TROVANJE!
Vazduh u gradu i sinoć bio izrazito opasan po zdravlje zbog guste magle pune otrovnih gasova i opasnih mikročestica


Nedostatak vetra i gust saobraćaj od Bulevara despota Stefana napravili najzagađeniju ulicu u gradu

Vazduh u centru grada sinoć je bio izrazito opasan po zdravlje zbog guste magle koja je bila zatrovana ogromnim količinama benzena, ugljen-monoksida, ksilena, čađi i ostalih otrovnih gasova i mikročestica i koja je čitav dan pritiskala grad!
Sinoć i nekoliko noći unazad instrumenti u vazduhu u Bulevaru despota Stefana beležili su 117 mikrograma benzena po kubnom metru. Da podsetimo, u Pančevu su se oglasile sirene na 120 mikrograma. Nedostatak vetra i gust saobraćaj napravili su od Bulevara despota Stefana najzagađeniju ulicu u gradu. Slično je i na Vračaru, gde su aparati koji su postavljeni u Ohridskoj i juče pokazivali visok nivo zagađenja vazduha. Zbog blizine pančevačke rafinerije, poslednjih nekoliko dana i građani naselja na levoj obali Dunava (Krnjača, Kotež, Borča, Ovča...) mogu se smatrati ugroženim. Sreća je, kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, da se ovakvi dani ne ponavljaju često u toku godine, inače bi se sirene više puta čule.
- Najveće zagađenje je u Bulevar despota Stefana, i to zbog visokih zgrada koje su izgrađene protivno ruži vetrova, pa nema provetravanja, posebno noću. Osim toga, ima mnogo vozila, posebno autobusa gradskog prevoza, a veliko je i zagađenje iz kotlarnica. Vazduh se, dakle, neprestano zagađuje, samo se to ne primeti uvek. Ovakvo stanje karakteristično je za zimske mesece - ističe Elizabet Paunović, zamenik sekretara za životnu sredinu.
"Bolesno" toplo vreme za ovo doba godine najviše je krivo za trenutno stanje u donjem sloju troposfere, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje (GZJZ). Osim uticaja iz pančevačke rafinerije, tu je i ogromna "produkcija" gasova iz vozila, koji zajedno sa česticama koje izlaze iz kotlarnica i privatnih peći stvaraju ubitačnu smešu smoga, tešku za disanje.
- Ujutru i uveče temperature su niske, a tokom dana naglo skoče. To je osnovni razlog za gomilanje smoga. Takvi atmosferski uslovi stvaraju efekat "zatvorenog lonca" - kaže Snežana Matić-Besarabić, lekar GZJZ.
M. MALEŠEVIĆ

Neprijatnost u grlu

Vazduh koji ovih dana udišemo najopasniji je za one koji pate od hroničnih respiratornih oboljenja, decu i stare, koji su najosetljiviji na plućne bolesti, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
- Oni koji boluju od hronični respiratornih i opstruktivnih bolesti ovih dana osećaju pogoršanje svog zdravlja, koje se manifestuje kao nadražaj na kašalj i neprijatnost u grlu. Oni znaju svoje terapije i kako da se čuvaju. Zdravi takođe mogu da osete neprijatnost u grlu, ali ne treba mnogo da se brinu jer nije reč o dugotrajnoj izloženosti - naglašava Snežana Matić-Besarabić.

Izvor: Press

NOVE LINIJE
Od petka se uvode dve potpuno nove linije gradskog prevoza - 702 (Batajnica - Busije) i 708 (Zemun Bačka - Železnička stanica Zemun polje), a na brojnim linijama uvedene su izmene trasa i povećan broj autobusa


