Da li su sve izrasline na koži opasne?

Na koži brojni izraštaji  nastaju akutno, izazvani virusima, bakterijama, gljivicama ili postepeno. Promene na koži se brzo menjaju i skreću pažnju pa se odmah traži pomoć lekara. Takvi izraštaji se obično brzo i saniraju.

Pored ovakvih izraslina na koži, postoje i one koje se sporo razvijaju, ne prave tegobe, barem ne u početku, i pošto dugo traju, većina im i ne pridaje značaj. One mogu, ako se na vreme ne uklone, poprimiti neželjeni tok, pa i ugroziti život bolesniku. Naravno na lekaru je da prepozna njihov tok, ili ga barem pretpostavi. Neki od tih izraštaja su zaista dobroćudni i nikada se ne transformišu u zloćudne tumore. I ako su dobroćudni, mogu nalikovati zloćudnima, kao što nekada čine masne bradavice. Ponekad izazivaju dileme i kod lekara, a posebno kod onih laika koji konsultuju internet.

Prepoznati dobroćudne tumore i ciste

Skoro najčešća promena na koži kod sredovečnih i starijih osoba je tzv. masna bradavica, seboroična keratoza. Ranije je nazivana i staračka, što je pogrešno, jer se može javiti i kod mladih osoba, oko dvadesete godine života. Tu vrstu bradavica imaju skoro sve osobe iznad 60 godina, najčešće na glavi i gornjem delu tela. Izgled im varira: nekada su pljosnate, nekada na petlji, boja je takođe različita – od boje bele kafe do crne. Izgledaju kao da su nalepljene na kožu. Vremenom se njihov broj povećava. Mogu da se upale ili krvare, pa ih je u tom slučaju najbolje ukloniti. Nekada liče raku kože. Uklanjaju se kriodestrukcijom (tečnim azotom ili hirurški), ili drugim, vrlo efikasnim metodama. Ako se nalaze na licu ili ispod dojki, u pazuhu, preponama, pametno je ukloniti ih.
Od dobroćudnih izraslina vrlo su česte milije, ciste koje se nalaze na licu u svim uzrastima. Čine ih sitni, tvrdi čvorići prečnika do 2 mm. Dermatolog će ih lako ukloniti.

Mogu li dobroćudne promene postati zloćudne?

Neke i mogu. Svakako je najznačajnija aktinična ili solarna keratoza koju bez biopsije i patohistološkog pregleda nije moguće razlikovati od zloćudnog, spinocelularnog karcinoma. Njihov tok je nepredvidiv, a vreme do transformacije može biti različite dužine.
Aktinična keratoza je česta promena, posledica je izlaganja ultravioletnom zračenju koje ima kumulativni učinak, pa su stoga najčešće na koži hronično izloženoj suncu. Genetski faktori u njihovom nastajanju su značajni. U vidu su tankih ploča, prekrivene ljuspom ili nešto debljom ljuskom koja je umereno prirasla za podlogu. Ako je pigmentovana, vrlo je teško razlikovati je od drugih tumora, pa je potrebna biopsija i patohistološki pregled. Kada je takva promena na usnama, još ju je teže razlikovati od drugih tumora. Pravi teškoće, izaziva suvoću, hrapavost, svrab, pečenje, bol.
Aktinična keratoza se ne povlači spontano. Ako se naglo uvećava, krvari ili se na njihovoj površini stvara ranica, to može biti transformacija u neželjenom smeru. To je znak da ih treba ukloniti i patohistološki pregledati. Otklanjaju se kriodestrukcijom, kiretažom ili elektrohirurški.
Od aktiničnih keratoza treba razlikovati sunčane pege, dermatohelioze i druge promene. Sve se dovode u vezu i sa izlaganjem suncu i ultravioletnom zračenju koje koži šteti.
Izvor

Mladež može biti i opasan, ali i ne mora

Na bilo čijoj koži mladeži čine svojevrsnu ličnu kartu. Važno je te tamne mrljice držati pod kontrolom. Razloga ima nekoliko.
S nekima se rađamo, neki se iznenada pojave. Stari ili novi, mladeži su uvek bili znaci raspoznavanja, poput obeležja koja koži daju lični pečat. Neki mladeži su i privlačni, sastavni su deo šarma ili zavodljivosti. Sigurno ste, na primer, primetili šarmantni mladež  Sindi Kraford.

Opasno i bezopasno
Najveći problem je to što je opasni melanom, najteži oblik raka kože, vrlo sličan bezopasnim mladežima. Upravo zbog toga dermatolozi, a u nekim zemljama i udruženja dermatologa, redovno podsećaju na važnost kontrolnih pregleda i redovnu zaštitu kože. Međutim, pre odlaska kod lekara mladež možete ispitati i jednostavnim samopregledom. To, naravno, nije pouzdan metod, ali barem ćete donekle bolje upoznati svoje mladeže, a zatim stručno mišljenje potražiti u specijalističkoj ambulanti.

