...i to nije ni najgore sto se desava...

 Mislim da je ovo na moj račun, pa ajde bez ikakve ljutnje da odgovorim.

 Kao prvo pročitao veliki broj knjiga o Budizmu, i o Budizmu znam možda više nego o Hrišćanstvu. Na veliki broj pitanja na koje mi Hrišćanstvo nije dalo odgovor , ja sam tražio u Budizmu, psihologiji, u knjigama uopšte.

 Druga stvar, postoji blog i postoji forum, na prvom autor postavlja svoje misli , vodi svoj dnevnik, piše o nekim stvarima koje njega zanimaju, i tu nema diskusije. To je vrsta monologa. Forum je sa druge strane diskusija, gde svaki član ima pravo da učestvuje u temi, tako da ako ja postavim pitanje svako može da se uključi u diskusiju i kaže šta misli.

 Ja sam tražio od autora teme, za koga mislim da je poznavalac Budizma da mi ako želi odgovori na pitanje. On je to i uradio , i ja sam mu zahvalan, kao i članu Coolidge , koji je isto dao opširniji i bolji odgovor.

 E sad ovo što si napisao , da niko nije dužan da odgovara "forumaškim parazitima" i da ti to vidiš kao neko kurčenje i provociranje, je malo bezobrazno. Ja vrlo lako mogu da nađem odgovor na internetu za sve što me zanima, i nemam potrebe da za kurčenjem kako ti kažeš , jer se nas dvojica ne poznajemo. Ako ćemo iskreno ne poznajem lično nijednog člana ovog foruma, a kada želim da se kurčim ja se ne krijem iza monitora, to nije moj stil.

 A da čitam ovu temu sa interesovanjem , možeš da vidiš iz toga da sam zapamtio jednu izreku koju je autor teme postavio dvaput. Nema problema, dešava se, ali to opet idu u prilog tome kako me ova tema potseća na blog , na monolog. Tu i tamo , neki član nešto pita, neko ostavi neki komentar ali diskusije nema.

 Autor ne učestvuje u drugim temama, isto kao ni ti. Pojavi se s vremena na vreme okači "izreku plus ilustraciju" i ode. Bez objašnjenja , bez ličnog mišljenja meni to ništa ne znači. Svako može da uzme (kupi) sebi ilustrovanu knjigu o Budizmu, i da je u miru čita.

    Stvarno ne znam ko je izgubio kompas,prijatelju budistički...

Veoma cenim tvoj smiren i razložan odgovor posle onakvog posta. To je po meni znak mudrosti

No i dalje mi nije jasno zašto mene smatraš odgovornim što nema diskusije na ovoj temi i zameraš mi što stavljam samo citate. Da prestanem? Time će se i tema ugasiti.
Sem toga, ja nisam moderator da bi trebalo da "podgrevam" diskusiju, a i ovde uglavnom niko ništa ni piše o budizmu da bi imalo o čemu da se disktuje. Na kraju, ako neško nešto i napiše, složićeš se da imam pravo da odlučim hoću li se uopšte upuštati u diskusiju ili ne. Eto kad si ti postavio pitanje, bilo mi je zanimljivo da odgovorim.

Sve ovo što sam napisao ne znači da ne želim razgovor o budizmu i ako zaista ima interesovanja, rado ću u njemu učestvovati. Ali nemam vremena za klasična forumaška prepucavanja i nadvikivanja.

E da, učestvovanje na drugim temama. Ma otkako su promenili izgled ovog foruma, toliko je spor da bi mi u tom slučaju trebao godišnji da prokrstarim sve što ovde ima. Admine vraćaj stari izgled! 

Kao prvo, zahvaljujem se na pozitivnoj kritici. Ja dajem odgovore na osnovu svojih saznanja, pri čemu savetujem oprez, jer iznosim svoju interpretaciju (koja stalno trpi promene). Kao ni Hrišćanstvo, ni Budizam nije jedinstven po svim pitanjima, pa tako i ja sebi dajem malo slobode da odstupim od pojedinih kanona. Od suštine Budizma, mislim da nisam odstupio.