Gradski saobraćajni prevoz (GSP) od petka uvodi dve nove linije gradskog prevoza, kao i brojne izmene na nekim linijama za koje su građani slali svoje predloge u poslednja dva meseca, rečeno je juče na konferenciji u GSP-u. Naime, Batajnicu, od železničke stanice, i Busije ubuduće će povezivati nova linija 702. Na njoj će raditi jedan autobus, koji će polaziti na svakih 20 minuta.
Takođe, nova linija 708 (Zemun Bačka - Železnička stanica Zemun polje) uvedena je da bi se građani s druge strane zemunske pruge bolje povezali sa Zemunom, jer režim koji je važio poslednjih nekoliko meseci nije zadovoljavao potrebe većine putnika ovog dela grada. Iz istog razloga linija 704 ponovo saobraća od Slobodana Bajića u Zemun polju do Zelenog venca, dok se linija 707 nije promenila.
Stanari Petlovog brda i okolnih naselja, kako je najavio direktor GSP-a Slaven Tica, ubuduće neće morati da presedaju na putu do grada jer su, po njihovom zahtevu, linije 42 i 542 spojene u jednu. Nova linija nosiće oznaku 42 i povezivaće Petlovo brdo i Slaviju, preko Otropedske bolnice.
Linije 600 i 603 takođe su spojene u jednu. Nova linija 603 saobraćaće od Ugrinovaca do Ledina, a biće pojačana još jednim autobusom. Linija 600 se ukida.
Stanovnici Surčina koji koriste liniju 601 (Glavna železnička stanica - SRC Surčin) subotom i nedeljom moći će da se dovezu do okretnice kod restorana, čime je trasa ove linije produžena oko 400 metara. Linija 81 (Altina - Zemun Gornji grad), koja je nedavno uvedena, biće pojačana od petka jednim vozilom, pa će ubuduće u špicu polaziti na svakih 17 minuta. Jednim autobusom pojačana je i linija 610 (Zemun Kej oslobođenja - Jakovo), pa će ubuduće saobraćati na svaka 22 minuta.
Linija 406 (Voždovac - Stara Lipovica Trebež), koja je počela sa radom 20. novembra, biće delimično izmenjena kad bude sanirano klizište u Ripnju.
(M. D. M.)

Izvor: Press

POMOZI, BOŽE!
Vazduh u Beogradu već danima izuzetno opasan po zdravlje ljudi, nadležni "opušteni", čekaju da dune vetar

Pomozi, Bože...
Sve je u Božjim rukama. Ostaje nam samo da gledamo u nebo i čekamo da košava očisti Beograd, kaže Mira Klašnja iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja

Vazduh u Beogradu je prethodnih nekoliko dana izuzetno opasan po zdravlje ljudi, a Beograđanima je ostalo da se uzdaju u Božju pomoć, jer nadležni zasad nemaju rešenje za ovaj veliki problem. Koncentracija benzena u nekim ulicama u centru i tokom jučerašnjeg dana bila je šest puta viša od dozvoljene. Bulevar despota Stefana, Vračarski plato, deo oko Urgentnog centra i centralne gradske ulice su mesta na kojima je izmerena koncentracija štetnih materija daleko iznad dozvoljene.
Magla koja se prethodnih dana spustila na grad onemogućava da benzen, ugljen-monoksid, ksilen, čađ i ostali otrovni gasovi i mikročestice odu u atmosferu. Glavni zagađivači su gradski autobusi, hiljade automobila i stare kotlarnice.
Zanimljivo je, međutim, koliko su gradske službe nezainteresovane da bilo šta učine po pitanju očiglednog teškog ugrožavanja zdravlja ljudi. Elizabet Paunović, zamenik gradskog sekretara za životnu sredine, kaže da ako se pogledaju srednje dnevne vrednosti nema razloga za paniku?! Znači, ako saberemo zagađenje u centru i na Košutnjaku, pa to podelimo na dva, dobijemo "čist kiseonik" na Vračaru, Paliluli i u Starom gradu.
Na predlog da se u ovako alarmantnim situacijama zabrani ulazak automobilima u centar grada, sekretarka Paunović kaže da to nije rešenje.
- Glavni uzrok zagađenja u Beogradu jeste saobraćaj. Zatvaranje jedne ulice u kojoj je najveće zagađenje ne vodi nikuda, jer će se onda ista stvar dogoditi u okolnim ulicama. Dok se ne izgradi unutrašnji magistralni prsten, situacija u gradu biće takva kakva je.
Paunovićeva, međutim, napominje da bi deca, stariji i hronični bolesnici trebalo da izbegavaju da izlaze iz kuća.
Mira Klašnja, PR menadžer Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, za Press kaže da se zbog nedostatka vetra zagađenje više primećuje.
- Sve je u Božjim rukama. Ostaje nam samo da gledamo u nebo i čekamo da košava očisti Beograd. Najgore je u ulicama sa visokim zgradama u kojima nema vetra jer se sve štetne materije koje bi trebalo da odu gore spuštaju.
Ona kaže da gradske vlasti moraju međusobno da se dogovore o planovima koji će rešiti probleme zagađenja u Beogradu. Press nezvanično saznaje da je u petak na sastanku gradskih čelnika bilo reči o uvođenju voznog režima po sistemu "par-nepar", ali je zvaničan start ovog sistema još daleko od realizacije.
(D. L.)

