Taksisti dižu barikade
R. Dragović, 5. septembar 2007

BEOGRADSKI taksisti od sledeće nedelje organizovaće svakodnevne proteste, ogorčena su na odnos Skupštine grada prema njima. Sva taksi udruženja nezadovoljna su saradnjom sa gradskom vladom, i solidarno najavljuju protestne kolone, koje će kulminirati generalnom blokadom prestonice.
Prema rečima Aleksandra Bijelića, prvog čoveka "Žutog taksija", vozači su sa pravom gnevni, jer ništa od dogovorenog sa čelnicima gradske vlade nije ispunjeno.
- Nijedno obećanje nadležnih iz Grada nije održano - navodi Bijelić. - Broj taksista do sada nije smanjen, a "divlji" prevoznici nisu proterani sa ulica. Taksi stajališta i dalje su neuređena, a nisu dozvolili ni utvrđivanje ekonomske cene taksi prevoza. Sve su to pitanja koja su svojevremeno bila dogovorena sa gradonačelnikom, a do danas ništa nije učinjeno.
Kap koja je prelila čašu, prema Bijelićevim rečima, je namera nadležnih iz Skupštine grada da "mimo zakona, ostalih propisa i međusobnih dogovora dozvole širenje taksi službe". To će posebno otežati položaj taksista, koji i u sadašnjim uslovima teško preživljavaju. Uz to, taksistima je nametnuta obaveza nabavke vozila sa "euro 3" motorima. Mnogi su, zavarani rečima nadležnih, zbog toga podigli kredite, koje sada teškom mukom otplaćuju.
- Mi smo prevareni - naglašava Bijelić. - Od gospođe Hrustanović dobili smo potpuno suprotna obećanja, o čemu svedoči i tonski zapis koji posedujemo. Ništa od toga nije ispunjeno, a već dva meseca tražimo sastanak sa njom. Kako na naše zahteve niko ne reaguje, nemamo izbora nego da stupimo u protest.
Taksisti najavljuju da će sledeće nedelje startovati kolonama koje će se u centar slivati iz različitih delova grada. Protest će biti orgaznizovan tako da se svakim danom povorke pojačavaju novim vozilima. Ukoliko zahtevi ne naiđu na razumevanje nadležnih, vozači prete da će organizovati potpunu blokadu grada. Uz to, naročitu težinu njihovom buntu daće i podrška iz drugih gradova Srbije koji će protest pojačati. Kako stvari stoje, ne isključuje se i zajednička "borba" do ispunjenja zahteva.

AERODROM

U CILjU bolje organizacije taksi prevoza na Aerodromu "Nikola Tesla" juče je održan sastanak predstavnika taksi udruženja sa nadležnima, na kome je predstavljen novi način orgaznizacije saobraćaja na vazdušnoj luci. Sistem prilaza zasnivaće se na kompjuterskoj identifikaciji vozila. Pristup će biti ograničen rampama, i "pokriven" video nadzorom. Saobraćaj ispred terminala biće rasterećen, a pravo ulazka na terminal međunarodnih dolazaka imaće samo vozila sa posebnim dozvolama. Među njima će biti i taksi prevoznici, ali samo oni čija vozila budu ispunjavala stroge uslove prevoza putnika sa Aerodroma.

Izvor: Novosti

OTIMAČINA

Mila Miletić-Batut optužuje nadležne u Zavodu za izgradnju grada da su je teško oštetili prilikom eksproprijacije kuće u Beogradskoj 20

Na rad Zavoda za izgradnju Beograda i Republičkog geodetskog zavoda samo na opštini Vračar ima oko 3.000 prijava građana koji su na neki način oštećeni u postupku eksproprijacije zemljišta na kojima se nalaze njihove kuće. Generalni urbanistički plan za Beograd bio je i još je dobro opravdanje za mnoge sumnjive urbanističke poslove, posebno u atraktivnim zonama gradnje kao što je centar grada, tvrde vlasnici kuća koji godinama ne mogu da izvuku novac za odštetu

Članovi porodice Miletić sa Slavije kažu da se na njihovom primeru jasno vidi na koji način nadležni u Beogradu obezbeđuju građevinsko zemljište. Naime, Zavod za izgradnju Beograda oduzeo im je pre 12 godina zemljište u Beogradskoj 20, gde se nalazi njihova porodična kuća, a istim rešenjem oduzeti su i placevi na brojevima od 22 do 32, da bi se na tom mestu izgradio veliki poslovni centar od oko 3.000 kvadrata.