Korisno je znati
Bezopasni mladež i opasni melanom nisu srodni. Ipak, imaju nešto zajedničko, a to je boja. Bezopasni mladeži su nakupnine melanina (ćelija tamnog pigmenta koje koži daju tamnu boju). Ćelije melanoma, pak, imaju izmenjen DNK i razmnožavaju se neprirodno u svakom delu kože (kod žena najviše na nogama i stopalima). Te ćelije mogu da se razmnožavaju i na bezopasnim mladežima. Na sreću, razmnožavanje ćelija odvija se jako sporo. Pre nego što se melanom raširi u dublje slojeve kože, potrebno je da prođe dosta vremena. U svakom slučaju korisno ga je ukloniti.
U celom svetu godišnje se beleži na desetine novih oboljenja od melanoma koji je među prvih deset najučestalijih vrsta zloćudnih tumora. Neke države (Austrija, Švedska...) imaju posebne nacionalne programe u koje su uključeni besplatni pregledi i saveti za samopreglede.


Malinom

Zaštitite decu!
Naučna istraživanja potvrđuju da je opasnost  od melanoma veća kod osoba koje su u detinjstvu imale jake opekotine od sunca. Zato pripazite na decu. I u popodnevnim satima trebalo bi da budu u hladu, a kada se igraju na suncu, morate ih zaštititi kapom, pamučnim majicama, platnenim pantalonicama i kremama s visokim zaštitnim faktorom. Jake opekotine su one s crvenilom i mehurima.
  *Sunce je najopasnije za osobe sa izrazito svetlom kožom koja lako izgori i teško potamni.
  *Osobe sa mladežima prečnika većeg od šest milimetara, a naročito s mladežima bizarnog oblika, asimetričnih policikličnih ivica, neoštro ograničenim od okolne kože, u većoj su opasnosti da obole od melanoma. S obzirom da sunce pospešuje razvoj mladeža, najbolje je da preduzmete mere opreza. Prva je samopregled!
  *Ako je mladež sumnjiv, lekar će vam savetovati njegovo odstranjivanje. Zahvat je bezopasan i bez propratnih pojava. Mladež se odstranjuje hirurškim putem i šalje na histološku analizu, koja pokazuje da li je bio opasan.
  *Najnovija istraživanja govore da su melanomi i tumori učestaliji među višim društvenim slojevima, što se objašnjava time što osobe s visokim prihodima mogu sebi da priušte odmor u toplim krajevima čak i izvan sezone. Nepripremljena koža tako prelazi s blagog zimskog na tropsko sunce pa lako dolazi do opekotina čime je povećana opasnost od melanoma.
  *Još jedan zabrinjavajući podatak: starosna granica pojave melanoma sve je niža, pa su u većoj opasnosti mladi. Često pogađa muškarce i žene između dvadesete i četrdeset četvrte godine, a prosečna smrtnost je veća kod mladih osoba.



Kod lekara
Zabrinjava vas tamna mrljica na koži? Obratite se dermatologu koji će obaviti sve potrebne pretrage.

Pregled
Osim što će pažljivo pregledati kožu, lekar će mladež posmatrati mikroskopom ili posebnom lupom. Pregled je potpuno bezbolan i kratko traje, ali daje vrlo pouzdane pokazetelje.

Dijagnoza
Na taj način utvrdi se otprilike 95 posto melanoma. Nakon postavljene dijagnoze mladež se odstranjuje, a ako se to učini u početnoj fazi, izlečenje je gotovo sigurno.

Jednostavan samopregled
Pregledajte mladeže, jedan po jedan, uz pomoć navedenih uputstava koja će vam olakšati da razdvojite opasne od bezopasnih. Samopregled obavite u pet koraka, a zatim se, zavisno od rezultata, obratite dermatologu.
1. Simetričnost
Bezopasan mladež je pravilnog oblika: okrugao, ovalan ili duguljast. Ako po sredini zamislite liniju koja mladež deli na dva jednaka dela i utvrdite da ti delovi nisu jednaki, potražite mišljenje dermatologa. Lakše ćete utvrditi dali je mladež simetričan ako razvučete kožu.
2. Obrisi
Pažljivo osmotrite ivice mladeža. Ako su ravne, uredne i čistih obrisa, sve je u redu. Ako su ivice nepravilne, nareckani ili nejednake boje, potražite mišljenje lekara.
3. Boja
Vrlo je važna jer benigni mladež ima boju bele kafe ili je svetlokestenjaste boje. Jako tamni mladeži, gotovo crni, crvenkasti ili tamno kestenjasti, razlog su za odlazak kod lekara.
4. Veličina
Ako je prečnik mladeža veći od 6 mm, potrebno je obratiti se lekaru. Međutim, sama veličina ne ukazuje na opasnost ukoliko nije praćena nekim drugim pokazateljem: bojom ili nepravilnim ivicama.
5. Promene
Vaš mladež menja oblik i boju? Možda je opasan. Oprez ako menja ujednačenu boju, dobija sivu, crvenu ili plavu nijansu ili ako se povećava. Oprez je potreban i ako pri najmanjem dodiru krvari.


