Ovi "Obrazovci" su krenuli u ofanzivu u svim medijima....

Како се овде води дискусија о једном важном хришћанском учењу, најпре бих вам рекао како би било најбоље да се сви мало смиримо. Смиреност је изгледа заиста ретка особина међу људима( мене стално заобилази). Никад ми није било јасно зашто теолошке расправе међу онима који се зову ученицима Христовим изазива оволико жучи. Господ Исус Христос је рекао да ће се Његови ученици познати само ако буду били испуњени љубављу, ако се буду волели...
Мени је ово први пут да учествујем на неком форуму, па молим да ми опростите ако кршим нека правила.
Зато ћу пробати бар да одговорим на по неку изјаву (које је споменуто у дискусији).
Израз Тројица (нека буде, бар због дискусије) је у грчки црквени језик увео епископ антиохијски Теофил у II веку, а у латински га је увео Тертулијан. Слажем се да израз Света Тројица није Библијски. У овом периоду је примећено да се људи често непрецизно изражавају, када говоре о Светој Тројици, тако да почињу да стварају нове изразе (на пример личност), а неким старим дају ново значење (пуне га новим садржајем).У II, III  и IV веку искристалисало се у Цркви учење о Светој Тројици и оно је потврђено на Васељенским саборима.
Тријадологија је део догматике и бави се проблемом 3 личности у 1 Богу ( 1 Бог има 3 личности, а 1 божанску суштину, природу). Личност Бога Оца  јесте узрок постојања божанске суштине(природе) и Бог Отац је онај који вечно рађа Сина и исходи Светог Духа. Личност Бога Оца је архи, начело, почело, корен, почетак божанства. Када би божанска природа(суштина) била узрок, почетак или начело у Богу, онда Бог не би био слободан у своме постојању, већ би био потчињен нужности суштине(природа или суштина није слободна, јер она поступа по нужности, одређено). Одредивши начело, архи у личности Оца, ослобођено је Божије постојање нужности које диктира природа(суштина). Природа или суштина Оца, Сина и Светог Духа је 1 и недељива, божанска. Све три личности имају истоветну природу. А међусобни однос личности Свете Тројице је исказан терминима: Отац је нерођен; Син је роћен; Дух Свети исходи. Син се рађа од Оца и Дух Свети исходи од Оца. Син и Дух се одређују, дефинишу на основу свог односа са Оцем (али не и један према другом). Личности Свете Тројице не садрже по трећину божанске суштине, већ свака личност садржи сву пуноћу божанства.Отац је Бог, а не трећина Бога,Син је такође Бог и Свети Дух је Бог. И сва Тројица нису 3 Бога, већ 1 Бог.
Прочитао сам да је оспорено божанство Светог Духа. У Матејевом јеванђељу Господ Исус Христос каже: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа (Мт. 28,19). Мени се чини да се овде говори о Светом Духу као равном по части са Оцем и Сином. Делује ми да је Дух Свети једнако Бог као што је то Отац и као што је то Син. Исти овакав закључак важи и за већ, раније цитирану, II посланицу Коринћанима (II Коп. 13,13). У Делима апостолским (5,3-4) може да се прочита како Свети Петар кори Ананију што је слагао Духу Светом(3 стих), да је слагао Богу(4 стих).Код Светог Јована Богослова(16,13) каже се да ће нас Дух увести у сву истину, јавиће нам оно што долази(будућност), а ово ми говори да Дух Свети није безлична сила Божија, већ права божанска личност.
Ја се извињавам што сам био преопширан (вероватно сам све сморио), али о Богу се говори, а Бог је неизмеран, па није ни чудо што оволико писах када Њега покушах описати...

Brate , dzabe se trudis.....pogledaj malo ostale teme i bice ti jasno u kojim koordinatama se ovde krece "polemika".....Savet (ako je dozvoljeno davati savete...?): ne gubi dragoceno vreme ovde.....niko te ne slusa....a valjda je to i u redu, jer stvarno nekako i nije forum mesto za ove price.....zato sam ja na kraju sve sveo na to da preporucim jednu knjigu...pa ko se zainteresuje za izvore on ce ih i naci.....u pitanju su Zizijulasove (osporavan ili ne ...svejedno...) "Dogmatske teme"......
...a pazi sada....na ovo sto si se potrudio ce neko da odvali nesto sto nema veze sa mozgom i onda, bolje ne gubi vreme....
....Sto se mene tice (time ne stavljam sebe kao kriterijum....) ovo sto si napisao je ok, vrlo sazeto i cini mi se jasno i jednostavno......Utemeljeno....