Zavod: Po zakonu!

U Zavodu za izgradnju tvrde da su sve vreme radili po zakonu i potpuno transparentno, i da je problem u stvari što nekadašnji vlasnici neće da pristanu na visinu odštete koju oni nude, nego traže mnogo više.

- Mi smo postupali u skladu sa zakonom, ali bivši vlasnici ponašaju se neozbiljno, jer traže deset puta više novca nego što je veštak procenio da im pripada. Oni traže da im se isplati 400.000 evra, a procenjena vrednost je 40.000 evra, pošto polovina kuće nije useljiva. Mi želimo da isplatimo ono što je naša obaveza i zaštićenim stanarima koji su bili prijavljeni na toj adresi već smo dali dva stana od po 100.000 evra, ali ovo što traži porodica Miletić mnogo je više od tržišne vrednosti - ističe Branka Kadijević, zamenik direktora Zavoda.

Miletići sve vreme od Zavoda pokušavaju da dobiju odštetu za kuću koja treba da bude srušena, što im po zakonu pripada. Prema rečima Mile Miletić-Batut, vlasnice kuće, Zavod je već protivzakonito srušio pola kuće, ali je ona pomoću tužbi uspela da zakoči stvar.

- Ovo što nama rade jeste urbanističko nasilje! Pokušavaju da nam otmu kuću i da izgrade poslovi objekat gde će im, prema ugovoru sa suinvestitorom, pripasti 1.500 kvadrata. Na taj način oni žele da unovče ono što su oteli od nas - ogorčena je Miletićka, inače potomak Krste Miletića, ministra finansija Stare Jugoslavije, koji je živeo u ovoj kući.

Ona kaže da ima podršku opštine Vračar, koja nije dala da se preko njenih službi bilo šta uradi mimo zakona, ali da je Zavod za izgradnju, uz pomoć Komisije za izlaganje podataka na javni uvid, na osnovu neistinitih podataka sebe uknjižio kao vlasnika, što je protivno Zakonu o planiranju i izgradnji.

- Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv članova Komisije koji su im to omogućili, a podnećemo je i protiv Zavoda. Međutim, oni koriste sve moguće veze i na svaki način pokušavaju da izbegnu zakon. Pravo je, izgleda, do sada bilo na strani onoga ko ima više novca. Žele da nas počiste po svaku cenu i kao što su uradili na stotine lokacija u gradu. Ne treba zaboraviti da je čitavu eksproprijaciju devedesetih godina uradio upravo ovaj zavod - ističe Miletićka.
M. MALEŠEVIĆ

Izvor: Press

Više kvadrata
za siromašne
S. BULATOVIĆ, 6. septembar 2007

KONKURS za davanje u zakup stanova socijalno ugroženim Beograđanima najverovatnije će se "proširiti" za još 81 stan. Preglog će se u ponedeljak naći pred Skupštinom grada. Ako ga odbornici potvrde, već do Nove godine, umesto 93, stambeno pitanje privremo će rešititi 174 najugroženije beogradske porodice.
- Izaći ćemo pred Skupštinu sa predlogom da se iz Programa neprofitnih stanova izuzme 81 - objašnjava Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika. - Ti stanovi su već završeni i nalaze se u istoj zgradi u Kamendinu. To je ipak jedna celina, a mi ćemo na drugim lokacijama imati dovoljno stanova, svih 2.000, za program neprofitnih. I interesovanje za socijalne stanove je ogromno.
Novi stanovi bi se dodali na postojeća 93 i budući zakupci bi se odredili na već raspisanom konkursu. Socijalni stanovi ostaju vlasništvo Grada, a materijalno ugroženi Beograđani su njihovi korisnici i to do pet godina. Gradska uprava privodi kraju i računicu kolika će biti zakupnina ovih kvadrata.
- Postoji formula po kojoj se računa zakupnina, ali najslikovitije je ako kažem da će mesečni zakup prosečnog dvosobnog stana koštati oko 1.200 dinara - ističe Gorica Mojović. - "Gradsko stambeno" će rangirati sada stanove i primenom propisa odrediti tačne cifre. Pošto su korisnici socijalno ugrožene porodice, oni zadržavaju pravo na umanjene račune komunalnoh usluga od 10 do 50 odsto. Pripremom rang liste istovremeno ćemo kategorizovati kandidate na koliki popust, shodno primanjima, imaju pravo.
Odbornici Skupštine grada na sednici će usvojiti i izimene odluke o neprofitnim stanovima. Reč je o njenom usklađivanju sa odlukom Ustavnog suda i uredbom Vlade Republike Srbije.


