Prinudna naplata neplaćenih računa za parkiranje

Sudski izvršitelji Četvrtog opštinskog suda u Beogradu počeće ove nedelje naplaćivanje dodatnih karata za zonsko parkiranje pristiglih 2005. godine, saopštio je danas "Parking servis"

Reč je o izvršavanju odluka suda o prinudnoj naplati korisnicima usluga "Parking servis" koji nisu platili kazne.

U saopštenju iz ovog preduzeća navodi se da je 2005. godine Četvrtom opštinskom sudu prosleđeno oko 3.500 predmeta.

Većina korisnika, dodaje se u saopštenju, svoje doplatne karte plaća odmah ili po dobijanju prve opomene, a protiv svih ostalih koji ne plate se pokreće odgovarajući sudski postupak.

Izvor: Press

Obilaznica čeka milione
A. B. M. - S. J., 2. septembar 2007

DA bismo završili sve radove na obilaznici oko Beograda, planirane za ovu godinu, potrebno je da država hitno uplati 50 miliona evra - kaže za "Novosti" Branko Jocić, direktor "Puteva Srbije". I da ovoliki novac stigne gotovo odmah, "Mostogradnja", "Planum" i "Energoprojekt" bi do maja naredne godine završili najveći deo "ovogodišnjih" poslova, jer se već kasni pet meseci.
Jocić najavljuje da bi tokom septembra trebalo da bude potpisan ugovor o kreditu od 115 miliona evra, sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, za deonicu Batajnica - Dobanovci. Radovi na ovom delu obilaznice trebalo bi da počnu u proleće 2008. godine.
Prema rečima Jocića, problema ima mnogo, a najveći je taj što nisu isplaćena dugovanja za prošlu godinu. Prebacivanje finansiranja ovog velikog projekta u Nacionalni investicioni plan, smatra Jocić, samo je usporilo radove na obilaznici oko prestonice.
- Odlukama je i redukovan NIP za ovu godinu, čitavog proleća sve se nešto čekalo, pa su posle i sredstva umanjena - kaže Jocić. - Naravno, niko neće da radi bez novca, a čitava priča oko obilaznice čeka puštanje para iz vladine kancelarije za NIP.
U "Putevima Srbije" napominju da je izmenama i dopunama budžeta za prošlu godinu Vlada Srbije predvidela za gradnju obilaznice u 2006. i 2007. godini 30 miliona evra, odnosno dve i po milijarde dinara. U 2006. godini je, međutim, povučeno 676 miliona dinara, a za 2007. je odobren 721 milion dinara, što je, ukupno, nešto manje od 1,4 milijarde dinara. Očigledno, nedostaje 1,15 milijardi dinara, i to je i dovelo do kašnjenja u isplatama izvođačima.
Prema podacima "Puteva Srbije", za 2008. godinu garantovani iznos za izgradnju obilaznice oko Beograda je oko 1,520 milijardi dinara, a konkurisaće se i za dobijanje sredstava iz NIP, za ukupan iznos od pet i po milijardi dinara, kako bi mogle da se plate obaveze iz 2006. godine koje su dostigle dve milijarde dinara. Tokom naredne godine moraće da se koriste i inostrani krediti od 60 miliona evra.
Inače, i deo obilaznice od Ibarske magistrale do Kumodraža prate isti novčani problemi kao i deonicu ispred, koja se pruža do Ostružničkog mosta. Ovaj sektor gradi "Energoprojekt", a pošto ni njima, kao ni "Mostogradnji" i "Planumu", uplate od investitora "Puteva Srbije" ne stižu redovno, radovi skromno napreduju.
Deonica od Ibarske magistrale do Kumodraža dugačka je 5,4 kilometra, treba da se izgradi do 2009. godine i koštaće 54,5 miliona evra. Međutim, ugovorena je samo izgradnja tunela "Straževica", dužine 745 metara, koji je probijen, ali radovi na daljem sređivanju sporo odmiču. "Energoprojekt", zasada, gradi samo desni smer, dok probijanje tunela za levu stranu obilaznice, dugačkog 733 metra, nije ni počelo.


