Francuska i Engleska su kopneno spojeni jos pre 20 godina! 


Ovo je vec tacno, cak i da najdemo pare, dozvole, isplativost....jel pitao neko Grke i BJRmakedonce dal zele da im dravu pepolovi neki kanal! 
Za ovakav mamutiski prijekat bi tri vlade trebalo neprestano da budu u kontaktu, da se svaki drugi dan slikaju, da se napravi medjudrzavni sporazum....da ne pricam da to menja stratesku poziciju Turske, pa ce i tu da bude lomova.

Cela ova prica je neozbiljna zbog politickog momenta,  a ne zbog tehnickog i ekonomskog!

Mislio sam na izgradnju nasipa/mosta...

Mr. Wiseguy...   


Pa da...
Pa,baš sam hteo da napišem : E,divno! Još samo neko da obavesti Makedonce i Grke, natera ih da pristanu, nađe im investitore i pare i dovuče izvođače... i gradnja može da počne.   


Elem,Makedonci i Grci uopšte ni ne razmišljaju trenutno o tome,a kamoli da su voljni da učestvuju. Al jbg,to opet neće sprečiti pacove da svaki dan serviraju nešto novo niti će sprečiti glupi narod da im svaki put poveruje.

Dodje sto iljada Kineza, svako po casu vode pa da vidis 

Milan Bačević: Od Morave ću napraviti Majnu!

Samo laici ne shvataju značaj projekata, ali ja se ne plašim velikih ideja i izazova i nije mi problem da se suprotstavim raznim lobijima



BEOGRAD - Zna kome se zamerio.
Kanal Morava napadali su pre svega oni koji su laički pristupili toj mojoj inicijativi. Studija kineske državne kompanije „Čajna Gedžuba grupa“ pokazala je da je gradnja tehnički opravdana i ekonomski isplativa, i ova kompanija je nedavno zatražila da započnemo razgovore o koncesiji kao jednom od mogućih modela gradnje kanala - kaže u intervjuu za Kurir Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

Šta znači to da je studija pozitivna?
- Znači da je ovaj multidisciplinarni projekat isplativ, ali ne samo sa aspekta plovnosti već i koristi koje će od izgradnje kanala imati poljoprivreda, energetika, turizam, bezbednost, zaštita životne sredine. Korist je i zaustavljanje poplava, saniranje posledica suša, vodosnabdevanje, kao i sprečavanje negativnih demografskih trendova i poboljšanje strateškog položaja Srbije. Time rešavamo 13 krupnih problema. I ništa manje važno je da iz ove kineske studije sledi veliki broj različitih projekata, a poznato je da nam mnogi krediti stoje jer nemamo dobre i velike projekte.

Ali kako da nekome kažete da će Južna Morava biti plovna kad je kod Grdelice nema ni metar i po?
- Ona je tu dvostruko dublja od Majne, koja je plovna za brodove do 1.500 tona nosivosti. Može i Južna Morava, i biće. „Prostornim planom područja posebne namene Morave“, iz kojeg proističe i kanal, stavljamo pod kontrolu 43 odsto vodenih tokova iz slivnih područja triju Morava i planski uređujemo 10 odsto površine Srbije, na kojoj živi čak 40 odsto stanovništva. Eksperti „opšte prakse“ govorili su da je sve to besmislica, a stručna javnost je, naravno, bila opreznija.

Kada bismo mogli da imamo neku konkretnu odluku?
- Prvo Vlada treba da podrži ovaj projekat, a potom da obezbedi novac za „Prostorni plan područja posebne namene Morave“, za trasu površine 10.500 kvadratnih kilometara.

„Naftna industrija Srbije“ saopštila je da privodi kraju geološka istraživanja uljnih škriljaca u Aleksincu, a ranije je pominjan tender?
- Škriljci bi sada mogli zameniti znatan obim godišnje proizvodnje i prerade sirove nafte. Naš cilj je da, osim tehnologije, kompanije iz inostranstva ovde plasiraju i kapital. Veliku zainteresovanost za izradu elaborata o istraživanju uljnih škriljaca, pored NIS, pokazale su i kompanije iz Estonije i Kine. Kada budemo znali kolike su utvrđene rezerve i imali odbranjene elaborate o rezervama, možemo razgovarati o tenderu, čiji sam zagovornik.

Kada bi to moglo biti?
- Odbranjene rezerve uljnih škriljaca u Aleksincu su 350 miliona. Procenjene rezerve dve milijarde. Pretpostavlja se da su rezerve veće, stoga planiramo nova geološka istraživanja i u ostalim delovima Srbije.