Ovako. Do sada sam citao gomilu tumacenja na ovu temu i ni sam vise ne znam sta je tacno. Jedni pokusavaju da me ubede da je Bog kao list deteline i da sva tri lista su on sam znaci Bog, ISUS, DUH su sve ista osoba. Meni to nikada nije imalo logike. Po toj logici ako je Isus bozji sin i Bog sam onda je isto i Satana Bog jer je i on Bozji sin. Ili cemo da se vratimo na moje tumacenje da je svako jedinka za sebe.
Isus je govorio svom Ocu ako su njih dvoje jedno i isto onda oboje pate od shizofrenije jer zasto bi iko razgovarao sam sa sobom i govorio "Oprosti im oce ne znaju sta cine."

Ajd da ti malo operemo shofershajbnu. Prvo sveto trojstvo ti nikad nece biti jasno jer se ono ne moze shvatiti - mora se ziveti i osetiti. Ipak da bi poceo moras da znas osnove pa da probam mada ce Silvanus dodati svoje tumacenje:

- Isus je bio covek koji je opisan u Novom Zavetu, tacno ili poresno opisan to je nebitno, isto kao sto je nebitno da li je uopste postojao

- Isus je kroz sveti duh primio tkzv. Boziju milost (na istoku to zovu prosvetljenje - Nirvana) i postao Hrist - sto znaci Mesija - nesto kao titula. Titula je ucitelja a ucitlej prenosi znanje koje je primio. A njegovo ucenje je upravo o svetom trojstvu

- Odma u sred srede - sta je sveto trojstvo - to smo SVI MI - svi ljudi na ovoj i drugim planetama. E sad kako to funkcionise.

- Bog je svesnost - primodalna energija koja je uvek postojala i koja ce uvek postojati a koja je u jednom trenutku odlucila da se podeli u beskonacno mnogo jedinica energije i time je nastao ovaj univerzum. DA ne idem u detalje naseg nastanka (to je malo teza tema) - jedan od delova te energije smo mi u ovom obliku u kakvom smo sada. U sopstvenoj sustini mi smo duh, um i telo. Tri entiteta u jednom. Duh je uvek spojen sa izvorom (Bogom) i uvek nosi svu njegovu svesnost, zbog toga smo mi deo Boga i Bog sam po sebi. Um je entitet dualnosti - postoji jer smo izabrali da zivimo u materijalnom svetu i iskustvom potvrdjujemo sopstveno postojanje. Telo je pasivni instrument iskustvenog postojanja tela. Telo nema inteligenciju niti svesnost - ono je masina kojom um upravlja. To je nase osnovno sveto trojstvo (SvT)- takozvano donje SvT .

- DA bi uopste postali iu materijalnom svetu mi smo morali da zaboravimo nase duhovno poreklo - energetski smo drasticno usporili ili snizili frekfenciju sopstvenog postojanja. Ako je Bog ultimativna svesnost svega u univerzumu njegova frekfencija je mnogo mnogo visha nego ona od materijalnog sveta. Zbog toga Bog ne moze da komunicira sa nama direktno zbog toga postoji Sveti Duh - svesnost koja ima komunikativnu ulogu izmedju nas i Boga. Nas duh je deo Svetog Duha i on prima informacije od Boga sa jedne strane ali i od naseg uma sa druge strane. Time mi nikada ne gubimo vezu sa Bogom ali mozemo svesno da je ne zelimo kada ona postaje uspavana ali se nikad ne prekida jer smo svi mi Njegov Jedini Sin. Mi svi - celo covecanstvo - Sveti duh koji je formiran kroz nas i nase duhovno telo - i Bog u kome se sve nalazi cine gornje Sveto Trojstvo. Ovde lepo lezi cuvena recenica iz Kabale "Kako gode tako dole" - koaj pokazuje ne samo jedinstvo (energetsko) gornjeg i donjeg trosjtva pojedinacno - nego i njoovr skupne jedinstvenosti.