Beningni mladež

Ispred ogledala
Mladež treba pregledati pažljivo i strpljivo: to je jedini način da vam nijedan ne promakne. Stanite pred ogledalo, pri ruci držite predhodno napisana upudstva i krenite.
... Počnite od lica i pregledajte kožu od čela pa sve do stopala.
... Raširite ruke, dlanovima okrenutim prema napred i pregledajte unutrašnju stranu ruku.
... Pregledajte najpre levu, a zatim desnu stranu vrata, kožu iza ušiju, ramena, ramena, struk, bok, leđa, zadnjicu, bedra. Poslužite se malim ogledalom i okrenite ga tako da svoj odraz vidite u velikom ogledalu.
... Sedite i pregledajte unutrašnji deo nogu i stopala. Proverite kožu među prstima i oko noktiju.
... Pregledajte polni organ i na kraju kožu vlasišta, u tome će vam pomoći malo ogledalo i fen koji će odignuti kosu od vlasišta.

Oprez
... Prirodno je da mladež u trudnoći potamni.
... Nemojte ih grebati noktima.
... Mladeži uz izlaz folikula dlake na površinu kože mogu biti neugodni, ali nisu uvek opasni.
... Pazite da ih ne nadražujete odećom, donjim rubljem ili nakitom, koji trljaju kožu.
... Ako su mali i površinski, mladeži često nestanu, a celog života na koži se mogu stvarati i novi.


Odstranjeni mladež

koliko dugo (manje-više) može da se posmatra kod kuće mladež pre nego što se ode kod lekara? (Par dana, nedelja meseci, godina???)

nema pravila... cim vidis promene na mladezu. ja sam isla na preglede jos pre dve godine, jedan mi je sa malignim celijama, ali nije odstranjen jer je mali... mada mi rekli da ga pratim...redovne posete lekaru... na ledjima je, crn.. jako crn...

sto ti viki mosh da isprepadas coveka temama 

hehehehe ja jedno vreme bila opterecena mladezima...bukvalno.. tako da sam dovoljno upucena... trazila i da i snimaju.. dok cekala sve to nagledala se najgorih mladeza i shvatila da je moj.. ustvari '' sasvim o.k''

Kako ublažiti posledice sunčanja

Koža pamti opasne zrake

Medikamenti koji mogu biti uzrok fotosenzibilizacije su antibiotici tetrakcilini, sulfanomidi, oralni kontraceptivi, kortikosteroidi, neki antireumatici i antidijabetici....

Ako ste po povratku sa letovanja primetili flekice na licu i telu, trebalo bi da znate da je to najverovatnije posledica velikog UV zračenja, ali i vašeg preteranog i neopreznog izlaganja sunčevim zracima.

Ipak, promene na koži u vidu pigmentacija i flekica ne znače nužno da ste izloženi riziku od dobijanja nekog kožnog ili drugog oboljenja. Bez obzira na to, pregled i savet stručnjaka neće vam škoditi. Ako ništa drugo, lekari će vam ukazati na to zbog čega je došlo do promena, šta treba da radite kako biste se sledeći put zaštitili, a ukoliko je nastalo neko ozbiljnije oštećenje, na vreme će vam odrediti terapiju i time vam olakšati život, i omogućiti oporavak.

Oftamolozi posebno ističu da su UV zraci glavni uzročnici pojave akutnih i
hroničnih oštećenja i oboljenja oka. Ukoliko su vam oči crvene, a pritom imate osećaj da se u njemu nalazi strano telo, stručnjaci kažu da ste najverovatnije dobili akutno oštećenje oka koje, kako kažu, ne ostavlja teže posledice. Međutim, ono što svakako može ostaviti teža oštećenja su hronična oboljenja, koja nastaju usled višegodišnjeg neopreznog izlaganja. U tom slučaju naročito stradaju rožnjača, sočivo i mrežnjača oka što smanjuje oštrinu vida. Da biste ovo sprečili, oftamolozi kažu da je zaštita sunčanim naočarima najdelotvornija. Oni ističu da je najbolje izabrati naočare sa umereno tamnim staklima kako ne biste smanjili vidljivost i time dodatno opteretili oko.

