom ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju u Rumuniji, čime je nemačku vojsku lišila važnog izvora snabdevanja gorivom.

1945. Velika Britanija ponovo uspostavila vlast u Hongkongu, posle tri godine i sedam meseci japanske okupacije.

1957. Senator Strom Turmond iz Južne Karoline postavio rekord u ometanju Kongresa SAD govoreći više od 24 sata protiv predloga zakona o građanskim pravima.

1963. Između sedišta vlada SSSR i SAD, Kremlja i Bele kuće, lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili, posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, takozvani crveni telefon.

1973. Kenija zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.

1974. U železničkoj nesreći kod Zagreba stradalo 150 osoba.

1981. U Teheranu u eksploziji bombe podmetnute u kancelariji premijera poginuli predsednik Irana Mohamad Ali Radžai i premijer Mohamad Džavad Bahonar.

1991. Sovjetska republika Azerbejdžan objavila nezavisnost od Moskve i počela formiranje sopstvene armije.

1992. Prekinuta petomesečna srpska opsada Goražda. U skladu s dogovorom u Londonu, komanda bosanskih Srba povukla oko 1.000 svojih vojnika, a s njima se povlačila i kolona izbeglica srpske naconalnosti. U napadu Zelenih beretki na kolonu poginule 22, povređeno 50 osoba.

1995. Avioni NATO-a počeli seriju napada na srpske položaje u Bosni i Hercegovini u pokušaju da prisile rukovodstvo bosanskih Srba da prihvati mirovni plan za BiH. Napadi usledili dva dana pošto je u minobacačkom napadu na Sarajevo ubijeno 37 osoba, a obustavljeni 14. septembra, kada su Srbi potpisali sporazum o povlačenju teškog naoružanja na 20 kilometara od Sarajeva.

1997. U automobilskoj nesreći u Parizu poginula britanska princeza od Velsa Dajana Spenser, bivša supruga britanskog prestolonaslednika, princa Čarlsa. U nesreći poginuli i njen pratilac Dodi al Fajed i njihov vozač Henri Pol.

2001. Oko 438 izbeglica, mahom iz Avganistana, spasenih sa feribota koji je tonuo, nastavilo da umire na norveškom teretnom brodu jer im Australija nije dozvolila ulazak u tu zemlju.

2003. U Severnom moru potonula ruska atomska podmornica. Od 10 članova posade, spasen jedan.

2003. Umro američki glumac Čarls Bronson, zvezda akcionih filmova iz šezdesetih i sedamdesetih.

2004. Na Ilidži kod Sarajeva uhapšen Ramiz Delalić, osumnjičen da je 1. marta 1992. na svadbi na Baščaršiji ubio jednog od svatova, Srbina Nikolu Gardovića. To ubistvo produbilo poremećene međunacionalne odnose i ubrzalo početak rata u BiH.

2005. U višednevnom naletu uragana Katrina na američke države Misisipi, Luizijana i Alabama stradalo 230.000 ljudi.

31. avgust

12. Rođen rimski car Kaligula, zapamćen kao jedan od najgrotesknijih istorijskih likova. Njegove ekstravagancije, poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele tome da ga smatraju mentalno bolesnim. Vladao od 37. do 41, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.

1290. Kralj Edvard I objavio ukaz o progonu Jevreja iz Engleske.
1422. Umro engleski kralj Henri V. Tokom vladavine, od 1413. do smrti, nastavio Stogodišnji rat s Francuskom. 1415. pobedio Francuze kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj i umro, nasledio ga devetomesečni sin Henri VI.

1811. Rođen francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine Umetnost radi umetnosti, l'art pour l'art, larpurlatizma. Zahtev za autonomiju umetnosti izneo u predgovoru romana "Gospođica de Mopen".

1867. Umro Šarl Bodler, jedan od najvećih francuskih pesnika XIX veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka "Cveće zla" smatra se jednim od najznačajnijih lirskih dela XIX veka.

1876. Dvorska klika smenila turskog sultana Murata V pod izgovorom da je mentalno oboleo, nekoliko meseci pošto je došao na vlast, i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.