Vrlo je pohvalno što tražite odgovore iz raznih izvora. Drago mi je ako sam tu dao makar i skroman doprinos. Ne treba da Vas iritira prividno nadmen nastup pojedinaca. Izvorni Budisti se ponašaju na sličan način; imao sam prilike da ih upoznam na svojim putovanjima, ali je preko internet-foruma za nekoga teško oceniti da li se tako ponaša na osnovu stanja duhovnog mira koji je za "tragače za prosvetljenjem" karakterističan, ili samo glume. To je odavno nerviralo Zapadnjake, pa je tako i Hegel konstatovao da su Istočnjaci neopravdano bili na dobrom glasu "dok nismo shvatili suštinu njihove filozofije". U svojoj "Istoriji filozofije" (izdanje Kultura, 1962, vol. I, str. 101), on piše:"I kod Kineza, kao i kod Indijaca, slučaj je takav da oni uživaju glas kako su visoko obrazovani, ali je ta njihova slava jako potamnela na svetlosti boljeg saznanja pravog stanja stvari...". Bes Zapadnih filozofa iz XVIII-XIX veka posledica je neispunjenih očekivanja za odgovorima od ovih starih civilizacija. Tek mnogo kasnije, praktično u najnovije vreme, Zapad je zauzeo uravnoteženiji stav, došavši i sam do pojedinih zaključaka, ali na teži način i uz veće žrtve, no srećom, na mnogo sistematičniji način. Zato mi, slobodni mislioci u Srbiji danas, ne treba da ponavljamo greške Nemaca i Britanaca od pre nekoliko generacija.

Jedan od važnih (i korisnih) budističkih nauka je i taj da se mudrost ne može saopštiti, da se mora doživeti odnosno iskusiti. Na primer, ne možete shvatiti šta znači "opeći se" dok se ne opečete, pa pokušaji da poučite dete samo tako što ćete 1000 puta ponoviti da ne dira ringlu "jer će se opeći" nema smisla; neće razumeti dok je bar jednom ne dodirne. Mi ne znamo da li je osoba kojoj ste uputili pitanje:
(i) nespremna da na odredjena pitanja odgovori;
(ii) nevoljna da na njih odgovara;
(iii) nesposobna da na njih odgovara ili
(iv) smatra da se do odgovora ne može doći na jednostavan način kako Vi to očekujete.

Ako je u pitanju mogućnost (iv), to najviše liči na Budizam; mene lično podseća na čuvene Koane i srodne didaktičke metode Zen Budizma. Na neka tzv. "večna" pitanja se ne mogu ni dati odgovori. Tipičan primer je "da li svemir ima kraj?" Tek spoznajom koju ima današnja fizika, o ograničenosti Kosmosa i njegovoj prirodi (ako se ide dovoljno dugo u istom pravcu, vraćamo se hiralno "invertovani" u istu tačku iz suprotnog smera) shvatamo da pitanje nije imalo smisla. Kosmos, naime, ima konačni radijus i, po najnovijim saznanjima, širi se ubrzano. To ne znači da se širi materija u praznom prostoru, to znači da se širi količina raspoloživog prostora koja se zove "kosmos". Pitanje, dakle, nije bilo dobro postavljeno, ali bez odgovarajućeg predznanja, mi to nismo mogli da sagledamo. Preskočili smo definiciju pojma "kraj". Da li je to neki zid? Ako jeste, šta je iza njega? To "iza" mora postojati. Tek danas vidimo koliko smo grešili... Isto tako, Wittgenstein je primetio (verovatno ne prvi) da mnoga pitanja nisu dobro formulisana i da zato nemaju odgovor. Na primer "da li postoji Bog?" je besmisleno pitanje ako nismo prethodno definisali šta je to "Bog", a takvu definiciju ne možemo ni dati na način da ona bude univerzalna. Možemo se samo precizno dogovoriti šta je to za potrebe našeg razgovora, pa onda diskutovati o konceptu. Bez prethodnog preciznog dogovora, nema ni smisla rasprava na takvu temu. Budizam je na vreme uočio mnoge od ovih stvari, ali osnovni problem sa Budizmom je odsustvo potrebe da se shvati svet u kome živimo. Naime, cilj Budista nije da ta saznanja, do kojih su došli mnogo pre Zapadnih religijsko-filozofskih sistema, stave u funkciju spoznaje ovog našeg sveta, već u funkciju toga da od njega pobegnu.

@sova

Ocigledno je da sam post pisao "u afektu", necu sada da ga brisem, neka ga takvog, nema razloga da ga krijem. Dobro si se prepoznao kao jedan od onih kojima je napisan. A sada "smireni" odgovor.

"ako ja postavim pitanje svako može da se uključi u diskusiju i kaže šta misli."
Moze, ali ne mora. I tu je poenta, a u tvom pisanju se ocigledno videlo da ti smeta jer ti niko ne odgovara na pitanje: "Kome si ti uostalom odgovorio na neko pitanje u vezi Budizma." , " Zašto se napr. ne uključiš u neku drugu temu van Budizma" , " Nema šta pravi Budista je ovaj Trubuntu, on sad fino meditira pred spavanje , nevoljan da svoju mudrost podeli sa drugima. " pa malo iscekivanja i pozurivanja "Čekam odgovor , mišljenje čoveka koji zna nešto o Budizmu , Samo bih molio ako može malo brže, ili kaži da ne želiš da odgovoriš, mislim da je to fer." Kao da nije fer kad god neko, mozes misliti, ne pokaze interesovanje za TVOJ post. Evo, ako cemo iskreno i licno, na nekakvim sasvim desetim forumima me je nerviralo kada ja napisem nekoliko pasusa teksta (npr. objasnjenje necega), a niko nista ne prokomentarise (cak i onaj kome je to objasnjenje trebalo) - i mene je to nerviralo, pa sam shvatio da je to do mene, a ne do tih ljudi koji nisu nista zanimljivo videli u mom "romanu" - shvatio sam da me niko ne tera toliko da pisem i da ih niko ne tera da ista komentarisu. Tako i sada, iako dosta pisem, radim to sa takvim raspolozenjem da mi nece smetati ako ti ovo uopste ne procitas (tj spreman sam na to i kolicina napisanog bice u skladu sa time).