Pešović: Ne donosim odluke

Neusklađenost rada gradskih institucija predstavlja problem koji koči donošenje konkretnih mera. Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj, kaže da on ne donosi odluke o eventualnim ograničenjima saobraćaja na kritičnim mestima u gradu.
- Za te stvari nadležan je Gradski sekretarijat za zdravlje i zaštitu životne sredine. Mi ne donosimo odluke, već ih samo sprovodimo. To znači da ćemo izmeniti režim saobraćaja, zatvoriti ulice u nekim periodima dana ili u potpunosti obustaviti saobraćaj tek onda kada se takva odluka donese na inicijativu nadležnog sekretarijata.

Izvor: Press

   
Beograd
POMOZI, BOŽE!
Vazduh u Beogradu već danima izuzetno opasan po zdravlje ljudi, nadležni "opušteni", čekaju da dune vetar

Pomozi, Bože...
Sve je u Božjim rukama. Ostaje nam samo da gledamo u nebo i čekamo da košava očisti Beograd, kaže Mira Klašnja iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja

Vazduh u Beogradu je prethodnih nekoliko dana izuzetno opasan po zdravlje ljudi, a Beograđanima je ostalo da se uzdaju u Božju pomoć, jer nadležni zasad nemaju rešenje za ovaj veliki problem. Koncentracija benzena u nekim ulicama u centru i tokom jučerašnjeg dana bila je šest puta viša od dozvoljene. Bulevar despota Stefana, Vračarski plato, deo oko Urgentnog centra i centralne gradske ulice su mesta na kojima je izmerena koncentracija štetnih materija daleko iznad dozvoljene.
Magla koja se prethodnih dana spustila na grad onemogućava da benzen, ugljen-monoksid, ksilen, čađ i ostali otrovni gasovi i mikročestice odu u atmosferu. Glavni zagađivači su gradski autobusi, hiljade automobila i stare kotlarnice.
Zanimljivo je, međutim, koliko su gradske službe nezainteresovane da bilo šta učine po pitanju očiglednog teškog ugrožavanja zdravlja ljudi. Elizabet Paunović, zamenik gradskog sekretara za životnu sredine, kaže da ako se pogledaju srednje dnevne vrednosti nema razloga za paniku?! Znači, ako saberemo zagađenje u centru i na Košutnjaku, pa to podelimo na dva, dobijemo "čist kiseonik" na Vračaru, Paliluli i u Starom gradu.
Na predlog da se u ovako alarmantnim situacijama zabrani ulazak automobilima u centar grada, sekretarka Paunović kaže da to nije rešenje.
- Glavni uzrok zagađenja u Beogradu jeste saobraćaj. Zatvaranje jedne ulice u kojoj je najveće zagađenje ne vodi nikuda, jer će se onda ista stvar dogoditi u okolnim ulicama. Dok se ne izgradi unutrašnji magistralni prsten, situacija u gradu biće takva kakva je.
Paunovićeva, međutim, napominje da bi deca, stariji i hronični bolesnici trebalo da izbegavaju da izlaze iz kuća.
Mira Klašnja, PR menadžer Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, za Press kaže da se zbog nedostatka vetra zagađenje više primećuje.
- Sve je u Božjim rukama. Ostaje nam samo da gledamo u nebo i čekamo da košava očisti Beograd. Najgore je u ulicama sa visokim zgradama u kojima nema vetra jer se sve štetne materije koje bi trebalo da odu gore spuštaju.
Ona kaže da gradske vlasti moraju međusobno da se dogovore o planovima koji će rešiti probleme zagađenja u Beogradu. Press nezvanično saznaje da je u petak na sastanku gradskih čelnika bilo reči o uvođenju voznog režima po sistemu "par-nepar", ali je zvaničan start ovog sistema još daleko od realizacije.
(D. L.)

