Ja nisam ni rekao da ti govoriš o mom shvatanju, već upravo da ja o tome govorim. Evo citiraću sam sebe: "Prema mom razumevanju..."
I nemam pojma šta je to "suština" budizma, već samo pišem ono kako posle mnogo godina čitanja, razmišljanja i praktikovanja razumem to što je Buda rekao. Nadam se da je sad malo jasnije. E sad što se to ne poklapa sa "suštinom", pa ne možemo baš svi biti prosvetljeni.

 

 nadjoh jedan interesantan chlanak bash o toj temi sopstva i ne-sopstva kojem tezi budizam . evo jedne rechenice :

The purpose of this analysis is to create the wisdom of not-self. What we wish to achieve is to arrive at a way of experiencing the world which is not constructed upon and around the idea of a self.

a evo i linka : http://www.buddhanet.net/funbud14.htm

Da, odličan članak. Mislim da ceo taj pasus iz kojeg si citirao zaslužuje da ovde bude citiran:

"What is the use of this analysis of personal experience in terms of the five aggregates? What is the use of this reduction of the apparent unity of personal experience into the various elements of form, feeling, perception, mental formation or volition, and consciousness? The purpose of this analysis is to create the wisdom of not-self. What we wish to achieve is to arrive at a way of experiencing the world which is not constructed upon and around the idea of a self. We want to see personal experience in terms of processes, in terms of impersonal functions rather than in terms of a self and what affects a self because this will create an attitude of equanimity, an attitude which will help us overcome the emotional disturbances of hope and fear. We hope for happiness, we fear pain. We hope for praise, we fear blame. We hope for gain, we fear loss. We hope for fame, we fear infamy. We live in a state of alternating between hope and fear. We experience these hopes and fears because we understand happiness and pain and so forth in terms of the self. We understand them as personal happiness and pain, as personal praise and blame, and so forth. But once we understand them in terms of impersonal processes, and once through this understanding we get rid of the idea of the self, we can overcome hope and fear. We can regard happiness and pain, praise and blame and all the rest with equanimity, with even-mindedness, and we will then no longer be subject to the imbalance of alternating between hope and fear."

Vrlo jasno napisano, bez ikakve mistifikacije. Ta jasnoća je upravo ono što me i privlači u Budinom učenju...

 dakle kao shto se vidi - razgradnja laznog "ja" ,odnosno tih 5 grana ili gomila koje ga chine jeste smisao budizma ,a ne puko trazenje novih "reinkarnacija" koje bi mozda bile bolje za postizanje tog zadatka. u tom smislu , treba shvatiti da se budistichko prosvetljenje ne dostize nekim "skupljanjem zasluga"    i penjanjem po stepenicama iako je ponekad potrebno vishe ,a ponekad manje vremena da se postigne odredjeno stanje svesti .
  zen izreka koja kaze otprilike : ako 1 minut radish zen ,1 minut bicesh buda upravo navodi na smisao da je buda-priroda stvarnost i sadashnjost svakog bica.

Da li budizam ima teoriju o nezavisnosti?

O nezavisnosti se može raspravljati na različite načine, u vezi sa prirodom kao celinom, na primer jabuke da bi nastale zavise od drveta, koje opet zavisi od tla, kiše... i tako dalje, te vidimo da su sve stvari međusobno zavisne. Međutim, moje razumevanje je da Budino učenje ukazuje na moje lično iskustvo, naročito na njegovu neprijatnu stranu (dukkha) i kako mogu da se oslobodim od nje.

Prvo, postoji zakon "kamme", a to je učenje o zakonu uzroka i posledice na moralnom planu. Posmatrajte to u vezi sa Njutnovim zakonom, koji kaže da "svaka akcija ima podjednako snažnu i sebi suprotnu reakciju". Ako udarite nekoga -- postoje šanse da i on vas udari. Ovo se lako može proveriti na materijalnim stvarima, ali kako sve to funkcioniše u kontekstu morala? Kako moja dukkha nastaje u vezi sa onim što činim? (Pojednostavljeno) budističko rezonovanje je sledeće: "Ako činiš dobro dobijaš dobro, ako činiš zlo dobijaš zlo" Hrišćanski ekvivalent bio bi: "Kako seješ, onako ćeš i žnjeti."