INTERESOVANjE

GRADSKA uprava očekuje ogromno interesovanje za nedavno raspisani konkurs za socijalne stanove. Prema sadašnjim podacima u Beogradu je oko 10.000 ugroženih porodica koje bi mogle da ispune uslove za ove kvadrate. Svi zainteresovani prijavu mogu da predaju do 2. oktobra.

Izvor: Novosti

Ucrtava se ambasada
S. B., 6. septembar 2007

AMERIKANCI su još pre godinu dana izabrali i potpisali sporazum o kupovini placa za svoju novu ambasadu. Da bi na parceli u Bulevaru mira na Dedinju uskoro i niklo diplomatsko zdanje, odbornici Skupštine grada najpre moraju da izglasaju izmene Generalnog urbanističkog plana Beograda. Upravo taj predlog pred njima će se naći na sednici u ponedeljak.
Vlada Sjedinjenih Američkih Država dogovorila je kupovinu 4,2 hektara vojnog zemljišta. Pošto su se do sada svi vojni objekti u GUP-u vodili kao "zelene javne površine", da bi gradnja počela, mora se najpre preimenovati namena ove lokacije. Umesto "zelenila" to će postati prostor pogodan za gradnju diplomatskih predstavništa i ambasada.
- Država Srbija je Americi prodala oko četiri hektara zemljišta koje je bilo vojno vlasništvo i na njemu se nalaze neki vojni objekti, pa i Maršalat koji je srušen u bombardovanju - objašnjava Đorđe Bobić, gradski arhitekta. - Vlada Srbije i Direkcija za imovinu su Skupštini grada dali nalog da pripremi plansku urbanističku dokumentaciju. Verovatno zbog državne tajne vojni objekti su vođeni kao "zelene" površine i naš zadatak je da napravimo sada tu izmenu Generalnog urbanističkog plana. Usvojiće se i odluka o izradi plana detaljne ragulacije za Dedinje. Istovremeno ćemo regulisati niz zgrada do Železničke bolnice, kao i prilazne saobraćajnice.
Na placu u Bulevaru mira trenutno su objekti čija je površina oko 20.000 kvadrata. Buduća amreička ambasada zauzeće oko 15.000 kvadrata.

VREDNOST

PRILIKOM potpisivanja sporazuma o kupovini placa u Bulevaru mira, prošle godine, najavljivano je da će gradnja novog kompleksa američke ambasade koštati oko 100 miliona dolara. Sam plac prodat je za 15 miliona evra.

Izvor: Novosti

Taksimetar po leđima građana
S.J.- N.V.B. - R.Dr, 7. septembar 2007

PROBLEM nastao proširivanjem taksi službe za 1.400 vozača, koji su dozvole za rad čekali već tri godine, ovog puta prelomiće se preko leđa građana. Članovi 11 beogradskih taksi udruženja, njih oko 6.000, povodom ove odluke od utorka najavljuju ulične proteste. Nadležni sede skrštenih ruku dok odluku o proširenju pozdravljaju samo pojedinci koji čine "Zeleni taksi" i vozači sa liste čekanja sa taksi dozvole.


SKUPŠTINI grada počele su da stižu sudske presude koje im nalažu da izdaju dozvole za rad taksistima na čekanju. Za sada je ovakvu presudu dobilo 17 budućih taksista, a očekuje se da će ih narednom periodu dobiti još 400. Tako se stvorila nezgodna situacija, jer gradska uprava mora da izda dozvole, a taksistima, koji već regularno rade, to je bio povod da najave protestne vožnje i blokade Beograda od utorka.

