Želim, želim...

Sećate li se kako ste se kao mali zabavljali zamišljajući razne
želje. Mi smo to radili obično u grupi i onda bi neko upitao ostale:
"Kad bi mogla da vam se ispuni svaka želja, šta biste poželeli?"
Četvorogodišnjak bi rekao nešto ovako: "Punu kutiju sladoleda!" Godinu
dana stariji od njega je veštiji i kaže: "Ja želim da imam
poslastičarnicu, tako da mogu da jedem sladoled kad god poželim!" Onaj
četvorogodišnjak pomisli: "Uf, kako se ja nisam toga setio!" Ali onda
šestogodišnjak kaže: "Ja bih voleo da imam milion dolara i kupim sebi
sve što mi padne na pamet!" Dvojica mlađih škrguću zubima: "Jao, to
je još bolje!" Sedmogodišnjak je još lukaviji i, naravno, pošto ima
više iskustva u ovakvoj igri, čeka da bude poslednji koji će se
izjasniti: "Ja bih želeo da mi se ispuni milion želja!" Oni mlađi od
njega shvataju da su svoje želje protraćili na sitne stvari: "Ah,
trebalo je da i mi poželimo milion želja!"

Ovo je igra koju i većina ljudi igra u svom životu. Buda je, međutim,
poput onog najmudrijeg u toj grupi dece. On kaže: "Ja bih želeo da
nemam više želja!" I to je zaista genijalno. Jer, želeti nešto znači
da nam nešto nedostaje. "Ako ništa ne nedostaje, nema ni želja" i, ako
to razumete, "ukoliko nema želja, ništa nam ni ne nedostaje."
Razmislite o tome.

Bhikkhu Sona, The Wishing Game

Gestovi i smirenje

Svaki nas gest rukom jeste jedna mudra povezana sa suptilnim i onim ne
tako suptilnim energijama. Uzmimo energiju pesnice, na primer. Kada
smo ljuti, obicno se nase sake zgrce u pesnicu. Neki ljudi i ne
znajuci vrlo cesto praktikuju tu mudru u svom zivotu. Ona pothranjuje
klice ljutnje i nasilja u vama svaki put kad je napravite i te klice
tada bujaju i bivaju sve jace. Sledeci put kada sebe uhvatite da ste
stisnuli pesnice u ljutnji, pokusajte da unesete svesnost u taj
unutrasnji stav olicen u pesnicama. Osetite tu tenziju, tu mrznju, taj
bes, agresiju i strah koji je u njoj sadrzan. Tada, u sred te ljutnje,
eksperimenta radi, ukoliko je osoba na koju ste ljuti pored vas,
pokusajte da otvorite dlanove i da ih sklopite u visini grudi kao kada
se molite. (Naravno ta osoba nece imati pojma sta vi to radite.)
Posmatrajte sta se dogadja sa besom i povredjenoscu ako zadrzite taj
polozaj makar nekoliko sekundi.

Jon Kabat-Zinn, Wherever you go, there you are

Ziva istina ovaj poslednji citat, krajnje prakticno, svakodnevno, autenticno.

Da se postigne sloboda, potrebne su samo dve stvari:
smiren um i otvoreno srce.

Thynn Thynn, Living meditation, living insight

Meditacija na olimpijski način 

100 DANA
Marta Henri

Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna.

Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada nije meditirao, ali je nedavno hodao 100 dana. Isao bi u park ujutro pre posla, ponekad i kada je kisa lila kao iz kabla. Ako je na poslu imao sastanak rano ujutro, hodao je nocu, bez obzira koliko je bio umoran i koliko je bilo kasno.

Nas dvoje smo sasvim razliciti. On je advokat sa porodicom i kucom u predgra?u. Ja sam pisac, sa psom i stanom u centru grada. Pa ipak, oboje neprekidno imamo problem da istrajemo u stvarima za koje inace znamo da su za nas dobre. Dag ne vezba dovoljno, a ja se borim da odrzim kontinuitet svojih meditacija.

Oduvek su me impresionirali olimpijski gimnasticari, zbog snage i gracioznosti koju su unosili u svoj sport, kao i zbog discipline neophodne da bi svoje vezbe izvodili sa toliko sigurnosti i zacu?ujuce lakoce.

Ali ja nisam kao oni; ja nisam vrhunski sportista. Ja sam nalik mom bratu i zato je Dogov primer discipline bio toliko inspirativan za mene. Ako on to moze da uradi, pomislila sam, mogu i ja. I tako sam pocela svojih 100 dana meditacije.
 
