Nebih koristio tako strašnu reč kao što je patnja , pre je to nestrpljenje (najblaže moguće). Mada i 16 min. napr. nekog psihičkog stanja kao što je napad panike, subjektu može izgledati beskonačno dugo.
 
 Što se tiče automatske prozivke, nije bila automatska ni u kom slučaju, jer već odavno planiram da odštampam sebi ovu temu jer bi sa samo malo komentara u njoj izgledalo kao da sam isprintao sebi islustrovanu knjigu.
 
 Lepi su to tekstovi, a meni je najbliža religija baš Budizam. Bez obzira što se izjašnjavam kao Hrišćanin, knjige o Budizmu sam počeo da čitam zato što nisam bio zadovoljan nekim Hrišćanskim objašnjenjima.


 Da, tačno je to da nas lenjost i manjak volje da se radimo na sebi održava u status quo stanju. Međutim nisam na to mislio, nepremostive patnje bilo kog uzroka su ono što možda ljude okreće ateizmu.
 Uzmimo napr. fizičke nedostatke od rođenja. Hrišćanstvo to objašnjava "gresima predaka". Budizam posledicom prethodnog života. Svako će prema svom ličnom mentalitetu ,osim ako nije ateista, izabrati neko objašnjenje.

 Budizam nam poručuje:

 Mudar čovek koji misli, koji nastoji da prodre do same srži stvari razlikuje se od običnih smrtnika upravo time što prezire patnju. On je uvek zadovoljan , ničemu se ne divi. Da nastojimo da produbimo stvari , shvatili bi svu uzaludnost  spoljašnjih pojava koje nas toliko uzbuđuju. Čovek treba da teži da što je moguće dublje shvati život,i u tome leži istinska sreća.


 Ali evo šta može da sledi iz toga, i to vrlo opravdano.

Ja samo znam da me je Gospod napravio od toplog mesa i od nerava , a organizam ako je sposoban za život on treba da reaguje na nadražaje. Na bol odgovaram suzama i tugom, na podlost pobunom, na gadost preziranjem. Po mom mišljenju to je život. A ako je organizam inferiorniji, utoliko je manje osetljiv i manje reaguje na nadražaje. Da bismo prezreli patnje , da bismo sve posmatrali sa nehajem trebalo bi da dospemo u stanje totalne mentalne zaostalosti, ili neke druge opake bolesti pa da živimo životom biljke.

 Neki Budizam i ne smatraju religijom , pre je to filozofija. Veoma udobna filozofija , ili možda lenjost, pospanost ......... Bol je iluzija bola , ali da vam neko prignječi prst u vratima da li bi ste zaurlali........

   P.S.

 Ja ne napadam Budizam, možda više znam o Budizmu nego o Hrišćanstvu. Želeo sam da kažem kako su sve to lepe ideje, ali izađite da ulicu međ narod, stanite u neki red , i ispunite se smirenošću , idejom kako je to nestpljenje i napetost koju osećate totalno nepotrebna. Posmatrajte sve sa nehajem , razmišljajte o stvarima uzvišene prirode..........

 I evo dok sam pisao ovaj post, polako razmišljajući, ja sam blaženo smiren, ......... sve dok me realnost ne probudi......

Jel zna neko da mi objasni koja je sustinska razlika izmedju hriscanstva i budizma ?

"Nebih koristio tako strašnu rec kao što je patnja , pre je to nestrpljenje"
zato sam i stavio rec patnja pod navodnike, jer se ona koristi u rangu od manjih neprijatnosti do najveceg mucenja.


"nepremostive patnje bilo kog uzroka su ono što možda ljude okrece ateizmu"
Koliko je meni poznato (neka me trubutnu ispravi, daleko je potkovaniji u tome od mene) Buda nije tvrdio ni da Bog postoji ni da ne postoji, jer je smatrao da od bavljenja tim pitanjem nema prakticne koristi. Dakle, budisticki gledano, ateizam je skroz OK, bar bih ja rekao. Ukoliko neko ko ima "nepremostive patnje" ne nalazi nista korisno u budizmu - OK, neka proba dalje, nije budizam jedini "proizvod na trzistu".


"ako je organizam inferiorniji, utoliko je manje osetljiv i manje reaguje na nadražaje. Da bismo prezreli patnje , da bismo sve posmatrali sa nehajem trebalo bi da dospemo u stanje totalne mentalne zaostalosti, ili neke druge opake bolesti pa da živimo životom biljke."
Mnogi ljudi brkaju budizam - i ne samo budizam, vec i mnoga druga ucenja Istoka - sa mrtvilom, neosetljivoscu i tome slicno. Zamisli zenu koja se nervira oko svakog konca koji joj viri iz majice - za nju smo svi mi koji ne hajemo preterano za garderobu "mrtvi, otupeli, biljke...". Mozda smo svi mi pomalo kao ta zena? I mozda ljudi koje je tesko uzdrmati nisu "mrtvi, otupeli, biljke" vec se ne opterecuju stvarima koje nama toliko smetaju?


"Na bol odgovaram suzama i tugom, na podlost pobunom, na gadost preziranjem. Po mom mišljenju to je život."
As long as you like it. Po mom misljenju bol i gadjenje nisu zivot, to su otrovi zivota. Po mom misljenju zivot je razumevanje zasto me nesto boli i tera na suze, i kako da mi to razumevanje pomogne da me to vise ne boli toliko, mozda da ne boli uopste. Cak i ako nekim cudom postanem potpuno otporan na bol, ukoliko je tako nesto uopste moguce, mislim da to ne znaci da necu moci i dalje uzivati u nekim stvarima, jer mislim da postoji uzivanje koje nema zajednicki koren sa patnjom.


