Crnogorska nevladina oranizacija "Građanska alijansa" dostavila je redakciji "Blica" dokaze o prekoračenju ovlašćenja crnogorske policije tokom građanskih protesta u Podgorici. Kako kažu, policija je brutalno tukla pojedine demonstrante, a potom ih ostavljala da leže bez medicinske pomoći. "Građanska alijansa", koja je vršila neometani monitoring protesta, zabeležila je 13 slučajeva o prekoračenju postupanja policijskih službenika. Kako kažu za naš list, "Uprava policije Crne Gore pokazala je visok nivo otvorenosti za monitoring", kao i da su polcijski službenici obavljali svoje zadatke "časno i u skladu sa zakonom", ali da su se stvari otele kontroli kada je policija krenula u sporedne ulice. - Službenici policije ispred Parlamenta su pokazali visok nivo tolerancije i profesionalnosti. Međutim, nakon intervencije policije kod Parlamenta i razbijanja demonstracija policija je krenula u sporedne ulice za demonstrantima koji su od velike količine suzavca napuštali centar grada. Tada se dešavaju određeni slučajevi prekoračenja ovlašćenja za koje se može kazati da su bili brutalni. Tada su pojedini policijski službenici tukli građane koji nisu pružali nikakav otpor, a onda ih ostavljali da leže bez medicinske pomoći. Posebno zabrinjava činjenica da te građane policijski službenici nisu priveli ili podneli prekršajnu ili krivičnu prijavu, a ipak su prema njima primenili sredstva prinude - kažu iz GA. Oni dodaju i da su policijski službenici uništavali imovinu građana, te da oni koji su lišeni slobode nisu odmah "bili upoznati sa svojim pravima i razlozima privođenja". - Monitori GA su zabeližili slučajeve kada građani lišeni slobode nisu upoznati da mogu angažovati advokata i po nekoliko sati su ostali bez pravne pomoći, nisu dobili pravo na medicinski pregled i nisu se javili članu porodice - dodaju u nevladinoj organizaciji. Oni su za naš list ponovili i da su javno zatražili da se provere navodi da li je suzavac ispaljivan suprotno zakonu i pravilima, te da li je puštan prema novinarima. GA su našoj redakciji dostavili i nekoliko konkretnih primera policijske brutalnosti uz video i fotografske dokaze. Primer 1. U pitanju su demonstranti napadnuti u Zlatarskoj ulici od strane policije iako se nijednim gestom nisu opirali niti odbijali bilo koje naređenje koje su dobili od stane policijskih službenika. Poznata su imena timu GA, ali ovi građani ne žele da se njihov identitet objavi u medijima.
Primer 2. Prebijanje Mija Martinovića
Primer 3. Dva građanina su zadobila teške telesne povrede od strane pripadnika SAJ (Specijalna antiteroristička policija) iako nisu bili na protestu. Ovi građani ne žele da se čak ni fotografije objavljuju u medijima. Ali želimo da vas upoznamo da je GA već obavestila Ombudsmana, Savet za građansku kontrolu rada policije i Unutrašnju kontrolu rada policije. Takođe, biće podneta i krivična prijava nadležnom državnom tužiocu. Ova dva građanina su kazali istraživaču GA da su u noći protesta sedeli u svom kafiću na Pobrežju, i da nisu bili uopšte prisutni na protestu DF. Negde između 22.45 i 23.00 sati grupa policijskih službenika (najmanje deset pripadnika SAJ) su ih pretukli ispred samog kafića pošto su policajci od njih tražili da izađu. Oni su naveli da nisu pružali otpor i da su ispoštovali sva naređenja koja su dobili od policijskih službenika. Na kraju policijski službenici ih nisu priveli nego su ih ostavili povređene što jasno ukazuje na sumnjivu upotrebu policijskih ovlašćenja u ovom slučaju. Takođe, protiv ovih građana do danas nije podneta nikakva prijava - kažu iz GA. Na kraju, u ovom slučaju građani su dobili sledeće povrede: Jednom licu je slomljen nos i danas je operisan, isto lice ima podlive i modrice u predelu leđa i gluteusa. Drugo lice ima slomljen prst na četiri mesta, zgnječenje rebara i hematone po telu i glavi.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
ma daj..dobio sam info da su neke frakcije koje su izazvale nerede upravo milova bagra....
kostunica (u svoje vijeme) i dodik su takav razdor u srpskom narodu napravili ...i milo na bratskoj relaciji srbi -crnogorci i crnogorci - crnogorci da ce ih istorija zakopati i zauvjek zaboraviti....
samo jos su prejaki i milo i dodik....a narod slijep.....al' polako.... i u republici niko nista ne moze da uradi ako mile ne odobri....ko ni u cg ako milo neodobri
На констатације и питања одборника и члана ГО Нове српске демократије Дејана Ђуровића и члана Мировног покрета ”Не у рат – Не у НАТО” Небојше Стругара, министарка војна и дипломате нијесу имали одговоре, јер се очигледно нијесу надали да ће на практично тајном партијском скупу ДПС-а, СДП-а и Социјалдемократа неко покушати да им помрси рачуницу.
