Латинични транскрипт и диграфија су два потпуно различита појма.
Што се тиче науке и технологије, мора да су Руси много заостали на том пољу, јер се руски језик пише само ћирилицом.
И ко није разумео, схватиће...

И кад си поменуо математику која не може на ћирилици, пробај математику на хрватској верзији латинице, нпр. да обележиш променљиву са š, đ, или угао са ž.
Не треба мешати бабе и жабе, у математици и природним наукама се користи базични латински алфабет као и грчки алфабет, ако је судити по томе, можемо да се пребацимо и на грчко писмо да бисмо били технички поткованији...
А то о преласку Кинеза и Јапанаца на латиницу слушам већ деценијама, па од тога опет ништа, чак и кад се Кина отворила према свету и постала економска сила. Наравно, нису луди да се одричу своје баштине, то е само ми правимо блесави, као бајаги бићемо паметнији са хрватском латиницом, свашта

A koliko ti je godina? 

Ja sam i dalje za oba! I dalje pisem latinicom, dace bog i pisacu! I dalje smatram da nema dovoljno dobrog razloga, da nemamo oba pisma!

Имам више од 30 а мање од 40 год.
Нас су ставили у позицију да можемо да бирамо између своје варијанте ћирилице и хрватске варијанте латинице. А то нам је остало од заједничке државе и језика са Хрватима, и то само нама.
Нема сличног примера у свету да неко упоредо са својим писмом користи писмо другог народа, државе и језика.
Кад су Румуни решили да пређу на латиницу, направили су своју варијанту латинице и своја правописна правила. Турци такође. МИ користимо правописна правила која је 1892. формулисао Иван Броз и слова која је уобличио Људевит Гај.
Да не буде забуне, немам ништа против латинице, али не разумем наше понашање.  Пре пар дана се враћам из Бугарске с мора. Натписи на бугарском, па испод тога на енглеском, било да се ради о транскрипцији топонима или обавештењима. Тако на знаку пише најпре: ВНИМАНИЕ  ОПАСНОСТ па испод ATTENTION DANGER. А код нас испред оних тунела у сићевачкој клисури пише ПАЛИ СВЕТЛО па онда опет латиницом PALI SVETLO. И шта то значи једном туристи на пропутовању кроз Србију, кад он појма нема како се на српском каже пали светло, макар и на латиници. Значи требало би да стоји и на енглеском трећи натпис turn on the lights или тако нешто. Али то само доказује бесмисао дуплирања информације, тј. коришћења диграфије, ако је циљ пренети инфо, онда нема смисла то радити дупло, тога нигде у свету нема...
Поздрав...

Opet o Gaju. Treba znati da su tada (u vreme Gaja i Broza) srpski i hrvatski smatrani za jedan jezik (ilirski), tako da ne stoji teza da mi koristimo "pismo, pravopis i jezik drugog naroda". Lingvistički, to jeste jedan jezik, a politička podela na srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski je neodrživa sa naučnog aspekta.

Čak naprotiv, pravopis srpskog jezika je praktično isti na ćirilici i latinici, u oba pisma se na istom mestu upotrebljavaju mala i velika slova, ili znakovi interpunkcije, i u oba pisma ispoštovan je Vukov princip "jedan glas, jedno slovo".

Druga je stvar što u latinici imamo slova nj ili lj koja liče kao dvoslovna oznaka
jednog glasa, ali svako zna da je to ustvari jedno slovo (jedan glas).

Znači, smatrati latinicu isključivo hrvatskim pismom je sporno sa naučnog stanovišta, čak nije ispravno ni ćirilicu svojatati kao srpsku, jer u BiH muslimani svoj jezik zovu bosanski, a zvanično koriste oba pisma (vukovicu i gajevicu). Naravno, latinica je i kod njih dominantna, ali oni su formalno usvojili i Vukovu ćirilicu kao drugo zvanično pismo za bosanski jezik. Čak štampaju bukvare "bosanskog" jezika na ćirilici.

Latinica i cirilica su dva zvanicna srpska pisma, i mislim da tako treba da ostane. Zasto moramo da se cahurimo u sve sto mora da bude srpsko? Pricati da je latinica hrvatsko pismo je isto tako besmisleno kao price da je cirilica srpsko pismo. 

Мрзим да пишем дугачке постове, јер не верујем да овуда ико чита било шта што је дуже од 3 реда, али истине ради морам да одговорим на неке наводе...

