Hoće opet sa Srbijom
Č. PRELEVIĆ, 7. avgust 2006

     PODGORICA - Ovo je veliki dan za srpski narod u Crnoj Gori!
     Ovim rečima je u ponedeljak Andrija Mandić, predsednik Srpske narodne stranke, otvorio svečanost potpisivanja sporazuma kojim su četiri partije i dve nevladine organizacije formirale "Srpsku listu" za crnogorske izbore u septembru.
     - Možda to sada tako ne izgleda, ali ovo je istorijski događaj - dodao je Toma Nikolić, zamenik predsednika SRS.
     Uz Mandića i Nikolića, koalicioni sporazum potpisali su Zoran Žižić, predsednik novoosnovane Demokratske stranke jedinstva, dr Novo Vujošević, lider Narodne socijalističke stranke, dr Momo Vuksanović, predsednik NVO "Srpsko narodno vijeće" i Vojin Grubač, predsednik NVO "Akademska alternativa". Cilj koalicije, rečeno je, pre svega, jeste borba za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, ali i ujedinjenje Crne Gore i Srbije u "najboljoj državnoj formi". Procenjeno je da će "Srpska lista" na izborima osvojiti "najmanje dvocifren" procenat glasova. Redoslad kandidata za poslanike i odbornike na predizbornim listama ove koalicije biće određen do kraja nedelje.
      "Srpska lista" će, izgleda, biti jedina "inovacija" u crnogorskom političkom životu. I ostale partije i koalicije, naime, pripremaju izborne liste, ali, barem kada je reč o glavnim akterima, nema ničega novog u odnosu na prethodne izbore. Tako će nosioci poslaničke liste tročlane koalicije nastale iz referendumskog bloka za zajedničku državu biti Predrag Bulatović, Predrag Popović i Ranko Kadić, lideri SNP, NS i DSS, dok većinu mesta na listi zauzimaju aktuelni poslanici iz tih stranaka.
Nosilac liste vladajuće koalicije je - po ko zna koji put - Milo Đukanović, lider DPS, slede Svetozar Marović, Ranko Krivokapić (SDP)... Prema sporazumu, 66 mesta pripada DPS, 14 - SPP, a jedno Hrvatskoj građanskoj inicijativi.
Inače, portparol DPS Predrag Sekulić odbacio je mogućnost postizborne koalicije sa SNP, o čemu se u poslednje vreme dosta pričalo.

DINOŠA SAM
DEMOKRATSKA unija Albanaca nastupiće samostalno na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, odlučio je Glavni odbor ove stranke.
Predsednik te partije Ferhat Dinoša rekao je da se svestrano analizira ponuda DPS za predizborni savez u opštinama u kojima DUA ima ogranke - Ulcinju, Tuzima, Plavu i Rožajama.

BRANIĆEMO SRBE
- SRBIJA mora da ima dvostruki odnos prema građanima Crne Gore - jedan prema Srbima, drugi prema Crnogorcima.
To je u ponedeljak u Podgorici izjavio Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, uz obećanje da će Crna Gora i Srbija ponovo imati zajedničku državu.
- Crna Gora nije naš neprijatelj, želimo joj svaki napredak. ali, Srbija ne sme popustiti pred međunarodnim pritiscima da svi imaju jednaka prava. Srbija neće dozvoliti da se Srbima u Crnoj Gori bilo šta loše desi i reagovaće onako kako treba da reaguje svaka država - kazao je Nikolić.


Izvor: Novosti

Građani Srbije u Crnoj Gori ne plaćaju hitnu medicinsku pomoć

Republički fond za zdravstvo Crne Gore dopisom je naložio svim javnim zdravstvenim ustanovama da u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći građanima Srbije koji su trenutno u Crnoj Gori, ne naplaćuju troškove lečenja.


Direktor Fonda zdravstva Crne Gore Ramo Bralić, u izjavi za „Blic“, saopštio je da se u slučaju pružanja hitne medicinske pomoći osiguranicima iz Srbije, zdravstvene usluge u crnogorskim bolnicama i domovima zdravlja ne naplaćuju neposredno osiguraniku.

