Crna Magija :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

ČUDA VLAŠKE MAGIJE:

Magovi Timoka

O vlaškoj magiji - crnoj ili beloj, svejedno, još uvek se ispredaju brojne priče i legende. Oni koji su se bavili ovom tematikom kažu da je vlaška magija jedna od nastarijih i najmoćnijih na svetu. Gotovo da nema sela u Timočkoj krajini bez tzv. vračara. Nije ih teško pronaći, jer se o ovim ljudima gotovo sve zna i u gradskim sredinama. Mnogi su iz znatiželje dolazili do najčešće udaljenih domova pomenutih poznavalaca magije. Treba reći da publicitet ovim ljudima nije potreban. Oni su na ovim prostorima delovali vekovima, bar tako kažu istraživači. A ljudi - k'o ljudi, bez obzira na status i obrazovanje, i dalje posećuju vračare i pričaju. Mnogi traže samo utehu ili nadu u trenucima kada ovozemaljski (racionalni) recepti ne pomažu.

U Srbiji se u mnoge "moći" i danas slepo veruje. Uz seoske rečice, kao i na obalama Timoka i Dunava, i sada se mogu videti prizori poput onih iz bajki: modroplava reka osvetljena mesečinom, a u njoj gole, mlade žene sa venčićima oko glave...

Obdareni vančulnim saznanjima, šamani, druidi, veštice ali i vlaške vračare, svojim moćima služe se isključivo u odgovarajućem, prigodnom ambijentu. Deluju tamo gde se okupljaju njihovi čudni saveznici - vile, đavoli i vampiri koji se bude najčešće noću. Dok svetski magovi i vlaške vračare tvrde da tako čuvaju svete kultove svojih predaka, običan svet sumnja da oni tumaraju po nečastivim mestima da bi navukli zlo. Posebnu snagu činima daju i mesta na kojima su nasilno ugašeni ljudski životi, napuštena groblja ili stoletno stablo bez krošnje. A ako se više toga ispreplete na jednom mestu - stekli su se uslovi za savršeno sklonište za potajni rad majstora magije, posebno za čuvene vlaške vračare koje tamo odlaze najčešće u gluvo doba noći, same i u tišini.

Komplikovani rituali koji zahtevaju angažovanje mnogih duhova, božanstava prirode, ponekad čak i energiju Sunca, Meseca i zvezda, moraju se, bez obzira na moć vračare, izvoditi na za to određenim mestima.

Tako se zvezda Danica dozive posle ponoći i to pod stablom šljive na njivi, jer je čovek verovatno na tom msetu učinio neku nepriličnu radnju. Za obračun sa drakom (vampir) mora se naći najbliža vodenica jer on uvek obitava u njenoj blizini. A prizivanje drugih demona, bilo za borbu protiv tuđih vradžbina, ili kao apel za pomoć, izvodi se ritualno na raskršćima. Raskrsnica je, inače, od pamtiveka mesto na kojem se nešto koncentriše i potom ponovo razgranava.

Čak se i kovčeg spusti i pop zastane na raskrsnici pri polasku na groblje. Tako se odaje počast davnim precima. Ali, kako mnogi Vlasi tumače, ovaj običaj služi i za zbunjivanje pokojnika. Ukoliko se, ne daj Bože, povampiri, neće umeti da se vrati kući. Znajući sve to, raskrsnicom se kao kultnim mestom za uspešno "mađijanje" služe i profesionalci ali i običan svet. Ona je prebivalište mnogih magijskih moći, bilo da se tu nešto ostavi ili se sa nje pokupi. Otuda i mnoga sujeverja vezana uz nju. Prva opasnost vreba već kada se neoprezno preseče raskršće puteva. To nikada ne treba činiti, jer na raskrsnice mnogi bacaju predmete u koje sami pokušavaju da "ubace" svoju nesreću nadajući se da će ona preći na druge koji ih slučajno nađu. U tu se svrhu, naravno, najčešće ostavlja ono čemu ljudi teško odolevaju - zlato ili novac. I dok se sa zlatom reskira, jer ono teško gubi svoja dobra zračenja koja nosi iz utrobe zemlje, novac je pravi rekvizit za prenošenje nesreće.