MIŠLJENJE MINISTARSTVA

Ovi događaji posledica su čuvenog amandmana Socijalističke partije Srbije za koji je glasala vladajuća koalicija u Republičkoj Skupštini jula 2005. godine. Njime je u Zakon ubačen član po kojem Grad nema pravo da ograniči broj taksi vozila i mora da registruje sve vozače koji ispune uslove. Međutim, Grad to nije učinio, jer je dobio mišljenje tadašnjeg Ministarstva za kapitalne investicije, da nastavi da primenjuju program o organizovanju taksi prevoza za 2005. koji je već bio na snazi, ali da po novom Zakonu moraju postupati od 2006. godine. Taksi vozači koji nisu dobili dozvolu žalili su se Ustavnom sudu, koji je 29.9.2005. godine odlučio da je Grad dužan da izda odobrenje svima koji su ga zatražili. Međutim, mesec dana kasnije Republička Skupština je izbrisala ubačeni član i izmenom Zakona dozvoljeno je Gradu da ograniči broj taksista. Odbijeni su se žalili redovnim sudovima i sada su počele da stižu presude.

- Sekretar za privredu u čijoj je to nadležnosti mora da potpiše dozvolu ukoliko je sud tako naložio. Ako odbije čini krivično delo i može da ide u zatvor - kaže zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić. - Žalbe Grada u kojima je objašnjen problem sud je odbio. Sada taksisti, koji već rade, hoće da blokiraju Beograd i ne prihvataju objašnjenja da uprava ne može da ignoriše sudske presude, bez obzira na naš stav. Razumemo taksiste, jer ako bude previše prevoznika, svako će dnevno imati po jednu vožnju, neće moći da zaradi i ceo sistem će se raspasti. Moguće rešenje je da se u sistem uključe taksista koji su na sudu dobili spor, a onda nastavimo sa programom uređenja ovog prevoza i smanjenja broja taksi vozača.

POŠTOVANJE ZAKONA

Saglasnost Grada, da se posle tri godine sprovede odluka Ustavnog suda i svima koji ispunjavaju zakonom predviđene uslove da obavljaju taksi prevoz to i omogući, predstavnici Udruženja neregistrovanih i registrovanih taksista Srbije (koje okuplja malobrojne vozače "Zelenog taksija" i 1.400 potencijalnih sa liste čekanja) ocenili su, na konferenciji u petak, kao pobedu ustavnosti i zakonitosti. Oni su, takođe, istakli da se ne slažu sa najavljenom obustavom saobraćaja i štrajkom kolega "legalaca".
Prema rečima Borislava Mitrovića, advokata pomenutog udruženja, dosadašnjim opstruiranjem ovog predmeta od strane Grada, ne samo da nije ispoštovan zakon, već su narušena ljudska prava 1.400 ljudi.

- Osnovano sumnjam da postoji sprega između čelnika Grada i taksi mafije - konstruiše Mitrović. - Sve odgovorne tužićemo za naknadu štete, a nadležne u Gradu za nesavesan rad u službi, zloupotrebu službenog položaja, nepoštovanje niza zakona i sticanje protivpravne koristi. Tražićemo i smenu gradskog sekretara za privredu Đorđa Mazinjanina.

SVI SU KRIVI

Advokat Mitrović, krivce za nastalu situaciju, osim u Skupštini grada vidi i u Okružnom sudu za upravne poslove, Republičkom javnom tužilaštvu, pa i u Ministarstvu za kapitalne investicije.

Kako objašnjava Zdravko Krstić, takođe, advokat navedenog Udruženja, pošto gradonačelnik Bogdanović nije hteo da postupi po Odluci Ustavnog suda, već je tražio njeno tumačenje, podneli su Zahtev Vladi da u redovnom postupku sprovede Odluku. Od predstavnika Vlade, međutim, dobili su odgovor da ne znaju ko je nadležan.

Krstić očekuje da će oko 400 taksista, koji imaju izvršne presude Ustavnog suda, biti upisano u registar taksi prevoznika tokom ovog meseca. On se nada da će do kraja godine biti upisani i svi taksisti koji su na listi čekanja.

OČEKIVANJA
UDRUŽENJE neregistrovanih i registrovanih taksista Srbije očekuje brzu realizaciju zaključaka koje je iznela Radmila Hrustanović. Upis u registar je trebalo da počne prošlog ponedeljka, međutim, opet se javljaju struje koje pokušavaju opstrukciju. Smatraju da je realno da se ovaj problem reši do kraja godine, naravno, kako kažu, ukoliko nadležni budu objektivno i bez sujete obavljaji svoj posao.