- Prema privremenom protokolu o saradnji u oblasti zdravstvenog osiguranja, sa Fondom zdravstva Srbije dogovorili smo se da do usvajanja sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Crne Gore, privremenim dokumentom garantujemo ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu osiguranika oba fonda.

Postignut je dogovor da pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć u drugoj državi imaju svi građani koji su na dan 4. jula 2006. godine imali status osiguranika u jednom od fondova.

Privremenim portokolom o saradnji, koji su potpisali Bralić i direktorka Fonda zdravstva Srbije Svetlana Vukajlović, na isti način su regulisana i prava crnogorskih državljana u Srbiji.

Bralić je saopštio da je postignut dogovor između dva fonda da osiguranici ostvaruju ova prava na osnovu overenih zdravstvenih knjižica.

B. Ćetković

Izvor: Blic

Nema zamene dinara za evro u Crnoj Gori

Glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris izjavio je za „Blic“ da se na kotaciji ove banke nalazi samo desetak konvertibilnih valuta, i da se na njoj ne nalazi dinar.


On je saopštio da za sada nema izgleda da se dinar nađe na zvaničnim listama CBCG i da će se uskoro konvertovati za evro.

- Što se tiče zamene dinara za evro u crnogorskim bankama, to sve zavisi od poslovne politike banke. Znam da se u „Komercijalnoj banci“ u Budvi dinar može zameniti za evro, a da li može i u ostalim bankama - ne znam - kazao je Fabris.

U „Komercijalnoj banci“ AD Budva, „Blicu“ su saopštili da se u njihovim poslovnicama može izvršiti konverzija dinara za evro. Kurs dinar-evro u ovoj banci obračunava se dnevno prema kursnoj listi koju budvanska banka svakog dana dobija od „Komercijalne banke“ AD Beograd. U četvrtak je u ovoj banci za jedan evro trebalo platiti 86 dinara po zvaničnom kursu.

I u crnogorskoj „Montenegro banci“ može se za dinare kupiti evro, a banka vrši tu konverziju već godinu i po. Kako nam je saopšteno iz ove banke, kurs dinar-evro takođe se obračunava svakog dana, prema kursnoj listi koju svojim filijalama dostavlja centrala „Montenegro banke“ iz Podgorice. U ostalim bankama ne primaju druge valute osim konvertibilnih.

U Crnoj Gori postoje mogućnosti da se računi plate dinarima, ali je takvih mesta vrlo malo. Na nekim pijacama na Primorju takođe se može trgovati za dinare, ali je kurs često nepovoljan po kupca, jer se određuje na licu mesta i obično je veći od zvaničnog.

