По овим сликама, изгледа да амери озбиљно стреме будизму. 

Ovaj čikica sa polucilindrom mi više liči na nekog Engleza.
Ali da, kažu da je budizam prilično popularan u Americi,
što zbog useljenika, što zbog zainteresovanih domorodaca

 budizam i jeste u nekim krugovima popularan - ta rech dobro opisuje povrshnu zainteresovanost koju pripadnik judeo-liberalnog drushtva ima prema budizmu ,jer mu se on chini kao neshto egzotichno i interesantno . ali ta zainteresovanost prestaje kad se otkrije da budin put nije nimalo lak - to nije put ni za hipije koji zele sve odmah , a ni za praznoglave liberale koji su "otvorenog uma"  .

 vulgarno "shirenje" budizma po zapodnom svetu nije doprinelo kvalitetu budistichke obuke - chak naprotiv - poneseni novcem ,mnogi "uchitelji" odustaju od osnovnih principa budizma - da bi uzeli koju paru od zainteresovane gomile sa bolesnim zivotnim stavovima.

 vazno je ipak reci - budizam nikad nije bio put za slabe i kukavice . uzimajuci primer svog osnivacha , budisti su kroz vekove bili nekomformisti i spremni na svakojaka odricanja . bash zbog toga - danashnji instant budizam nije nishta drugo do jednostavna opsena ega - pogledaj mene ja sam prosvetljen 

Budi u svom telu

Veci deo dana provodimo u svojim poslovima, odnosima sa drugim
ljudima, u razgovorima i vrlo retko se prizemljimo u svesnosti
sopstvenog tela. Izgubljeni smo u svojim mislima, svojim osecajima,
emocijama, svojim pricama i planovima. Vrlo jednostavan pokazatelj ili
provera da li smo na taj nacin izgubljeni jeste da obratimo paznju na
one trenutku kad osetimo da smo u zurbi. Zurba nije povezana samo sa
brzinom kretanja. Mozete imati osecaj zurbe i kad se krecete polako, a
isto tako i kad se krecete brzo. Jer nasi umovi jure ispred nas samih:
oni su vec tamo gde zelimo da budemo, umesto da su tu u nasem telu.
Osecaj zurbe je i dobra prilika za vezbu. Kad god smo na taj nacin
odsutni, upravo tada, u toj situaciji, treba da se zaustavimo i duboko
udahnemo nekoliko puta. Ponovo ste sabrani na sopstveno telo. Osetite
polozaj tela dok sedite. Osetite svoje korake dok hodate. Budite u
svom telu.

Buda je rekao nesto vrlo znacajno o ovome: "Sabranost paznje na telo
vodi do nirvane." Takva svesnost nije nekakava povrsna vezba.
Sabranost paznje na telo odrzava nasu prisebnost.

Joseph Goldstein: Transforming the Mind, Healing the World

Poslovi

Neki ljudi misle da ce praktikovati ucenje tek kada pozavrsavaju svoje
mnogobrojne poslove. Ovo je pogresan stav, jer nasi poslovi u ovom
svetu nikda se ne zavrsavaju. Oni su poput talasa sto neprekidno klize
povrsinom okeana. Vrlo je tesko osloboditi se svojih preokupacija kako
bismo praktikovali ucenje. Ta prezaposlenost kojoj ispunjavamo svoj
zivot zavrsava se jedino u trenutku nase smrti.

Geshe Kelsang Gyatso: Meaningful to Behold

Zaslepljeni neznanjem i gonjeni željom

-- Doći će vreme, monasi, kada će svi moćni okeani ispariti, isušiti
se, nestati i više ih biti neće... Ali nema kraja patnji za bića koja,
zaslepljena neznanjem i gonjena željom, jure i žure kroz ovaj
beskrajni krug preporađanja... Tako vam kažem, doći će vreme kada će
ova velika planeta Zemlja eksplodirati u gigantskoj eksploziji, biti
potpuno uništena i više je biti neće... Ali nema kraja patnji bićima
koja, zaslepljena neznanjem i gonjena željom, jure i žure kroz ovaj
beskrajni krug preporađanja...

Buda, SN 22:99

U filmu Mali Buda, otkako se prosvetlio Buda se prisetio svih svojih proslih zivota, da je bio ovo ono. . .  Sta kaze savremeni budizam o tome, ima li prisecanja svega, ili samo ono standardno, da je u tom blazenom stanju duh povezan sa svime, a opet nevezan za nista?

To moraš pitati nekog ko se prosvetlio. Sigurno ih ima na ovom forumu 

Bez kuće

Um bez svoje kuće -- um bez Učenja kao svoje kuće -- osuđen je na
život sa iluzijama. Jedna obmana iskrsne i um smesta počne da juri za
njom. Onda ona nestane i pojavi se neka nova, a um onda krene da juri
za njom. Zato što um nema sopstveni dom, on bez prestanka juri
unaokolo, sad ovamo, sad onamo.

Upasika Kee Nanayon: Pure & Simple

Njima je vazno samo de Melovo budjenje, u redu je to, al ja to jos uvek ne zelim, pun sam zelja koje zelim da prozivim onako egoisticki, a usput sam i veoma radoznao i za ono sto mozda ne bi trebalo da mi bude vazno.  Bas u kontekstu ovoga sa umom bez kuce, ne zelim u kucu a da mi na um ostane neka privlacna stvar od vani.

Ma OK je to, ne moraš se pravdati. 
Tvoj život, tvoja briga.