DOGOVOR
PREKO Ministarstva infrastrukture dogovoreno je da se radovi na sektoru 4, od Ostružnice do Ibarske magistrale kod Orlovače, završe u prvoj polovini 2008. godine. Kako kažu u "Putevima Srbije", ostali rokovi će, uglavnom, zavisiti od obezbeđivanja finansijskih sredstava, eksproprijacije, do završnih radova i izrade projektne dokumentacije.


PROJEKTI
POSLEDNjU deonicu obilaznice od Bubanj Potoka do Starčeva, u Banatu, projektuju stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP. Zasada se zna da će na njoj biti dva tunela, kao i dva mosta u dolinama između njih. Projektanti CIP planirali su da autoput prema Pančevu ide bočnom stranom postojećeg puta u pravcu Vinče, a na raskrsnici puteva za Leštane, Boleč i Vinču gradiće se petlja.
Od Leštana, put se spušta dolinom i dolazi do Smederevskog puta, koji će "preskočiti" mostom od oko 200 metara. U ovom delu, uz obilaznicu će se pružati i pruga, pa će se, zajedno, ka Dunavu spuštati padinom. Plan je da se most izgradi nizvodno od Vinčanskog arheološkog nalazišta, ali se ne zna da li će biti dužine tri kilometra, 2.200 ili 2.100 metara. Širina neće biti manja od 30 metara.

Izvor: Novosti

Korisnici toplane Voždovac do petka bez tople vode

Korisnici Toplane "Voždovac" od sutra do petka, 7. septembra neće imati toplu vodu, zbog redovnog godišnjeg remonta, saopštilo je javno komunalno preduzeće "Beogradske elektrane".

Kako se navodi u saopštenju, u istom periodu biće modernizovane i toplotne predajne stanice u Bulevaru oslobođenja broj 112, 114 i 116. U saopštenju se navodi da će nakon radova korisnicima biti obezbeđena kvalitetnija i sigurnija isporuka toplotne energije i tople vode.

Izvor: Press

Pazi, škola!
M. MRĐEN, 3. septembar 2007

UZ učitelje, nastavnike, roditelje, đake i saobraćajna policija imala je detaljne pripreme pred početak ove školske godine. I ovog septembra pojačane su mere bezbednosti kako bi se sprečilo stradanje dece u saobraćaju u zonama škola. U naredne dve nedelje saobraćajci će pojačano u dve smene dežurati ispred pedesetak osnovnih škola koje se nalaze u blizini najfrekventnijih ulica. Policija će najviše biti prisutna u Zemunu, Novom Beogradu, Zvezdari i Paliluli.
Inače, za prvih šest meseci ove godine na prestoničkim ulicama povređeno je 209 najmlađih pešaka, dok je u istom periodu lane povređeno 183 dece, a 11 je stradalo u neposrednoj blizini škole. U dve trećine slučajeva, vozači su bili odgovorni za nezgodu.
- Nažalost jedno dete je prošle godine izgubilo život u blizini OŠ ”Bora Stanković” u Paunovoj ulici – priča nam Nedeljko Munjas, v. d. načelnik Uprave saobraćajne policije. - To je jedna od ugroženijih škola, jer je okružena prometnim ulicama.
Ovog septembra u prvi razred krenulo je oko 76.000 đaka. Statistika, međutim, pokazuje da su sedmogodišnjaci i najmanje ugroženi.
- Tada je pozornost roditelja najveća – ističe Munjas. - Kako deca rastu tako se povećava njihovo učešće u saobraćajnim nezgodama.
Osnovci se na meti automobila nađu između osam i 20 časova. U policiji kažu da u Beogradu više ne postoje takozvane “crne tačke”, jer se nezgode u kojima učestvuju deca, događaju u celom gradu.
- Postavljanjem horizontalne i vertikalne signalizacije, kao i ograda oko škola većina tih tačaka je eliminisana – zaključuje naš sagovornik.
U saradnji sa gradskim Sekretarijatom za saobraćaj, u toku leta završeno je postavljanje i popravka signalizacije u zonama osnovnih i srednjih škola. U ugroženije škole u prestonice spadaju zvezdarska škola „Marija Bursać“ u Ulici Milana Rakića 81, zatim „Vuk Karadžić” u Sremčici, „Banović Strahinja“ na Čukarici, „Aleksa Šantić“ u Grockoj, „Vojvoda Stepa“ na Voždovcu, „Petar Kočić“ u Zemunu, „Stjepan Stevo Filipović“ na Paliluli, kao i škole na Novom Beogradu, u blizini Ulice Jurija Gagarina i Trećeg bulevara.