Tvrdite da ste ministar koga su najviše napadali od formiranja Vlade Srbije. Zašto?
- Zato što se ne plašim velikih ideja i izazova i nije mi problem da se suprotstavim lobijima. Podigla se velika prašina zbog nikla, a ja i dalje mislim da je to dobar projekat i nastaviću da se njime bavim. Nemoguće da je nešto dobro za Rusiju, Ameriku, Kinu, Kanadu i Englesku a nije za nas. Eksploatacija nikla korišćenjem savremenih čistih tehnologija, sa akcentom na zaštiti životne sredine, potpuno je bezbedna za zdravlje ljudi i sredinu. Zašto bismo prodavali bakar a ne i četiri puta skuplji nikl?

Da li vas je prijateljstvo s predsednikom Nikolićem spaslo smene?
- Spaslo? Moj „spas“ je moj danonoćni rad u ministarstvu, na koji ni premijer ni prvi potpredsednik Vlade nisu imali primedbe. Uvek znam kad sam se i kome zamerio.

Kome?
- Nije tajna, ali nisam promenio mišljenje. Neko je morao da kaže zbog čega me menjaju. Zbog Morave? Hoću da radim na projektu „Morava“! Hoću da istražujem i nikl i sve druge resurse, kao i da završimo Južni tok!

Putin stiže u decembru

Hoće li Putin doći u Srbiju?
- Nadam se da će izgradnja Južnog toka u Srbiji krenuti u decembru. Putin je pristao da dođe, ali sve zavisi od obaveza koje bude imao.

Preuzeto sa ...

Covek cudo, bre! Danonocno radi, bre! Nikad ne spava, bre!


Ovom Tominom prikanu treba pomoc da ne bi radio u tri smene dakle danonocno !

Uzgred i pored danonocnog rada u ministarstvu meni deluje prilicno sveze,bre!

Kol´ko vidim, u Srbiji je propast biti ministrar, bre, lipsase bre udarnicki radeci danonocno a gad od naroda bre, nezahvalan do guse!



cerski

Bačević: Srbija leži na milijardama, na Moravi posao za 100.000 ljudi

Ministar rudarstva i prostornog planiranja za „Novosti“ o kanalu Morava, „Južnom toku“, niklu: Veliki poduhvat, značajan u evropskim razmerama, mogao bi da se radi u tri faze.



Kineski „Gezuba korporejšn“, koji je za kanal Morava uradio studiju izvodljivosti, zainteresovan je i za koncesiju za ovaj veliki projekat. Tu nameru ova kompanija izložila je u pismu, koje je nedavno uputila nadležnima u Vladi Srbije. Međutim, da bi razgovori mogli da krenu, neophodno je da se prvo utvrdi šta bi uopšte bio predmet koncesije i po kojim uslovima. Zato srpska i kineska strana trenutno razrađuju ideju o faznoj realizaciji projekta. Kako za „Novosti“ otkriva Milan Bačević, ministar rudarstva i prostornog planiranja, kanal Morava bi prema njegovom predlogu mogao da se radi u tri faze, s tim da prva bude ona za koju se utvrdi da će najbrže da vrati uloženi novac.

- Uveren sam da je to stvaranje uslova za podizanje kvaliteta i kvantiteta u poljoprivrednoj proizvodnji, energetika, turizam, građevinarstvo, razvoj infrastrukture na obalama, a inicijalna investicija je regulisanje obala da bi se zaustavile poplave. Siguran sam da bismo u realizaciji samo prve faze mogli da zaposlimo oko 80.000 do 100.000 ljudi. Postoje uslovi da se projekat radi u celosti, ali to zahteva ogromno angažovanje novca, opreme i radne snage. Nisam siguran ni da je kineska strana, ukoliko bismo sa njom uspešno završili razgovore, spremna da odjenom krene u realizaciju celog projekta. Jer, na teritoriji Srbije to je prostor od 10.500 kvadratnih kilometara. Zato je moj predlog da krenemo u faznu realizaciju. Ideja je prihvatljiva, realna i izvodljiva. To će zahtevati izvesne dodatne intervencije u prostornom planu područja posebne namene za kanal Morava.

* Kinezi su besplatno uradili studiju izvodljivosti, sada pomažu u razradi ideje o faznoj realizaciji, čini se da u trci za ovaj posao nema drugih kandidata i da već imamo koncesionara.

- Ne, to se nismo dogovorili. Nisu jedini i nikada nisam prihvatio obavezu da to budu samo oni, nisam to obećao. Želim da realizujemo projekat „Morava“, želim da učestvuju svi, koji prepoznaju svoj interes. Ne mora samo Kina, može Rusija, Nemačka, SAD, Italija... Posebno bi se obradovao ukoliko bi neke od članica EU pokazale interes. Za ovaj projekat dobili smo pohvale sa pet univerziteta iz zapadne Nemačke. Svesni su značaja tog projekta u evropskim razmerama. Nama su investitori potrebni, novac nema ideologiju. Ali, Kinezi su do sada pokazali najveći interes.