B. Ćetković

Izvor: Blic

Pen­zi­je ra­de pri­vre­me­no
A. JE­KIĆ, 10. avgust 2006

BE­O­GRAD - Re­pu­blič­ki fond za­po­sle­nih Sr­bi­je ko­ri­sni­ci­ma ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri ne­će sla­ti pen­zi­je na kuć­ne adre­se, dok se ne pot­pi­še Spo­ra­zum o so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju, ali će im omo­gu­ći­ti da ih do­bi­ju uz što ma­nje mu­ka.
- Pen­zi­ja za jun mo­že da se po­dig­ne u svim po­šta­ma u Sr­bi­ji ko­je ima­ju di­rekt­nu ve­zu sa Po­štan­skom šte­di­o­ni­com, a ta­ko će­mo ih, pre­ko pri­vre­me­nih ra­ču­na, is­pla­ći­va­ti i na­red­nih me­se­ci, sve dok ne poč­ne da se pri­me­nju­je spo­ra­zum o so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju, či­je se pot­pi­si­va­nje usko­ro oče­ku­je - ka­že Ra­do­mir Pe­jo­vić, sa­vet­nik di­rek­to­ra Pen­zij­skog fon­da za­po­sle­nih.
Na cr­no­gor­ske adre­se oko 3.500 ko­ri­sni­ka, ko­ji­ma su po­šta­ri do­ne­dav­no do­no­si­li pen­zi­je za­ra­đe­ne u Sr­bi­ji, u evri­ma, u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na sti­ći će do­pis ko­jim će im Fond ob­ja­sni­ti šta je po­treb­no da uči­ne ako ne že­le da če­ka­ju ok­to­bar, ka­da bi, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, is­pla­ta mo­gla da se na­sta­vi na do­sa­da­šnji na­čin.
- Do­volj­no je da, sa va­že­ćom lič­nom kar­tom, bez ob­zi­ra gde je iz­da­ta, do­đu u Sr­bi­ju u naj­bli­žu ve­ću po­štu i da, na­rav­no, sa so­bom po­ne­su i ne­ki sta­ri pen­zij­ski ček - ka­že Pe­jo­vić. - Oni ko­ji­ma ta­kvo pu­to­va­nje te­ško pa­da mo­gu ne­ko­ga da ovla­ste za po­di­za­nje nov­ca, ali to mo­ra bi­ti zva­nič­no sud­sko ovla­šće­nje, ko­je će do­sta­vi­ti Fon­du.
Cr­no­gor­ski mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić po­zdra­vio je ova­kvu od­lu­ku Fon­da, ali je op­tu­žio Vla­du Sr­bi­je da odu­go­vla­či pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma o so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju, re­kav­ši da se "iza to­ga kri­ju po­li­tič­ki mo­ti­vi".
Iako Pod­go­ri­ca još od 1999. go­di­ne ne ša­lje pen­zi­je svo­jim ko­ri­sni­ci­ma ko­ji ži­ve u Sr­bi­ji (ima ih oko 1.500), ne­go su oni pri­nu­đe­ni da ih po­di­žu pre­ko ovla­šće­nja, Pen­zij­ski fond za­po­sle­nih je, lju­di­ma ko­ji su u Sr­bi­ji za­ra­di­li pen­zi­je, ured­no tran­sfe­ri­sao pri­na­dle­žno­sti, sve do is­pla­te za jun. Pro­seč­na pen­zi­ja ko­ja ide u Cr­nu Go­ru iz­no­si oko 12.500 di­na­ra, ne­što vi­še od 200 ko­ri­sni­ka pri­ma ma­nje od 6.900 di­na­ra, 60 od­sto njih ima pen­zi­ju ma­nje od pro­seč­ne, oko 300 pen­zi­o­ne­ra do­bi­ja me­seč­no vi­še od 20.000 di­na­ra, a sa­mo de­se­tak vi­še od 40.000.


Izvor: Novosti

Bez sporazuma Srbije i Crne Gore o penzijama i socijalnim davanjima

Reč je o isplatama koje države uobičajeno isplaćuju samo svojim državljanima. Crnogorski ministar rada i socijalnog staranja Slavoljub Stijepović rekao je da srpska vlada iz političkih razloga odugovlači s potpisivanjem međudržavnog sporazuma o socijalnom staranju.


Iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade Srbije, međutim, odgovaraju da se ne radi ni o kakvim političkim razlozima, već da je s potpisivanjem sporazuma zapelo zato što crnogorska strana insistira na nekim nestandardnim pitanjima koja se inače ne rešavaju ovakvim sporazumima.

Zoran Panović, načelnik u ovom ministarstvu, za „Blic“ navodi da su Crnogorci insistirali na obostranom isplaćivanju naknade za tuđu negu i pomoć, najniže penzije, kao i zaštitnog dodatka. Reč je o isplatama koje države uobičajeno isplaćuju samo svojim državljanima, a obostrana isplata, koju su tražili predstavnici Vlade Crne Gore, nije potpisivana ni u socijalnim sporazumima sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama.

Slavoljub Stjepović je crnogorskim medijima rekao i da u Srbiji nije bilo volje da se zaštite crnogorski državljani koji su penzije stekli u Srbiji, jer se, kako je rekao, penzije isplaćuju sa velikim zakašnjenjem. Što se penzija tiče, navodi Zoran Panović iz srpskog ministarstva rada, njihova isplata kasnila je i korisnicima u Srbiji a ne samo onima u Crnoj Gori, i oni tu nisu ništa više uskraćeni nego penzioneri ovde.

