Kiša je uvek ista

Buda svoje učenje poredi sa kišom koja pada na zemlju bez ikakve
razlike. To što posle takve kiše neko semenje izraste u cvetove, a drugo
u visoko drvece nema mnogo veze sa samom kišom, već sa vrstom onih
semenki koje je natopila. Tako i Budino učenje ima uvek isti ukus, ali
bića od njega imaju ili nemaju koristi u skladu sa svojim mogućnostima.

Donald S. Lopez, Buddhism in Practice

Znanje

Znanje nam dolazi na osnovu prakse -- kad pažljivo slušamo,
razmišljamo o onome što smo čuli, a potom ulažemo napor da se okrenemo
od svojih loših postupaka i činimo jedino ono što je ispravno i dobro.
Te stvari se nazivaju izvorima uvida. Ukoliko te izvore uvida ne
stvorima u sebi samima, ostajemo budalasti do kraja života.

Ajaan Khamdee Pabhaso: Making the Dhamma Your Own

Naš um i naše telo

Um je jedna nesigurna stvar. Telo je nesigurna stvar. I jedno i drugo su
prolazni. I jedno i drugo su izvor patnje. I jedno i drugo nemaju
ničeg trajnog u sebi. Oni nisu, ukazivao je Buda, ni biće, ni
ličnost, ni sopstvo, ni duša, ni mi, ni oni. Oni su samo skup elemenata:
zemlja, voda, vatra i vazduh. Samo elementi!

Kada um ovo uvidi, oslobodiće se vezivanja kojanam govore: "ja" sam lep,
"ja" sam dobar, "ja" sam rđav, "ja" patim, "ja" imam, "ja" to ili
"ja" ono. Doživećete stanje jedinstva, jer ćete videti da su svi ljudi
u suštini isti. Ne postoji "ja". Postoje samo elementi.

Ađan Ča, Bodhinyana

Ako čovek pogreši,
neka to ne ponavlja,
neka uz to ne prianja;
bolno je gomilanje loših navika.

Buda
Dhammapada, strofa 117

Evo da postavim jedno naizgled jednostavno pitanje: koji je mehanizam "Prosvetljenja"? Budizam ne prepoznaje Boga (ili bogove u smislu kako ih religije zapadnoevropskog porekla objašnjavaju), već, eventualno, kao bića koja su u još nepovoljnijem položaju od nas ljudi, u smislu šanse da "navuku" negativne karmičke tendencije, odn. karmičku energiju. Dakle, "Prosvetljenje" ne može imati veze sa "višim bićima" odn. njihovom interakcijom sa g. Sidartom (ili nekim drugim potencijalnim Budom). Koji je, dakle, mehanizam samog "Prosvetljenja"? Kako ono nastupa, šta ga izaziva, šta sa čim interaguje da bi do njega došlo (koji su elementi koji sačinjavaju tu interakciju) i kakva je priroda (procedura, zakonitosti) te interakcije?

Evo da dam jedan naizgled jednostavan odgovor. 
Cilj budizma je oslobađanje od patnje. Patnja nastaje zbog neznanja. Otuda put ka uklanjanju patnje ide preko uklanjanje neznanja o prirodi sveta u kojem živimo. Potpuno uklanjanje tog neznanja naziva se probuđenje ili prosvetljenje. Dakle, radi se uglavnom o interakciji sa samim sobom, to jest svojim umom, a ne sa nekakvim božanstvima i sličnim čudima 

Cenjeni g. Trubuntu,

Hajde da vidimo:

"Cilj budizma je oslobađanje od patnje. Patnja nastaje zbog neznanja. Otuda put ka uklanjanju patnje ide preko uklanjanje neznanja o prirodi sveta u kojem živimo."

Do ovde se sve slaže sa klasičnim osnovama Budizma, dakle još samo nedostaje da je u pitanju čuveni "plemeniti osmočlani put". Mada ste možda zaboravili da dodate i klasičnu tvrdnju da patnja nastaje zbog čežnje (žudnje) a sve to zajedno je posledica neznanja, odnosno nižeg stanja svesti (odn. nedostatka svesti). Ali dobro, uopšte ne sumnjam da Vam je sve to dobro poznato; važniji mi je ovaj drugi deo:

"put ka uklanjanju patnje ide preko uklanjanje neznanja o prirodi sveta u kojem živimo"

Mislim da je ovo suštinska greška. Naime, nije u pitanju uklanjanje neznanja, već postizanje (dostizanje) stepena svesti na kome postaje jasno da je "materijalni svet" iluzija i istovremeno izvor patnje, od kojeg treba, u suštini, pobeći. Budističke škole (versko-filozofske grupacije, sekte, kako god), u suštini, divergiraju po metodama postizanja tog stanja svesti (obredi, primena psihoaktivnih materija, meditacija, odricanje...). Međutim, nije "neznanje" nekakva prepreka koju treba ukloniti, već je to stanje koje treba "prevazići". Drugo, mislim da je, terminološki, korektnije koristiti izraze vezane za stanje svesti a ne za znanje, odnosno neznanje.

Moje pitanje je i dalje ostalo bez odgovora: koji je mehanizam "Prosvetljenja"? Sve se, u univerzumu, dešava kroz neku vrstu interakcija. Od te konstatacije ni Budizam ne beži; štaviše, tu se slaže sa savremenom fizikom. Ali možda sam počeo sa suviše teškim pitanjem. Da krenemo ovako: ako i spoznamo da je sve iluzija, ko je (ili šta je) i kojim mehanizmom kreirao tu iluziju? Ako je to naš um (kao entitet), kome je cilj da to prepozna i prevaziđe a zatim bukvalno nestane i tako se otrgne Samsari i pratećoj (dok god se ona ciklično ponavlja) patnji, onda šta je inicijator, odnosno "Big Beng" koji je kreirao taj um, kako je on nastao, kojom interakcijom, pa onda upao u beskrajne cikluse stvaranja, nestajanja (umiranja), ponovnog rađanja, sve praćeno ničim suštinskim do patnje?