::Treba znati da su tada (u vreme Gaja i Broza) srpski i hrvatski smatrani za jedan jezik (ilirski), tako da ne stoji teza da mi koristimo "pismo, pravopis i jezik drugog naroda"::

У овој реченици нема никакве логике ни здраворазумског размишљања. Ко је то српски или хрватски језик сматрао или звао илирским? Срби су свој језик од постанка звали српским, хрвати свој хрватским, турским освајањима дошло је до померања Срба и Хрбата ка западу и њиховог јачег мешања, Срби су населили области средњовековне Хрватске, временом је део њих примио католичанство, у процесу формирања модерне хрватске нације део Срба је прихватио да се укључи у хрватски национални корпус, а хрватско вешто присвајање језика којим су Срби говорили, па чак и узимање тог језика за књижевни је само део стратегије тог претварања Срба у Хрвате... Илирска епизода је део те стратегије (која и данас траје). У кухињама Беча и Загреба лансирана је теза о Илирском пореклу становника западног Балкана (Срба и Хрвата), и наравно о једном илирском језику који се говори на циљаним подручјима, што је наравно претходница илирске државе, сасвим случајно са центром у Загребу, под суверенитетом Беча. Дакле, поента ми је била да нико није сматрао језик илирским, већ су тезу протурили из Беча, а они кад раде раде на дуге стазе и ништа не раде напамет...

Lingvistički, to jeste jedan jezik...

То угл. нико паметан не спори, али све релевантне међународне установе (UNESCO) су каталогизовале српски и хрватски језик као два посебна језик, и чик погодите, уз хрватски језик је као хрватска варијанта латиничног писма регистрована и варијанта којом ето ми увелико пишемо, а као српска варијанта ћирилице ова наша ћирилица (има и других језика који користе ћирилицу, али само ми имамо нпр слово ћ, ђ, џ итд...). Што се Босне и ЦГ тиче, тамо се води борба око језика, Бошњаци думају дал им је језик бошњачки или босански јер Срби и Хрвати кажу да говоре српским одн. хрватским, ЦГ од српског преко матерњег иде ка црногорском језику, ћирилица као део српског идентитета је скоро прогнана, а што и не би била кад ми овде не знамо шта је наше а шта нам се подмеће као кукавичје јаје..

Čak naprotiv, pravopis srpskog jezika je praktično isti na ćirilici i latinici, u oba pisma se na istom mestu upotrebljavaju mala i velika slova, ili znakovi interpunkcije, i u oba pisma ispoštovan je Vukov princip "jedan glas, jedno slovo".
Druga je stvar što u latinici imamo slova nj ili lj koja liče kao dvoslovna oznaka
jednog glasa, ali svako zna da je to ustvari jedno slovo (jedan glas).

Овде си сам себе демантовао, јер је очигледно да у латиници није испоштован принцип једно слово, један глас. И то није Вуков принцип, тај принцип је још давно пре Вука формулисао Аделунг, али је то друга тема..
А nj, lj и dž су управо оно што јесу, двослови, па се негде читају као један глас, љ, њ, џ, а богами негде по Хрватској  (код кајкаваца и чакаваца) и као два гласа, тј. баш онако како се пишу, нпр. горенје, печенје итд. А то уствари није једно слово,јер нпр. како бисте написали латиницом велико Љ. Да ли LJ или Lj? Наравно Lj, јер љ није слово већ двослов.... Да ли се ико упитао зашто Гај и екипа нису смислили ознаке за замену та 3 двослова, зар је то било тешко урадити? Наравно, могло се, али нису хтели да цепају национално биће Хрвата, јер би у том случају они у Загорју писали другачије од остатка Хрватске...

Znači, smatrati latinicu isključivo hrvatskim pismom je sporno sa naučnog stanovišta, čak nije ispravno ni ćirilicu svojatati kao srpsku, jer u BiH muslimani svoj jezik zovu bosanski, a zvanično koriste oba pisma (vukovicu i gajevicu).

Зашто је онда UNESCO ову латиницу каталогизовао као хрватску? Муслимани званично покушавају да кажу да и Срби и Хрвати говоре босанским језиком, и у том смислу је српска ћирилица у званичној употреби у БиХ, као покушај стварања босанског језика. И сад би изгледа ми требало да пишкимо у гаће од среће што нам они преименују језик тамо, али нам ето, не бране да користимо ћирилицу како су то урадили у Хрватској, баш су направили огроман прогрес. А узгред буди речено, зна ли ико неког Муслимана из БиХ који користи ћирилицу, било да се ради о не знам, појединцима, или новинама, ТВ станицама, издавачким кућама? Смејурија, ко У ЦГ, писма као равноправна, а ћирилице нигде, сем код оних који су одавно жигосани као Великосрби и шовинисти...