1887. Osnovan Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, strelci iz Srbije prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.

1888. U Londonu nađeno telo Meri En Poli Nikols, prve žrtve Džeka Trboseka.

1898. Rođen književnik Dušan Matić, jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1907. U Petrogradu potpisan englesko-ruski sporazum kojim su
Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.

1920. Prve radijske vesti emitovane na stanici 8MK u Detroitu, u Mičigenu.

1944. Sovjetske trupe i tenkovi ušli, u II svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.

1957. Malaja, Malezija, stekla nezavisnost.

1962. Trinidad i Tobago postali nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1962. Umro francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Paralelno s Pikasom uveo likovni izraz kubizam, 1908.

1969. U avionskoj nesreći poginuo američki bokser Roki Marćano, bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu osvojio 1952. pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.

1973. Umro američki filmski režiser Džon Ford, autor više od 200 filmova. Dobitnik Oskara za filmove "Potkazivač", "Plodovi gneva", "Kako je bila zelena moja dolina" i "Miran čovek".

1977. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito prvi put posetio Kinu.

1980. Poljski radnički lideri potpisali, posle dvomesečnog strajka, sporazum s Vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata Solidarnost. Poljska postala prva zemlja sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad nekog nezavisnog sindikata.

1983. U Manili sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina, uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen 10 dana ranije na aerodromu u Manili na povratku iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Filipinski diktator Ferdinand Markos ostao bez najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.

1986. Umro Urho Kekonen, najistaknutiji finski političar posle II svetskog rata. Kao predsednik Finske, od 1956. do 1982. i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje država, značajno doprineo održavanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, KEBS, kasnije OEBS, 1975. u Helsinkiju.

1986. Umro Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara XX veka. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima, kao što su zgrada UNESKO-a u Parizu i centar Linkoln u Njujorku. Bio član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1991. Uzbekistan i Kirgistan proglasili nezavisnost od SSSR-a, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na 10.

1994. Trupe bivšeg SSSR-a formalno okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.

2003. Kenija ukinula zabranu rada pokreta Mau mau, koji je pedesetih godina prošlog veka inicirao proteste protiv britanskih kolonista.

2005. Blizu 1.000 ljudi poginulo, a više od 460 povređeno u panici među šiitskim vernicima na mostu preko reke Tigar zbog glasina da će samoubica aktivirati eksploziv.

1. septembar

1159 - Umro je papa Adrijan IV, rođen kao Nikolas Brejkspir, jedini Englez koji je biran za poglavara Katoličke crkve. Izabran je 1154.

1531. U Švajcarskoj je počeo rat Ciriha, centra švajcarske reformacije, i katoličkih kantona. Nakon što su bolje organizovani katolički kantoni pobedili u bici kod Kapela, sedište protestantizma premešteno je u Ženevu.

1715. Umro je francuski kralj Luj XIV, nazvan "Kralj Sunce". Na presto je stupio 1643, kao petogodišnjak, regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali stvarnu vlast vršio je do svoje smrti (1661) kardinal Mazaren. Tokom njegove vladavine, Francuska je postala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio je Versaj, simbol apsolutističke monarhije.

1822. Rođen je američki političar i sveštenik Hajram Rouds Revels, prvi crnac koji je postao član Kongresa SAD.

1870. U bici kod Sedana, u francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom Helmuta fon Moltkea naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što je dovelo do pada Drugog carstva.

1875. Rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika.

1900. Velika Britanija je anektirala Južnoafričku Republiku.

1916. Bugarska, kao saradnik Nemačke u Prvom svetskom ratu, objavila je rat Rumuniji.

1923. U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je ostalo bez domova.

1928. Albanija je proglašena kraljevinom, sa Zoguom I na prestolu.

1939. Nemačka je bez objave rata napala Poljsku i time započela Drugi svetski rat, koji je trajao šest godina uz učešće 61 zemlje. Poginulo je oko 50 miliona ljudi, a ranjeno je više od 35 miliona.

1945. Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime su uspostavljene autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovsko-metohijska oblast.