Pešović: Ne donosim odluke

Neusklađenost rada gradskih institucija predstavlja problem koji koči donošenje konkretnih mera. Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj, kaže da on ne donosi odluke o eventualnim ograničenjima saobraćaja na kritičnim mestima u gradu.
- Za te stvari nadležan je Gradski sekretarijat za zdravlje i zaštitu životne sredine. Mi ne donosimo odluke, već ih samo sprovodimo. To znači da ćemo izmeniti režim saobraćaja, zatvoriti ulice u nekim periodima dana ili u potpunosti obustaviti saobraćaj tek onda kada se takva odluka donese na inicijativu nadležnog sekretarijata.
NA ZDRAVLJE!
Grad je juče zvanično preuzeo kontrolu nad 27 zdravstvenih ustanova, a odbornici su usvojili i Odluku o izmeni GUP-a

Na zdravlje...
Gradski odbornici usvojili su juče na skupštini odluke o preuzimanju osnivačkih prava nad 27 zdravstvenih ustanova - 16 domova zdravlja, jednom apotekom, šest zavoda i četiri kliničko-bolnička centra. Ove odluke donete su u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti donetim krajem 2005. godine, prema kojem grad osniva dom zdravlja, apoteku i kliničko-bolnički centar.
- Ovo je jedan od revolucionarnih momenata za zdravstvo u Beogradu, jer napokon dolazimo u situaciju da ovu oblast dovedemo u ono stanje u kom zaslužuje da bude - rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović. - U ustanovama koje su ostale u državnoj nadležnosti razvijaće se vrhunska medicina, koja će građanima pružati samo uže stručne zdravstvene usluge. Grad će u naredne dve godine, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, i položaj lekara, i medicinskog osoblja, i izgled zdravstvenih ustanova dovesti na nivo kakav dolikuje.
Odbornici Skupštine grada usvojili su i Odluku o izradi izmena i dopuna Generalnog urbanističkog plana (GUP) sa programom. Prema rečima glavnog gradskog arhitekte Đorđa Bobića, u sledeća četiri meseca plan će biti predmet procedure rada planskih komisija i javnog uvida, kako bi se u aprilu našao na dnevnom redu sednice Skupštine grada.
- Problem s kojim smo se suočili jeste problem javnog zemljišta, posebno vezan za Vojsku Srbije, koja zemljište od oko 200 hektara, dosad tretirano kao javno zelenilo, želi da prenamenuje za stambenu i drugu izgradnju. Pored toga, potrebno je i GUP uskladiti sa uredbom Vlade Srbije u vezi sa planom infrastrukturnog koridora Beograd - Južni Jadran, zatim sagledati nove prostorne celine i doneti pravila i kriterijume za izgradnju novih socijalnih stanova, kao i revidirati program Beogradskog železničkog čvora - rekao je Bobić.
Na osnovu GUP-a, trenutno se radi na 85 planova i očekuje se da oni do sredine sledeće godine budu završeni. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović rekao je da Generalni urbanistički plan nije ustav, već planski dokument baziran na kontinualnom planiranju, tako da se njime mora pratiti dinamička ekspanzija Beograda.
(M. D. M.)