FOTO POLICAJCI

SAOBRAĆAJNI policajci u civilu od početka godine fotografišu vozače koji prekrše saobraćajna pravila, a fotografije se koriste na sudu za dokazivanje prekršaja. U većini slučajeva na meti objektiva nalaze se automobili koji ne propuštaju pešake na obeleženim prelazima, jer je takve prekršaje najlakše dokazati.

OBUKA

RAD na bezbednosti dece u saobraćaju jedan je od najznačajnijih segmenata i u radu Auto-moto saveza Srbije, koji već decenijama organizuje edukaciju najmlađih. Na njihovom Internet sajtu možete direktno da prenesete program za testiranje i obuku dece u saobraćaju, koji u sebi sadrži realne situacije iz svakodnevnog života. Program je pripremljen na ćirilici i latinici.

BROJKE

183 MALIŠANA povređeno za prvih šest meseci prošle godine
15 DANA trajaće dežurstvo saobraćajne policije
1 DETE prošle godine poginulo ispred škole


Izvor: Novosti

Zubari jure pacijente
J. Su., 3. septembar 2007

BROJ pacijenata koji odlaze kod državnih zubara nije se promenio za godinu i po dana, od kada se sve usluge naplaćuju. Iako su u početku te cene bile iste u svim domovima zdravlja, one danas variraju. Da bi rad bio isplativ zaposleni su morali da se potrude da budu dobri menadžeri, ne bi li tako pridobili pacijente. Prvi uslov za pune ordinacije, a samim tim i dobre plate bio je da se skrati čekanje.
- Kod nas cene nisu menjane i mislim da su pacijenti već navikli na njih - kaže dr Gospava Aleksić, načelnik Stomatološke službe u Domu zdravlja "Voždovac". - Svi zaposleni uspevaju sebi da zarade plate. Posla ima i ordinacije su uvek pune.
Kod stomatologa se za džep jedino ne hvataju deca do 18 godina, trudnice i stariji od 65 godina. Svi drugi za belu plombu, u državnim ustanovama, treba da plate od 600 do 900 dinara. Ista usluga, samo kod privatnika, košta od 1.800 do 2.800 dinara. Totalna proteza u državnim ordinacijama je 6.000 dinara, a u privatnim i do 26.000.
- Od kada rade po principu stare poslovice "koliko para toliko muzike", u stomatološkoj praksi, zubari više ne odbijaju pacijente, retko su neljubazni, pa su se redovi smanjili - objašnjava nam Aleksandar Ivić, penzioner iz Beograda. - Mislim da zaposleni sada priželjkuju pacijente, jer im od toga zavisi plata. Uvek sam bio zadovoljan njihovom uslugom.
Pri formiranju cenovnika jedan od problema bio je i teritorijalna udaljenost od centra grada. Stav zubara iz prigradskih domova zdravlja bio je da su cene previsoke i da građani nemaju novca. To je i bio razlog što su usluge jeftinije kod zubara koji su van centra grada.
- Mi se držimo starog cenovnika, koji je prilagođen prosečnoj plati naših sugrađana - priča dr Anđelka Jančić, načelnik Stomatologije u Domu zdravlja Grocka. - Ovde cene moraju biti niže od onih u centru grada. Da bi zaradio sebi platu, zubar mora da uradi i do 15 pacijenata dnevno. Ko je uvek radio, njemu nije teško. Najveći problem je za one koji su izbegavali posao.
Naravno, kako god se okrene glavni "kec u rukavu" državnih stomatologa je taj što su cene niže nego kod privatnika.
- Skupo ili ne, moram da idem kod zubara - priča Jovan Mišić, ekonomista. - Mislim da su poboljšali i kvalitet rada od kada naplaćuju svoje usluge, što je dobro za nas koji posećujemo državne domove zdravlja.

