Ti/trenuci

Trenutak kad si se rodio bio je ti. Trenutak kad budes umirao bice ti.
Upravo ovaj trenutak jeste ti. Nema razlike izmedju ovog trenutka i
tebe. Zivis kroz milione ti/trenutaka svake sekunde. Biæe i vreme nisu
dve odvojene stvari.

Brad Warner: Hardcore Zen

Kad smo već kod literature, evo još jedne besplatne knjige na koju sam naišao:

Neočekivana sloboda

Biæe i vreme nisu dve odvojene stvari.


Ja baš ne vjeruje da je tako pošto vrijeme za koje znamo nije jedino vrijeme koje postoji...

Zanimljivo je sa amorfnim vremenom. Šta smo mi u njemu ??

proslost ne postoji, buducnost ne postoji, sadasnjost iscezava u trenutku dok se odigrava.

Ne slažem sa tim, nisam budista. 

A i budizam je više filozofija nego religija.

Budizam je religija, filozofija i način života. Ne moraš biti budista da bi verovao da je vreme iluzija.

Имам једно крајње лаичко питање.

Знам да постоје две гране будизма - Теравада и Махајана. Међутим у Србији, као и на било ком другом месту у Европи или Америци, кад чујеш реч "Будизам", помислиш на Тибет и Далај Ламу.


Моје питањце онда гласи:

Којој грани припада Ламаизам и да ли је прати дословно или има неке своје специфичности?

Evo ukratko.Tibetanski budizam ima neke specifičnosti. Sadrži učenja hinajane, mahajane, vadrajane, kao i neke elemente prebudističke religije.

Sta to znaci biti sabran?

Sta to znaci biti sabran? To znaci biti potpuno svesta upravo ovde i sada,
koncentrisuci se na ono sto se odigrava u nama samima... Sabranost
nije nuzno koncentrisanje na neki predmet. Biti svestan konfuzije u
sebi je isto tako sabranost. Ako do nasih cula dopiru razne stvari --
zvukovi, glasovi ljudi koji traze ovo ili ono -- ne mozemo da se
koncentrisemo ni na jednu od njih suvise dugo. Ali mozemo biti svesni
komesanja, ili uzbudjenja; mozemo biti svesni reakcija naseg uma na
sve to. E to znaci biti sabran.

Ajahn Sumedho: Teachings of a Buddhist Monk



28

Jesti sa paznjom

Kada sam imao cetiri godine, majka mi je vracajuci se sa pijace obicno
dolazila po jedan kolac. Seo bih pred kucu i lagano ga jeo, ponekad
pola sata, ponekad 45 minuta, za jedan jedini kolac. Gricnuo bih i
pogledao gore u nebo. Onda bih nogom dodirnuo psa kraj sebe i jos malo
gricnuo. Jednostavno sam uzivao da tu sedim, zajedno sa nebom,
zemljom, bambusima, mackom, psom, cvecem. Mogao sam tu da sedim jer nisam imao mnogo briga. Nisam razmisljao o buducnosti, nisam se
sekirao zbog proslosti. Bio sam potpuno u sadasnjem trenutku, sa molim
kolacem, psom, bambusima, mackom i svim ostalim. Moguce je da i danas jedemo svoj obrok tako lagano i sa toliko radosti kao sto sam ja jeo moj kolac kad sam bio mali. Mozda imate utisak da ste negde izgubili
taj svoj kolacic detinjstva, ali siguran sam da je on jos uvek tu
negde, negde u vasem srcu. Sve je jos uvek tu i ukoliko to zaista
zelite, mozete ga pronaci. Jesti sa paznjom jedna je od najvaznijih
vezbi meditacije.

Thich Nhat Hanh: Peace Is Every Step