Zabranjeno curenje

Odbornici Skupštine grada usvojili su odluku po kojoj su vlasnici, odnosno zakupci prostora koji se klimatizuje dužni da obezbede da se kondenzat iz klima-uređaja sakuplja i odvodi unutar tog prostora. Građani koji su već postavili ove uređaje usvojenu odluku moraju da sprovedu u delo u roku od 90 dana.
- Ovom odlukom regulišemo komunalni red, odnosno sprečavamo da creva polivaju građane i omogućavamo da to bude sankcionisano - rekao je gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Grad je pokrenuo inicijativu da se postavljanje klima-uređaja tretira kao građevinska intervencija, za šta mora da se pribavi građevinska dozvola.

Izvor: Press

NA ZDRAVLJE!
Grad je juče zvanično preuzeo kontrolu nad 27 zdravstvenih ustanova, a odbornici su usvojili i Odluku o izmeni GUP-a

Na zdravlje...
Gradski odbornici usvojili su juče na skupštini odluke o preuzimanju osnivačkih prava nad 27 zdravstvenih ustanova - 16 domova zdravlja, jednom apotekom, šest zavoda i četiri kliničko-bolnička centra. Ove odluke donete su u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti donetim krajem 2005. godine, prema kojem grad osniva dom zdravlja, apoteku i kliničko-bolnički centar.
- Ovo je jedan od revolucionarnih momenata za zdravstvo u Beogradu, jer napokon dolazimo u situaciju da ovu oblast dovedemo u ono stanje u kom zaslužuje da bude - rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović. - U ustanovama koje su ostale u državnoj nadležnosti razvijaće se vrhunska medicina, koja će građanima pružati samo uže stručne zdravstvene usluge. Grad će u naredne dve godine, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, i položaj lekara, i medicinskog osoblja, i izgled zdravstvenih ustanova dovesti na nivo kakav dolikuje.
Odbornici Skupštine grada usvojili su i Odluku o izradi izmena i dopuna Generalnog urbanističkog plana (GUP) sa programom. Prema rečima glavnog gradskog arhitekte Đorđa Bobića, u sledeća četiri meseca plan će biti predmet procedure rada planskih komisija i javnog uvida, kako bi se u aprilu našao na dnevnom redu sednice Skupštine grada.
- Problem s kojim smo se suočili jeste problem javnog zemljišta, posebno vezan za Vojsku Srbije, koja zemljište od oko 200 hektara, dosad tretirano kao javno zelenilo, želi da prenamenuje za stambenu i drugu izgradnju. Pored toga, potrebno je i GUP uskladiti sa uredbom Vlade Srbije u vezi sa planom infrastrukturnog koridora Beograd - Južni Jadran, zatim sagledati nove prostorne celine i doneti pravila i kriterijume za izgradnju novih socijalnih stanova, kao i revidirati program Beogradskog železničkog čvora - rekao je Bobić.
Na osnovu GUP-a, trenutno se radi na 85 planova i očekuje se da oni do sredine sledeće godine budu završeni. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović rekao je da Generalni urbanistički plan nije ustav, već planski dokument baziran na kontinualnom planiranju, tako da se njime mora pratiti dinamička ekspanzija Beograda.
(M. D. M.)

Zabranjeno curenje

Odbornici Skupštine grada usvojili su odluku po kojoj su vlasnici, odnosno zakupci prostora koji se klimatizuje dužni da obezbede da se kondenzat iz klima-uređaja sakuplja i odvodi unutar tog prostora. Građani koji su već postavili ove uređaje usvojenu odluku moraju da sprovedu u delo u roku od 90 dana.
- Ovom odlukom regulišemo komunalni red, odnosno sprečavamo da creva polivaju građane i omogućavamo da to bude sankcionisano - rekao je gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Grad je pokrenuo inicijativu da se postavljanje klima-uređaja tretira kao građevinska intervencija, za šta mora da se pribavi građevinska dozvola.