"u prilog tome kako me ova tema potseća na blog , na monolog. Tu i tamo , neki član nešto pita, neko ostavi neki komentar ali diskusije nema. " ... "Bez objašnjenja , bez ličnog mišljenja meni to ništa ne znači. "
I ti onda vidis da to nije za tebe, a kako nisi moderator/administrator nije tvoje da vracas ni trubuntua ni mene na "pravi put" (sto je po tebi put diskusije, a ne povremenog pisanja nekog citata), jedino sto ti ostaje je da prosetas dalje.

"Autor ne učestvuje u drugim temama, isto kao ni ti. "
Sto govori da mi setamo dalje kada je u pitanju svaka druga tema foruma, pa mozes valjda i ti kada je u pitanju ova jedna tema. Ovo naravno ne znaci da moras da setas, niti da te ja teram sa ove teme (sto niti mogu, niti ima smisla da pokusavam da uradim), vec znaci da ne treba da kukas za nedostatak paznje cim neko ne nadje sa shodno da komentarise tvoje pisanje (i tim kukanjem spamujs temu).

Nisam ja ovde trubuntu-ov advokat, odmah zelim da se distanciram, i to zbog njega, a ne sebe (slab bi mu advokat bio, malo narusio reputaciju i to je to). Vec samo mislim da ne treba prenositi atmosferu flejmovanja ovde. Cesto se po forumima pise da bi se isprovocirao odgovor, sve je svodi na takozvano flejmovanje, i naravno da kada se sa takvog nacina razmisljanja i pisanja dodje ovde, gde se niko ne oseca prozvanim samo zato sto neko misli da je "fer da mu se odgovori" i da clanovi foruma treba da ucestvuju u bar toliko-i-toliko tema na forumu da bu zadovoljili neki njegov standard, nivo ili sta god vec. Tesko da nekog clana foruma zanima sta neko drugi misli koliko bi trebao biti aktivan. Ili bar ne bi trebalo da ga zanima.

Toliko od mene.

Pozdrav!


@Coolidge
"cilj Budista nije da ta saznanja, do kojih su došli mnogo pre Zapadnih religijsko-filozofskih sistema, stave u funkciju spoznaje ovog našeg sveta, već u funkciju toga da od njega pobegnu."
Evo jos jedne greske, nadajmo se da se za nekoliko generacija nece ova greska ponavljati Ideja da budisti beze od necega je jako pogresna. Mozda dolazi od 4 plemenite istine - o patnji i prestanku patnje. Pa je Zapadnjacima prvo palo na pamet bezanje od patnje, pa se onda to okamenilo u shvatanju. Budisti idu jako direktno u koren i uzrok patnje, to pogotovo Zen (koji spominjes) govori, stalno insistirajuci na "sada i ovde", bez osvtanja u proslost ili bezanja u buducnost. Gledaju da taj uzork patnje otkriju (sto je vec pola posla, meni je i najtezi deo posla) i onda i otklone.
Ali mislim da je tacno da donekle budisti "spoznaju sveta" ne shvataju kao vrednost samu po sebi, vec to znanje vide kao sredstvo u putu ka prestanku patnje.

@ fgtra

 Pročitao sam tvoj post, i razmišljao o njemu.

Kada mi je stalo da čujem nečiji odgovor , ja ću pokušati da "isprovociram" odgovor. Ali obrati pažnju na ovo "kada mi je stalo" , jer mi do mišljenja većine ljudi na forumu nije stalo. I ne želim da raspirujem vatru , ili kako si ti rekao da "flejmujem" , bezobrazno provocirajući nekoga bez razloga.

 Ti si mi jednom prilikom odgovorio na "kilometarski post" koji sam napisao , i sam ti zahvalan na tome, kao što bih bio zahvalan bilo kome drugome koji se potrudi da mi odgovori na pitanje koje me interesuje.