ZAĆUTALI
NIKO iz Skupštine grada ovih dana nije razgovarao sa taksistima koji planiraju da blokiraju Beograd, niti se obratio javnosti na koji način nameravaju da reše najavljeni problem. Zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović je na službenom putu u Koventriju. Sekretar za privredu Đorđe Mazinjanin izbegava bilo kakav komentar. Član Veća Vladimir Marković, koji se godinama bavio taksistima, ovaj sektor od nedavno nema u svojoj nadležnosti. Dejan Mali, član Veća zadužen za saobraćaj, ne preduzima nikakve korake, niti obaveštava javnost kako će da reše problem.

brojke

7.360 TAKSISTA ima u Beogradu 4.752 OPTIMALAN broj vozila 12 TAKSI udruženja ima u gradu

Izvor: Novosti

Asfalt okovao ulice
N. V. BRKOVIĆ, 7. septembar 2007

PUTARI rade na više od sto saobraćajnica u gradu. Posao se uglavnom obavlja pod saobraćajem, a delimično su zatvoreni Bulevar oslobođenja i Tošin bunar. Tokom vikenda biće asfaltirana žuta traka u Bulevaru Mihaila Pupina, u oba smera, te će biti zatvorena za vozila, dok će se u ostalim kolovoznim trakama saobraćaj odvijati normalno.

U "Beograd putu" kažu, da je posao u Bulevaru Mihaila Pupina, započet pre sedam dana, malo prolongiran zbog betoniranja. Ipak, uveravaju da će već krajem sledeće sedmice vozači moći da odahnu, jer će asfaltiranje biti završeno, a prostor za manevrisanje širi.

Najviše ulica se obnavlja na teritoriji opštine Voždovac – 47, zatim na Paliluli – 17, na Čukarici devet i Zvezdari osam saobraćajnica.

Jedan od obimnijih poslova na Voždovcu bila je rekonstrukcija kolovoza u Bulevaru oslobođenja. Deonica od Autokomande do kafane "Kovač" je završena u oba smera. Ostalo je da radnici urede potez od Trošarine do "Kovača". Rok završetka je probijen, jer je u toku radova nastao kvar na vodovodnoj mreži. Ekipe "Vodovoda" su izašle na teren i otklonile ga, ostale su prokopane rupe. Pošto su sveže izbetonirane neophodno je da taj sloj malo odstoji. Čim se bude dovoljno stegao putari će nastaviti posao.

U Rakovici je na tapetu uređenje trotoara u ulicama Palih boraca, Kneza Višeslava, Pilota Mihaila Petrovića, a u toku je i saniranje klizišta, kao i priprema za obnavljanje ulice Nikole Marakovića i Vukasovićeve. Ekipe asfaltiraju i Ribarčevu ulicu.
Obnova kolovoza je i na Vračaru u Deničarevoj, Save Tekelije, Mutapovoj i Gastona Gravijea, a na Savskom vencu u Pasterovoj, Vladimira Gaćinovića, Višegradskoj, Mike Ilića i Mladena Stojanovića.


U Zemunu putari asfaltiraju trotoar od Batajničkog puta do ulice 13. maj, kao i u Glavnoj, Grmečkoj i Busijama. U Surčinu su u toku radovi u Beogradskoj, Braće Puhalovića, Kosovskoj i Balkanskoj ulici, dok se u Novom Beogradu sređuju Surčinski put, Bulevar Mihaila Pupina i Tošin bunar. Na Starom gradu obnavljaju se trotoari u ulicama Kraljice Natalije i Zmaj Jovinoj.

NAJAVA
ČIM se završe radovi u Bulevaru Mihaila Pupina mašinerija za asfaltiranje se seli u Bulevar Nikole Tesle. Ova saobraćajnica će "pretrpeti" glancanje kao i Pupinov bulevar, dakle, skidanje asfalta i presvlačenje kolovoza novim. Po projektu ovi radovi bi trebalo da traju petnaestak dana

IZMENE
RADOVI u Kruševačkoj ulici, od Ustaničke do Strumičke, obustaviće saobraćaj u ovom delu grada, od 10. septembra u 9 časova do završetka radova. Autobuske linije 25 i 26 u oba smera saobraćati od Maksima Gorkog preko Južnog bulevara, Ustaničkom i dalje redovnom trasom. Stajalište "Takovska" će u toku radova biti ukinuto, a stajalište "Dušanovac" će biti izmešteno na postojeće linije "31" u Ustaničkoj ulici. I noćna "26" takođe će saobraćati izmenjenom trasom. Radovi bi trebalo da budu završeni za oko sedam dana.