Izvor: Press

Svaka čast direktoru "Stambenog"!
Dušan Rakić podneo ostavku iako nije kriv za proklizavanje lifta u Gandijevoj

Ne mogu da prihvatim stalno izbegavanje odgovornosti na svim nivoima. Ne mogu da prihvatim da niko nije kriv

Direktor Javnog preduzeća "Gradsko stambeno" Dušan Rakić podneo je juče ostavku jer ne želi da prihvati da niko nije kriv za nedavno proklizavanje lifta u Gandijevoj 73, kada su povređene dve osobe. Rakić je na konferenciji za novinare rekao da on preuzima odgovornost iako su nalazi veštaka pokazali da niko nije kriv.
Naime, veštaci Milutin Lukić i Zoran Mirjanić iz Gradskog zavoda za veštačenje ocenili su da je najverovatniji razlog proklizavanja lifta otkazivanje rada jedne od tri faze električnog napajanja.
Dušan Rakić, sada već bivši direktor JP "Gradsko stambeno", svojom ostavkom ostalim gradskim funkcionerima dao je domaći zadatak. On za Press kaže da je vreme da ljudi na najodgovornijim mestima pokažu da su spremni da se odreknu fotelje ako stvari krenu loše.
- Podneo sam ostavku iako su izveštaji pokazali da niko nije kriv. Prihvatio sam izjavu gradonačelnika Nenada Bogdanovića da neko mora da preuzme odgovornost - objašnjava Rakić. - Kao čovek i kao odgovoran rukovodilac, ne mogu da prihvatim stalno izbegavanje odgovornosti na svim nivoima. Ne mogu da prihvatim da niko nije kriv.
Prema njegovim rečima, preduzeće "Gradsko stambeno" pokazalo je visok stepen odgovornosti i sve ovo vreme ponašalo se profesionalno prema javnosti i prema svim učesnicima u ovom procesu, a posebno prema građanima.
- Treba naglasiti da su sigurnosni sistemi bili ispravni (uljani amortizeri). Uz to bi trebalo istaći i da niko od putnika nije pokušao da pritisne dugme "stop". Ono je mehanički povezano sa liftom, što bi ga automatski zaustavilo - rekao je juče Milutin Lukić, veštak i stručnjak za liftove.
Prema njegovim rečima, do proklizavanja lifta u Gandijevoj 73 došlo je jer je otkazala jedna faza tek pošto se pokrenuo lift.
- Ovakve situacije veoma su retke. Najbitnije je da su sigurnosni sistemi radili i da je lift samo proklizao. Liftove treba posmatrati kao prevozno sredstvo građana. Stanovnici zgrada treba da ih održavaju i ulažu u njih radi boljeg funkcionisanja - objasnio je Lukić. (D. B. S.)

Izvor: Press

KRIMINAL?!



Prva srpska livnica zvona i specijalnih legura u Francuskoj ulici juče ujutru srušena do temelja, vlasniku nejasno ko stoji iza toga. Mašine, alati i više od 20 tek urađenih zvona polomljeno je i zatrpano šutom!

Ono što je ostalo od nekadašnje livnice...

Srpska livnica zvona i specijalnih legura u Francuskoj ulici 50 do temelja je srušena juče ujutro oko pet časova, i to prema rečima njenih vlasnika, u potpuno "privatnom aranžmanu" bez pravosnažnog sudskog rešenja i izvršitelja.

Kako nam je ispričao Jevrem Popović, vlasnik istoimene livnice, radnici "jedne firme" obezbeđenja upali su u pet časova ujutro u njihove prostorije, predstavili se kao policajci, a zatim su stigli bageri koji su potpuno uništili sve objekte, mašine i stara unikatna zvona, ne dozvolivši vlasnicima da iznesu nijednu jedinu sitnicu!

- Pojma nemam ko mi je i zašto srušio zgradu! Sve što su generacije moje porodice stvarale neko je uništio. Kada sam ušao unutra da vidim šta rade, njihovi radnici su me izudarali, povredio sam nogu i ruku, a na kraju su me izbacili napolje. Ne mogu da verujem da se i danas neko ponaša kao da je ceo svet njegov - u čudu se našao Stanislav, Jevremov sin, koji je trebalo da nastavi porodičnu tradiciju.

