Cipele

Jednom davno, pre mnogo vekova, ljudi su hodali bosi. i onda, jednoga dana dok je hodala bosa preko nekog oštrog kamenja, kraljica je posekla nogu. Veoma ljuta zbog toga, brzo je sazvala sve svoje ministre i naredila da se čitavo kraljevstvo prekrije najfinijom kožom. Ipak, jedan od ministara je imao dovoljno kuraži da predloži lakši put. "Umesto da kožom pokrivamo svu zemlju u kraljevstvo, zašto ne bismo njome pokrili tabane svakog podanika u njemu." Kraljica se saglasi sa ovim i tako su nastale cipele.

Zaista izgleda glupo pokrivati celo kraljevstvo kožom kako se hodajući ne bismo posekli. Slično ovome, neke od naših strategija kako bi trebalo da živimo zapravo su pokušaji da pokrijemo čitav svet. Mnogo efikasniji način življenja jeste da naučimo da vodimo računa upravo o onom mestu gde se dodirujemo sa ovim svetom.

Gille Fronsdale, The Issue at Hand

Svi čovekovi problemi nastaju od toga
što ne zna kako da sedi mirno na jednom mestu.

Paskal (1670)

U Mahasatipatthana sutti Buda je rekao: "Kad je um uznemiren, ja znam
da je um uznemiren." Od tebe se ne očekuje da uradiš bilo šta više od
toga. Buda nije rekao da treba da se osećaš krivim zato što si sada
pohlepan ili besan. Ti znaš šta se događa. Ne obmanjuj sebe. To je
sve što možeš da uradiš. Zato, budi svestan i nemoj sam sebe da
kinjiš. Prihvatanje i iskrenost su najvažniji.

Znati stanje u kojem je um, dovoljno je. Ako pokušaš da učiniš još
nešto, završićeš samo sa još više frustracije. Ne postoji kontrola i
to je pravo značenje anatte ili nepostojanja trajnog "ja".
"Kada je um požudan, ja znam da je um požudan."
Znati znači biti potpuno svestan. To je sve, ništa više od
toga. Imati smiren i blag um sve vreme je nemoguće za nekoga
ko je u kontaktu sa toliko ljudi svaki dan.

Sayadaw U Jotika: Snow in the Winter

Izvan sreće i nesreće

Ućenje o ćetiri plemenite istine kaže: Postoji patnja – dukkha; postoji njen uzrok – samudaya; postoji njen kraj – nirodha; i postoji put do tog kraja – magga. To je jedno zaista praktično učenje. U svakoj situaciji unutrašnjeg konflikta možemo preuzeti odgovornost za ono što osećamo. Zašto patim? Šta sada želim? Možemo da istražujemo, koristeći dhammavićayu – analizu svojstava. Vrlo je važno da zaista i primenimo to učenje. Ađahn Ča je imao običaj da kaže: "Nekad su ljudi koji su vrlo blizu budizmu nalik mravima koji stalno idu oko mangoa. Oni zapravo nikada ne probaju njegov ukus." Nekada čujemo čitavu strukturu učenje i pomislimo da razumemo -- "To je zapravo jedan način gledanja na život", kažemo sebi. Ali to učenje nije samo još jedna intelektualna struktura. Ono nam kaže da i naše iskustvo ima svoju strukturu, koju treba da razumemo. Zato, ne radi se o tome da mi jednostavno koristimo svoju inteligenciju da maksimizujemo sukkhu (sreću) i minimizujemo dukkhu (nesreću). Mi je koristimo da oslobodimo um, da odemo iza, da ostvarimo nepovratno oslobađanje srca, da ostvarimo nibbanu. Koristimo svoju inteligenciju radi slobode, a ne samo radi prolaznih stvari; da oslobodimo svoj um, a ne samo da budemo srećni. Mi odlazimo iza srecće i nesreće. Ne pokušavamo da samo dođemo do još jednog prijantog iskustva; reč je o jednom sasvim drugačijem stavu.

Ajahn Viradhammo: So What?

Kuvanje pirinča

Vežbanje je poput kuvanja pirinča. Ako je plamen blag, pirinač će biti savršeno kuvan i lak za varenje. Ako je, pak, plamen suviše jak, pirinač ce izgoreti i pre nego što bude kuvan. Treba vežbati na opušten način. Ako sebe ne mučiš dualnostima, ako nemaš ni premalo ni premnogo samopouzdanja, šta bi onda trebalo da radiš? Nisi ovde došao da postaneš prosvetljen, več da vežbaš. Nije važno da li si sve do kraja shvatio i možeš li u praksu da uđeš duboko ili ne. Okreni leđa svakoj sumnji o metodu i tome jesi li našao "pravu stvar" da vežbaš. Ne podcenjuj sam sebe. Ako drugi mogu da vežbaju, onda i ti možeš barem da pokušaš.

Master Sheng-yen: Faith in Mind

Normalan život

Č'an je živa praksa koja ne zapostavlja ovaj svet. Šesti patrijarh je rekao: "Samadi nije č'an." Oni koji praktikuju č'an vode normalan život. Oni ne govore o jedinstvu i praznini. Jedina razlika je u tome da u njihovim umovima ne postoje prepreke i vezivanja. Kontemplirajte sve stvari kao jednake i vraćate se stvarima onakvim kakve jesu.

Master Sheng-yen: Faith in Mind

Dve klopke

Ako se držiš pogrešnih gledišta o praznini i ako poričeš zakon uzroka i posledice (karma), tada si u vrlo opasnoj situaciji. Možeš pomisliti da su sve pojave nestvarne i da ne moraš da praktikuješ moral. Sa takvim pomanjkanjem odgovornosti stvorićeš mnogo loše karme i zato ćeš patiti. Vezanost za egzistenciju ti donosi mnogo briga, ali vezanost za pogrešna gledišta o praznini će ti stvoriti jos veće probleme. Ako, nastojeći da izbegneš vezanost za egzistenciju, upadneš u klopku pogrešnih mišljenja o praznini, tada si sličan onome ko, bojeći se da se ne udavi, uskoči pravo u vatru. Sa budističke tačke, mi sledimo srednji put, a to znači: u praznini postoji egzistencija, a egzistencija sama po sebi jeste prazna.

Master Sheng-yen: Emptiness and Loneliness

Tragovi u umu

Pošto je ptica sletela sa jedne grane na drugu, kakav je trag ostao u vazduhu? Isto tako, kada stojiš ispred ogledala, vidiš svoj odraz u njemu. Ali ako odeš, šta je ostalo u ogledalu? Tvoj um treba da je isto takav; bilo koji događaj da se dogodi, ne treba da ostavi trag u tvom umu. Ne možemo poreći da ptica jeste preletela određeno rastojanje ili da je postojao tvoj odraz u ogledalu, Ali upravo zato što ptica nije ostavila trag, i druge ptice mogu slobodno da lete istim putem. Upravo zato što ogledalo ne zadržava tvoj lik, i drugi ljudi mogu u njemu da vide svoj. Kada bi tragovi ostajali na nebu, da li bi ono izgledalo tako prostrano kao sada? Ako bi ogledalo zadržavalo likove, da li bi još uvek moglo da odražava? Slično ovome, akumulacija znanja i iskustava samo uvećava prepreke. Na primer, šta god da ste naučili ranije, od drugih učitelja, jeste nalik tragu ptice ili odrazu koji se zadržao u ogledalu. Ako te stvari ostanu u vašim umovima i na ovom kursu, nećete biti u stanju da apsorbujete moje savete, zato što će se odrazi preklapati. Još prve večeri rekao sam vam da zaboravite sve što se dogodilo u prošlosti; ne pokušavajte da upoređujete to što se događa na ovom kursu sa prethodnim iskustvima. Ne sećati se bilo čega ne znači da ste poput kamena ili komada drveta. Vaš um je i dalje jasno svestan znanja o određenim stvarima, ali ne upinje se da te stvari prizove kao kriterijum za poređenje i presuđivanje. Ptica je letela od jednog do drugog drveta i ogledalo jeste odražavalo lica, ali oni nemaju nikakve veze sa tobom. Pojave se mogu menjati, ali tvoj um nije time ponesen.

Master Sheng-yen: Faith in Mind

Ljudi ili objekti?

Šta se događa ako ne razumemo svoje unutrašnje biće? Recimo ako postupamo gonjeni pohlepom. Žudim za položajem, priznanjem ili moći i  to je onaj oblik želje koji je usmeren ka "ja". A posledica toga je da drugi ljudi, recimo članovi naše porodice, nisu više ljudi; oni postaju objekti. Ako na neki način ne preuzmem odgovornost za svoju pohlepu, šta se događa? Tada na tebe gledam kroz nameru da zadovoljim tu pohlepu. Više te ne vidim kao ljudsko biće; umesto toga, ti si objekat mojih želja. Ti više nisi osoba koja želi da bude srećna; ti si nešto što mi se ili isprečuje na putu ka sreći ili si neka vrsta alatke da dobijem ono što želim. To je put kojim gubimo svoju ljudskost i počinjemo da manipulišemo jedni drugima. I posledica je, naravno, to da patimo.

Viradhammo Bhikkhu: The Stillness of Being

Tišina je početak mudrosti.