1953. U avionskoj nesreći je poginuo francuski violinista Žak Tibo, član čuvenog trija sa Alfredom Kortoom i Pablom Kazalsom.

1961. U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada, skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja kao nezavisnog vanblokovskog činioca.

1962. U zemljotresu u severozapadnom Iranu razoreno je preko 300 sela, a poginulo je 12.000 ljudi.

1967. Umro je ruski književnik Ilja Grigorjevič Erenburg. Njegov roman "Kravljenje" (1954) smatra se jednim od prvih dela koje je nagovestilo destaljinizaciju u ruskoj književnosti, a elemente polemike sa Staljinovim vremenom sadrže i opsežni memoari "Ljudi, godine život" (1961-1963).

1969. Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem (Muammar Gaddafi) na čelu oborila je sa vlasti kralja Libije Idriza I (Idris) i proglasila republiku.

1972. Američki velemajstor Robert Fišer, u meču u Rejkjaviku, pobedio je ruskog velemajstora Borisa Vasiljeviča Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov.

1974. Anastasio Somoza je izabran za predsednika Nikaragve.

1982. Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.

1983. Sovjetski borbeni avion je blizu poluostrva Sahalin oborio južnokorejski avion "boing 747", u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade.

1993. U Ženevi su propali pregovori o okončanju 17-mesečnog rata u Bosni i Hercegovini, pošto su predstavnici bosanskih Muslimana odbacili mirovni plan međunarodnih posrednika.

1999. UNHCR je saopštio da je, od juna, kada su okončani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, a da se na Kosovo vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom višemesečnih sukoba.

2000. Na predizbornoj konvenciji u beogradskom centru "Sava", pred više od 3.000 građana, lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) potpisali su dokument "Ugovor sa Srbijom", kojim su se obavezali da će, ukoliko dođu na vlast, uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji.

2003. Holandija je postala prva država na svetu u kojoj je marihuana u slobodnoj prodaji i ona se može kupiti kao lek za bolesnike od raka ili side.

2004. U Beslanu, u Severnoj Osetiji, grupa otmičara zauzela je školu i za taoce uzela učenike, nastavnike i roditelje. U trodnevnoj drami i akciji oslobađanja talaca stradalo je preko 300 civila, od toga 172 deteta, a više od 1.200 osoba je povređeno.

2. septembar

31. p.n.e. U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.

1666. Požaru koji je četiri dana harao Londonom skoro uništio grad. Stradale mnoge građevine, među njima katedrala Svetog Pavla.

1752. Na osnovu odluke parlamenta Velike Britanije, u toj zemlji i u njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

1807. Britanska mornarica bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

1829. Sklopljen mir Rusije i Otomanskog carstva, Jedrenski mir, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u I srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

1838. Rođena havajska kraljica Liliuokalani, poslednja suverenka Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.

1866. Na Kritu izbila pobuna protiv Turaka. Proglašeni ukidanje turske vlasti i ujedinjenje s Grčkom, ali autonomija uspostavljena tek 1897, uz intervenciju evropskih sila. Londonskim sporazumom 1913. Krit postao deo Grčke.

1872. U Hagu počeo V kongres I internacionale. Odlučeno da sedište Internacionale bude premešteno u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. doneta odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.

1898. U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera pobedile vojsku mahdista. Britanci potom zauzeli sve ključne strateške položaje u Sudanu.

1910. Umro francuski slikar Anri Ruso Carinik, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo cenjeno tek posle njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.

1930. Avionom "Znak pitanja", francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili prvi neprekidan let između Evrope i SAD.

1937. Umro francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih olimpijskih igara, koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i institut u Lozani.

1945. Proglašena Demokratska Republika Vijetnam, s predsednikom Ho Ši Minom.

1945. Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u Tokijskom zalivu Japanci potpisali bezuslovnu kapitulaciju u II svetskom ratu.

1973. Umro britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, autor trilogije "Gospodar prstenova" i romana "Hobit".

1989. Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija uhapsila više od 400 demonstranata.