Tu je zatim paticca-samuppada, učenje o uslovljenom nastanku, o kojem je moguće naći mnogo različitih objašnjenja. Ono analizira lično iskustvo, razmatrajući uslovljenost između "neznanja" na početku (uzrok) i dukkhe na kraju (posledica). Temeljno neznanje je verovanje da postoji nekakvo jedinstveno "ja" i lična "duša". Prema paticca-samuppadi iskustvo je podeljeno na 12 uočljivih veza (neke su uočljivije od drugih). Ta veza, nešto pojednostavljena, sledi otprilike ovako: "Na osnovu čula javlja se kontakt sa okolnim svetom; taj kontakt stvara osećaje; oni vode do želje, želja do vezivanja, a vezivanje završava patnjom, starošću i smrću."

Na osnovu konvencije, kao način lakšeg komuniciranja, svet oko sebe delimo na pojedinačne stvari i dajemo im imena, na primer naše telo -- šake, stopala, glava itd.; ali postoji samo jedno telo. Zamislite da ste da ste na drvetu, okliznete se (uzrok) i padnete. Znate da padate kraj mnoštva grana, ali zapravo jedino što registrujete jeste bol u trenutku kad udarite u tlo (posledica). Budizam dopušta postojanje posebne realnosti (izvan moga iskustva), ali se fokusira na naš doživljaj mnoštva uzroka i posledica i kaže da svako od nas može da bira -- barem uzroke. Možete ovu istinu da testirate na sebi. Pokušajte da ne padnete sa drveta!

tachnije iz temeljnog neznaja - dozivljaja sebe i ne-sebe (tj svega drugog) ,javlja se iluzija prostora i vremena ,a samim tim slede i uzrok i posledica - kao posledica kretanja u tom vremenu i prostoru . oslobadjanje od karme se dakle sastoji u "shvatanju" da ne postoji fundamentalna razlika izmedju vas i kamena koji shutnete  ...
 
 odlika bude je stalna svesnost ove potpune realnosti,dok prosvetljena osoba moze povremeno da pada u stanje dualizma ,pa je zbog toga meditativno vezbanje vazno i za one koji su doziveli "trenutak jasnosti"  .

Je li karma isto što i greh?

Bukvalno, karma znači postupak; ono što činim. Konkretnije, to je nameran postupak, koristan ili štetan; dakle, od vrste namere zavisi i moja sudbina. Štetni postupci su oni koji su motivisani pohlepom, mržnjom i obmanutošću. Neka karma će svoj plod doneti u ovom životu, a neka u narednim životima. Problem se javlja oko kvaliteta namere, je li ona dobra ili rđava u apsolutnom ili relativnom smislu. Da li je krađa 10 funti da bih nahranio majku koja gladuje isto što i krađa 10 funti da bih otplatio svoj dug na kocki? Postupak je isti, namera različita, ali da li je rezultat isti? Na svakom od nas je da odluči šta je u ovom slučaju prava stvar.
Greh jeste kršenje Božije volje i odvajanje od Boga zbog tog kršenja. I ponovo se javlja pitanje apsolutnih vrednosti -- je li Božija volja apsolutna ili relativna? Karma je, međutim, uvek nameran postupak, dok je greh samo štetan postupak.

 

 bitno je reci da je svaka karma (tj postupak  ) motivisan nekim ego razlogom (tj motivisan je onim shto zovemo "ja") . npr loshe delo (kao kradja) moze biti motivisano pohlepom ,zeljom da se ima vishe i vishe. .
   medjutim i dobra dela su motivisana - npr davanje milostinje moze biti motivisano zeljom za nagradom u nekoj vrsti raja ili prosto osecanjem dobrote koji preplavi onog ko daje milostinju  .

 s tim u vezi , oslobadjanjem od dualnosti i karma(postupak) prestaje da bude motivisan jer prestaje da bude vrednovan u smislu morala ili zakona.

Pročitao sam dosta knjiga na temu Budizma, međutim jedna stvar me interesuje šta se u budizmu podrazumeva pod pojmom JA.

Hvala unapred.

 nishta    ... promenljiv skup forme(oblika) , oseta (senzacija , ono shto se doznaje culima) ,percepcije - prepoznavanja onog shto je registrovano chulima , mentalnih formi (ideja ,emocija,mishljenja ... ) i svesti ( ja sam ja i nisam ti ili ovaj rachunar  ... ) 

http://en.wikipedia.org/wiki/Five_aggregates