Политика евроатланских интеграција коју води Владе Црне Горе, на трибини коју је прексиноћ у Бару организовао владин Комуникациони тим Савјета за чланство у НАТО, доживјела је потпуни фијаско. Заслуге за такав епилог припадају Небојши Стругару, члану Мировног покрета ”Не у рат – Не у НАТО” и Дејану Ђуровићу, одборнику Нове српске демократије, а посредно и мађарском амбасадору Кристијану Поши и његовом колеги из мађарског Министарства вањских послова – Иштвану Балогу.
Стругар је, пошто је изашао за говорницу сале локалног парламента у којој се скуп одржавао, најприје замјерио организаторима што се трибина организује у тајности, без најавних плаката у граду и у медијима, и што су на њој, како је рекао, изузев троје људи који су случајно сазнали за догађај, присутни искључиво чланови општинских одбора партија на власти.
Он се захвалио мађарским дипломатама Коши и Балогу који су прије њега недвосмислено саопштили да грађани најбоље знају да ли Црна Гора треба да буде чланица НАТО-а или не.
”Хвала господи из Мађарске на томе. Народ Црне Горе је према свим показатељима у великој већини против НАТО-а, а црногорска власт управо зато избјегава по сваку цијену да се одлука о евентуалном чланству Црне Горе у алијанси донесе на референдуму” – казао је Стругар, који је оптужио организаторе да су покушали овом трибином да симулирају дијалог, што им, како је констатовао, није пошло за руком.
Стругар, који је више пута прекидан бурним негодовањем присутних активиста и функционера ДПС-а, СДП-а и Социјалдемократа, поручио је да је јасно да НАТО, који је синоним за рушење болница, школа, мостова, масовне злочине и убиства дјеце и цивила, постоји да би у погодном тренутку напао Русију и отео јој Сибир и његова рудна богатства.
Члан Мировног покрета је истакао и да велика већина присутних чланова владајућих партија вјероватно интимно о НАТО-у мисли исто што и он, али да то не смију да испоље од својих страначких шефова. Након буре негодовања из публике због те констатације, Стругар се ”исправио” следећом реченицом:” Извињавам се, они уопште не мисле”.
Дејан Ђуровић је, подсјетивши присутну министарку одбране Милицу Пејановић- Ђуришић да сједи на мјесту његових предака војводе Илије Пламенца и генерала Ива Ђуровића, казао да људи који су присутни на трибини нијесу ту својом вољом, већ им је наређено да дођу, као што је, како је нагласио, то случај са једним бројем радника Општине Бар. Он је захвалио присутном словачком амбасадору Франтишеку Липки што његова земља није признала лажну ”државу Косово”, која је ”продукт злочиначке НАТО агресије и ратне и освајачке политике”.
Панелисти, међу којима су поред војне министарке, мађарских дипломата и Липке, били и барски градоначелник Зоран Срзентић, савјетник предсједника Словачке Мартин Бутора, бивши словеначки министар одбране Роман Јакич и пуковник Тадеуш Кживда из пољског Министарства вањских послова, нијесу имали одговор на Ђуровићево питање – да ли треба аболирати НАТО за 78 дана стравичне агресије на СР Југославију, извршене без одлуке СБ УН, током које је коришћено 12.000 лјетилица и извршено преко 35 хиљада напада, при чему су почињени бројни злочини према цивилним становништвом и објектима.
”Колективна безбједност не постоји, а то доказује и чињеница да НАТО није могао да одбрани Њујорк 2000. године, ни Пентагон, као ни Мадрид 2004. и годину дана касније Лондон” – саопштио је Ђуровић, који је у веома нелагодну ситуацију довео присутног НАТО пилота Тадеуш Кживда – питањем да ли је управљао неким од авиона који су извршили агресију на Србију и Црну Гору, убијајући дјецу и цивиле. Пуковник Квижд је, видно узнемирен покушао да објасни своју улогу у том злочину: ”Ја сам војник, моје је да слушам наређења” – за шта је добио френетични аплауз активиста и локалних функционера владајућих партија (за Риплија, прим. ред).
Није тачно да је НАТО војна организација. Ријеч је о одбрамбеном колективном систему који нема своју офанзивну улогу, и није је никад имао. С том реториком долазимо у опасност да дођемо у ситуацију као прије неко вече у Подгорици – одговорила је министарка Пејановић- Ђуришић, на опаске Стругара и Ђуровића.
На допунско питање Ђуровића да ли је можда пројектил из његовог авиона убио четворогодишњу Милицу коју је мајка купала у том тренутку, НАТО пуковник је поновио – ”Моје је да слушам наредбе претпостављених”.
На Ђуровићево згражавање, услиједио је аплауз за злочинца, због чега се, како је касније констатовао функционер НОВЕ, за тренутак постидјела и војна министарка, спустивши главу.
”Аплаудирати злочинцу је исто што и починити злочин, ако не и горе од тога, посебно када знамо да је као у конкретном случају он почињен према народу оних који аплаудирају” – казао је Ђуровић.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.