U Timočkoj krajini mnogi veruju da tako mogu izlečiti svoje bolesti poput kožnih osipa, glavobolje i drugih nedaća za koje se teško nalazi uzrok, pa i lek. Zato tri večeri zaredom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom, a potom je ostave na raskrsnici da je neko pohlepan pokupi. Pri tom ih, kažu, ne grize savest, jer se osećaju kao da su svoje izlečenje nečim platili. Duboku noć, kada se krv ledi u žilama od tišine, pred raskrsnicom se skidaju gole vračare i samo njihov tihi šapat kojim izgovaraju bajalice para sablasni muk. Tako obično mole određene demone da izađu i pomognu da se neutrališu tuđe čini ili da se slične pošalju.

"Osim raskrsnice, mesta iza i ispred vrata smatraju se kultnim mestima gde prebivaju duše predaka koje se često prizivaju u nesreći. Važno je i stepenište koje je oduvek bilo simbol uspeha. Vradžbine se izvode od najvišeg stepenika i završavaju na kućnom pragu. Prag, inače, funkcioniše i kao granica između svetog u kući i profanog van doma. Pevanje uz stepenište u narodu znači napredovanje prema boljem, ali i postepeno savladavanje nedaća koje garantuje uspeh", govorila je poznata borska vračara Desanka Perić.

Vlaška magija, navodno, leči sve bolesti i tradicionalno je, već vekovima smatraju posebno moćnom u tretmanu medicini i danas zagonetne bolesti - epilepsije. Ne samo zbog toga što se tvrdi da neke vračare zaista mogu da "oteraju" ovu bolest, koja i uzrokom i simptomima počiva na stabilnosti nerava, već i zbog toga što se misli da Vlajne koje padaju u trans ili granična stanja apatije i euforije iz kojih najbolje predviđaju, preživljaju epileptične trenutke. Narod u Timočkoj krajini lek za epileptične napade tražio je pre svega u vračanju vrlo čudnim ritualima ali i u melemima i čajevima od bilja i trava, od crnog i belog luka, kadulje, ivanjskog cveća, pelina, kopriva i posebno - odoljena za koji na Timoku tvrde da je "vilina trava". Za epileptičare se žrtvuju pas ili lastavica čijom se krvlju bolesnik poji. Daju mu se i pečena jaja od grlice ili obareno srce crne kokoške i šumskog ježa. Epileptičari se kade i nad spaljenim krilima slepog miša, kao i upaljenom zmijskom košuljicom dok jedu obrok spremljen od njenog srca. Delotvorna je i slepoočna kost svinje zaklane na Božić. Kosti se nakon praznika naknadno dopeku za ritual, dok se ne pretvore u prah. Potom se, pomešane u vodi, daju bolesnom da ozdravi.

MOĆNE LJUBAVNE ČINI

Najrasprostranjeniji predmet u ritualima ljubavne magije je katanac - simbol nečega što se da zarobiti i osloboditi. Ako je verovati savetima vlaških vračara, proleće je pravo vreme da se prikupe svi rekviziti da bi se tokom godine svi lepo zabavili praktikujući ljubavnu magiju. Moralne norme uvrežene u staroj evropskoj tradiciji, Vlahe nisu zanimale. Ljubomora, posesivnost ili kratkotrajna promena partnera nisu bile zlo zbog kojeg bi se neko mučio grižom savesti ili bi bio postavljan na stub srama. Zato je još čudnije što je ljubavna magija kod Vlaha najrazvijenija, a romantične bajalice najbrojnije, najdelotvornije i gotovo sve odreda imaju moć psihičkog vezivanja ljudi koje liči na opsesiju.

Pored već pomenutog katanca, koristi se med, kao bezopasno sredstvo koje lepi, ugalj koji u magiji simboliše ono što pali i bosiljak koji svojim aromatičnim mirisima opija. Crveni ili beli konac, so, šećer i voda iz kuće, obavezni su za identifikaciju ličnosti u magiji, a dodaci na svu tu hrpu naizgled nasumično sakupljenih predmeta zavise od pojedinačnog problema.

Po priči Milke D. iz Majdanpeka udala se za momka koga nije poznavala, ali joj se veoma dopao na prvi pogled. I danas, nakon desetak godina, seća se kako joj je bilo smešno kada joj je vračara sa obližnjeg brda Krš bajala čisteći sobicu u svojoj oronuloj kućici od blata. Vračara je tri puta bajala dok je mela po kući. Sakupljeno đubre iznosila je napolje i bacala ga u onom pravcu gde je Lale živeo. Prekrstila bi se i tri puta ponovila basmu: "Ne metem slamu, ne metem đubre, već metem sve mraviće, već metem sve stenice. Metlom ih pometoh, po Laleta poslah. Kada na njega naiđete da mi ga bockate, podbadate, meni da ga otpravite. Mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori, dok se meni ne pojavi", priseća se Milka.