Farmaceuti takođe apeluju da je uzimanje određenih lekova u kombinaciji sa preteranim izlaganjem suncu štetna za organizam. Oni ističu da se pod uticajem UV zraka neki od alergenih lekova aktiviraju, stvarajući nove reaktivne molekule koji oštećuju ćeliju kože. Na koži se tada obično javljaju eritemi, otoci, svrab, ili promene pigmentacije. Medikamenti koji mogu biti uzrok fotosenzibilizacije su antibiotici tetrakcilini, sulfanomidi, oralni kontraceptivi, kortikosteroidi, neki antireumatici, neki antidijabetici.... Pored njih probleme vam mogu napraviti i veštački zaslađivači koji sadrže ciklamat i biljni preparati na bazi kantariona. Trudnice su, ističu stručnjaci, posebno osetljive, a sunčanje bi trebalo da izbegavaju i osobe koje imaju herpes. Kako biste se zaštitili i naoružali betakarotenom koji luči melanin i time vas štiti, najbolje je da jedete šargarepu, kajsije, dinju, lubenicu, paradajz, papriku, celer i bundevu.

Ono što je takođe korisno da znate je da je sa svakim porastom nadmorske visine, na svaki kilometar, UV zračenje u porastu za 15 procenata dok UV-B zračenje raste za šest procenata. Takođe, treba znati da su UV zraci leti u podne tri puta jači nego u istom periodu tokom zime, dok UV-B može biti štetniji deset puta. Zbog toga vam preporučujemo da slušate savete stručnjaka i idete na redovne kontrole.

Izvor: Glas Javnosti

  vala bas
pocela sam da zagledam svoje mladeze i da se 'zapitavam'   

Ono što niste znali o koži

 Dermatolozi vam otkrivaju nekoliko činjenica koje do sada nisu bile poznate



Šta zapravo izaziva akne
Vrlo je malo istraživanja koja pokazuju vezu između hrane koju jedemo i akni koje napadaju naše lice. Većina ljudi veruje da masna hrana poput čokolade, pice i ostale pržene hrane na neki način začepljuje pore, što vodi pojačanom lučenju masnoće ispod površine kože. U stvari, akne nastaju tako što ćelije kože i bakterije začepljuju žlezde. Dokazano je da postoji moguća veza između mleka i drugih mlečnih proizvoda i pojave bubuljica. Naučnici veruju da hormoni i ostali bioaktivni molekuli možda stimulišu pojačano lučenje žlezda, koje rezultira pojavom akni na licu. Ne preporučuje se potpuno izbegavanje konzumiranja mlečnih proizvoda, već samo njihova ograničenu upotreba.

Sredstva protiv bubuljica
Sredstva za lečenje akni trebalo bi nanositi na čitavo lice, a ne samo na inficirana područja. Većina ljudi ova sredstva, bilo da su kupljena na recept ili u supermarketu, nanose samo na upaljene bubuljice i ignorišu ostatak kože. Većina medikamenata je osmišljena tako da spreče pojavu akni, a ne samo da osuše postojeće bubuljice. Ova sredstva su najdelotvornija u uništavanju bakterija koje uzrokuju problematične akne.

Rane
Zatvorene rane na koži (posekotine, ogrebotine i slično) zaceljuju brže nego otvorene rane. Obično nastalu ranu previjemo zavojem, a onda je dan ili dva kasnije otkrivamo „kako bi se osušila“. Međutim, istraživanja su pokazala da rane brže zaceljuju u vlažnoj sredini. Dakle, potrebno je naneti antibiotski preparat na ranu i držati je pokrivenu zavojima dok u potpunosti ne zaceli.

Vitamin E
Vitamin E je antioksidans koji pomaže u prevenciji oksidativne štete na koži, ali nikada nije dokazano da pomaže i u zaceljivanju rana. Štaviše, ovaj vitamin zapravo usporava proces zaceljivanja, zato se u tretiranju rana preporučuje korišćenje silikonskog gela.

Antiperspiranti
Ljudi se često žale da su preparati za smanjenje znojenja koje koriste jednostavno beskorisni. Jedan od trikova kojima se možete poslužiti jeste nanošenje takvih preparata ispod pazuha pre leganja u krevet. Naravno, antiperspirante možete ponovno naneti i kada se ujutro probudite.

Izvor: Kurir

Aman bre Viki, sad si me zabrinula skroz  Imam jedan crni mladež na ledjima..možda 3mm prečnika, kao da ga je neko nacrtao flomasterom na koži...još jedan iste veličine ali tamno braon boje na grudima, i isti takav iznad usne (kao ona druga slikica).  Treba li ja to da proverim?