- Fond PIO Srbije u proteklih sedam godina isplaćivao je primanja za 3.500 svojih korisnika u Crnoj Gori, dok crnogorski fond za 1.500 svojih korisnika ovde nije slao penzije, već su penzioneri mogli da ih dobijaju samo preko punomoćnika. Sada kada je Crna Gora samostalna, naš fond omogućava penzionerima u Crnoj Gori da penzije primaju u bilo kom mestu u Srbiji, jedino sada nemamo pravnog osnova da ih kao ranije transferišemo u Crnu Goru - objašnjava Panović i dodaje da je Fond PIO Srbije na kućne adrese korisnika u Crnoj Gori poslao obaveštenja o budućem načinu primanja penzija.

On navodi da je 95 odsto teksta nacrta sporazuma usaglašeno i praktično se može potpisati, sa izuzetkom pomenutih nestandardnih zahteva od strane Crne Gore.


B. Ćetković - R. Marković

Izvor: Blic

Anka opet na Dedinju
M. JOVANOVIĆ, 24. avgust 2006

Anka Vojvodić, aktuelna gradonačelnica Bara, definitivno je odlučeno, biće prvi ambasador Crne Gore u Beogradu. Direktni dogovor o tome postigli su crnogorski premijer Milo Đukanović i predsednik republičkog parlamenta Ranko Krivokapić, što je "Novostima" potvrđeno u vrhu vladajuće Demokratske partije socijalista. Takođe, iz najbližeg okruženja barske gradonačelnice našem listu je rečeno da je njen diplomatski angažman u glavnom gradu Srbije svršena stvar. Ona, doduše, na tu temu još uvek ne želi da govori za novine, budući da, kako kaže, još uvek nije dobila ništa "na papiru".
Vojvodićeva, formalno, nije član nijedne stranke u Crnoj Gori, premda je na mesto prve ličnosti Bara izabrana upravo na predlog DPS-a.
Anka je ćerka narodonog heroja Petra Vojvodića. Ima još sedam rođenih sestara. Zanimljivo je da je njena sestra Branka Nikezić potpredsednica opštine Bar. Pozorišna rediteljka Radmila Vojvodić, takođe je njena rođena sestra. Kako aktuelna vlast, tako ni opozicija u Baru, otkako je Vojvodićeva izabrana za gradonačelnicu umesto aktuelnog crnogorskog vicepremijera Branimira Gvozdenovića, nikada nisu postavljali pitanje "konflikta interesa" zbog činjenice da su dve sestre bile na čelnim funkcijama u gradu.
Kao i nekoliko njenih sestara, buduća ambasadorka Crne Gore u Srbiji rođena je u Beogradu. Njena porodica živela je tada u eltinom naselju srpske prestonice - Dedinju. Tu je i započela osnovnu školu, posle čega se doselila u Bar.
Inače, Vojvodićeva je pre nego što je imenovana za predsednicu opštine bila predsednik Osnovnog suda u Baru, gde je ujedno važila za veoma cenjenog "delioca pravde".

MAJKA ČETVORO DECE


ANKA Vojvodić je majka četvoro dece, od koje dvoje studiraju u Beogradu, a dvoje su u inostranstvu. Udata je za poznatog barskog stomatologa Milenka - Mima Vukotića. Zanimljivo je da je pre studija radila kao zbotehničar upravo u Vukotićevoj ordinaciji. Pravni fakultet u Podgorici je završila vanredno, i to u rekordnom roku, nakon čega se posvetila u potpunosti novoj struci, u kojoj se, dakako, proslavila.


Izvor: Novosti

Zatišje pred izbore u Crnoj Gori
Na krilima referenduma

Do prvih parlamentarnih i lokalnih izbora u nezavisnoj Crnoj Gori ostalo je dve nedelje, a izborna kampanja jedva da je počela. Da li je Crna Gora nakon referenduma umorna od političkih prepucavanja, ili je to, kako tvrdi opozicija, deo taktike vladajuće koalicije Mila Đukanovića?