1996. Vlada Filipina potpisala mirovni ugovor s muslimanskim pobunjenicima, posle 24 godine dugog građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, a tokom kog je poginulo 125.000 ljudi.
1996. Lideri Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, opozicionih stranaka, u Beogradu potpisali sporazum o formiranju koalicije Zajedno, koja je odnela pobedu na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana dotad neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

2001. Na Kipru umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar. 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.

3. septembar

1189 - Ričard I Plantagenet, poznat kao Ričard Lavljeg srca, krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu za kralja Engleske.

1658 - Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel, vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Nakon pobede nad rojalistima, ukinuo je monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena.

1759 - Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkih jezuita.

1783 - Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je završen Američki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne države. Rat američkih država za nezavisnost počeo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda.

1791 - Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija.

1806 - Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

1821 - U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.

1826 - U Moskvi je Nikolaj I Pavlovič Romanov krunisan za cara Rusije.

1869 - Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.

1877 - Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, prvi predsednik Treće republike (1871-1873). Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu ("Krvava nedelja").

1883 - Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima ("Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana").

1884 - Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23.

1931 - Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakonjena monarhistička diktatura, zavedena 6. januara 1929.

1939 - Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj.

1939 - Na kružnoj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su održane do tada najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji.

1943 - Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmaršala Bernarda Loa Montgomerija, počeo je napad savezničkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.

1948 - Umro je Eduard Beneš, predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948, kada je, po dolasku komunista na vlast, dao ostavku. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Gariga Masarika. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik izbegličke vlade u Londonu.

1969 - Umro je Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945, jedan od osnivača Komunističke partije Indokine 1930. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa gerilaca u borbi protiv Japana, a potom jedan od lidera otpora protiv kolonijalnih trupa Francuske u Indokini (1946-54).

1976 - Američki vasionski brod bez ljudske posade "Viking 2" spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.

1991 - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra, dobitnik tri Oskara za filmove "Dogodilo se jedne noći", "Gospodin Dids ide u grad" i "Ne možete to poneti sa sobom".

1992 - Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomoći za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su četiri člana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavljanje humanitarne pomoći preko sarajevskog aerodroma.

1994 - Rusija i Kina proglasile su završetak međusobnih neprijateljstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemlje prema drugoj.

1999 - Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije.

2001 - SAD i Izrael su povukle svoje delegacije sa konferencije UN o rasizmu u Durbanu, u znak protesta zbog pokušaja da se Izrael označi kao rasistička zemlja.

2003 - Sud u Džakarti osudio je indonežanskog muslimanskog poglavara Abu Bakara Bašira na četiri godine zatvora, zbog učestvovanja u zaveri usmerenoj na obaranje vlade.

2004 - Najstariji češki zatvorenik, osamdesetogodišnji Karel Hofman oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osuđeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968.

4. septembar

1669. Venecija Turcima predala grčko ostrvo Krit, ne uspevši da odbrani grad Heraklion, pod turskom opsadom od 1648.

1768. Rođen francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, prvi romantičar u francuskoj književnosti. Tvorac francuskog modernog stila, uzor novim generacijama pisaca.

1781. Španski naseljenici osnovali El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles, danas Los Anđeles.

1823. Rođen Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao Narodni muzej i Narodno pozorište.

1824. Rođen austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Komponovao devet simfonija, osam misa i kantate.

1870. Francuska postala republika, okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III. Car svrgnut posle teškog poraza u bici kod Sedana, 2. septembra, u francusko-pruskom ratu.

1886. Poglavica Apača Džeronimo, vođa poslednje velike pobune Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u kanjonu Skeleton u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

1907. Umro norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig. Afirmisao norvešku muziku u svetu.

1929. Nemački dirižabl Grof Cepelin okončao putovanje oko sveta. Let trajao devet dana, 20 sati i 23 minuta. Na vazdušnom brodu bilo 40 članova posade i 14 putnika.

1944. Britanske i kanadske trupe u II svetskom ratu oslobodile belgijske gradove Brisel i Antverpen.

1963. Umro francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman. 1950. osmislio plan na osnovu kog je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije.

1965. U Gabonu umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičar i humanista Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo novoj interpretaciji Bahove muzike.