Izvor: Novosti

Svi putevi vode u gužvu

Beograd je juče ujutru izgledao kao da je svih 850.000 automobila, koliko ih ima u gradu, bilo na ulicama. Sobraćajne gužve bile su na svim glavnim gradskim pravcima. Zakrčenje je bilo kod „Sajma“, Bulevaru kralja Aleksandra, na mostovima, a kolona na delu autoputa, koji prolazi kroz grad, bila je duga od „Gazele“ pa sve do „Plavog mosta“.
Jelena R. je juče ujutro zakasnila na posao iako je pošla na vreme iz Mladenovca autobusom „Laste“.
- Do Dušanovca smo nekako i stigli, ali se tamo pružao prizor koji odavno nisam videla: reke automobila pokušavale su da se uključe na Autoput kod Plavog mosta, koji je već bio zakrčen u obe trake plus zaustavna. Mileli smo 40 minuta od garaža GSP na Dušanovcu do Autokomande - kaže ona.
Stanje na Brankovom mostu bilo je slično. Tamo se tokom jutarnjeg špica desio „samo jedan“ sudar.
- Preko Brankovog mosta smo prešli polako, ali smo prešli. Međutim, kad smo ušli u Brankovu ulicu, trebalo nam je petnaest minuta da izbijemo na „Zelenjak“ i uđemo u tunel, a to je razdaljina od sto metara - kaže Nataša B. koja je putovala iz Zemuna.
Neko je duhovito dobacio: „Izgleda da su svi prvaci krenuli kolima u školu!“

Naplata ulaska u centar
Saobraćajna policija je, kažu, radila jedino što je mogla: održavala protočnost koliko je to moguće.
- Dovoljno je da se samo jedno vozilo pokvari nasred Gazele ili da mu nestane benzina, što se dešavalo, pa da se u roku od deset minuta stvori kilometarska kolona - kaže za „Blic“ v.d. načelnika Uprave beogradske saobraćajne policije Nedeljko Munjas.
Za nesnosnu gužvu u saobraćaju grada može da se ispotavi ceo spisak uzroka: grad je naglo porastao poslednjih decenija, Gazela je projektovana za najviše dvadeset hiljada automobila dnevno, a trenutno „podnosi“ između 120.000 i 140. 000 automobila dnevno. Ulice u centru su preuske (turske) a svi pravci vode kroz centar grada. Autoput preseca grad na dva dela i ima čak 11 uključenja, a uz to ceo tranzitni saobraćaj sa teškim kamionima iz Zapadne Evrope ka istoku prolaze Autoputem kroz centar Beograda. Sve više Beograđana ima svoj automobil, Beograd nema metro, nedostaju mu tri mosta i obilaznica...
- Dok god nekom sa Novog Beograda bude brže da stigne svojim kolima na posao nego javnim prevozom, gužve će trajati - kaže za „Blic“ profesor saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić. Njegov predlog da se naplaćuje ulazak u centar grada još se „kuva“ u gradskim sekretarijatima, jer nemamo komunalnu policiju koja bi to mogla da sprovede u delo, kao u drugim svetskim metropolama.