* Ima li kanal Morava smisla ako Makedonija i Grčka Vardarom ne dovedu saobraćaj do Egeja?

- Plovnost do Egeja jeste pitanje koje treba da se reši i Makedonija i Grčka su spremne za razgovore. Ali, šta nas sprečava da realizujemo projekat unutar naše države. Saobraćaj je samo jedan segment projekta, ali je i sve drugo čista ekonomija, život, zaposlenje, prodaja poljoprivrednih proizvoda, električne energije, stvaranje uslova za zdravom pijaćom vodom, očuvanje srpskih sela, razvoj turizma... Projekat je nama potreban, ali i Makedoncima, Grcima, svim zemljama centralne i zapadne Evrope. Nisam ideolog tog projekta, to su radili ljudi pametniji od mene, ja ga samo podržavam i imam hrabrosti da ga guram. Imam profesionalnu satisfakciju, jer je studija izvodljivosti pokazala ono čime sam se oglašavao u javnosti, da je projekat neophodan Srbiji, izvodljiv i ekonomski isplativ. A, kako će se realizovati to više nije moja nadležnost, već Vlade Srbije. Što pre krenemo u taj posao to je korak od sedam milja u ekonomskom oporavku Srbije.

* Šta je studija izvodljivosti pokazala kada je reč o potrebnim ulaganjima u kanal Morava?

- Sve zavisi od toga šta ćemo raditi. Vrednost projekta je mnogo manja nego što se u javnosti spekuliše. Cifre koje se pominju datiraju iz sedamdesetih godina kada je Preduzeće „Ivan Milutinović“ izašlo sa procenom od 12 do 15 milijardi maraka. Ali, vremena su se promenila. Zahvaljujući novim tehnologijama radi se brže i projekat je mnogo jeftiniji.

* Ovih dana ste opet bili „meta“ zbog nikla i istraživanja u Trsteniku...

- Ne postoji nijedno geološko istraživanje koje je štetno po zdravlje ljudi. Iz medija sam saznao o sastanku u Trsteniku, na kojem se deo opštinskog rukovodstva izjasnio protiv istraživanja nikla. Za njihovu odluku znam još od prošle godine, kod njih se očigledno ništa nije promenilo, ali se promenilo nešto u kalendaru obaveza ovog ministarstva. Kompanija „Srbijanikl“ iskoristila je svoje zakonsko pravo i zatražila od Ministarstva produženje istražnog prava, a ja imam obavezu da to ispoštujem. Dakle, samo smo im produžili istražno pravo koje je dalo prethodno ministartsvo, za koje smatram da je tada ispravno postupilo.

* Niko ne ulazi u istraživanja, a da gotovo nije siguran da postoje kapaciteti koji bi u eksploataciji bili isplativi?

- Ovde se postavlja drugo pitanje, da li mi kao država želimo razoj ili ne? Da li ispunjavamo zakonom propisane obaveze prema investitorima za kojima vapimo? Znam kakvo je stanje u opštini Trstenik, ne optužujem lokalnu samoupravu da je saučesnik u padu produktivnosti „Prve petoletke“, ali mogu da im kažem da se neodgovorno ponašaju prema svijim sugrađanima samim činom zaustavljanja potencijalnog razvojnog projekta. Ko to kaže u ovom trenutku da će rezultati geoloških istraživanja biti takvi da su investitoru isplativi i da će se ta prerada odvijati baš u Trsteniku. Takvih dokaza nema. Vlada Srbije izdaje prava za istraživanja, a „Srbijanikl“ je prema državi izmirio sve finansijske obaveze. Kako onda lokalna samouprava može da stavi zabranu i da sebe stavi iznad države. Da li građani Trstenika znaju da je 40 odsto novca ulaćenog za ta istraživanja prenet ili se prenosi na račun lokalne samouprave.

* Priznaćete da niko ne voli da mu se u blizini kuće otvaraju rudnici ili postrojenja za preradu...

- U „Prvoj petoletki“ radi pogon za niklovanje. Kako je moguće da je taj nikl bezbedan, a opasno je po zdravlje ako se krene u istraživanje. Postoji zla volja pojedinaca, možda ispunjavanje nečijih želja. Vidim poručene tekstove u novinama, pa jedan akademik kaže da će on da spreči istraživanje nikla. Ko je on da to uradi? Kako je mogao da postane akademik, sebe proglašava ekspertom za nikl, a u životu je. Ako se bavio nikom, koji je toliko štetan, kako je onda doživeo duboku starost?

* Ako rezultati istraživanja budu takvi da je eksploatacija za investitora isplativa može li država to da odbije?

