Сморили сте...

10 страница непромењеног става поновљеног више пута. Једно време сам и ја учествовао...

Radi potpune informacije. Rekonstrukcija Autokomande i Južnog bulevara se finansira po principu pola-pola. Polovina sredstava se daje iz grdskog budžeta, druga polovina je kredit EIB (Evropska investiciona banka). Čudi me to zaduživanje, obzirom da su u pitanju male sume novca, mislim ako su našli 2,75 miliona u budžetu za Autokomandu, mogli su da nađu još toliko. Ukupna cena je 430 miliona dinara, odnosno 5,5 miliona evra. Stvarno smešna suma da bi se uzimali krediti. Ukupna cena za rekonstrukciju Južnog bulevara je 7 miliona evra.

Rekonstrukcija Gazele će se finansirati iz uglavnom iz kredita EIB (33 miliona evra) i EBRD (25  miliona €), a grad Beograd će učestvovati sa 7,5 miliona €. Država bi trebala da obezbedi 12 miliona € iz NIP-a i donacija EAR. Ukupna cena radova je 77 miliona €. Gazela je deo autoputa, znači to je vlasništvo republike, a ne grada, tako da je nosilac posla Veljino ministarstvo, a izvođač će biti JP "Putevi Srbije". Ovo sam napisao da se zna da gradska uprava nema nadležnosti oko Gazele, da ne budu posle priče kako su se neki žuti iz gradske uprave "omastili" i slično.

Međutim, treba znati da je održavanje saobraćajne infrastrukture, krpljenje i asfaltiranje ulica u potpunosti finansirano iz budžeta. Na stotine ulica je pokrpljeno i asfaltirano u zadnjih nekoliko godina. Konkretno moja ulica je prošle godine kompletno pokrpljena, znači zamenjen je asfalt posle tačno 30 godina.

Za zoo vrt se slažem da ga treba izmestiti, ono je premali prostor za zološki vrt. Ipak i životinjama treba malo slobodnog prostora u prirodi, a ne držati ih zatvorene u malenim kavezima. Što se tiče Vuka Bojovića, solidno je radio svoj posao, ali niko nije nezamenljiv. Ko može da garantuje da neko drugi ne bi uradio još bolji i kvalitetniji posao od Vuka?

Nisam imao ove podatke o kreditima,hvala. Znao sam da su uzeti krediti i da je deo isao iz budzeta,mislio sam ono 10% samo da zamaskiraju stvar.
Inace sad diplomirao na asfaltnim bazama.
Moju ulicu su asfaltirali 10 puta u nekoliko godina,uvek imaju razlog za nova kopanja. Zasto? Kvalitet asfalta,tu nema kontrole. Znas li kako je nekad bilo u Iraku kad su nasi radili puteve? Izasfaltiraju po 500m sa razlicitim smesama asfalta,onda dodje komisija i odredi sa kojom smesom ce da se asfaltira.I to jos traje gde ga nisu unistili bombama i tenkovima. Kod nas se vidi krupnoca agregata/smesa sljunka i peska/ u samom asfaltu posle radova,zato imamo rupe posle par meseci od asfaltiranja.Na onoj vrucini letos su i automobili ostavljali tragove,jer se koristi najlosiji bitumen.Znaci nema kontrole kvaliteta. To je ukratko prvi razlog.
A,drugi razlog su masine koje se koriste.Ako bolje pogledas videces da se obicno koriste masine razlicitih firmi,cesto cudnih naziva.Firma koja je radila np Nemanjinu je kompletnu mehanizaciju iznajmila.Da skratim,politicar ili neki mocnik kupi masinu na zenu ili dete i iznajmljuje je.Cilj je da masina bude 100% uposlena.A,to postize uslovljavanjem dobijanja posla.Posle recimo 4 godine vlasti masina sebe visestruko isplati.Super legalna zarada!

Jes' da je mali off, ali da napišem i ovo:

Ja sam građevinac po struci, diplomorao sam na niskogradnji, mada se u praksi bavim uglavnom visokogradnjom. Ali, želim da kažem da ne postoji kvalitetan asfalt. Po definiciji, asfalt je najjeftiniji i najlošiji površinski sloj koji može da se ugradi na kolovoz.