Nedostaje sistem
- Kad bi se sistemski pristupilo rešavanju problema saobraćajnih gužvi u gradu, onda bismo imali i rešenje, a to znači da se svi vidovi saobraćaja integrišu u jedan sistem uz prethodnu studiju gde su najugroženije tačke. Ako pristupate parcijalno, ovde jedna garaža, ovde jedna parking zona, nećete rešiti problem nego ćete i dalje imati gužve. Ako gradite javne garaže u centru grada onda i saobraćaj dovlačite u centar grada, zar ne? - kaže za „Blic“ Ružica Bogdanović, predsednica Društva urbanista Beograda.
U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da imaju dugoročne i kratkoročne mere za smanjenje gužvi u gradu. Dugoročne su metro, obilaznica i mostovi, a kratkoročne proširenje parking zona, izgradnja javnih garaža, obezbeđenje i proširenje žutih traka, formiranje centra za unapređenje saobraćaja, monitoring ključnih tačaka kamerama...
- Svesni smo da sve to ne daje rezultate koje bi voleli, ali poboljšava stanje - kaže za „Blic“ Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj.

Zagušene ulice na Crvenom krstu
Sve veća popularnost ovog dela grada, novi kafići, popularni restorani, nove zgrade i dolazak ljudi iz celog grada na Crveni krst čine da od automobila više ne može da se prolazi.
- Znamo za taj problem još od prošle godine, pratimo i intervenišemo. Zbog šest sedam popularnih restorana i kafića čiji se gosti parkiraju i u raskrsnicama, nastaje gužva u celom potezu od bivše Ulice 14. decembra, Žičke, Vojvode Petka, Koraćeve, Žarka Zrenjanina, sve do Kalenić pijace, sa jedne, i Vojislava Ilića sa druge strane. Šaljemo pojačanu kontrolu u večernjim časovima i sklanjamo nepropisno parkirane automobile - kaže Nedeljko Munjas, v.d. načelnika Uprave saobraćajne policije za Beograd.
Stanari na Crvenom krstu tvrde, međutim, da saobraćajne kontrole dugo nisu videli.

Najgore gužve
-Brankov most, ulaz u grad
-Gazela, oba smera
-Autoput
-Kneza Miloša
-Kod Vukovog spomenika
-Raskrsnica kod Glavne pošte
-Radnička i Bulevar Vojvode Mišića
-Vojislava Ilića, Crveni krst
-Pančevački most, oba pravca
-Mije Kovačevića, Bogoslovija

Izvor: Blic

Zarobljenici u stanovima


Devedeset stanova solitera na Voždovcu četiri dana je bilo bez struje. Nisu radili liftovi tako da su stari i bolesni bili zarobljeni u svojim kućama. Jeli su sardine i paštetu, tuširali se hladnom vodom, a zamrznutu hranu su morali da bace jer se pokvarila. Kako kažu, vratili su se u kamenom dobu i skupljaju novac da sami poprave kvar.
- Četvrti dan unuka hranim kiselim mlekom, bananama i prženim jajima koja pravim na malom plinskom kuvalu. Ipak, najgore je što ne mogu da ga okupam nego ga, na ovu vrućinu, samo brišem vlažnim peškirom. Osim toga, na ovu bedu smo svu hranu iz zamrzivača morali da bacimo - priča Marija Dimitrijević (58), težak srčani bolesnik.
Ni ona, posle dva šloga, a ni njena ćerka nisu dovoljno jake da jednogodišnjeg Andreja snesu sa najvišeg, 15. sprata zgrade, a kamoli da ga, bez lifta, posle vrate kući.
U požaru koji je prošlog petka, u popodnevnim časovima, izbio u zgradi u Ulici vojvode Stepe 266 izgorele su instalacije koje se nalaze iza jedne od osam strujnih tabli u zgradi. Iako je na nju vezano 12 od 90 stanova, cela zgrada je od tada u mraku. Mnogi su otišli u vikendicu, kod rođaka ili prijatelja, a Cvele iz prizemlja se dosetio i iz komšijskog kioska „pozajmio“ struju.
- Godinama vojno-stambenom plaćamo po 460 dinara mesečno za održavanje zgrade. Da su zasita održavali zgradu do ovoga ne bi došlo. Vojska prebacuje loptu na Elektrodistribuciju, oni na Gradsko stambeno... - ljutito priča Zoran Obradović, jedan od stanara.
Ljuti su i ostali stanari što su godinama plaćali, a sad bolesni moraju da se penju pešice kroz mračan hodnik pun mirisa pokvarene hrane. Ipak, svaki stan je dao po 2.000 dinara, a organizovali su se i našli i firmu koja je ovlašćena da popravi kvar u njihovoj zgradi.