- Zašto bi odbila. Postoje potencijalne štete u postupku eksploatacije i prerade neke mineralne sirovine, ako se ne bismo pridržavali standarda koji su propisani u savremenom svetu. Stotine papira investitor mora da pripremi u smislu dokaza da to neće naneti nikavu štetu zdravlju ljudi, niti životnoj sredini. Danas u svetu postoje stoprocentno čiste tehnologije za preradu svega pa i nikla.

* Koliko nam milijardi evra leži u Zemljinoj kori?

- Nekoliko stotina milijardi evra samo kada su u pitanju jadarit, borati i nikl. Nikl je samo jedna tačka u sprovođenju politike razvoja geologije i rudarstva u Srbiji što je jedna od misija Vlade i Ministarstva, koje vodim.

* Privatizacija RTB Bor je bila neuspešna, odakle sada toliko interesovanje investitora?

- I mi smo kao država zaintersovani. RTB Bor je metalurški gigant i to treba da ostane, da se još razvija i država treba da učini napor da se stvore još bolji razvojni uslovi za taj basen. Bakar je samo jedan od obojenih metala kojima raspolaže Bor. Tamo se osim bakra nalaze dosad najveće otkrivene koncentracije, na mnogim mestima i utvrđene rezerve, zlata, srebra i drugih minerala metalčnog i nemetaličnog porekla. Ogromna, teško izmeriva razmera u novcu, leži u Timočkoj krajini. Samo na jednom potezu kod Žagubice otkriveno je 75 tona zlata, a mi imamo još puno lokacija koje se detaljno istražuju. Tu se dolazi do sjajnih podataka da je potpuno smisleno investirati u RTB Bor. To je država prepoznala i radi na tome.

* Koje su to investicije?

- Bor je trenutno u restrukturiranju. Treba mu finansijski pomoći da otvori nove rudnike. Potrebno je za tako otkrivene i utvrđene rezerve povećati proizvodne kapacitete u topionici. Postojeća radi sa zastarelom tehnologijom i u toku su građevinski radovi čime se stvaraju uslovi za instaliranje novih tehnologija, koje bi trebalo da omoguće dupliranje ili tripliranje proizvodnje bakra. U ovom trenutku postoji veliko interesovanje za strateškim parnerstvom i privatizacijom, ali se država još nije opredelila. Nisam zagovornik privatizacije Bora. Mislim da Srbija mnogo dobija na ugledu, značaju i snazi ukoliko Bor ostane u većinskom vlasništvu države. Državni interes posebno raste kada se otvori nova topionica jer će se iz nje u eksploataciji i preradi kuproma dobijati ogromne količine sumporne kiseline i nekih drugih nusproizvoda.

JUŽNI KRACI “JUŽNOG TOKA“ * Kako napreduje izrada potrebne dokumentacije za južne krake „Južnog toka“? - Sada radim na tome. Idejno rešenje imamo. Makedonija će od nas kupovati gas. Kartu sa trasom ka Makedoniji, KiM i Crnoj Gori nacrtali smo još u maju i prezentovali ruskom partneru. U Crnoj Gori, u Baru, postoji tehnologija za otečnjavanje gasa i želim da se gasovod dovede do luke, to bi bio sto odsto pogodak. Južni kraci „Južnog toka“ za Srbiju znače dva - tri puta povećan tranzit i prihod, a time i brže otplaćivanje obaveza odnosno investicije. Ima li nešto loše u toj ideji, osim da me neko opet optuži da sam proruski ministar. Ovo je srpska ideja, događa se u Srbiji. Ne trpim da me neko optužuje i nabija hipoteku da sam proruski, prokineski, ili proamerički, pošto sam doveo Amerikance u Trepču. Srpski sam ministar, ali neka me optužuju i da sam pronemački ako ta država dođe u Srbiju sa investicijama kao Rusija.

KOLIKO JE POTREBNO ZA BAKAR * Koliko novca treba da se uloži u Bor? - Potrebna su ulaganja između 150 i 200 miliona evra. Investicija bi kroz povećanu proizvodnju bakra i kvalitetnog plasmana mogla da se isplati za nekoliko godina. Bor ima i jalovišta i uz primenu sofisticiranih tehnologija preradom te takozvane tehnogene sirovine takođe se dobijaju velike količine bakra, zlata, srebra, germanijuma, vanadijuma...

Preuzeto sa ...

Sam' ti urlaj o tim milijardama,pa kad budu opet došli da nam jebu mater...

Nazalost, mi lezimo na milijardama...
Nazalost, to znaci da mora da se radi i reformise birokratija...
Nazalost, to se nece desiti za naseg zivota...

Sto pricaju, neka rade i cute.

Milijarde cemo potom lako pravedno podeliti