Нетачно, последњи правопис у Србији је издат 1993. од стране матице српске из Новог Сада, и он уопште нигде експлицитно не помиње српски језик. Ево copy paste тог правописа:
Osnov savremene, a uglavnom i istorijske evropske pismenosti čine tri pisma- grčko, latinsko ili latiničko (latinica) i ćirilsko ili ćiriličko (ćirilica). Ćirilica i latinica predstavljaju standardna pisma našeg jezika

Ето, матица српска третира европску модерну и историјску писменост, и тзв. наш језик, само што мени није јасно који је то наш језик, српски, босански, бошњачки, хрватски, црногорски, или можда илирски.
Али не треба их осуђивати превише имајући у виду када је тај правопис донет, у време рата у БиХ и неизвесне ситуације у сада пок. Крајини. Очигледно су тада остављена отворена врата за неку врсту договора о језику са БиХ, Хрвати су већ 1992. свој језик прогласили хрватским, али ето, ми смо се 93. надали нечему...

Базични латински алфабет који има 26 слова свакако није хрватски, али постоји варијанта тог алфабета за хрватски језик, у којој се нпр. ј чита као ј (а не као ђџ као у енглеском), затим која не користи словне ознаке q, w, x, z итд, све вам је то познато с обзиром да ми (по инерцији из прошлих времена) учимо ту варијанту латинице, а слова q, w, x, z се уче на часовима математике (!?!?!).
Базична ћирилица данас не постоји у оном смислу у ком постоји базични латински алфабет, али се свакако може говорити о руској варијанти ћирилице, бугарској варијанти (разликује се од руске јер Бугари немају нпр. ы, е се код Руса чита као је док код Бугара као е итд...), украјинској, па и татарској и казашкој варијанти, и наравно српској варијанти ћирилице са све словима која нема ниједна друга ћирилица, ђ, ћ, итд..

Zasto moramo da se cahurimo u sve sto mora da bude srpsko?
Може и обрнуто, зашто да тек тако прихватамо нешто за шта црно на бело стоји да није наше? И још горе, да ли још ико ради тако нешто данас?

БУКВАР О ЋИРИЛИЦИ
(ЗА НЕУПУЋЕНЕ)



ОВДЕ СУ НАВЕДЕНЕ И РАЗОБЛИЧЕНЕ НАЈЧЕШЋЕ ПРЕДРАСУДЕ ВЕЗАНЕ ЗА НАШУ ЋИРИЛИЦУ.

Сви пишу латиницом

Нетачно. Латинично писмо је писмо скоро свих западно и централно европских народа, као и многих других који црпе свој идентитет из западно европске културне баштине (латинска и северна Америка, делови Африке, делови Азије...). Међутим, већина народа у свету не пишу латиницом (од земаља које су припадале Византијском и исламском културном кругу, па све до Кине и Јапана). Тако данас, становништво којем латиница није матично писмо, износи преко 60% светске популације.

Странци не разумеју ћирилицу

Нетачно. Странци, у највећем броју случајева, не разумеју српски језик. Текст на српском језику исписан латиницом једнако је неразумљив странцу који не зна српски језик, као исти тај текст исписан ћирилицом.
Размислите који би текст странцу био највише разумљив: под а, б или в?

а) Добродошли б) Dobrodošli в) Welcome

Да је ово тачно, имамо и пример Грчке која сваке године угости милионе иностраних туриста, па опет нико од Грка нема потребу да пише грчки језик латиничним писмом.

Ћирилица се не може користити на рачунарима

Нетачно. Сваком рачунару који има Виндовс (Windows) уграђена је подршка за све европске језике и писма, укључујући и српски језик и српску ћирилицу. Под подршком се подразумева унос и приказивање текста на ћирилици, писање и читање електронске поште на ћирилици, прегледавање интернет локација са ћириличним садржајима... Оно што још увек није урађено је тотална локализација Виндовса и Офиса (MS Office) на српски језик.

Са ћирилицом не можемо у Европу

Нетачно. Ћирилица је последња ствар која ће спречити наш улазак у Европску заједницу. Да подсетимо да је Грчка члан ЕЗ-а, а да се није одрекла ни свог језика, нити свог писма. Штавише, грчко писмо се налази на новчаницама нове европске валуте Евро. Такође, ЕЗ је 1996. године донела "Програм за промоцију језичке различитости ", по којем сви народи Европе имају право да са својим језиком и писмом улазе у актуелне процесе економске, политичке, привредне и културне интеграције.Уласком Бугарске у Европску унију 01.01.2007. (бугарско) ћирилично писмо је постало треће званично писмо у употреби ЕУ, поред англосаксонске латинице и грчког алфабета!!!

