Ne mora se odnositi samo na nova rođenja, već mi svojim voljnim postupcima stvaramo okolnosti i u ovom životu. Uradi nešto loše i već sledećeg trenutka stiže ti reakcija u vidu griže savesti, straha, potištenosti itd. Ne treba ići tako daleko u budućnost da bismo osetili delovanje ovog prirodnog zakona akcije i reakcije iliti kakvo seme takav i plod

Ako želiš više da saznaš o ovome pogledaj ovaj članak
Karma u budizmu

Ljudi koje bismo najradije izbegli

Mettu (prijateljsku ljubav) treba proširiti na sva bića i sve
situacije, ali najveće probleme u tome imamo sa ljudima. Mnogo je
lakše voleti ptice, pse, mačke i drveće nego voleti ljude. Drveće i
životinje nam ne vraćaju istom merom, ali ljudi to čine, i upravo tu
počinje naše vežbanje... Ponekad ljudi ustanove da ne osećaju ništa
dok praktikuju metta meditaciju. Ne treba se zbog toga uzbuđivati;
misli dovoljno dugo usmerene u jednom pravcu na kraju izazovu i
osećanja. Sva naša čula kad dođu u kontakt sa nečim na kraju stvore
osećanja. Um je naše šesto čulo i čak i ako samo mislimo o metti, na
kraju će se osećanje javiti. To je jedan od načina da steknemo taj
kvalitet srca, ali svakako ne i jedini. U svakodnevnom životu svi se
srećemo sa ljudima, često i sa onima koje bismo radije da izbegnemo.
To su naši izazovi, lekcije i testovi. Ako ih tako shvatimo, ta
iskustva nas neće toliko iritirati... Kada shvatimo da je takvo
suočavanje upravo ono što nam treba u tom trenutku kako bismo
prevazišli otpor i negativnost, kako bismo te emocije zamenili mettom,
tada ćemo zapravo biti zahvalni što nam se ukazuju takve prilike.

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

Тако је! Ја о том сјемену одавно причам, али нико неће да ме чује! Сјеме је то! Клица! Од нашег третирања према тој клици зависи читав наш живот! Клица може постати најљепши цвјетић, а може постати и биљка месождерка!

Pet pravila morala

Osnovna pravila morala nisu pasivna. Ona u našem životu mogu aktivno
da izraze saosećajno srce. Neubijanje može da izraste u poštovanje za
život, zastitničku brigu za sva svesna bića koja sa nama dele život.
Odustajanje od kradje može postati osnovom za mudru ekologiju, koja
poštuje ograničene resurse Zemlje i traga za načinima života i rada
koji ravnomerno rasporedjuju blagoslove sredine u kojoj živimo. Iz
ovakvog duha može nastati prirodna, isceljujuća jednostavnost. Iz
odustajanju od laganja možemo razviti svoj glas saosećanja,
razumevanja i pravde. Zahvaljujući odustajanju od nepromišljenih seksualnih
odnosa, naši najintimniji odnosi mogu takodje postati izrazi ljubavi,
radosti i nežnosti. Na osnovu odustajanja od konzumiranja bilo čega
što pomućuje našu jasnu svest možemo razviti duh koji nastoji da živi
na najbudniji i najsvesniji način, bez obzira na okolnosti. Kao prvo,
pravila su način vežbanja. Onda ona postanu nužnost, da bi na kraju
postala radost. Kada nam je srce probudjeno, ona spontano osvetljavaju
put kojim idemo kroz ovaj svet.

Jack Kornfield: A Path with Heart

Danas je najveći budistički praznik, Vesakh, dan punog Meseca u maju. Po tradiciji, na taj dan Buda je rođen, 35 godina kasnije na isti dan je dostigao probuđenje, a 80 godina kasnije i preminuo. Zato svima koje nadahnjuje Budino učenje, šaljem ovu malu prazničnu čestitku



Toliko znakova svuda oko nas, ali koji je pravi?
Budina Dhamma (učenje) nudi nam pouzdan i praktičan savet kojim smerom da idemo i daje značenje onome što bi nam se inače možda činilo besmislenim. Zato i uzimamo kao sigurno utočište Budu, njegovo Učenje i Sanghu, one koji to učenje žive.

Neka sa svima vama uvek budu dobrota srca i sabranost uma

Hvala, takođe!

Da li je ovo stranica na kojoj su "prave" informacije što se tiče budizma itd itd...
http://www.yu-budizam.com/
Ili je sekta u pitanju i sl. (laži, prevare itd...)

Žudnja

Da bismo razumeli žudnju na način koji će olabaviti njezin stisak,
neophodno je da je vidimo kao neizbežno povezanu sa dukkhom
tj. patnjom. Čitav fenomen žudnje, koja je krug traženja i zadovoljavanja,
ometa naše pbjektivno viđenje stvari. Ostajemo prikovani za žudnju zato
što je vidimo kao način da stignemo do sreće. Ako bismo mogli da je sagledamo
iz drugog ugla, njezina sila bi oslabila, a to bi nas usmerilo ka obuzdavanju.
Za promenu ove percepcije potrebno je ono što se naziva "pomnim
promišljanje" (yoniso manasikara). Kao što percepcija utiče na
mišljenje, tako i mišljenje utiče na percepciju. Ono što mi obično
vidimo je zamućeno "površnim promišljanjem" (ayoniso manasikara).
Mi obično posmatramo samo površinu stvari, gledamo ih kroz prizmu
naših neposrednih interesa i želja; samo retko ulazimo dublje u korene
svojih postupaka ili istražujemo njihove dalekosežne posledice. Da
bismo ovo ispravili neophodno je pomno promišljanje: uočavanje
skrivenog podteksta u onome što radimo, istraživanje posledica toga,
preispitivanje vrednosti naših ciljeva. U tom istraživanju naša
osnovna briga mora biti ne ono što je prijatno, već ono što je
istinito. Moramo biti spremni i voljni da otkrijemo ono što je
istinito čak i po cenu sopstvene udodnosti. Jer prava sigurnost uvek
leži na strani istine, ne na strani udodnosti.

Bhikkhu Bodhi, The Noble Eightfold Path

Tko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena.
Drugarstvo s budalama uvijek je patnja, kao i s neprijateljem,
a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.

Buda

Svesnost i koncentracija

Neki ljudi ne uviđaju razliku između "svesnosti" i "koncentracije".
Oni se koncentrišu na ono što rade, misleći da su time svesni...
Moguće je da se koncentrišemo na ono što radimo, ali ako nismo u isto
vreme svesni, sposobni da posmatramo taj trenutak, onda se može
dogoditi da nam neko poremeti koncentraciju i mi odmah planemo, ponesu
nas bes i frustriranost. Ako smo svesni, mi smo ujedno svesni i svoje
namere da se skoncentrisemo, a onda i osećanja besa kada nešto
poremeti tu koncentraciju. Uz pomoć svesnosti, u stanju smo da se
skoncentišemo kada je vreme za to i da se ne skoncentrišemo kada nije
vreme za to.

Ađan Sumedho, Teachings of a Buddhist Monk