Gledati malo dublje

Učenje kaže, neugodnost (dukkha) počinje i završava se -- ona nije
trajna. Pretpostavimo da sedim i osetim da mi je neudobno. Okrenem se
dukkhi i zapitam se: "Šta je uzrok ove neugodnosti?" "To što je telu
neudobno", stize mi odgovor. I ja odlučim da promenim položaj. Ali
posle pet minuta ponovo osetim da mi je neudobno. Zato ovaj put taj
osećaj pogledam malo pažljivije. I uočavam još nešto: "Ja NE ŽELIM
tu neudobnost, ja ŽELIM prijatan osećaj." Ah! Dakle nije u bolu
problem -- vec u NEŽELJENJU neprijatnog osećaja. Hm, ovo je vrlo
koristan uvid, zar ne? To je malo dublje gledanje. Otkrivam da mogu
biti spokajan što se tiče neprijatnih osećaja i da NE MORAM da se
pomerim. Oni me kao takvi ne uznemiravaju i tako um postaje sasvim smiren.

Ađan Viradhammo: So What?

Lepa teorija!
Prva asocijacija posto sam je procitao  i je onaj vic o cigi koji je ucio magarca da ne jede.

Taman ga je naucio da ne jede, a magarac crkne. 

Teorija:

Praksa: drmni par painkillera i bices spokojan iako si u neudobnoj pozi 

Covek ne moze da se adaptira na bol (kao sto se moze adaptirati culo sluha i mirisa) i logicno je da ce ga izbegavati...

---> topla voda

A ovo So what me asocira na pesmu Metallice 

Listovi u šumi

Jednom prilikom Blaženi, uzevši u ruku nekoliko listova, upita monahe:
"Šta mislite, monasi, čega ima više, listova u mojoj ruci ili listova
u ovoj šumi?"

"Listova u ruci Blaženog je manje, gospodine. Mnogo je više listova u ovoj
šumi."

"Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim znanjem, ali
ih nisam podučavao, daleko je više od onih kojima sam podučavao. A
zašto ih nisam podučavao? Zato što nisu povezane sa ciljem, ne odnose
se na temelje svetačkog života i ne vode ka otrežnjenju, stišavanju
strasti, prestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuđenju,
utrnuću. Zato ih nisam podučavao.

A čemu sam podučavao? 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo
je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'...

Buda
Simsapa sutta, SN LVI.31

Molitva nije dovoljna

Sufi imaju izreku: "Alahu se moli, a kamilu vezi za stub." Ovde su
povezane obe strane prakse: molitva, da, ali potrudi se i da uradis
ono sto je neophodno u ovome svetu. Vodi zivot ispunjen meditacijom i
istinskim duhovnim iskustvom, ali u isto vreme pronadji nacin kako da
sve to ispoljis ovde i sada.

Jack Kornfield, Seeking the Heart of Wisdom

Mozemo li da gresimo?

Zaista cesto zaboravimo da napraviti gresku i nije tako strasno. U
budizmu se smatra normalnim da pravimo greske. U redu je biti
nesavrsen. Zar nije to divno? To znaci da smo slobodni da budemo
ljudsko bice, umesto da o sebi mislimo kao o nekom ko je izvanredan,
savrsen, neko ko nikada ne gresi. Strasno je, zar ne, ako mislimo da
nam nije dopusteno da pravimo greske, jer mi obicno cinimo greske i
onda moramo da ih prikrivamo. I tada nas dom nije mesto mira, tisine i
udobnosti.

Naravno, mnogi koji su skepticni ce reci: "Ako dopustis ljudima da
grese, kako ce oni ikada nesto nauciti? Jednostavno ce nastaviti da
prave jos vise gresaka." Ali stvari zapravo ne funkcionisu na taj
nacin. Da bih ovo ilustrovao, prisecam se kako mi je otac jos kao
tinejdzeru rekao kako me nikada ne bi izbacio iz kuce ma sta da
uradim; za mene ce u njoj uvek biti mesta makar nacinio i najgore
greske. Kada sam ga cuo, razumeo sam to kao izraz ljubavi, potpunog
prihvatanja. I to me je nadahnulo; toliko sam ga postovao da nisam
zeleo da ga povredim, nisam zeleo da mu nanesem bol i tako sam se jos
vise trudio da budem vredan njegovog poverenja.

Ajahn Brahmavamso, On Making a Mistake

Ko je pre bio nemaran,
a kasnije to više nije,
taj obasjava ovaj svet
kao Mesec nezasenjen oblakom.

Buda
Dhammapada, stih 172

Bas kao sto nepregledni okean ima samo jedan ukus -- ukus soli -- tako
i ovo ucenje i praksa (Dhamma-Vinaya) imaju samo jedan ukus -- ukus
slobode.

Buda

Saosecanje i pojedinac

Bilo da su ljudi lepi i prijateljski raspolozeni ili ružni i odbojni,
oni su svi ipak ljudska bica, bas kao i mi. Poput nas, i oni zele
srecu i ne zele da pate. Sem toga, njihovo pravo da prevladaju patnju
i budu srecni jednako je nasem... Kada shvatite da su sva bica jednaka
i u svojoj zelji za srecom i u svom pravu da do nje dodju, vi
automatski osetite empatiju i bliskost sa njima.

Privikavajuci svoj um na to osecanje univerzalnog altruizma, vi u sebi
razvijate osecaj odgovornosti za druge: zelju da im pomognete da
prevladaju sopstvene probleme. Ta zelja nije selektivna; ona se odnosi
na svakoga.

Dalai Lama, Compassion for the Individual

Skriveni neprijatelj

Svaki put kada postoji prijatan prizor, zvuk, miris, ukus ili dodir,
verovatno je da ce se pojaviti i pohlepa. I sve dok je u sebi imamo
a da to nismo ni primetili, ona ce od nas zahtevati da joj ispunjavamo
zelje, da tragamo, ona ce nas usmeravati ka predmetima za kojima cemo
da zudimo. Dakle, ako ne vidimo da to sto nastaje jeste pohlepa, da
nam ona komanduje i usmerava nas, sve dok ne znamo opasnosti koje
dolaze sa pohlepom, nikada necemo cak ni pokusati da savladamo ovog
najveceg od svih neprijatelja.

Sayadaw U Thittila, Cause & Effect