Neki i dalje bez struje
Sinoć je uključena struja većini stanara, a u mraku je ostalo 12 stanova na šestom i sedmom spratu koji su bili priključeni na tablu koja je izgorela. Struju će dobiti tek za nekoliko dana.

U mraku zbog bezbednosti
U Elektrodistribuciji kažu da su zbog bezbednosti morali da isključe celu zgradu i bi stanari trebalo da provere koliko njihova zgrada ima na računu javnog preduzeća, vojnog ili gradskog, sa kojim su imali ugovor o održavanju. To su, kako kažu, sredstva koja se koriste kad se desi neka havarija.

Izvor: Blic

Grad dobrog zvuka
M. MRĐEN, 4. septembar 2007

BEOGRADSKA muzička scena konačno se probudila iz zimskog sna, a srpska prestonica posle decenijske izolacije ponovo je domaćin velikih muzičkih događaja. Večeras će u Hali Pionir nastupiti kraljevi američke avangarde grupa Tul, a za vikend na Kalemegdan i Jelen festival stiže i legendarni bluz gitarista Geri Mur.
U protekle dve godine na našim binama prašile su mnoge svetske legende, poput REM, Metalike, Djuran Djurana, Pink, Fil Kolinsa, Džemirokvaja, Simpl majndsa, Fifti senta, Basta Rajmsa, Xipsi Kingsa, Kemikal bradersa i naravno neprevaziđenih Rolingstonsa. Beograd je posle njihovog nastupa bukvalno bio u transu, a na Ušću se sjatilo oko 50.000 fanova i još 10.000 koji su legendarne Stonse posmatrali sa druge strane ograde.
Beogradska publika takođe je uživo slučala neprikosnovene vokale Andre Bočelija i Pavarotija, špansku divu Monserat Kabalje i virtouza Najdžel Kenedija. Karta za Pavarotijev koncert iznosila je 120 evra što je u poređenju sa njegovim nastupima u drugim evropskim gradovima protumačeno kao izuzetno povoljno. U Beogradu je najskuplju ulaznicu imao Bočeli i ona je iznosila i do 20.000 dinara.
Da je Beograd poslednjih godina postao više nego atraktivno tržište za koncertne agente i promotere smatra i Đorđe Milutinović, direktor Beogradske arene.
- Svi prostori u gradu u kojima se održavaju koncerti i daqe su vrlo interesantni muzičkim agentima, a u Beogradskoj areni uskoro nas očekuju nastupi Hoze Karerasa, grupe Mjuz i Džo Kokera - kaže Milutinović i najavljuje izgradnju takozvane akustične školjke koja će omogućiti da se u Areni održavaju i manji koncerti.
Cene ulaznica za koncerte stranih izvođača obično se kreću od 1.500 do 2.500 dinara, što je oko sedam odsto prosečne plate u Srbiji. Milutinović upozorava da prosečna srpska porodica troši svega dva odsto zarade na kulturu, te da postoji opasnost da domaće tržište finansijski neće moći da isprati takvu hiperprodukciju programa.
- Tome su svojevremeno bile izložene i Hrvatska i Slovenija, koje su zbog nemogućnosti publike da prati sve te koncerte, otkazivale zvezdama kao što su Rolingstonsi, Metalika i Leni Kravic - kaže Milutinović. - Postoji realna opasnost da se ogromnim brojem programa zaista naruši i snaga našeg tržišta. U junu mesecu nijedan promoter nije bio zadovoljan posetom na svojim koncertima. Ipak, nemoguće je odrediti koliko koncerata beogradska publika može da podnese. Sa koncertima je isto kao kad idete u prodavnicu i publika kupuje onoliko koliko ima.