U principu, asfalt se koristi kao završna podloga na nisko frekventnim saobraćajnicama gde nije veliki protok teških, masivnih vozila (šlepera, kamiona i sl.). To će reći, asfalt je idealan za lokalne, seoske puteve i sporedne ulice po gradovima. Kvalitet asfalta zavisi od bitumena, ali još više zavisi od aditiva koji se dodaju u mešavinu. Asfalt je osetljiv na spoljne faktore kao što su temperatura i opterećenje (masa) i zato mu se dodaju razni aditivi. Zato brzo propada, pogotovo na frekventnim saobraćajnicama.

U svakom slučaju, autoputevi bi po pravilu morali da se grade od asfalt-betona, i tako je građen autoput BG-Niš. Ako se sećaš, originalna boja kolovoza je siva (klasična boja betona), dok je asfalt crne boje. To zna da razlikuje svaki laik. Ali, cena betona i asfalta je kao nebo i zemlja, ako razumeš moju poentu.

Izvinjavam se na off-u, neću više.

OK! ja hteo da budem sto kraci da ne davim strucnom tematikom.Jeftiniji,lako dostupan,obnovljiv,....
Inace danas se vise od 50% novog sloja asfalta dobija od recikliranog asfalta.Postoje i sinteticka vezivna sredstva,u Hrvatskoj ih vec koriste,ne znam kod nas........................
Da ne davimo ostatak,ako ih ima,posetilaca ove teme.Tema mog diplomskog je bila projekat kompletne baze,sa posebnim osvrtom na probleme zagadjenja i kako ih resiti.Vec sam verovatno napisao da sam masinac.Bavio sam se protivpozarnim inzinjeringom,a sad polako uplivavam u ekonomske vode.A,sada sam angazovan u jednom strucnom savetu jedne politicke stranke,savetujemo poslanike,odbornike u gradovima i opstinama o urbanistickim,komunalnim,tehnickim pitanjima i spremammo platforme za lokalne izbore.Na celu saveta je bivsi direktor Mostogradnje,sad u penziji,Dejan Kovacevic.Njega sam pomenuo jer si napisao da se sada bavis visokogradnjom.
Ovu temu sam i zapoceo da bi osetio puls beogradjana o metrou i problemima u saobracaju,ali sam razocaran,sem nekoliko ljudi koji su imali odredjena misljenja/bez obzira da li se sa njima slagao/,ostatak je pokazao da kod nas jos uvek visoka politika dobija glasace.U prevodu obecati nemoguce,ali samo obecati.Da budem jasniji taj zakljucak nisam stekao samo na osnovu ovog foruma vec i razgovora sa prijateljima,poznanicima,ljudima dok cekam na kasi.......... Jednog dana vetar ce oduvati ove crne oblake iznad nas,obasjace nas sunce,ali se bojim da mi necemo biti spremni za to.
Inace kad pomenu betonski autoput,setio sam se autoputa A1 u Ceskoj koji je od betonskih poloca,ali posle 30 god koriscenja te ploce su dobile malo lufta.Sad to sredjuju.

U-Bahn je zakon.

more info:

http://de.wikipedia.org/wiki/U-Bahn

Sta ces ti na temi "da li je Beogradu potreban metro?"   

Пошто нисам грађевинац волео би да ми објасниш да ли је ово неки покушај оправдавања садашње градске гарнитуре која сваке 2 године мења асфалт по целом граду???

Da. Ako već štede, pa stavljaju asfalt na frekventne ulice, rok trajanja mu je nekoliko godina (3-5). Ako asfaltiraju npr. Brankov most, već posle 2 meseca pojavi se kolotrag (duboka brazda) u traci kojom saobraćaju teški autobusi GSP. Posle godinu dana doći će do habanja i krunjenja površinskog sloja i u ostalim trakama tj. počeće da puca asfalt. Onda će u te pukotine pod dejstvom spoljnih uticaja (kiša, sneg) da prodire voda i stvaraju se rupe na kolovozu. Onda malo krpiš te rupe, ali za max. 4-5 godina moraš ponovo da asfaltiraš kompletan kolovoz.

Jednostavno, asfalt ne ide na frekventne saobraćajnice. Ne moraš biti građevinac, svaki čovek vidi na šta liči kolovoz posle godinu, dve dana od asfaltiranja. Rupe i brazde kao na sremskim njivama.

Али занемарујеш чињеницу да се намерно ставља лошији асфалт и да се тако више пара даје на обнављање тих улица!

Квалитетан асфалт је рецимо у Краља Милана...

Док рецимо код општине нови Београд већ 3 пута променише асфалт од 2000...

Да не причам сад о асфалтирању и бушењу одмах после због постављања цеви...