Латиница је технички савршеније писмо

Углавном нетачно. Једина предност латинице што заузима мање простора (и до 20%) што је нарочито важно код прелома часописа, мада се и овај проблем може решити. Са друге стране, ћирилични принцип „један глас – један знак”, знатно олакшава писање као и читање текстова написаних на ћирилици. Насупрот тога, неке, доста честе, комбинације латиничних слова знатно отежавају читкост. Например, комбинација латиничног „рн„ - rn личи на „м” - m. Безсерифна латинична слова "И" и "л" су идентична, тако на пример: „Или” - Ili, „Илић” - Ilić.

Нашем народу је потребна латиница да би били ближи европи и свету

Тачно, ако се под латиницом подразумева нпр. енглеска, немачка, француска латиница. Онда је ова латиница неопходно као саставни део опште културе наших суграђана који би требало да знају неке од наведених светских језика. Познавање нпр. енглеског језика (а самим тим и енглеске латинице) пружа нам нормално широке могућности на пословном, културном, научном и сваком другом плану.
Нетачно, ако се под латиницом мисли на "српскохрватску" односно хрватску латиницу. Онда је инсистирање на латиници непотребно, јер свака реч у нашем језику може да се напише ћириличним писмом. С друге стране, све битне стране речи у оригиналу (нпр. енглеске, француске, немачке...) не можемо писати српскохрватском латиницом (нарочито не словима "š", "ć", "č", "đ", "dž", "ž"), него само латиницом која припада датим језицима (нпр. енглеска, француска, немачка латиница...).
Тако ову тезу треба преформулисати да би она била тачна: "Нашем народу је потребно знање страних језика да би били ближи Европи".

Морамо писати латиницом због интернационалних симбола, мерних јединица и слично

Нетачно. Интернационалне ознаке и симболе доносе одговарајуће међународне организације. Највећи део симбола, из свих области људске делатности, користе термине, скраћенице или слова из енглеског, латинског и грчког језика. Тако да поред латиничних слова и ознака, имамо и употребу скоро свих слова грчке азбуке, као на пример: "α", "β", "γ", "δ", "φ", "ψ", "π", "Δ", "Ω" итд... И поред тога, ником нормалном не пада на памет да нас тера да пишемо грчким писмом.

Инсистирање на службеној употреби ћирилице, угрожава права наших суграђана који су других националности.

Нетачно. Наши суграђани који су других националности своја права по овом питању остварују употребом свог језика и писма (нпр. мађарског, румунског ...), а никако не, употребом српског језика писаног "српскохрватском" односно хрватском латиницом.

Ако сте све ово прочитали, надам се да сте схватили да ћирилица није нешто што је страно европској цивилизацији и савременом тренутку,него баш напротив,нешто што је саставни њихов део, а уз свце то и један од наших знакова препознавања пред целим светом

ПРАВОПИС О (СЛУЖБЕНОЈ) УПОТРЕБИ
ЋИРИЛИЦЕ
(ЗА НЕУПУЋЕНЕ)


ОВДЕ СУ НАВЕДЕНИ СТАВОВИ, ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ВЕЗАНИ ЗА СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ НАШЕ ЋИРИЛИЦЕ

Српски језик има два писма: ћирилицу и латиницу

Нетачно. Ћирилица јесте матично и једино аутохтоно писмо српскога језика, већ хиљаду година. Светски лингвисти, као и стандарди који се баве језиком, су у периоду од 1918.-1992. године, на српски и хрватски језик гледали као јединствен српскохрватски језик који има два писма: ћирилицу и латиницу. Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним језицима. Од тада према стандарду ISO 12199 српски језик није уврштен у језике који користе латинично писмо, што значи да српски језик има само једно писмо – ћирилицу, а хрватски језик – латиницу. Тако је латиница коју користимо у српском језику, у ствари хрватска латиница.

Ћирилица је код нас потиснуто и маргинализовано писмо

Тачно. На пример у Београду је само 31,8%, а у Новом Саду тек 18,5% јавних натписа исписано ћирилицом. Од укупног тиража издатих књига на српском језику, само је 25% штампано ћирилицом. Ово су само неке од бројки до којих смо дошли. Иначе, општа ситуација је по ћирилицу можда и још гора, нарочито ако се виде нови трендови у култури, комуникацији и сл. Погледајте само ТВ програм, штампу, наше интернет презентације, табле наших приватних и друштвених предузећа, па ће те се уверити и сами да је ћирилица само на папиру (по уставима и законима) прво, а у пракси писмо другога реда.