Ovde postoji suštinski sudar Zapadne filozofske misli, bazirane na Dekartovoj premisi "Cogito ergo sum", na osnovu koje zaključujem da ipak postojim (ili, bar, postoji moj um). Možda, dakle, Budizam i ne greši u svojem opisu stanja i daljeg razvoja sistema kojeg sačinjavamo ja i kosmos oko mene, ali to ne odgovara na pitanje odakle moj um ovde (čak ako i zaista bar samo on postoji).

"Um" je dosta fragilan i tu je Budizam u pravu. Za to ima dosta dokaza. Dovoljno je malo LSD-a i čovek će iskusiti boje koje za ostale ne postoje, čulno percipirati stvari koje za ostale ne postoje. A i koncepcija kosmosa je dosta "sumnjiva" jer je bazirana na suviše jednostavnim elementima (mada postoje i emergentni fenomeni, kao što pokazuju istraživanja Stephena Wolframa, čak i u 1D sistemima). Međutim, pogledajte: sve informacije o svim elektronima u kosmosu su sadržane u jednom elektronu. Svi ostali su isti i za njih nam ne treba više "memorije". Isto je i sa drugim elementarnim česticama. Zakonitosti po kojima se ponašaju su takođe krajnje jednostavne a ipak univerzalne (važe npr. za sve elektromagnetske interakcije), poput Maxwell-ovih jednačina. Kojom brzinom se prenose dejstva? Brzinom svetlosti, c, koja je izuzetno spora u odnosu na veličinu kosmosa koju možemo da vidimo (potrebno je užasno mnogo vremena da se "prođe" bar vidljivi deo kosmosa). Ova konačnost brzine interakcije je svoje teorijsko otelotvorenje našla u Einstein-ovoj teoriji relativiteta. Drugim rečima, kosmos zaista izgleda suviše jednostavno koncipiran da bi bio pripisan "svemoćnom Bogu" koji sigurno može mnogo bolje da ga napravi od ovoga. Ako bismo pokušali da reprodukujemo (simuliramo) kosmos pomoću računara, činjenica da nam za opis svih elektrona treba samo onoliko memorije koliko nam treba za opis jednog, znači da nam ne treba neki mnogo moćan računar, odnosno, ne treba da ima mnogo memorije. Činjenica da su zakonitosti koje opisuju sve interakcije relativno jednostavne i da ih ima najviše 4 (gravitaciona, EM, slaba i jaka), ukazuje ponovo na to da "softver" tog računara ne mora da bude previše složen. Na kraju, činjenica da je brzina interakcije konačna i jako mala (spora) u odnosu na dimenzije kosmosa, znači da taj računar ne mora da bude ni mnogo brz. Zaključujem da je zaista kosmos sumnjivo jednostavan, što ukazuje na to da zaista nismo na dovoljnom nivou svesti da spoznamo makar i sledeći nivo istine, a ko zna koliko takvih nivoa ima...

ne znajuci skoro nista o neuronima ja koristim svoju memoriju, cak mogu i da je poboljsavam ne znajuci da li je to usled stvaranja novih veza medju neuronima, ili ubrzavanje toka medju postojecim. jednom recju, ne znajuci sta se tacno desava sa neuronima mogu da koristim pa cak i poboljsavam svoju memoriju. mnogi ljudi su u tome daleko bolji od mene, a nisu culi za neuron. jednom recju - mnoga znanja su beskorisna za odredjenu svrhu iako se ticu teme.


kosmos zaista izgleda suviše jednostavno koncipiran da bi bio pripisan "svemoćnom Bogu" koji sigurno može mnogo bolje da ga napravi od ovoga
pazljivi citalac ce primetiti da su ovde suprostavljeni "jednostavno" i "dobro". zasto, to zna samo pisac.

A vidim sad, ti si pitao da bi imao šlagvort za Maksvela i elektrone.
Ali tu ti ja nisam potreban. Ti to ionako već sve znaš.

Religija

Jedna od reči koje vrlo često pogrešno razumemo jeste i reč "religija"
(sasana). U budizmu, kao i u svakoj drugoj religiji, stariji ljudi
uvek imaju na umu njenu fizičku stranu. Identifikuju religiju sa
hramovima i ritualima. Ali to su samo spoljašnje forme, samo fragmenti
njezine opipljive, materijalne strane. One nisu stvarna religija, ne
ono što je Buda podrazumevao pod religijom. Reč "religija", kako ju je
Buda upotrebljavao, odnosi se na tri stvari: (1) znanje, (2) vežbanje
u skladu sa tim znanjem i (3) čistotu, jasnoću i mir koji dolaze kao
plod takvog vežbanja. To troje čini religiju. Na pali jeziku, one se
nazivaju pariyati-dhamma, patipatti-dhamma i pativedha-dhamma
(teorija, praksa i iskustvo); te tri komponente su religija. U tu
religiju moramo uroniti i razumeti je; bilo da je reč o znanju, praksi
ili utočištu, morate razumeti tu religiju. I ovo što sam upravo rekao,
na širem planu važi za bilo koju drugu religiju.

Buddhadasa Bhikkhu: Two Kinds of Language