Obicno meditiram 30 minuta uvece. Ako planiram da se kasno vratim kuci, gledam da odsedim pre vecere. To bas i ne funkcionise uvek. Ponekad se svede na to da oko ponoci meditiram 10 minuta. mrtva umorna ili malo osamucena od pica. 13. dana trgla sam se u sred noci, setila da nisam taj dan meditirala i naterala sebe da se izvucem iz toplog kreveta i posadim na jastuce. Izme?u 25. i 43. dana bila sam na putovanju autobusom kroz Indiju. Meditirala sam u hotelskim sobama i u platnenim ¨atorima. Ponekad bih meditirala u autobusu, koristeci tajmer na mom aj-podu, dok smo moji saputnici i ja jezdili preko rad¸astanske pustinje. Na 16 sati dugom letu iz Delhija kuci meditirala sam na 10 i po kilometara visine.

Prosao je i 47. dan -- bila sma skoro na pola puta. Vec sama ta akumulacija dana cinila je mogucnost neuspeha sve manjom i manjom. Onda mi je momak saopstio da je, dok sam bila u Indiji, izasao sa tri razlicite devojke i tako smo okoncali nasu vezu. Bila sam razbijena. Jako mnogo vremena sam provodila u krevetu, placuci ili piljeci u plafon.
 
Nekako sam uspela da meditiram i kroz sve te dane tuge. Ili je to mozda tek podsecalo na meditaciju, sto je ponekad jednostavno vas maksimum. Sa kutijom papirnih maramica pri ruci, sedela sam barem deset minuta svakoga dana. Mnoge dane bih istovremeno i sedela i plakala -- plakala i duvala nos, cekajuci da sat otkuca, kako bih ponovo otpuzala do kreveta. Osecala sam se neuspesnom i kao devojka i kao meditant, ali sam nastavljala da sedim.

U jednom trenutku, negde oko 65. dana, prestala sam da placem i pocela ponovo da pratim dah. Zatim sam se vratila pokusajima da budem svesna toga kako su misli u mojoj glavi samo misli.

91. dana ne mogu da izvestim da sam napravila nekakav cudesan proboj ili imala nekakav misticni dozivljaj. I jos uvek ne mogu apsolutno da garantujem da cu uspeti da stignem do 100. dana. Ali sa mojim bratom kao inspiracijom, prilicno sam sigurna da hocu.

Sa moje verande

Sa svoje verande mogu da pogledam
deo doline sto se uspinje nagore
ili dolinu sto se spusta nanize
ali ne u oba smera odjednom.
Kada kontempliram svoju proslost
moga da odaberem hocu li je videti
s besom ili zadovoljstvom,
ali ne na oba nacine odjednom.
Mogu odluciti da se setim neuspeha
ili dostignuca
ali ne obe stvari odjednom.

Nije vazno da li dolinu gledam
nagore ili nadole,
ali jeste vazno znati da
na koju god stranu da okrenem pogled
ucinio sam to po sopstvenom izboru
i da vidim samo jednu polovinu.

Tenzin Chonyi

Ađan Đajanto: Intervju, Beograd, jul 2007.

Tokom svog prvog boravka u Srbiji,
theravada budistički monah Ađan Đajanto,
odgovara na pitanja o svom susretu sa budizmom,
monaškom životu, kao i nekim od glavnih postavki
Budinog učenja.

Bazen čiste vode

Sve prepreke -- žudnja, bes, lenjost i tupost, uznemirenost, sumnja --
jesu mentalne karakteristike. One nisu deo nas, već bezlični elementi
koji funkcionišu sami od sebe. Postoji jedno poređenje kao
ilustracija posledica koje svi ti ometajući faktori imaju na um.
Zamislite bazen sa čistom vodom. Želja za čulnim zadovoljstvima
slična je kao kada u tu vodu sipamo neku lepu boju. Nase oko bi va
zavedeno njezinom lepotom, raznolikošću nijansi, ali nismo u stanju
da pogledom prodremo u dubinu tog bazena. Bes, zlovolja,
odbojnost su nalik vodi koja ključa. Voda koja ključa se sva uskomeša
i opet ne možete da vidite dno. Takva vrsta uskomešanosti uma, nasilne
reakcije izazvane mržnjom i neprijateljstvom, velika su prepreka
razumevanju. Lenjost i tupost su nalik bazenu u kojem je voda
prekrivena podebljim slojem žabokrečine. Zbog njega nemoguće je
pogledu da prodre dublje od površine. To je vrlo trom um. Uznemirenost
i briga su poput vode u bazenu kada duva vetar. Površina se talasa
usled snažnih vetrova. Kada smo pod uticajem uznemirenosti i brige,
uvid postaje nemoguć, pošto um nije usredsređen i miran. Sumnja je
slična blatnjavoj vodi; mudrost je zamućena i time osujećena.

Joseph Goldstein

Monasi, dve vrste ljudi je teško naći u ovom svetu. Koje dve? One koji
će prvi da nekome poklone dobrotu i one koji se, zahvalni za tu
dobrotu, osećaju obaveznim da je uzvrate. Te dve vrste ljudi je teško
naći u ovom svetu.

Buda

Meni je vas sektasa malo zao...majke mi...