Lale, na koga je bio usmeren ovaj ritual, postao je prava žrtva iznenadne strasti koju je ostetio. Kako je već na prvom sastanku priznao Milki, patio je otkako ju je prvi put ugledao u holu bioskopa.

Kada je M. L.(44) iz Rudne Glave kod Majdanpeka nedavno shvatio da mu seksualna moć drastično opada, poverovao je tradiciji svog rodnog kraja da ga je neka žena uz pomoć vlaške magije učinila impotentnim. Pronašao je "zloću" i, nakon silnih rasprava, uspeo je da dobije beleg kojim je "vezan" i njegovo zdravstveno stanje opet se vratilo u normalu. A da bi ga "urekla", žena sa kojom je imao seksualni odnos pogledala ga je dok je spavao - kroz prsten zamočen u menstrualnu krv... Svoje psihičke moći Vlajne za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege.

Jedan je mladić često posećivao stariju žiteljku sela Šarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opčinjen. Nije mogao da opšti ni sa jednom drugom ženom, iako su one bile i mlađe i lepše. Tek nakon teških batina baba je priznala da je vezivne čini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga završio u zatvoru. Ali se njegova muškost, nažalost, ni tada nije povratila.

LEK ZA PREVARENE

Blaži oblik lečenja neverstava je vrlo popularni obred sa tek rođenim mačićima. Obično supruga okupa mačiće koji još nisu progledali i tu vodu podmetne mužu da popije. Kažu da on nakon toga postaje slep kod očiju za sve druge žene. Prevareni supružnik, pak, služi se jajetom kukavice. Kada ga bušenjem iglicom na vrhu isprazni i izduva, u šuplju ljusku stavi dlačice oba supružnika isečene ispod pazuha. Rupica na jajetu se zalije voskom i u gluvo doba noći ono se odnese u neki skroviti deo stana ili se sakrije u šupljinu na zidu kuće.

Kada bračni par zajednički želi da se zaštiti od iskušenja neverstva treba da pođe u potragu za retkim puževima blizancima (koji nose dve slepljene kućice) i za slepim mišem. Vrhove njegovih krila treba odseći, staviti ih u šupljine puževih kućica i zaliti ih voskom.

Na vrhu kućica, zagrejanom iglom, treba probušiti dve rupice i provući lančić da bi se amajlija nosila oko vrata. Muškarci amajliju pripremaju tako što vrh desnog krila stavljaju u levu kućicu puža blizanca, a žene obrnuto.

Po shvatanjima vlaške magije najpodložniji uroku su deca ali i nezaštićeni odrasli. Beli luk je za Vlahe lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona i verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti. Beli luk, čija je istorija stara koliko i čovečanstvo, vrlo je uvažen u magiji i etnomedicini Vlaha i verni je pratilac čoveka od njegovog rođenja do smrti. Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka, a pouzdana je amajlija koja na putovanjima čuva od "razbojničkih" prepada đavola i nervoznih vila.

Zle ili urokljive oči poznate su i vlaškoj tradiciji. Mada se i bela i crna magija kod njih zasnivaju na basnama, travarstvu i energiji, veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesreće i to uglavnom nesvesno. Ali, polje delovanja urokljivih očiju ne može se ograničiti jer je dovoljno da se oni, koji se inače bave magijom, samo nečemu začude ili zadive. Pod njihov uticaj tada padaju svi, pa čak i imanja, kuće, životinje ili stvari.

Baka Ikonija iz Klokočevca pogađa prošlost i proriče budućnost zrnevljem kukuruza i kad ustanovi šta je stvarna potrebno onom ko je "pod urokom", priprema napitak nad kojim satima baje. Ona najčešće koristi bajalicu protiv uroka koja, kaže, nikome ne može da naškodi, a sigurno pomaže. U desnu ruku uzme britvu, u levu tamjan, i dok ih lagano primiče, ponavlja: "Crkni, đavole, ti nemaš tamjan, ti nemaš nož, ja imam tamjan i imam nož, tamjanom te kadim, nožem te sečem, u vodi te gnječim. Voda se penuša a (kaže se ime onoga ko se brani od uroka), te više ne sluša".

Objavljeno u : "Zona sumraka" , Broj 190; 10-09-2004