- Crna Gora je sazrela i kampanja se približava evropskim. Nema velikih skupova, nema trubača, sve se svodi na direktne razgovore s ljudima. Nove stranke, bez iskustva na izborima, rade ono što smo mi radili pre desetak godina - klizaju. Služe se populizmom i demagogijom. Kampanja teče mirno - ocenjuje Miodrag Vuković, funkcioner vladajuće DPS.

Nebojša Medojević, lider liste Pokreta za promjene, smatra da režimu odgovara da kampanje i ne bude.

- Očigledno je da nisu očekivali političku opciju koja može da ih ugrozi - kaže Medojević. Njegova stranka se upustila u klasičnu kampanju i organizuje skupove po opštinama.

- Moramo tako, jer nama je na RTV CG dodeljeno svega 27 besplatnih minuta, što je šest puta manje od vremena koje je dobila SDP - ističe Medojević.

Osim na medijsku blokadu, opozicija je poslednjih dana skretala pažnju i na manipulaciju budžetskim sredstvima predviđenim za kampanju.

- Ministarstvo finansija do sada nije isplatilo ni cent za učesnike na izborima - tvrdi Aleksandar Damjanović iz SNP, i dodaje da je predviđeno da se za izbore izdvoji 0,4 odsto budžetskih sredstava, što je oko dva miliona evra.

- Od te sume, parlamentarnim strankama pripada 20 odsto, koje je Ministarstvo finansija bilo dužno da isplati još 19. jula. Još deset odsto trebalo je isplatiti svim učesnicima na izborima, a ostalih 70 odsto bi podelile stranke koje bi obezbedile mandate u parlamentu, proporcionalno broju poslanika - objašnjava Damjanović.

Igor Lukšić, ministar finansija, izjavio je da je za 12 izbornih lista određen iznos od 205.000 evra, ili po 17.000 evra za svaku izbornu listu. On je pojasnio da će novac biti ubrzo uplaćen.

S druge strane, opozicija optužuje vladajuće stranke da se finansiraju tajnim fondovima koje obezbeđuju tajkuni bliski režimu.

- Mi vodimo kampanju od vrata do vrata, jer to ne košta. Taktika Đukanovića je da, vršenjem pritiska na građane, uz medijski monopol i uskraćivanje sredstava strankama, na krilima referenduma još jednom osvoji vlast. Uostalom, to je i bio ceo smisao referenduma - zaključuje Damjanović.


Izvor: Blic

intervju - Mašan Bušković, legenda crnogorskog referenduma

Mašan se seli u Srbiju!

Glavni akter filma o kupovini glasova prodaje zemlju u Crnoj Gori i doseljava se sa braćom u "jedinu domovinu" - Srbiju

Mašan Bušković...
"Eto nas 15-tak Buškovića čim prodamo imanje u Golubovcima. Čuj ti, imamo mi tri hektara u Zeti"
"Račun od 1.580 evra još nisam platio, a struju mi nisu isključivali"
"Kada su me priveli, u stanici sam popio čašu rakije. Ponudili mi, nisam odbio"

