Miss Praznina

Ukoliko ne pogledamo u same sebe, um nam ostaje mračan i neproziran.
A kada kroz čula naidje neki podražaj, on lako uznemiri i uzbudi takav
um. Zato vam savetujem da uložite napor, da pažljivo sami sebe
posmatrate i vidite šta se nalazi u tom vašem umu, da vidite kako u
njemu stvari nastaju, kako mentalne konstrukcije i iluzije nastaju. Na
taj način bićete u stanju da ih odbacite, da ih uništite, ostavljajući
samo čist i jednostavan um, bez ikakvih konstrukcija i vezivanja. Time
ste ga oslobodili nečistoća. Možete takav um nazvati svojom
unutrašnjom lepoticom, Miss Prazninom, koja ne mora da ostari, ne mora
da se razboli, ne mora da umre -- izvornom prirodom koja se ne menja.
To je nešto što jedino možete da osetite u sopstvenom umu. To nije sam
um, ali vam je potreban spokojan um da biste došli u dodir sa time.

Upasika Kee Nanayon: Pure & Simple

buda je kroz chistotu svog prosvetljenja otkrio svoju ( i svachiju) pravu prirodu ,koja nije vezana ni za jedan oblik postojanja ,ali opet ih sve sadrzi .... u tom smislu buda je spoznao i poistovetio se sa stanjem uma svakog bica .

 prosvetljenje je samo jedno ,ali ono shto japanci zovu mujodo no taigen (otelotvorenje puta) je razlichito - a bash to predstavlja "primenu" stechene mudrosti u svakodnevnom zivotu.

OK Trubuntu, mada ipak sam gledao da kolko tolko ostanem u kontekstu teme, hehe.

Tako je BF, dakle ima spoznaje u smislu svesnosti, suosecanja sa svime, a ne i znanje, koje nije ni bitno al mene neprosvetljenog to kopka... malo malo.

Ma sve je pod kontrolom. Samo sam hteo da se malo našalim 

A kad sam već ovde, onda evo i ovo:

Empirijsko znanje

Nas glavni cilj jeste da steknemo znanje na osnovu sopstvenog uvida, a
koji je moguc jedino kroz empirijski pristup. Zahvaljujuci svom
iskustvu, meditant posmatra razliku izmedju um i materije i razume da
su sve stvari prolazne. Posle ovakvog iskustva moze doci i uciteljevo
objasnjenje, ali ovaj redosled nikako ne bi trebalo da bude obrnut.
Jer pravo znanje nema nikakve veze sa unapred formiranim stavovima,
vec je zasnovano na licnom iskustvu. Empirijsko znanje koje stice
meditant jeste upecatljivo i jasno. I tako, posle izvesnog vremena
provedenog vezbajuci, on nigde ne nalazi nista drugo osim nestalnosti
svega. Ovo se naziva bhanga-ñana ili znanje o rastvaranju, koje je on
razumeo ne zahvaljujuci tekstovima, ni ucitelju, vec iskustvu.
Nastavljajuci dalje da meditira, postaje sve vise i vise sabran, sve
dok na poslednjem stupnju plemenite osmostruke staze njegova sabranost
ne bude savrsena.

Mahasi Sayadaw: iz govora o Ariyavasa sutti

 znash kako je - da bi saznao jednu stvar (prosvetljenost) , morash prvo postati jedan chovek (buda )  . u tom smislu , ne treba se baviti onim shta bi neko mogao da zna ili oseca , vec shta ti znash i osecash.

Jea, nista bolje od licnog iskustva i istine, ni tudja najmudrija.

Budala i mudrac

Budala odbacuje ono što vidi,
a ne ono što zamišlja.
Mudrac odbacuje ono što zamišlja,
a ne ono što vidi.

Huang Po

Buda kao arhetip

Budu možemo posmatrati kao temeljni arhetip čovečanstva; to jest kao
potpunu manifestaciju probuđenosti, uma, u kojem više nema zamućenja i
iskrivljavanja, a njegovu životnu priču kao veliko putovanje koje
predstavlja neke arhetipske vidove ljudske egzistencije. Ako
posmatramo život Bude... kao istorijske ličnosti i kao arhetipa,
postaje moguće da uočimo delovanje univerzalnih principa unutar
konkretnih događaja njegovog životnog iskustva. Otuda na Budin zivot
možemo gledati ne kao na apstraktnu, daleku priču o nekom ko je živeo
pre dve i po hiljade godina, već kao na nešto što otkriva prirodu
univerzalnog u svakom od nas. To je način da razumemo sopstveno
iskustvo u jednom širem i produbljenijem kontekstu, koji Budino
putovanje povezuje sa našim. Krenuli smo na isti put, motivisani istim
pitanjima: Šta je prava priroda naših života? Šta je glavni uzrok
naših nevolja?

Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom

Traganje, ne kukanje

Jedna od Budinih najlepsih pouka jeste da nas neprijatan dozivljaj
moze povesti u dva pravca. Jedan je da samo gomilamo svoju nesrecu i
zbunjenost, Drugi je, pak, da pocnemo da tragamo. Kada sve krene
naopako, mi ipak imamo izbor. Da li cemo samo nastaviti da kukamo? Ili
cemo se zapitati: "Zasto se ovo dogadja? Kako sam ja to od toga
napravio problem?" Traganje pocinje. Traganje da prepoznamo za sta smo
se to toliko vezali i zasto trazimo srecu na mestu na kojem ona ne
moze biti nadjena.

Ajahn Amaro: Small Boat, Great Mountain

Ispravan govor

A šta je, monasi, ispravan govor? Uzdržavati se od laganja, od
ogovaranja, od pogrda, od naklapanja. To se naziva ispravnim govorom.

Mahasatipatthana sutta
www.yu-budizam.com/canon/digha/dn22.html