Kako kaže, dolazila je i policija nekoliko puta, ali uopšte nisu reagovali na uništavanje više od 1.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, koji su od Drugog svetskog rata do danas izgradili Jevrem Popović i njegov otac, na državnom zemljištu za koje su, kako kažu, uredno plaćali zakup.

- Sve mašine, alati i više od 20 tek urađenih zvona polomljeno je i zatrpano šutom! Ništa nismo uspeli da spasemo! Imao sam zvona stara više od 300 godina, na kojima su moji preci izučavali zanat, zvona kneza Miloša, kralja Aleksandra, i sva su sačuvana do danas, da bi ih oni uništili - jadao nam se Jevrem Popović pored ruševina.

Već oko 13 časova na mestu gde se nalazila livnica bila je postavljena ograda, a radnici su unutra dovršavali rušenje. Na ogradi su nalepljeena obaveštenja da je zemljište u privatnom posedu "Ocean Atlantik Dorćol" d. o. o. i da će se svaki ulazak "tretirati kao krivično delo".

Za izvođača radova navedena je firma "Beomarking" d. o. o. iz Beograda, a investitor "Ocean Atlantik" bi na tom mestu, prema nekim najavama, trebalo da gradi luksuzni stambeno-polovni kompleks "Galerija apartmani".

Na telefone ovih firmi juče se niko nije javljao, a ni u opštini Stari grad nismo dobili više informacija o ovom događaju.
Zvona pod ruševinama

Ispred tek postavljene ograde, zajedno sa Jevremom i Stanislavom Popovićem, juče smo zatekli i sveštenike oca Ivana iz Kovina i monaha Gavrila iz Starog Sela, koji su došli po naručeno zvono.
- U nedelju je slava crkve i sabor, pa smo hteli da postavimo novo zvono. Ne možemo da verujemo šta se desilo, pa mogli su makar zvona da iznesu - rekao nam je monah Gavrilo.

Tradicija od 200 godina

Počeci Prve srpske livnice Jevrem Popović vezuju se za 1789. godinu, kada je Jevrem Popović iz Šavnika sa obronka Durmitora otišao u Vićencu da uči zvonolivnički zanat. Posle toga je u Francuskoj učio zanat livenja topova, a 1806. godine je za Karađorđa izlio prvi srpski top. Nastavio je sa livenjem topova za vreme Prvog srpskog ustanka, a kasnije je izlivao i zvona po celoj Srbiji. Zanat je prenošen sa kolena na koleno, kao i porodična imena, više od 200 godina.

Izvor: PressM. Rakočević

Gužva i kod privatnika
Z. RAKIĆ, 1. septembar 2007

ZBOG nedostatka mesta u državnim predškolskim ustanovama roditelji ove godine bukvalno opsedaju privatne vrtiće. Na "udaru" su najviše objekti koji su dobili dozvolu Ministarstva prosvete, a u svakom od njih formirale su se i liste čekanja.
Kako kaže vlasnik PU "Bejbi Palas licej" Danko Čučković, mesto se rezerviše i godinu dana unapred.
- Strašan je pritisak i mi ne uspevamo da upišemo svu decu - objašnjava Čučković. - Najveći pritisak imamo u vrtićima u Lozničkoj i Ulici Silvija Kranjčevića. Roditelji zovu i mole da ih primimo, ali imamo strogo određene kriterijume koje poštujemo i ne upisujemo preko dozvoljenog broja.
Ni cena od 200 do 300 evra koliko privatnici naplaćuju mesečni boravak više nije prepreka za roditelje. Čučković ističe da u "Bejbi Palasu" za 240 evra deca dobijaju doručak, dve užine i ručak, a mališani koji ostaju do 19 časova imaju i treću užinu. Osim toga, u cenu su uračunati i svi "prateći" programi - balet, sport, muzička i dramska sekcija, engleski...
Sva mesta popunjena su i u PU "ABC Junior" u Zemunu, a direktorka Olivera Sekulovski kaže da se roditelji stalno raspituju i žele da smeste decu. Interesovanje je naglo poraslo krajem avgusta, kada su se roditelji vratili sa odmora.
- Imamo po 12 mališana u grupi i ne primamo više dece - kaže direktorka. - Roditelji imaju poverenja u nas, jer je Ministarstvo verifikovalo naš rad, ali i ranije je bilo ljudi koji su nam verovali, jer su videli da na pravi način brinemo o njihovoj deci.
I u vrtiću "Više od igre" na Adi ciganliji nema mesta za nove mališane. Kako kažu u ovoj ustanovi, devojčice i dečaci kod njih borave od jaslica, tako da u svaku generaciju upisuju samo najmlađe.