1970. U Čileu Salvador Aljende Gosens postao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za predsednika države. Ubijen u septembru 1973. u puču čileanske armije.

1972. Na Olimpijskim igrama u Minhenu američki plivač Mark Špic osvojio sedmu medalju i postavio rekord u osvojenim medaljama na istim Olimpijskim igrama.

1974. SAD, kao poslednja zapadna zemlja, uspostavile diplomatske odnose s Nemačkom Demokratskom Republikom.

1975. Izrael i Egipat u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon-zone Ujedinjenih nacija na poluostrvu.

1989. Umro francuski pisac Žorž Simenon, autor kriminalističkih romana o inspektoru Megreu.

1992. Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, smenjen 1989, osuđen na sedam godina zatvora zbog pronevere državnih fondova.

1995. Pod geslom "Ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael počeo 15 meseci dugu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

1998. Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio bivšeg premijera Žana Kambanda na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.

1999. Na referendumu o statusu Istočnog Timora, 78,5 odsto stanovništva glasalo za nezavisnost od Džakarte, 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, na desetine hiljada napustilo glavni grad Dili.

2001. Mahendra Čadri, prvi etnički Indijanac premijer Fidžija, izabran za poslanika Parlamenta, s Džordžom Spejtom, koji je 16 meseci ranije oborio Čadrijevu vladu.

2002. Umro francuski pijanista poljskog porekla Vlado Perlemuter. Zapažen po izvođenju dela čuvenih francuskih kompozitora Morisa Ravela i Gabriela Forea, s kojima je studirao.

5. septembar

1514. Turski sultan Selim I ušao u Tabriz, u Persiji.

1568. Rođen italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, 1599. osuđen na doživotni zatvor. Oslobođen posle 27 godina, na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao u delu "Grad Sunca", koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

1600. Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana Istočnoindijska kompanija, koja je dobila monopol na trgovinu sa istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija na indijskom podkontinentu.

1774. U Filadelfiji počeo Prvi kontinentalni kongres. Predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili se britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost, u aprilu 1775.

1791. Rođen nemački kompozitor Jakob Libman Ber, poznat kao Đakomo Majerber. Živeo u Parizu, gde je komponovao glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere.

1800. Britanci, pod komandom admirala Nelsona, od Francuza preuzeli Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija i zvanično dobila Maltu, koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.

1857. Umro francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije.

1864. Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale Japance u tesnacu Šimonoseki, u znak odmazde zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.

1888. Rođen indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U delima zastupao filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije.

1899. Umro srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata XIX veka. Uspešno vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".

1905. Mirom u Portsmutu, Nju Hempšir, uz posredovanje predsednika SAD Teodora Ruzvelta, završen rusko-japanski rat. Rusija Japanu predala Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.

1939. SAD proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali kasnije na osnovu dva zakona oružjem pomagali savezničke snage. Amerikaci ušli u rat 7. decembra 1941, kada su japanske trupe napale pomorsku bazu SAD Perl Harbur.

1960. Predsednik Konga Žozef Kasavubu smenio vođu nacionalno-oslobodilačkog pokreta i prvog premijera Konga Patrisa Lumumbu.

1972. Pripadnici palestinske terorističke organizacije Crni septembar kidnapovali, potom ubili, 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24 časa dugoj pucnjavi na aerodromu poginula četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

1977. Zapadnonemački teroristi oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera. Šlajerovo telo nađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1990. Premijeri Severne i Južne Koreje sastali se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima dve zemlje na tom nivou od podele, posle Korejskog rata 1953.

1995. Francuska izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997. U Kalkuti umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnima i bolesnima. Za humanitani rad 1979. dobila Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, 1928. stupila u družbu Majke Božje od Loreta u Irskoj, potom u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

2000. U Beogradu umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini XX veka.

2001. Državni tužilac Perua podigao optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija zbog umešanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih godina.

2002. U eksploziji automobila-bombe u Kabulu poginulo 26, povređeno 150 osoba. U Kandaharu izveden atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.

2003. SAD zamrzle finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema islamija, koja se dovodi u vezu sa Al Kaidom.