Preporađanje

Učenik jednom upita svog zen učitelja: "Poštovani, gde ćete se vi preporoditi u narednom životu?"

A učitelj odgovori: "Biće to u paklu."

Učenik se nađe u čudu: "Ali... ali vi imate toliko vrlina i toliko ste nas nesebično podučavali, ne mogu u to da poverujem..."

"Pa ako ja ne odem u pakao, ko će vas onda sve tamo podučavati?" odgovori učitelj.

Gubitak i dobitak

Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka,
najveći je gubitak mudrosti. Monasi, dobitak imetka jeste neznatan
dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti. Zbog toga bi
ovako trebalo sebe da vežbate: "Uvećavaćemo dobitak mudrosti."
Tako bi sebe trebalo da vežbate.

Buda (AN I.78-79)

Miris

"Gospodine, postoje tri mirisa koji se šire niz vetar, ali ne i protiv njega. To su miris korena, miris stabla i miris cvetova. Postoji li bilo kakav miris koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega?"

"Postoji takav miris, Ananda. U kojem god selu ili kraju da postoji muškarac ili žena koji su uzeli kao svoje utočište Budu, Dhammu i Sanghu i koji praktikuju pet pravila morala, koji imaju dobru narav, žive u svom domu srca oslobođenog tvrdičluka, koji su široke ruke, raduju se davanju, te im se mnogi obraćaju za pomoć, raduju se deljenju sa drugima, o takvima askete i bramani recituju pohvale na sve četiri strane sveta. Čak im i bogovi recituju pohvale. Eto to je vrsta mirisa koji se širi niz vetar, ali isto tako i protiv njega."

Buda
AN III.79

Sreću već imamo

Pretpostavljati da morate da dobijete ono što želite da biste postali
srećni jeste vrlo ograničavajuće. Ako sam vezan za to da dobijam ono
što želim, nema načina da ne osetim jedan zapanjujući osećaj
zavisnosti. Drugi stih 331. strofe Dhammapade glasi:  "Sreća je
kad smo i sa malo zadovoljni." To je poruka koju tako retko čujemo – da
postoji zadovoljstvo koje proizlazi iz toga da nam ne treba ništa više
od onoga što već imamo. Zadovoljstvo obično povezujemo sa dobijanjem
onoga što mislimo da nam treba ili onoga što priželjkujemo, pa ipak
Buda je mudro ukazao da je već samo vezivanje za želje i potrebe to
što nam stoji na putu dublje sreće i spokojstva.

Ajahn Munindo, Contemplating Happiness

Smisao života

Iz biološke perspektive posmatrano, smisao života jeste da se obezbedi sve ono što je neophodno za njegovo produženje, za reprodukciju i preživljavanje. Ali šta je sa smislom života iz religijskog ugla? Ako život ima jedan specifičan smisao, kao što to tvrde neke religije i filozofije, tada bismo očekivali da svako, pre ili kasnije, prirodno gravitira ka njemu, da ga otkrije i onda nastoji da taj smisao ostvari. Međutim, u stvarnosti vidimo da različite religije postavljaju sasvim različite i ponekad međusobno kontradiktorne tvrdnje o smislu života. Takođe uočavamo da mnogi ljudi uspevaju da sasvim normalno prožive svoj život nikada se čak ni ne zapitavši ili razmišljajući imali li život bilo kakav smisao ili ne. Drugi krenu jednim putem, onda drugim, u zavisnosti od okolnosti, prihvate ga i uspeju da njime idu. Takođe vidimo neke druge koji tvrde kako je upravo ono u šta veruju "dalo smisao mom životu", a onda kasnije čujemo da su ga napustili radi nečeg drugog. Ovo ubedljivo sugeriše da izvan biološkog, život sam po sebi ne poseduje neki smisao ili značenje.

Sa budističke tačke, ovo je dobra vest -– jer znači da da imamo slobodu i mogućnost da svim životu damo smisao koji želimo. Ako odlučimo da gomilanje imetka ili moći učinimo svrhom svog života, onda to tako i biva. Ako odlučimo da traganje za čulnim užicima, posvećenost porodici ili kontemplacija o božanskom postane smisao našeg života, onda će to oni i postati. Kad god je neki od njegovih učenika dostigao probuđenje i postao arahant, Buda bi uvek rekao da su on ili ona "učinili ono što je trebalo učiniti" (SN III,68). Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je za Budu značenje, smisao i ispunjenje života značilo zapravo dostizanje radosti i slobode probuđenja.

Štap

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatija, u gaju princa Đete, u manastiru koji je podigao Anatapindika. A u to vreme velika grupa dečaka, na putu izmedju Savatija i Đetinog gaja, tukla je stapovima jednu zmiju. Rano ujutro Blaženi obuče svoj ogrtač, te uzevši posudu, krete u Savati u prošenje hrane. On ugleda veliku grupu dečaka, na putu između Savatija i Đetinog gaja, kako štapovima tuku zmiju.

Shvatajući značenje ovoga, Blaženi tom prilikom uzviknu:

"Ko god se štapa lati
protiv bića što spokoj traže,
kad on sam bude za spokojstvom tragao,
neće ga naći ni posle smrti.

Ko god se štapa ne laća
protiv bića što spokoj traže,
kad on sam bude za spokojstvom tragao,
naći će ga i sad i posle smrti.

Buda
Udana, II.3

Ako su vam bili potrebni čvrsti razlozi da počnete (i nastavite) da meditirate, monah Yuttadhammo iznosi po njemu pet najvažnijih:

klik za link

Budite pažljivi. Važno je!

Razgovori o meditaciji: deo 1

Izdaleka blistaju dobri, slično snežnim vrhovima Himalaja.
Rdjavi, makar i blizu bili, nevidljivi su poput strele u noć odapete.

Buda
Dhammapada, strofa 304

"Kad bih mogao da meditiram, bio bih bolja osoba"

Kad ljudi počnu da meditiraju ili rade bilo kakvu vrstu duhovne
prakse, oni uvek misle da će na neki način da se poprave, što je jedna
vrsta suptilne agresije protiv onoga što oni zapravo jesu. To je
pomalo kao da kazu: "Ako dzogiram, biću mnogo bolja osoba."
"Kad bih samo nekako mogao da se domognem lepše kuće, bio bih bolja osoba."
"Kad bih mogao da meditiram i smirim se, bio bih bolja osoba"... Ali
prijateljska ljubav - maitri ili metta - prema sebi ne znači
osloboditi se bilo čega. Maitri znači da i posle svih tih godina
možemo biti šašavi. Još uvek možemo biti zastrašeni ili ljubomorni ili
puni osećanja sopstvene bezvrednosti. Poenta nije u tome da se
upinjemo da promenimo sebe. Praksa meditacije nije u tome da sebe
odbacimo i postanemo nešto bolje. Ona znači sprijateljiti se sa onim
što već jesmo. Osnov prakse si ti ili ja ili ko god smo sada, takvi
kakvi jesmo. To je osnova, to mi proučavamo, tome prilazimo kako bismo
ga upoznali sa neverovatnom znatiželjom i zanimanjem.

Pema Chodron, The Wisdom of No Escape and the Path of Loving-Kindness