 Sećam se jedne priče koja govori o tome kako je jedan budistički učitelj na pitanje jednog monaha " Zašto se Buda inkarnirao" ritnuo svog učenika. Da baš taj izraz su prevodioci upotrebili - ne udario , šutnuo, ošamario već "ritnuo".  To nije bio udarac iz besa , već iz čuđenja na pitanje. A i kao "pokazna vežba" šta sledi na pitanja takve vrste.

 Nadam se da ćemo diskutovati na ovoj temi, jer ću ja i dalje postavljati pitanja, naravno ne ona sa očiglednim odgovorom, već birajući pitanja.

 I poslednji edit: na ovom se podforumu diskutovalo o Hrišćanstvu i reinkarnaciji, i ja sam tu očekivao (nadao sam se) da ili ti ili Trubuntu "uskočite" u diskusiju.
 
 Čitava antropozofija sa čuvenim Rodolfom Štajnerom na čelu se mučila da pomiri ideju Hrišćanstva i reinkarnacije, tvrdeći da je Hrist inkarnacija  drevnog persijskog filozofa i proroka Zaratustre.

E taman i ja hteo da prokomentarišem Coolidgevu poslednju rečenicu, ali Fgtra me pretekao. Bogami rasplamsa se diskusija, naradost dokonih budista  
Da i ja mislim da Buda nije podučavao bežanje od bilo čega, a ponajmanje od razumevanja sveta u kojem živimo. Jer sam oto razumevanje može nas dovesti do cilja tog učenja, a to je iskorenjivanje patnje.

Nego, jeste primetili da nije bio davno neki citat  

Dogmatizam

Jedna od divnih stvari u vezi sa budizmom koja me je u mladim danima
ohrabrila da postanem budista i koja me drži da budem budista i danas
jeste da se postavljanje pitanja uvek ohrabruje. Ne očekuje se da
verujete. U jednom od govora iz Kanona Buda podučava svog glavnog
učenika, poštovanog Sariputu. Pošto mu je rekao šta je imao, Buda ga
pita: "Sariputa, da li veruješ u ovo što sam upravo rekao?" Sariputa
bez oklevanja odgovara: "Ne, ne verujem, zato što to još nisam lično
iskusio." A Buda odvraća: "To je dobro! To je dobro!" To je stav koji
treba ohrabrivati u svakome, bilo da je reč o religiji ili nauci. Ne
verovati, već održavati otvoren um sve dok ne steknemo istinsko
iskustvo. Takav stav ide protiv dogmatizma, ide protiv
fundamentalizma, koji ne viđamo samo u religiji, već često i u nauci.

"Veličina jednog naučnika", kaže stara izreka, "meri se i dužinom
vremena tokom kojeg on sprečava napredak u svojoj naučnoj oblasti."

Što je naučnik poznatiji, što je više uvažavan, to se više njegovi
stavovi uzimaju kao apsolutna istina. Njegova slava sprečava druge
ljude da te stavove dovode u pitanje; ona odlaže dolazak "bolje"
istine. U budizmu, kada pronađete bolju istinu, odmah počnite da je
koristite.

Ađan Brahmavamso: Buddhism and Science

 Budizam je nastao na izvesna preterivanja Hinduizma. U Budizmu imamo samsaru , u Hinduizmu je to maja.

 K.G. Jung je prilikom svog boravka u Indiju , imao primedbu na baš ta dva ista viđenja sveta, prolaznosti spoljih uticaja, bežanje od iluzorne svakodnevice. Indija je za razliku od njegove rodne Švajcarske bila prljava, i haotična.

 Tako da treba da razlikujemo smirenost od inertnosti. Mnogi Hindusi su bukvalno shvatajući "maju" otaljavali život.

Cenjeni gospodine Fgtra,

Nažalost, stičem utisak da se više koncentrišete na traženje grešaka u mojim shvatanjima i interpretacijama nego na potragu za istinom. Naravno, ne želim da Vam osporavam to pravo. Slažem se da izraz "pobegnu" nije baš najsrećnije odabran, možda bi izraz "da ga se oslobode", ili tako nešto, bio adekvatniji.

U pravu ste da ideja delimično dolazi od "četiri plemenite istine" i to pre svega od prve, po kojoj je sama ljudska egzistencija inherentno prožeta patnjom ^{dukkha, doduše, ne znači samo ono što Zapadnjaci prepoznaju kao "patnju"} odn. život je, po svojoj prirodi, patnja. Cilj je oslobađanje od patnje kroz spoznaju. Međutim, spoznaja uključuje i to da se patnja okončava prevazilaženjem ne samo neznanja, već i vezanosti za "ovaj naš svet" odnosno sve oblike egzistencije. Ti oblici su skandha (khandha), ali upravo oni sačinjavaju "ovaj naš svet". Nirvana, posebno paranirvana (konačna nirvana, koja uključuje i smrt tela, koje je jedno od skandha)) po mom shvatanju jeste svojevrstan "beg" od "ovog našeg sveta".