"Bol je iluzija bola"
E ovo nikako ne umem da povezem sa budizmom. Bio bih zahvalan ako bi mogao da navedes neku literaturu iz koje si ovako nesto zakljucio u vezi budizma.


"da vam neko prignjeci prst u vratima da li bi ste zaurlali"
Bih.


"Posmatrajte sve sa nehajem , razmišljajte o stvarima uzvišene prirode"
Sta je uzviseno? Ozbiljno pitam. Neki zen budisti cak tvrde da je zen najobicnija stvar, da nema niceg uzvisenog u tome.


Zanimljivo je bilo citati tvoj post. Moj savet bi ti bio da ako ti bol predstavlja problem u toj meri da zelis da uradis nesto po tom pitanju, onda je najbolje da probas da mu razumes poreklo, uzrok, jer to je pola posla. Druga polovina je menjati sebe, svoje navike, bukvalno se navici na novog sebe, jer uciti znaci menjati se.

ja mogu samo da ti kažem koje su razlike meni bitne.
hišćanstvo obećava raj (ili pakao) posle smrti, budizam se ne bavi previše životom posle smrti, već životom pre smrti.
hrišćanstvo (zarad odlaska u raj) insistira na obredima poput krštenja pri rođenju i opela posle smrti, budizam ne (ni ne nudi raj).
hrišćanstvu je koncept Boga od suštinske važnosti (bez Boga nema ni hrišćanstva), budizam se time ne bavi.
hrišćanstvo je isključivo (Isus je JEDINI put - Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме. Јован, 14,6), iako postoji manjina "hrišćanskih umerenjaka", budizam tvrdi da je jedan od puteva (mada ne puteva u raj, već puteva prestanka patnje).
Nisam čuo budistu da govori nekome da je nedostojan i(li) grešan

to su neke meni bitne razlike, deluju mi suštinske...

Hvala ti...slicno sam i ja primetila..i mene zanima budizam, jedino sto mi se onako ne svidja je bas to sto mi se cini da on propagira izvesniu inertnost i preveliku smirenost u ponasanju ...mislim ne bi valjalo da smo svi takvi?

Vidi, istočne religije se jako razlikuju od zapadnih (judaizam, hrišćanstvo, islam), i one ne govore kako bi "trebalo da se ponašamo", kao što to zdušno rade zapadne (ok, sve kažu da ne treba ubijati, krasti, lagati i sl, to je standard). istočne religije su više metodi postizanja nečega. budizam (kao i 90% indijske misli) je tu da prekine patnju (u najširem smislu reči). i ako on nekome u tome pomaže - odlično - to je to, budizam je ispunio svoju svrhu.
inertnost nije dobra, lenjost jena primer inertnost. smirenost je odlična (što je čovek mlađi, teže veruje u to), ali u budizmu ona ne dolazi tako što se ti sad trudiš da budeš nešto smirena i mirna i tome slično, već gledaš šta je to što ti izaziva prevelik stres i onda to gledaš da eliminišeš. nakon toga nekako dolazi neka smirenost - nikako u smislu da si ti sad prozbiljna i slično, već da se ne sekiraš oko gluposti. kasnije vidiš kako se i oko pametnih stvari ne vredi sekirati, već da je bolje prionuti na posao da se razreše. i svo to vreme ti možeš biti sva nasmejana, ako ne veruješ pitaj njega:

on valjda najbolje zna, zar ne? 

@fgtra, hvala na odgovoru, razmisliću o napisanom......, pa ću se najverovatnije nadovezati na priču.

Ali ovaj deo ću odmah prokomentarisati....


 Za nepremostive patnje svaka religija nudi neko objašnjenje, u smislu čime su izazvane. Dok Budizam govori otprilike " Ako je neko pogođen otrovnom srelicom, prvo ćemo tražiti načina da pomognemo žrtvi, nije važno odakle je strelica stigla"

 Vidim da si stavio ovo za Budizam kao jedini proizvod na tržištu pod znake navode. Ispravno urađeno,  inače mi je prva asocijacija bila neki šampon protiv peruti, u stilu mnoge ste probali, ali ovaj pomaže. 

Edit: Vidim da sam jedini član koji prati ovaj podforum , izgleda da je suviše rano za filozofiju   

Procitaj od Hermana Hese-a neku kompilaciju pisama "Moja vera".
Dok je u pocetku bio opcinjen Budizmom (Sidarta, itd... vidi se po knjizevnom opusu), kasnije je izjavio da je shvatio da je Hrist "veci filozof". (inetersantno da je rekao "filozof" ).

Zasto? Odgovor lezi u knjizi. Moja malenkost to ne moze verodostojno preneti zasto je osetio takvo nesto.

A upravo je to bitno, po mom misljenju. Svi krecemo od necega. Sa dna piramide. Krecemo da nekim sumnjama, spoznajama, traganjima. Dno piramide je najsire. Tu su skupljeni svi tragaoci. Posle se piramida sa spoznajama suzava. Dok je vrh jedan! I ta procedura bi trebala da ide celi zivot.

( IMHO, of course)

Odlicno si objasnio 

Inace, ja sam sve to postigla bez budizma, najvise samokontrolom i vecom svesnoscu o svojim stanjima i emocijama. 

Šta se preporađa

- Onaj ko se preporodi, Nagaseno, je li to ista osoba ili nije?
- Ni jedno ni drugo.
- Daj mi neki primer.
- Ako imamo ćup svežeg mleka, koje se prvo zgruša, pa se od njega onda
napravi buter, a na kraju i gi (kuvanjem rafinirani buter), ne bi bilo
ispravno reći da su taj gi, buter i zgrušano mleko isto što i sveže
mleko, iako su oni iz njega dobijeni, ali isto tako ne bi bilo
ispravno reći ni da su nešto sasvim drugo.

Pitanja kralja Milinde, pogl. 2