Izvor: Novosti

Let dug 12 sekundi


Virtuoznim skokovima u cik zore u Beogradu je juče održano prvo takmičenje u „bejz džampingu“. Najsmeliji su skakali sa Poslovnog centra „Ušće“, Geneksove kule i dimnjaka dorćolske Toplane. „Urbani padobranci“ tri dana su nestrpljivo čekali da im vreme dozvoli da izvedu skokove koji su trajali po 12 sekundi.

Posle dosta muke sa hladnim i vetrovitim vremenom Beograd se, ipak, pokazao kao dobar domaćin. Jučerašnje mirno jutro, bez daška vetra, bilo je idealno za „bejz džamping“. Ukupno petorica takmičara, po dva iz Nemačke i Hrvatske i jedan Slovenac, šarenim padobranima spustili su se na Beograd.
- Sve je prošlo u najboljem redu. Niko nije ni povređen. Puni su utisaka i ovako nešto ćemo sigurno organizovati i naredne godine. Samo smo svi malo umorni zbog zakazivanja i otkazivanja. Ustajali smo tri dana u tri ujutru - rekao je Marko Nikolić, iz udruženja „Fristajler“, koje je organizovalo ove neobične skokove, najavljujući da bi Beograd uskoro mogao da bude i domaćin festivala ekstremnih sportova.
„Bejz džamp“ je vrsta skokova sa visokih zidanih građevina, litica i kanjona. Najniža visina sa koje je bezbedno skočiti je 60 metara i to je najekstremnija padobranska disciplina. Skok traje 10, 15 sekundi, a prvi ovakav skok zabeležio je 1978. godine filmski reditelj Karl Beriš u uvodnoj sekvenci filma „Špijun koji me je voleo“. Kod nas prvi skakač u ovoj oblasti bio je Pavle Milenović iz Zrenjanina.

„Beograđanka“ zahtevna
Skokovi su umesto sa „Beograđanke“ održani sa Dorćolske toplane. Skakači su spontano obišli objekat „Beogradskih elektrana“ i kad su videli fantastičan prizor, odmah su poželeli da skaču što su im organizatori i omogućili.
- Odustali smo od „Beograđanke“ i zato što se ona pokazala kao veoma opasna. U tom delu grada uvek je bilo puno turbulencija, a ispostavilo se i da bismo morali da zatvorimo saobraćaj u Masarikovoj - objasnio je Marko Nikolić iz udruženja „Fristajler“.

Izvor: Blic

Opasan tovar prolazi gradom

Opasne i zapaljive materije svakodnevno se prevoze železnicom kroz centar Beograda. Njih kontroliše vlasnik materije, ali i nadležne službe „Železnica Srbije“. Nezgode se, i pored kontrole, dešavaju. Pre dva dana je u poslednjem trenutku sprečeno izlivanje 560 tona benzina.

Kroz teretnu železničku stanicu „Dunav“ na Dorćolu danonoćno prolaze vozovi puni raznih otrovnih supstanci. Pre dva dana, na toj stanici je zbog neispravnog ventila curio benzin iz „Jugopetrolove“ cisterne u kompoziciji koja se kretala iz rafinerije Pančevo u skladište na Čukarici. Veći ekološki incident je sprečen zahvaljujući kontroli dežurnog otpravnika koji je primetio neispravnost i prijavio je policiji i vatrogascima.
U „Železnicama Srbije“ kažu da se ovakve stvari dešavaju relativno često, ali da, srećom, ne izazivaju katastrofe većih razmera.