PAPRIČICE
SPEKTAKL van granica Beograda, a svakako vredan pomena, je nastup američke grupe Red hot čili pepers u Inđiji. Koncert jedne od najvećih svetskih rok atrakcija okupio je oko 65.000 fanova. Nažalost, odlična svirka ostala je u senci nezadovoljnih posetilaca, razočaranih dužinom nastupa, kao i saobraćajnog kolapsa koji je trajao do ranih jutarnjih časova.

POSETE NA KONCERTIMA

ROLINGSTONSI - 60.000 posetilaca
RED HOT ČILI PEPERS - 65.000 posetilaca
KEMIKAL BRADRS - 12.000 posetilaca
XIPSI KINGS - 13.000 posetilaca
BASTA RAJMS - 4.000 posetilaca
50 SENT - 12.500 posetilaca
METALIKA – 25.000 posetilaca


Izvor: Novosti

Komšo, pomagaj!
S. JANjIĆ - S. BULATOVIĆ, 4. septembar 2007

GODINAMA su ih primećivali u komšiluku, ali tek kada su ih ugledali na televiziji shvatili su da im baš ti susedi mogu biti od pomoći. Većinu gradskih funkcionera prve komšije svakodnevno mole za usluge. Na ceni su mesta u vrtićima, brzo sprovođenje grejanja, asfaltiranje ulice, novi kontejneri... Bezbroj je stvari koje bi, veruju Beograđani, poziv njihovog suseda, čelnika gradske vlasti, mogao da reši. Makar da pogura.
Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada, ne krije da mu svakodnevno stižu pozivi iz komšiluka u Ulici kapetana Popovića na Banovom brdu. Od rođenja živi u porodičnoj kući i poznaje čitav kraj.
- Zvone mi na vrata ili ubace pismo u sanduče - priča Alimpić. - Nedavno nam je tri puta pucala vodovodna cev na istom mestu, pa su me zvali da proverim o čemu se radi. Angažovao sam se oko gasifikacije, sređivanja parka i trotoara. Nekada se i komšije zavade oko toga gde treba da stoji kontejner, pa zajedno pokušavamo da nađemo pravedno rešenje. Zovu me i zbog mini deponija i lutalica. Ja onda okrenem "Beokom", što mogu i oni, ali misle da će se ovako brže rešiti problem. Traže i mesto u obdaništu, određenu učiteljicu za dete ili da se neko upiše na fakultet, ali tu ne mogu da se mešam niti da pomognem.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić, međutim, rešio je da zauzme suprotan stav. Stanare njegove ulice na Paliluli, u Profesorskoj koloniji, silno je obradovalo što je baš on postao glavni čovek za urbanizam u Beogradu. Verovali su tu je kraj njihovim mukama. Posle skoro četiri godine stići će grejanje.
- Nisam hteo da se mešam, baš da ne bi bilo protekcije - objašnjava Bobić. - To je na sebe preuzeo jedan komšija. Urađeni su planovi, pa će i grejanje stići verovatno već sledeće godine.
Đorđe Bobić, inače, živi u kući koja decenijama pripada njegovoj porodici. Kako ponosno kaže, ne planira da se seli odatle.
Dorćolci bi za pomoć mogli da se obrate Gorici Mojović, pomoćniku gradonačelnika. Ona već dve decenije živi u Ulici Visokog Stevana.
- Prepoznao sam prijatnu plavu gospođu na televiziji i razmišljao sam da joj u sanduče ubacim pismo sa mojim predlogom - objašnjava stariji komšija. - Mislio sam da ne bi bilo loše da se na keju naprave toaleti za kajakaše koji tu svraćaju i kampuju. Nisam to uradio. Možda bi i poslušala sugestiju.
Novobeograđani još nisu navikli da u svom komšiluku sreću Bojana Stanojevića, gradskog menadžera. Verovatno zato što se nedavno preselio u ovaj deo grada. Stanojević je, prvo živeo na Vračaru, zatim na Starom gradu. Do prošle godine živeo je na Topličinom vencu. Od nedavno, kao podstanar, živi blizu "Arene".

