Govor je mocna sila

Govor je mocna sila. Ali koliko paznje poklanjamo onome sto
govorimo?... Unosimo li imalo mudrosti i osaceajnosti u svoje reci?
Sta je iza naseg govora, sta ga motivise? Da li je zaista bilo
neophodno da kazemo to sto smo upravo rekli. Kada sam pocinjao da
razmisljam i ucim o govoru, napravio sam jedan eksperiment. Odlucio
sam da tokom nekoliko meseci nikada ne govorim o nekoj trecoj osobi;
tako nikome u razgovoru ne bih pominjao nekog drugog. Nema ogovaranja.

I 90% mog govora bilo je eliminisano. Pre toga nije mi ni padalo na
pamet da trosim toliko mnogo vremena i energija na takvu vrstu govora.
Moj govor nije bio nesto posebno zlonameran, vec je pre dobrim delom
bio beskoristan. Bilo mi je neverovatno zanimljivo da posmatram uticaj
koji je taj eksperiment imao na moj um. Prestavsi da tako govorim
shvatio sam da su, na ovaj ili onaj nacin, velik deo onoga sto sam do
tada govorio bili komentari o nekom drugom. Prestavsi tako da govorim,
i moj um je postao manje sklon da kritikuje, ne samo druge, vec i mene
samog. I bilo je to veliko olaksanje.

Joseph Goldstein: Transforming the Mind, Healing the World

Sastavni dio duhovnih vježbi. U hrišćanstvu se "grijeh jezika" naročito pominje u mitarstvima; tj u prvom ( grijeh jezika mitarstvo je prvo na kojem se duša istjazava, od demona zloglasnih trubača; svaka rječca što je jezik reko, nit se gubi nit se zaboravlja... ) 

zakon karme. svaki naš voljni postupak (telom, govorom, mišlju) ostavlja trag u umu. i kad ste steknu uslovi doneće i svoj plod.

Samo stvari same

Ono sto mislimo ili citamo uvek je oznaceno tim izrazom "o necemu" i
ne dovodi nas u vezu sa samom stvari. Ne prica o vodi, ne pogled na
izvor, vec jedino pravi gutljaj vode moze zednome doneti olaksanje.

D. T. Suzuki: Essays in Zen Buddhism

Unutrašnji mir, svetski mir

Nikada ne možemo postići mir u svetu ukoliko zanemarujemo mir u nama i
ne izmirimo se sa samima sobom. Svetski mir se mora razviti iz
unutrašnjeg mira. Bez tog unutrašnjeg mira nema mira u svetu oko nas.
Oružje ne puca samo od sebe. Ono nije slučajno nastalo. Čovek ga je
napravio. Čak ni najstrašnije oružje ne dejstvuje samo od sebe. Sve
dok je u skladištu, ono ne može da povređuje. Za to, ljudska bića
moraju da ga upotrebe. Neko mora da pritisne dugme. Satana, zle sile,
ne mogu da pritisnu dugme. Ljudska bića moraju to da učine.

The Dalai Lama, A Policy of Kindness

Izbor izmedju spoljasnjeg zadovoljstva i unutrasnjeg mira

Ako treba da izaberemo izmedju zadovoljstva i udobnosti u spoljasnjem
svetu, sa jedne strane, i smirenosti, unutrasnje slobode i krajnje
srece, sa druge, treba da se odlucimo za ovo drugo. Jer ako smo u
stanju da ih u sebi pronadjemo, tada ce se i spoljasnji svet postarati
sam za sebe. Cak i kada imamo udoban i prijatan spoljasnji zivot, ako
nas je unutrasnji unutrasnji mir poremecen, nismo u stanju da uzivamo
u svemu tome sto imamo oko sebe. Da bismo napravili tu transformaciju
uvidjamo -- kada razmisljamo samo o sebi i vezujemo se za stvari, kada
sebe i svoju srecu smatramo najvaznijom stvari -- da je upravo ego i
njegovo vezivanje ono sto remeti i spoljasnju i unutrasnju srecu. Cak
i ako vodimo dobro organizovan spoljasnji zivot, moze nam biti vrlo
tesko da pronadjemo unutrasnju srecu, jer nikada ne mozemo biti
potpuno zadovoljni dok ne presecemo veze koje stvara ego. Jer
stvaranju tih veza nema kraja -- ego zeli sve vise i vise -- i nema
granica. Ego se ne moze zasititi.

Dilgo Khyentse Rinpoche: Tricycle: The Buddhist Review, Spring 1993

Uzimanje utocista

Tri glavna utocista u budizmu su Buda, Dharma ili duhovni put koji je on
pokazivao i Sangha ili duhovna zajednica... Uzimanje ta "Tri dragulja"
za utociste znaci da im poklanjamo svoje poverenje, sigurni da nas oni
nece zavesti na pogresan put. Takav korak ne sadrzi u sebi slepu veru,
niti zahteva potpuno razumevanje kvaliteta ta Tri dragulja. Uopsteno
govoreci, postoje dva puta da razvijamo poverenje prema Tri dragulja.
Jedan je kroz ucenje o kvalitetima Budinim i zivota koji je on vodio,
a drugi je da Budino ucenje sto cesce proveravamo kroz licno iskustvo
i razumevanje.

B. Alan Wallace: Tibetan Buddhism from the Ground Up



35

Ideja sopstva

Budizam je u istoriji covekove misli jedinstven po tome sto porice
postojanje duse, sopstva ili atmana. Prema Budinom ucenju, ideja o
sopstvu jeste jedan privid, pogresno uverenje koje nema uporiste u
stvarnosti, a za posledicu ima stetne misli o "ja" i "moje",
sebicnost, zelju, vezivanje, mrznju, zlovolju, obmanutost, gordost,
egoizam i druge mentalne necistoce i probleme. Ona je izvor svih
nevolja u ovom svetu, od licnih sukoba do ratova medju narodima.
Ukratko, ovo pogresno glediste moze se smatrati krajnjim uzrokom
svakog zla na ovom svetu.

Walpola Rahula: What the Buddha Taught

budizam ne poriche ili ne prihvata nishta  . on samo tvrdi da je postojanje kao sopstvo uslovljeno ,relativno i nestalno . s tim u vezi budizam nije nihilizam - chak je i buda oznachio prazninu kao jednu od iluzija  .

Pocetnistvo

Vecina ljudi zamislja prosvetljenje kao neku vrstu magijskog
dostignuca, kao stanje blisko savrsenstvu. Na tom stupnju mozemo da
radimo neverovatne stvari, vidimo prosle i buduce zivote drugih ljudi
i proniknemo u unutrasnji rad univerzuma. To je mozda moguce za
odredjeni broj izuzetnih bica, ali za vecinu nas prosvetljenje je
blize onom sto opisuje Suzuki Roshi. Ono znaci da posedujemo svojstvo
"pocetnistva", da na svez, jednostavan i neiskrivljen nacin posmatramo
stvari. Kljuc je dakle da posedujemo "pocetnicki um" u svom odnosu
prema stvarima. Na mnoge nacine proces prosvetljivanja znaci zapravo
napustanje misli, verovanja i ideja koje zamagljuju nasu sposobnost da
vidimo stvari kakve one zaista jesu, u njihovom iskonskom obliku.

David A. Cooper: Silence, Simplicity and Solitude