Cisterne stare i po 30 godina
- Mi odgovaramo za tehničku ispravnost naših vozila. Drugi pošiljaoci robe sami odgovaraju za ispravnost svojih cisterni kao i za robu koju prevoze, a dežurne službe „Železnice“ kontrolišu ispravnost njihovih vozila od prijema u stanicu do predaje korisniku - objašnjava Vlastimir Joksimović, viši savetnik za bezbednost prevoza opasne robe u JKP „Železnica Srbije“.
Ipak, u stanici se može proveriti samo ono što se vizuelno primeti, ali ne i tovar i unutrašnje stanje vozila.
U saobraćaj se puštaju cisterne koje bi trebalo da su potpuno ispravne a njihova kompletna popravka obavlja se na svake četiri godine. Međutim, našim drumovima i železnicom kreće se mnogo starih cisterni i vagona od kojih su neke pravljene još osamdesetih godina prošlog veka.
Čak 70 odsto opasne robe koja se prevozi železnicom čine naftni derivati, a ostalo su kiseline i druge opasne materije. Pod rizičnim materijama koje svakodnevno krstare prestonicom smatraju se i ulje, razne emulzije i boje, otrovi, opasni otpad, preparati za proizvodnju hemijskih proizvoda i deterdženata, čak i neki lekovi.
Obilaznica je spas
Rizik od izlivanja opasnih materija u gradu bio bi znatno smanjen izgradnjom mostova i obilaznice oko grada te premeštanjem saobraćaja, kao i pooštrenom kontrolom. Jedan od najvećih problema je nedostatak specijalizovane ustanove koja bi automatski reagovala u slučaju havarije i pravovremeno sanirala posledice.
- Postojeći zakoni ne definišu precizno ko je zadužen za kontrolu i praćenje opasnih materija, jedino što MUP prati one koje su eksplozivne i zapaljive. Neophodno je doneti novi zakon koji bi propisao odgovarajuće sankcije i naterao sve da poštuju propisane uslove. Naša dužnost je da brzo reagujemo na svaki prijavljeni incident i da obaveštavamo policiju i vatrogasce - rekao je Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

Ekološki incidenti
U julu prošle godine, prevrnula su se burad sa hemikalijom trihloretilen u vagonu na prostoru ranžirne stanice u Makišu. Na drumskom saobraćaju, u decembru su se prevrnule „Jugopetrolova“ cisterna naspram benzinske stanice „Max Petrol“ pored puta Beograd - Pančevo pa je iscurelo 15 tona nafte, a oko 20 tona dizel goriva isteklo je pored Ibarske magistrale u selu Šopići kad se prevrnula cisterna „Kolubare građevinar“.

Izvor: Blic

Sa kaldrme do Save


Uprkos protestima stanara, gradska vlast je odlučila da se na Kosančićevom vencu zida 70.000 novih kvadrata ubeđena da to neće narušiti njegov izgled već da će podstaći obnovu i aktivnu zaštitu ovog prostora. Detaljni plan je gotov i u ponedeljak treba da se nađe pred odbornicima Skupštine grada.

Predloženi plan regulacije Kosančićevog venca pokušao je da očuva siluete i namene ovog prostora. Nove arhitekture i materijali na njemu mogu da se pojave, ali ne smeju da naruše karakter celine. Najbitniji delovi plana odnose se na sanaciju klizišta, regulaciju Karađorđeve ulice, novi Vidikovac i stepenište kojim će se iz centra silaziti na reku.
- Građani su tokom javnog uvida uložili oko 50 primedbi i sugestija o kojima je odlučivala Urbanistička komisija. Neke od njih su prihvaćene i unete u plan, ali ga nisu mnogo promenile. Svi koji su uložili primedbu su pre tri nedelje dobili pismeni odgovor - kaže Vera Mihaljević, obrađivač iz Zavoda za urbanizam.
Nova arhitektura uz rame rimskoj
Uvažena je primedba za Đumurkanu, koja je nekada bila teatar, da tokom rekonstrukcije urbanisti predvide prostor i za pozorište. Smanjena je visina novog objekta kulture koji bi trebalo da se zida kaskadno, uz brdo od Karađorđeve, do platoa na Kosančićevom vencu. Tako će krov kaskadnog giganta predstavljati vidikovac i biti u nivou platoa i neće zaklanjati vidik na Savu, kao što je bilo predviđeno. Zamerke Društva za zaštitu kulturnog dobra „Kosančićev venac“ Urbanistička komisija uglavnom nije prihvatila, bez obzira što se ispod njih potpisalo 250 stanovnika ovog kraja. Jedna od njih se odnosila na moderne materijale, staklo i metal, koji, prema predloženom planu, mogu da se nađu na ovom prostoru.
- Kosančićev venac kao celinu zaštitićemo ograničavanjem veličine i spratnosti zgrada. Poseban kvalitet tog prostora je što se na njemu vide kulturni i građevinski slojevi iz različitih perioda. Ti tragovi sežu do rimskog vremena što svedoči o kontinuitetu, te smatramo da i savremeni graditelji treba da ostave svoj trag na ovom prostoru. Beograd ima samo jedan Kosančićev venac i tako smo se prema njemu odnosili dok smo pravili plan detaljne regulacije. Tretirali smo ga kao, u svakom pogledu, jedinstven gradski prostor i maksimalno se trudili da novogradnja ne ugrozi ono što na njemu postoji - objašnjava Vera Mihaljević.