SKREĆU PUTARE

SADAŠNjEG sekretara za sport i omladinu, Gorana Kreclovića komšije pamte i iz vremena kada je bio u Opštini Zvezdara. Živi u porodičnoj kući sa suprugom i dvoje dece. Nedaleko od "Lipovog lada", između Bulevara i Vojislava Ilića. Za pomoć ga često pitaju, a ako može, komšijama rado izađe u susret.
- Gledam da pomognem jer delimo iste probleme - kaže Kreclović. - Reč je o uvođenju daljinskog grejanja, a svake zime "čekićamo" čišćenje sporednih ulica koje nisu na listi prioriteta.

SELIDBE

PORED Bojana Stanojevića, tokom mandata preselila se i Radmila Hrustanović, zamenica gradonačelnika. Nekada je živela u Ulici Toneta Tomšiča. Od pre godinu dana stanuje nedaleko od zvezdarske crkve. Stare komšije i dalje je pamte po uređenju Petog parkića.

Izvor: Novosti

"Beovoz" ponovo gradski
R. Dr., 4. septembar 2007

IDEJA o ponovnom uključivanju "Beovoza" u jedinstveni tarifni sistem gradskog prevoza počeće da se ostvaruje za nedelju dana, posle zakazanog sastanka predstavnika Skupštine grada sa čelnicima "Železnica Srbije". Načelni dogovor postoji, a na sastanku bi trebalo da bude ugovoren način uključenja gradske železnice u režim javnog prevoza. Posle toga na scenu stupaju stručnjaci koji će osmisliti konačnu primenu jedne karte u svim vozilima i vozovima u prestonici.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić smatra da će integrisanje Beovoza" u sistem gradskog prevoza znatno poboljšati kvalitet prevoza u Beogradu.
- Ideja je da se kompozicije "Beovoza" aktivno uključe u prevoz građana - smatra arhitekta Bobić. - Da bi se to postiglo, potrebna je nabavka nekoliko kompozicija, kao i usklađivanje voznog reda. Grad će sa svoje strane, učiti sve što je potrebno da ovaj oblik prevoza ponovo zaživi.
Prema njegovim rečima, železničke kapacitete koji postoje treba iskoristiti, kako bi se njima prevozilo što više Beograđana. To je način da se bolje povežu periferni delovi sa centrom grada, kojima je postojeći gradski prevoz nedovoljan.
- Najbolje rešenje prevoza u gradu je metro, ali svakako nije i jedini - naglašava Bobić. - Korodinacijom postojećeg prevoza sa sistemom koloseka, građani će dobiti mnogo bolju vezu sa svim delovima grada.
Interesantno je da je "Beovoz" već bio deo integrisanog sistema javnog prevoza pre petnestak godina. Novi vid prevoza zaživeo je izgradnjom podzemne stanice "Vukov spomenik", ali kako nije naišao na očekivani odziv građana, ubrzo je "ispao" iz zajedničkog tarifnog sistema.

POVEZANO

BEOVOZOM su trenutno povezane tri isturene tačke Beograda - Pančevo, Ripanj i Stara Pazova. Oveim linijama do centra se prebacuju žitelji naselja Ovča, Krnjača, Zemun, Resnik, Rakovica... Uz to, "Beovoz" povezuje prestonicu sa Šumadijom linijama ka Velikoj Plani, preko Ralje i Mladenovca, i posebnom linijom Pančevo - Valjevo.

Izvor: Novosti