BEOGRAD - Mašan Bušković, glavni akter čuvenog filma o kupovini glasova pred crnogorski referendum, planira da se iz Crne Gore iseli u Srbiju! Ovu ekskluzivnu informaciju Pressu je otkrio lično Mašan, koji poslednjih dana "merači" nekretnine po Beogradu
- Evo, pre dva dana došao sam u Beograd da malo izvidim situaciju oko nekretnina i da vidim moju braću u Srbiji. Ovo je sada moja domovina. Posle referenduma, Buškovići više nemaju šta da traže u Crnoj Gori. Dole ćemo prodati zemlju i svi se selimo u Srbiju - kaže za Press Mašan Bušković, koji je sa sinovima došao u posetu svom rođaku Vasiliju Mijoviću, takođe jednom od aktera "Zeta filma".
Da li će pare od zemlje u Crnoj Gori biti dovoljne za selidbu u Srbiju?
- Čuj ti, a što ne bi bile?! Nas petorica braće Bušković imamo najmanje tri hektara u Zeti. Sigurno da bismo ovde mogli da pazarimo neko parče zemlje, skromnu kućicu ili neki stan. Nekako ćemo se snaći. Ma, meni je najvažnije da najpre zbrinem trojicu sinova. Mladi, pošteni i vredni momci, sve sam ih odškolovao od zemlje koju obrađujem. Jedan radi u Vojsci, a za ovu dvojicu u Milovoj državi nema posla. Seljak sam, ali ova Milova Crna Gora samo u propast vodi. Neću da mi unuci rastu u takvoj državi. Mislite da mi je bilo lako da odlučim da odem sa svog ognjišta? Duša me boli, ali obraz Buškovića nije na prodaju. Čast nam je najvažnija!
Kada da Vas očekujemo?
- Eto nas 15-tak Buškovića u Srbiji čim prodamo imanje u Golubovcima. Nadam se vrlo brzo. Da od mene zavisi, odmah bih ostao ovde.
U kakvim ste odnosima sa komšijama, Rankom Vučinićem i Ivanom Ivanovićem, koji su nudili da Vam plate račun za struju samo da glasate za nezavisnu Crnu Goru?
- Vučinića nisam ni video, a Ivanovića sam sreo na nekoj sahrani, samo sam ga video iz daljine. Vidim, gleda on mene, ali nikako da priđe. A, neću ni ja. S njegovim bratom se pozdravim, dobar je to čovek. Pravo da vam kažem, nisam siguran da oni sada bolje žive. A i baš me briga! Neka svakome njegov obraz služi na čast, a obraz Buškovića nije ukaljan.
Ajde sada priznajte ko je postavio uređaje za snimanje u Vašoj kući?
- Otkud ja znam. Nisam ja policajac, već običan seljak. Vasilije Mijović, moj brat od ujaka, tada mi je prvi put posle tri godine ušao u kuću, Vučinića i Ivanovića poznajem jer su mi komšije... Ne znam ko je to uradio, ali mi je sada, kada se prisetim, čudno da je Vučinić te večeri ostao dva-tri minuta sam u mojoj kući, pošto smo nas trojica već izašli...
Sumnjate li na nekoga?
- Otkud ja znam. U kuću je neko mogao da uđe, a da niko od nas ne bude tu. Tehnika ti je danas čudo. Ne znam da li su to Vučinić i Ivanović snimali kako bi imali dokaz za pravdanje para koje su kao aktivisti DPS-a dobijali od vlasti... A ne znam ni kako je taj film dospeo u medije.
Ko je na kraju platio Vaš račun za struju od 1.580 evra?
- Niko! Još nije ni plaćen. Te večeri Vučinić ga je uzeo i nije ga ni vratio.
Jesu li Vam u međuvremenu isključili struju?
- Nisu. Ma i nije to neki veliki račun, ljudi dole duguju i po 4.000 evra!
Posle objavljivanja filma bili ste privođeni u policiju?
- Jesmo. Čudno je da su samo meni i Mijoviću pretresali kuću, a Ivanoviću i Vučiniću nisu. Inače, još mi nisu vratili lovačku pušku koju su tada uzeli, a za koju posedujem i oružani list. Istina je da su me policajci ispitivali u vezi sa tim filmom, ali sam sa njima popio i po čašicu alkohola. Ponudili su mi rakiju i vodu. I nisam odbio.
U policijskoj stanici su Vam davali alkohol?
- Naravno! I oni su popili po jednu!
SVETLANA VOJINOVIĆ

Zašto Hag ne zove Mila

Mašan Bušković kaže da je za vreme rata u Hrvatskoj bio na "dubrovačkom ratištu", gde je izgubio prste na ruci.
- Bio sam na dubrovačkom ratištu. Tamo sam i izgubio prste na ruci, a imam i ožiljke po telu. Vidim, sada Hag proziva sve tadašnje funkcionere iz Crne Gore, samo nigde nema Mila Đukanovića, koji je takođe bio na tom ratištu. Gde je tu pravda - pita Bušković, pokazujući levu ruku, na kojoj mu je granata otkinula prste.

Verujem samo Koštunici, Peđa Bulatović me razočarao

Na pitanje kom političaru najviše veruje, Mašan odgovara bez razmišljanja:
- Samo Vojislavu Koštunici i nikome više! On je najčestitiji i najpošteniji čovek koga ova Srbija ima. Ma, pravi Srbin. A Mila bi jedino mogli da sruše ovi iz "alternativne četvorke", Andrija Jovićević, Miodrag Lekić i Nebojša Medojević, ali bez Peđe. Verovao sam ranije Predragu Bulatoviću, bio sam i član SNP-a, ali mu više ne verujem, jer je obećao da će ako izgubi na referendumu da podnese ostavku, a nije. On gubi već 15 godina, a niko da se povuče. Kako više da verujem takvom čoveku?!


Izvor: Press

Socijalno osigurnaje

Postignut dogovor Srbije i Crne Gore

U Podgorici posle dvodnevnih pregovora postignuta je saglasnost o tekstu međudržavnog sporazuma o socijalnom osiguranju, a crnogorska strana je predložila da sporazum bude potpisan iduće nedelje, što su srpski predstavnici prihvatili.

Kako je „Blicu“ saopšteno iz Ministarstva rada i socijalnog staranja Vlade Crne Gore, o predlogu sporazuma treba da se izjasni Vlada Srbije, ali iz Ministarstva rada i socijalnog staranja Vlade Crne Gore nisu mogli da saopšte detalje dogovora pre izjašnjavanja srpske vlade.

Crnogorski predstavnici tokom prethodnih razgovora, kada je usaglašeno 95 odsto teksta sporazuma, predložili su da se građanima i u Srbiji i u Crnoj Gori predviđenim međudržavnim sporazumom pruži najviši nivo zaštite u ostvarivanju već stečenih prava, pre svega u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja.

Crnogorska strana je predložila i da njeni građani, koji su penziju stekli u Srbiji, to pravo i zadrže kao i sva ostala prava. Kako je saopšteno iz crnogorskog ministarstva, srpska delegacija nije mogla da se izjasni o transformisanju prava na penzije, zbog kako se navodi, limitiranog mandata.

B. Ćetković

Izvor: Blic

Bez dogovora Crne Gore i Srbije
Crna Gora traži deo Doma sindikata

Jučerašnji pokušaj predstavnika Saveza sindikata Srbije i Crne Gore da se dogovore o podeli imovine bivšeg saveznog sindikata nije uspeo. Dogovor je postignut jedino o tome da se dve delegacije ponovo sastanu u oktobru.

Sindikalci nisu uspeli da se dogovore šta od bivše zajedničke imovine treba da pripadne srpskom a šta crnogorskom sindikatu.

Na osnovu izjava predstavnika obeju centrala teško je pouzdano reći i šta je ko od njih od imovine tražio.

Naime, Danilo Popović, predsednik Saveza sindikata Crne Gore, dan pre jučerašnje sednice izjavio je da će oni tražiti sedam odsto zgrade Doma sindikata u Beogradu. Veselin Ivanović, potpredsednik crnogorskog sindikata, za „Blic“, međutim, kaže da njima nisu presudni procenti, već samo da se dogovor postigne i da se uspostavi buduća saradnja. Milenko Smiljanić, predsednik Saveza sindikata Srbije, u izjavi za „Blic“ iznosi treću verziju i kaže da su Crnogorci tražili 10 odsto, odnosno 700 kvadrata u Domu sindikata, koji su, inače, dati u zakup jednoj crnogorskoj firmi. Smiljanić, međutim, nije precizirao koliko bi imovine, prema stavu srpske strane, trebalo da pripadne crnogorskom sindikatu.

Imovinu bivšeg Saveza samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore čini deo poslovne zgrade Doma sindikata u Dečanskoj ulici i na Trgu Nikole Pašića, zatim poslovna zgrada broj 10 u Miloša Pocerca, kao i deo odmarališta „Radoslav Tadić“ na Hvaru, koji se sada ne koristi. Ove nepokretnosti uknjižene su u korist Saveza samostalnih sindikata Srbije i Crne Gore kao pravnog sledbenika Saveza sindikata Jugoslavije.

R. M.

Izvor: Blic