DOZVOLE

VLASNICI privatnih vrtića tvrde da je proces dobijanja dozvole u Ministarstvu prosvete veoma komplikovan i da traje najmanje godinu dana, a neki standardi su previsoki. Smatraju da bi mnogo bolje bilo da se poslovi oko administracije završe brže i da se što više objekata verifikuje. S jedne strane, to bi smanjilo liste čekanja u državnim vrtićima, ali bi verovatno, konkurencija uticala da i cene boravka kod privatnika budu niže.

Izvor: Novosti

Vatrogasci
STIŽE NOVA OPREMA

Za novu opremu Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Uprave za zaštitu i spasavanje MUP Srbije, Skupština grada odobrila je 4,8 miliona dinara. Radmila Hrustanović, zamenik gradonačelnika, saopštila je da su gradski vatrogasci u poslednjih nekoliko meseci imali više intervencija nego tokom čitave godine.

- Bilo je dana kada su jedinice ove brigade intervenisale i na 60 lokacija, ali, na sreću, u Beogradu nije bilo požara takvih razmera kao u drugim gradovima našeg regiona. Sva javna komunalna preduzeća tada su vatrogascima stavila na raspolaganje svoje kapacitete. Sredstva će biti utrošena za nabavku 10 radio-stanica, rezervnih delova i vatrogasne opreme, kao i za popravku oštećenih vozila - rekla je Hrustanovićeva.


Izvor: Kurir

GSP juče proslavio 115 rođendan
Deca jurcala kroz „lejland“

Gradsko saobraćajno preduzeće pod sloganom "Sa nama stižete svi, udobno i na vreme", obeležilo je juče na Trgu Republike 115 godina od osnivanja preduzeće i 60 godina trolebujskog saobraćaja u Beogradu. Tom prilikom promoteri GSP delili su Beograđanima flajere, mini mape grada, ali i poklone za najmlađe.
Na Trgu Republike bila su izložena tri vozila ovog preduzeća među kojima i "lejlland" iz davne 1961. godine. A Slaven Tica, generalni direktor GSP izjavio je za "Blic nedelje" da ovo preduzeće nije samo servis građana već njihov i prijatelj. Prema njegovim rečima GSP nastoji da eudukuje najmlađe pred početak škole.
- Naš cilj, pre svega, da objasnimo najmlađima kako da koriste javni gradski prevoz i da se od malena informišu o uslugama GSP - napominje Tica i dodaje da se ovakva manifestacija tradicionalno održava već pet godina.
Mališani koji su se juče zatekli na trgu Republike dobijali su bombone, balone, bedževe i rasporede za školu, a mogli su i da jurcaju kroz "lejland" autobus iz 1961. godine. Naime, ovaj primerak je jedan od 175 engleskih autobusa koji je te davne godine umesto na afričkim ulicama završio na beogradskim.
I za one starije se našao po neki poklon. Oni su od promotera GSP dobili mini mape Beograda sa iscrtanim trasama autobuskih linija.
Od juče je počeo i zimski red vožnje u javnom gradskom preduzeću. Na ulice grada svakodnevno će izlaziti 1.276 vozila GSP i to 117 tramvaja, 103 trolejbusa, 673 autobusa i 383 autobusa privatnih prevoznika. Subotom će broj vozila biti smanjen na 791, a nedeljom će na ulicama Beograda biti svega 694 vozila.
Od sutra se ukidaju sezonske linije koje voze do Ade Ciganlije i Avale.

Izvor: Blic