Laki metro neizbeŽan
Laki metro će prolaziti između Brankove ulice i padine Kosančićevog venca, ispod prostora na kome se nalazi obelisk. Pošto je njegovu trasu odredio Generalni urbanistički plan, obrađivači to, ovom prilikom, nisu mogli da promene. Pokušali su zato da, svojim uslovima, ulaz u planiranu stanicu metroa učine manje upadljivim. U nju bi treblo da se ulazi kroz planiranu zgradu koja će se naći na padini kod obeliska, dok će stanica da bude ispod trga uređenog kao park.
O budućem izgledu i sudbini Kosančićevog venca odlučivaće odbornici Skupštine grada u ponedeljak.

Kašnjenje plana „srušilo“ zgrade
Za Kosančićev venac je sve bolje nego da i dalje propada. Od kad smo, pre mnogo godina, počeli da radimo detaljni plan za ovaj prostor, neke zgrade u Karađorđevoj ulici su se od trošnosti srušile. Bile su zaštićene, ali kad ne postoji urbanistički plan koji određuje moguće građevinske intervencije u prostoru, on neminovno propada - kaže Mihaljević.

Zaštićeno pet laguma
Pet laguma je, prema preporuci Gradskog zavoda za zaštitu spomenika, zaslužilo da ostane javni prostor. Ostali, do kojih se prilazi sa placeva, ostavljeni su investitorima da rade sa njima šta im je volja. Ipak, detaljni plan je dao grube okvire tako da lagumi neće moći da budu pretvoreni u skladišta već u ateljee, galerije ili, eventualo, prodavnice.

Izvor: Blic

    
Новац за обнову Планетаријума на Калемегдану
Због заштите од влаге биће обијен малтер са зидова, средиће се унутрашњост објекта, преуредити кров и санитарни чвор

Захваљујући средствима из буџета општине Стари град, Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, смештен у некадашњем амаму на Београдској тврђави, биће ускоро обновљен.

Пројекат санације, за који је ова општина обезбедила око шест милиона динара, урадио је Градски завод за заштиту споменика културе. Према речима Зорана Туцића, архитекте, последње уређење амама било је 1962. године, а Планетаријум је ту смештен 1970. године и од тада на том објекту није било никаквих радова.

Због заштите од влаге биће обијен малтер са зидова, средити унутрашњост објекта, преуредити санитарни чвор и кров.

Милан Јеличић, секретар Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, не крије да их је све обрадовала вест да ће Планетаријум ускоро бити обновљен и да ће нови курсеви бити одржани у сређеном простору.

– Посебан проблем представља кров направљен од оловног покривача који су хулигани, бацајући флаше са Горњег града, пробили па прокишњава. Међутим, кров има и контранагиб, па услед обилних падавина вода никуда не отиче, већ се ствара језеро на површини – објашњава Јеличић и додаје да многи астрономи из целог света за београдски планетаријум мисле да је наменски грађен објекат.

Планетаријум испод цркве Ружице на Калемегдану поседује оптичку, механичку и електронску направу која уз помоћ пројектора верно дочарава изглед ноћног неба и његовог кретања у било ком тренутку. Назван је још и „звездани биоскоп”, јер има салу пречника осам метара са 80 седишта у којој се на посебном екрану публици путем видео-бима приказују снимци различитих небеских тела и појава, начињени кроз телескопе, или са аутоматских летелица.
Амам у коме се данас налази Планетаријум саградили су, највероватније, Турци крајем 18. века као објекат јавног карактера. Од седам јавних и много приватних амама, до данас се сачувао само овај. На овом месту се раније налазила и зграда барутане која је разорена у експлозији заједно са околним зградама, када се у самом брегу створио усек у којем је касније изграђен амам. Крајем 19. века амам је претворен у војничку кухињу која је у експлозији суседног магацина муниције порушена 1944. године.


Izvor: Politika / Ј. Луцић