- Gde je Hrist u celoj prici - Hrist je put  i istina i cilj puta - put naseg vracanja ka Bogu. On je simbol covekovok povratka iz materijalnog zaborava i ponovnog vracanja naseg celokupnog postojanja u svet duha gde nam je i mesto. On je deo nas i deo Boga a mi smo deo njega i deo Boga. On je mesija jer je ucitelj velikog Puta - istocnjaci bi rekli velikog Tao-a. U Bibliji nije opisan Isus - nego Hrist jer ono sto je bitno je njegovo ucenje a ne njegovo telo i zivopis. Isto tako je on specifican jer je pokazao nebitnost materijalnog tela i pokusao, sa slikom raspeca, da ljude oslobodi, ne od greha, vec od straha od smrti. Jer najveca poruka Hrista je da nema smrti - jedina smrt koja "postoji" je zaborav u kome se vec nalazimo. Zivot je nalazi sa Ocem a sveti duh je tu da nam ukaze nas unutrasnji put povratka.

Jel sad jasnije - ujednom - svi smo odvojeni i razliciti - Mi Bog Hrist sveti Duh - ali smo svi jedno - nerazdvojivo i nedeljivo i vecno - van vremena i van ciklusa radjanja i umiranja. Mi nikad ne umiremo mi samo menjamo oblik svog postojanja.

Da si citao objavljenu literatiru pod naslovom "novi zavet" onda nebi postavljao ovo suvisno pitanje.Hristos je samo odabrani boziji andjeo od mnogih u bozijoj "centrali".Kao sto ni Satana i Antihrist nisu isti elekromagnetni naboj,mada dele isti posao.
Ateisti se sigurno pitaju zasto da verujem i jedno slovo od ovoga.Pa uzmite ovako.Uporedjujte prorocko Otkrovenje Jovanovo sa nadolazecim dogadjajima i mozda uocite da to nije samo puka predparacka prica,ili se pak dobrim starim sistemom relativizacije uljujkajte u ono staro znanje o majmunologiji ili sta god pogodno za dangubu.

Пробаћу да ти укратко одговорим, али да знаш твоје питње је огромно, то је цела 1 област догматике и зове се тријадологија.

1) није тројство , него Света тројица

Ово је наизглед исто, али крије једну велику разлику, и садржи један од разлога који је довео до великог раскола у Цркви Христовој.
Бог је заједница три личности, Оца и Сина и Светог Духа.
Ако кажеш тројство, ти у ствари говориш о томе да је начело Божијег јединства у једној божанској природи, односно да из 1 божанске природе исходе (или неки други глагол) божанске личности.
То би значило да је начело у Богу Његова природа. А природа није слободна, она мора да поступа на начин који поступа, па то би имплицирало да Бога нешто приморава, макар и Његова природа, а где се онда деде Божија слобода?
Бог је слободан и Њега ништа и нико не може на нешто да примора, па ни Његова природа.

По нашем учењу, прво је личност, па тек онда природа, а оно што је начело у Богу је личност Оца, која слободно рађа Сина и исходи Светог Духа.

2) Само наше промишљање о Светој Тројици нас одводи у област катафатике, а ту је лакше рећи шта Бог није, него шта јесте.
Али да пробам да ти то приближим...

Бог има 1 божанску природу и 3 личности (при том треба имати на уму да је начело божантва личност Оца, а не природа...), а свака од те 3 божанске личности има своје лично својство: Отац је нерођен, Син је рођен, а Дух исходи.
А како је то могуће?
Замисли један квадар, он има висину, ширину и дужину, дакле 3 димензије, а само 1 тело. Дакле нису 3 квадра, него 1.
Или замисли један акорд, њега сачињава 3 тона и то 3 тона заједно.