Наше законодавство уређује службену употрбу језика и писма

Тачно. Наше законодавство које уређује област службене употребе језика и писма је: "Закон о службеној употреби језика и писма" („Службени гласник РС”, бр. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994.), члан 8. Устава РС, као и члан 15. Устава СРЈ. Овде се свуда наводи да је ћирилица службено писмо. Такође овде је дефинисана службена употреба језика и писама националних мањина, а у складу са светским стандардима и нормама које важе за ову област.

Када је у нашој држави "српскохрватска" односно данас хрватска латиница први пут уведена у службену употребу?

То се десило у периоду Аустро-Угарске окупације Србије, од 1915. до 1918. године. Тако је хрватска латиница у Србију дошла заједно са окупаторским топовима, а надамо се да ће из ње отићи применом закона и права, светских језичких стандарда и принципа Европске Заједнице, наравно изузев у оним општинама где представља законско право наших суграђана хрватске националности.

Да ли постоји потреба да "српскохрватска" односно хрватска латиница ,поред ћирилице ,има статус службеног писма у раду локалних органа власти

Нема никакве потребе, изузев у општинама где у већем броју живе грађани хрватске националности. Овакво решење је у складу са домаћим законодавством, свим светским и европским стандардима везаних за службену употребу језика и писма. Такође и са ставовима који се наводе у документу МОДЕЛ СТАТУТА ОПШТИНЕ, а који је донела "Стална конференција градова и општина Југославије" у сарадњи са Министарством правде и локалне самоуправе, "ПАЛГО центра", "Програма за реформу локалне самоуправе", "Агенције за међународни развој САД" и "Националног Демократског Института". У свим овим документима се јасно наводи да службена употреба српског језика подразумева само ћирилицу као службено писмо. Такође, службена употреба латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика.

На који члан закона о службеној употреби језика и писма се најчешће позивају наши неупућени суграђани који форсирају "српскохрватску" односно хрватску латиницу

То је члан 8. наведеног закона, који регулише службену употребу латиничног писма. Овде се наводи да "У општинама у којима у већем броју живе припадници народа чије је примарно писмо, у складу са традицијом тог народа, латиница, у службеној употреби је и латинично писмо.". Проблем се састоји у томе, што неупућени не знају (или не желе да знају), да се овај члан односи на народе бивше СФРЈ, зато што је наведени закон ступио на снагу још августа 1991. године, када је СФРЈ још правно постојала. Статус народа у тадашњој СФРЈ имали су: Срби, Црногорци, Македонци, Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци). Тако, у СФРЈ у народе, чије је примарно писмо латиница, спадали су само: Словенци, Хрвати и Муслимани (данашњи Бошњаци), што значи да се овај члан 8. односи само на њих, а не и на народности односно наше националне мањине. Наши суграђани других националности (Мађари, Румуни, Словаци...), тада, а и данас, у нашем законодавству имају статус народности (или националних мањина). Тако да право наших народности или националних мањина, везано за ову област, и данас се црпи из наведеног закона, и то у делу овога закона под називом: "службена употреба језика и писма народности".

Уколико општина статутом у службену употребу уведе "српскохрватско" односно хрватско латинично писмо без законске основе, да ли постоји начин да грађани општине утичу да се оваква одлука повуче

Постоји. Грађани могу да преко надлежног министарства пред правосудним органима покрену поступак за оцену уставности датог статута од стране Уставног суда Републике Србије. Уколико уставни суд оцени да наведени члан статута није у складу са уставом и важећим законима, он има обавезу да наведени члан правно поништи.

Да ли на основу свега горе изнесеног то значи да ми,као грађани,више не смемо да пишемо српски језик латиницом

Не значи. Све што је овде изнесено односи се само на службену употребу српскога језика који се по уставу и закону мора писати само ћирилицом. Иначе, када није реч о службеној употреби језика, српски језик слободно можемо писати и латиницом, што многи чине, и што зависи од нашега избора. Нормално, када то чинимо требало би да имамо на уму да је ћирилица једино аутохтоно писмо српскога језика, а ако су се још ћирилици дивили један Гете или Бернард Шо, ми никако не би смели да је се стидимо.

Ако сте све ово прочитали,надам се да сте схватили значај и потребу доследне примене ћирилице као јединог службеног писма када је у питању службена употреба српскога језика у раду наших државних органа као и органа локалне власти .Такође употреба "српскохрватске" латинице односно хрватске или бошњачке латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика