Ma nemam Ja nista protiv onoga sto je Isus propovedao samo smatram da je bio veci smeker nego sto ga crkva
predstavlja ,uvek na samoj ivici dobra i zla ,karakter,drugar ,covek i brat ,pravi buntovnik ,revolucionar ,ljubavnik a mozda otac i samotnjak .

A mozda i bitanga i hostapler i gnjida od coveka 

Negov zadnji ucenik je bio Bratolomije ,cuven na siroko u nekoliko gradova po Alkoholizmu i Kockanju .

Interesantne su njegove nestale godine od 12-te do 30 -te cak i da je bio u Kini mora da se stideo necega kad ih nije uopste pominjao.

Jesus and Buddhism
There is a claim that Buddhism had a substantial influence on the life and teachings of Jesus. They claim that Jesus was influenced by the teachings and practices of Therapeutae, described by the authors as teachers of the Buddhist Theravada school then living in Judaea. They assert that Jesus lived the life of a Buddhist and taught Buddhist ideals to his disciples; their work follows in the footsteps of the Oxford New Testament scholar' Barnett Hillman Streeter, who established as early as the 1930s that the moral teaching of the Buddha has four remarkable resemblances to the Sermon on the Mount."

Some scholars believe that Jesus may have been inspired by the Buddhist religion and that the Gospel of Thomas and many Nag Hammadi texts reflect this possible influence. Books such as The Gnostic Gospels and Beyond Belief: the Secret Gospel of Thomas by Elaine Pagels and The Original Jesus by Gruber and Kersten discuss these theories.

Kakav sad Isus na temi o budizmu 

Ok , pala je izmena , ........

R. Steiner (antropozofija) je u svojim delima vrlo lepo uklopio Budizam i Hrišćanstvo.

U knjizi " Hrišćanstvo kao mistična činjenica " Štajner piše kako je Hrist ustvari reinkarnacija persijskog proroka Zaratustre , itd , .... itd... , ko to zna možda i jeste ....... pojma nemam.

(Skoro) instant Dharma

Ako obratite pažnju makar pet minuta, upoznajete neke vrlo
fundamentalne istine: stvari se menjaju, ništa ne ostaje nepokretno,
senzacije dolaze i odlaze same od sebe, u skladu sa uzrocima, a ne sa
bilo čime što činite ili mislite da činite. Promene se odvijaju same
po sebi. U prvih nekoliko minuta pažljivog posmatranja naučite da
prijatni osećaji vode do nade da će ti osećaji potrajati, a neprijatni
osećaji vode do nade da će brzo proći. I obe te stvati, ta privlačnost
i ta odbojnost stvaraju napetost u umu. Obe su neugodne. Dakle, u tih
nekoliko minuta dobijate veliku lekciju iz patnje: želeti da stvari
budu drugačije nego što jesu. Zaista je zadivljujuće da možemo naučiti
toliko mnogo istine samo na osnovu toga što ćemo sklopiti oči i
usmeriti pažnju na osećaje u telu.

Sylvia Boorstein

Because things are always just as they are suppose to be. Here lies the great road to enlightenment.

"Ti" i "ja" su zabluda

Kada se Buda suočo sa pitanjem svog identiteta u noći probuđenja,
došao je do radikalnog otkrića da mi u suštini ne postojimo kao
posebna bića. Uvideo je čovekovu sklonost da se identifikuje sa jednim
ograničenim osećajem postojanja i otkrio da to uverenje o postojanju
malog, pojedinačnog "ja" predstavlja ključnu iluziju iz koje izvire
patnja, da nas ona udaljava od slobode i tajne življenja. On je sve to
opisao kao krug "uslovljenog nastanka", jedan ciklični proces u kojem
svest stvara identitet tako što se spaja sa telesnim oblikom, reaguje
na podražaje čula, potom se veže za neke oblike, osećaje, želje, slike
i postupke, čime stvara osećaj postojanja "ja". Podučavajući, Buda
nikada nije govorio o osobama koje postoje na fiksiran ili statičan
način. Umesto toga, on nas je opisivao kao skup pet procesa koji se
neprekidno menjaju: fizičko telo, osećaji, opažaji, reakcije i jedan
tok svesti koji ih sve registruje. Naš osećaj "ja" nastaje uvek kada
sa vežemo ili identifikujemo sa nekim od tih obrazaca. Taj proces
identifikacije, odabiranja obrasca koji ćemo nazvati "ja", "moje",
jeste vrlo suptilan i obično ga nismo ni svesni.

Jack Kornfield, A Path with Heart

Proporcija

Ako prestaneš da se vezuješ za malo stvari u životu, dobićeš malo mira.
Ako prestaneš da se vezuješ za mnogo stvari, dobićeš mnogo mira.
Ako potpuno prestaneš da se vezuješ, dobićeš potpuni mir. Tada je
tvoja borba sa ovim svetom okončana.

Ajahn Chah

Vodiči i saputnici

Na svom putu neophodno je da kao svoje vodiče i saputnike odaberemo
one koji, makar i delimično, otelovljuju sve one plemenite kvalitete
koje i sami pokušavamo da razvijamo praktikujući Dhammu. Ovo je
naročito važno u početnoj fazi duhovnog razvoja, kada su naše težnje
ka vrlini još uvek nove i krhke, vrlo ranjive na unutrašnju
neodlučnost ili obeshrabrivanje onih u okruženju koji ne dele naše
ideale. U ovoj ranoj fazi naš um veoma liči na kameleona, koji boju
menja u skladu sa okolinom. Baš kao što taj neobični gmizavac pozeleni
kad se nađe u travi ili dobije braon boju kad je na zemlji, tako i mi
postajemo budale kad se družimo sa budalama i postajemo mudriji kad
smo sa mudrima. Unutrašnje promene se obično ne događaju iznenada.
Polako, u skokovima tako malim da ih možda ni sami nismo svesni, naš
karakter doživljava metamorfozu čija se vaznost, tek mnogo kasnije,
može pokazati u svoj svojoj dramatičnosti.

Bhikkhu Bodhi: Association with the Wise

Očaranost uslovljenim

Emocionalno stanje se čini stvarnijim nego bilo [ta drugo, zar ne, onda kad smo u klopci svojih osećanja. To stanje može biti toliko snažno da postajemo robovi osećanja. I upravo to je trenutak kada sastojci bića (khandha) koje zovemo osecaj, opažaj i mentalne konstrukcije mozemo iskoristi kao objekat posmatranja. Obratite pažnju kako smo u stanju da budemo svesni svega toga, srecće i nesreće, ja i moje. Mojih osecaja i toga šta ja mislim i šta ja zelim.

Ali to što je svesno nije i samo deo tog ja. Za ovu tvrdnju se ne treba uhvatiti kao za neku vrstu doktrinarnog učenja, ona je pre podsticaj za istraživanje. Otkrijte: to sšto je svesno, ono je čisto, budno, uočava... ali "ja" zavisi od mišljenja. Da bih postao osoba, da bih postao ja, moram da mislim to ja. Ako nastavite da istražujete, ispitujete na ovakav način, čitava prividna struktura, ta vezanost za uslovljene fenomene, počinje da se ruši, ne možemo više u nju bespogovorno da verujemo, nije više ubedljiva. Zato što jeste privid. Nema u njoj suštine, ni u jednoj od pet khandhi, nema lične suštine, supstance, jezgra ili duše, te specijalne stvari koja je samo moja. Buda je znanje, ona sposobnost koju svi imamo da saznamo stvarnost. Misao je čovekova tvorevina za koju prijanjamo. Vezani smo za svoje misli, stavove i opažaje. Za svoja sećanja. Sva ona su vrlo uverljiva, zato što to ja, ja, ja zaista moze da nas osvoji. Ja kao ličnost, ja kao cčovek, ja kao Amerikanac, ja kao 74-godisnjak, ja kao monah... a ipak je to ja prazno.

Ajahn Sumedho, The end of the world is here