Проблем настаје што ми када говоримо о Богу учесто у своме уму раздељујемо личности Свете Тројице (наша природа је раздељена и сви смо посебна бића; а код Бога је природа нераздељена, а и личности постоје само у ЗАЈЕДНИЦИ са оним другим личностима)
Па само име Отац указује на неку заједницу, на неки однос, у овом случају Он је Отац Сину (тако и за Сина и за Светог Духа...)

Отац је принцип, начело, архи, божанске природе (која је и у Сину и у  Светом Духу).
Отац је крајње начело свега божанског.
Бог је од вечности Отац, Син и Свети Дух. Никада није било да није Отац имао Сина или Духа Светог (е, овде је потребно разликовати ВЕЧНОСТ и ВРЕМЕ).

Зато и изрази:

Ја и Отац једно смо. (Јован 10,30)
Ко је видео мене, видео је Оца (Јован 14,9)

Указују да личности постоје само у заједници, а нису неко индивидуално постојање.
Ми мисаоно делимо бога, који је нераздељив!

Узгред да те подсетим:
У Постању, Бог често говори у множини:

Потом рече Бог: да начинимо човека по своме обличју, као што смо ми (Постање 1,26)
И рече Господ Бог: ето, човек поста као један од нас (Постање 3,22)

Бог о себи говори у множини, а делује у једнини: рече, створи (а не рекосмо, створисмо).

А кога Аврам сусреће у Мамрији? Види тројицу путника, а обраћа им се као једноме:

Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге својега. (Постање 18,3)

Види тројицу, а клања се једноме...

Нови завет је још експлицитнији, већ приликом Благовести, арханђел Гаврило спомиње и Оца и Сина и Духа Светог (Лука 1,35), крштење на Јордану је још јасније, а крај Матејевог јеванђеља је:

Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Матеј 28,19)

Постоји и она реченица када Господ Исус Христос каже:

Јер Отац мој већи је од мене. (Јован 14,28)

Ово указује да је Отац први по начелу, архи, јер без Оца нема ни Сина.
Указује и на Његово смирење: није му требало ни крштење, а крстио се, није му требала молитва или пост, а све је то чинио ради примера нама.
И указује на чињеницу, да је Господ Исус Христос, носилац не само божанске природе, већ и људске, човечанске природе. Па Отац небески јесте већи од Исусове човечанске природе, а не и од божанске.

А једно питање за тебе (или оног старог тебе), о коме се овде говори:

И заиста велика тајна побожности: БОГ СЕ ЈАВИО У ТЕЛУ, оправда се у Духу, показа се анђелима,  проповеда се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави (! Тимотеј 3,16)

У њима Бог овога света ослепи разум неверника, да им не засветли светлост јеванђеља славе Христа, КОЈИ ЈЕ ИКОНА БОГА НЕВИДЉИВОГА. (2 Коринћанима 4,4)

Или Филипљанима 2, 5-12 ; Јован 1,1 ; Јован 8,24 ;Јован 20,28 ; 1 Јованова 5,20 ; Римљанима 9,5 ; Дела апостолска 7,59 ...

 
А за крај, ово је са једне сличне теме, па да се поновим:

Израз Тројица (нека буде, бар због дискусије) је у грчки црквени језик увео епископ антиохијски Теофил у II веку, а у латински га је увео Тертулијан. Слажем се да израз Света Тројица није Библијски. У овом периоду је примећено да се људи често непрецизно изражавају, када говоре о Светој Тројици, тако да почињу да стварају нове изразе (на пример личност), а неким старим дају ново значење (пуне га новим садржајем).У II, III  и IV веку искристалисало се у Цркви учење о Светој Тројици и оно је потврђено на Васељенским саборима.
Тријадологија је део догматике и бави се проблемом 3 личности у 1 Богу ( 1 Бог има 3 личности, а 1 божанску суштину, природу). Личност Бога Оца  јесте узрок постојања божанске суштине(природе) и Бог Отац је онај који вечно рађа Сина и исходи Светог Духа. Личност Бога Оца је архи, начело, почело, корен, почетак божанства. Када би божанска природа(суштина) била узрок, почетак или начело у Богу, онда Бог не би био слободан у своме постојању, већ би био потчињен нужности суштине(природа или суштина није слободна, јер она поступа по нужности, одређено). Одредивши начело, архи у личности Оца, ослобођено је Божије постојање нужности које диктира природа(суштина). Природа или суштина Оца, Сина и Светог Духа је 1 и недељива, божанска. Све три личности имају истоветну природу. А међусобни однос личности Свете Тројице је исказан терминима: Отац је нерођен; Син је роћен; Дух Свети исходи. Син се рађа од Оца и Дух Свети исходи од Оца. Син и Дух се одређују, дефинишу на основу свог односа са Оцем (али не и један према другом). Личности Свете Тројице не садрже по трећину божанске суштине, већ свака личност садржи сву пуноћу божанства.Отац је Бог, а не трећина Бога,Син је такође Бог и Свети Дух је Бог. И сва Тројица нису 3 Бога, већ 1 Бог.
Прочитао сам да је оспорено божанство Светог Духа. У Матејевом јеванђељу Господ Исус Христос каже: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа (Мт. 28,19). Мени се чини да се овде говори о Светом Духу као равном по части са Оцем и Сином. Делује ми да је Дух Свети једнако Бог као што је то Отац и као што је то Син. Исти овакав закључак важи и за већ, раније цитирану, II посланицу Коринћанима (II Коп. 13,13). У Делима апостолским (5,3-4) може да се прочита како Свети Петар кори Ананију што је слагао Духу Светом(3 стих), да је слагао Богу(4 стих).Код Светог Јована Богослова(16,13) каже се да ће нас Дух увести у сву истину, јавиће нам оно што долази(будућност), а ово ми говори да Дух Свети није безлична сила Божија, већ права божанска личност.

Vrlo jednostavno.Bog Otac,Sveti Duh,i Sin Božji Isus Hrist. Bog Otac koji je lični Bog,vidljiv za sva duhovna bića,Sveti duh koji je bezlični Bog čiji duh je sveprisutan i nalazi se u sve kao snaga i oko stvaranja,i koji ispunjava beskonačan svemir.I sin Boga Isus Hrist koji se rodio, proistekao iz snage Božje.Time on je deo Božje snage koji ima svoj entitet,i zato Isus govori da je on i Otac su jedno,i da je Otac Bog veći od njega.

Eto ti sad Garavi - dobio si vishe tumacenja - nego jel si ti ovo zapisivao dok smo pricali ili se tamo zajebavas po tim AMerikama

To su sve dobra tumacenja, ali to su na kraju krajeva tumacenja.
Setite se lektira koje smo imali u skoli. Imali smo zadatke na kojima smo morali objasniti sta je pisac zeleo da kaze. Sto znaci da ako nemamo pravu postavu nemamo ni kucu ili odgovor na kome temeljimo nase obrazlozenje.
Tesko je promeniti uverenje. Citao sam i tumacio Bibliju, ucio sam i molio sam se i sve to, i prosvetljenost nikada nisam osetio. Onda sam krenuo u potragu za odgovorima i ono sto sam nasao me je ispunilo, osetio sam mir i spokoj koji vera nikad nije uspela da pruzi. Za momenat sam izasao is tog kruga da postoji Bog, da je biblija istina, da je Isus spasenje, i sve sto ide sa tim. Nasao sam nove teritorije koje su samo pojedini ikad videli. I desila se nova percepcija. Svako veruje da je on u pravu i ja isto tako verujem da sam u pravu.
Religija i vera nisu pruzile covecanstvu nista sem podele, i podigle pojedince iznad nas koji to ne zasluzuju. Silni sveci i prosvetitelji proklamovani od strane ljudi i drugih pripadnika iste religije.
Sta ako je Bog bio tu ali nije vise?
Sta ako ima i drugih Bogova/
Sta ako smo bili u zabludi svih ovih godina?
Tako je i trojstvo bio pojam koji i dan danas pored svega sto ljudi kazu, ne zvuci i ne osecam da je istina. Da li je zato sto nemam svetog duha ili zato sto nisam jedan od popova koji navodno sve razumeju, ili je mozda zbog toga sto je moj um probio sipke kaveza i hoce napolje na slobodu.