Hvala Coolidge, hvala trubuntu, mnogo dobar link. Nije mi se bas dopalo sto nastanak svemira vezuju iskljucivo sa naucnim dokazima, Boga cak ni hipoteticki ne spominju, medjutim kao da zele time da kazu da to nije vazno sada. Dok smo ovde treba da verujemo u ljude (Ping Ting trazi vatru   ) da bismo se  duhovno razvijali a ne cekali da Bog uradi ovo ili ono. Dakle, misterija i nerazjasnjenost uvek postoji, i cini se da ima velike mudrosti u tome sto mnogo toga  ne mozemo znati, to nas gura valjda.

Da, zaista jesam. I naravno, nije dovoljno jedno letimično čitanje foruma da promenim mišljenje, samo kažem da sam se neprijatno iznenadio. Inače i dalje mislim da je Srbija, načelno, tolerantna sredina. Uporedimo je sa drugim sredinama. Na Balkanu je besneo rat sa snažnom verskom komponentom, a ovde ipak nisu poubijani pripadnici drugih religija. Pogledajmo kako su se u drugim evropskim zemljama - Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj, ... odnosili prema ratnim neprijateljima; kako se ponašaju prema osobama koje zastupaju stav da je prihvatljivo komadanje državne teritorije. Teritoriju ne daje nijedna zemlja, u većini su sankcije za javno iznošenje takvih ideja veoma oštre, a kod nas postoje čitave organizacije koje takve ideje zastupaju. Dehumanizacija i satanizacija pojedinih slovenskih naroda na zapadnim medijima je sasvim uobičajena, a ovde ničeg sličnog nema, osim u ratnim uslovima. Teško je zamisliti da se u Srbiji, čak i kad se raspada kao sada, jave militantne grupe koje bi delovale na način sličan Hesbolah-u, IRA, ETA ili nekoj takvoj organizaciji. Tokom poslednjeg pogroma na Kosovu, zapaljena je jedna džamija i celo društvo je protestovalo zbog paljevine, a proterivanje velikog broja Srba iz Krajine je bila jedna od poslednjih vesti na domaćim medijima. Kako bi na to reagovale druge države? Ovde je sasvim normalno da građani Srbije idu u Ameriku i rade za njih, neposredno nakon što je ta država predvodila vojnu intervenciju protiv Srbije u kojoj ima dosta poginulih i osakaćenih. Da li bi se tako ponašali građani drugih država posle takvog iskustva? Englezi? Francuzi? Ja to sve vidim kao indikatore izuzetno visokog praga tolerancije. E sad, zašto je taj prag tako visok, to je drugo pitanje...

@ trubuntu

Veoma dobro poređenje zakona karme sa zakonom uzroka i posledice! Pokazuje suštinsko shvatanje te ideje. Karmičke tendencije su uslovljene karakterom našeg svesnog delovanja...

@ Coolidge

 gde si na ovoj temi naleteo na ne toleranciju?   

Šta se, prema budistima, događa sa nama posle smrti?

Kada se nešto promeni, to je neka vrsta smrti. Parče papira na kojem je ovo pismo napisano će umreti. Zgužvaš ga i baciš u kantu za otpatke.Ono trune. Mrtvo je. I gde odlazi?

Kad si imao pet godina bio si drugačiji nego što si sada. Promenio si se. Gde je nestao onaj petogodišnjak? Sve što ti je ostalo su sećanja, ali i sećanja se menjaju. Zaboravljamo stvari, sećanja umiru. Gde odlaze? Sve vreme tvoje telo se menja. Posle nekog vremena ono malakše i kakva je korist od njega? Gde odlazi? Sve vreme tvoj um se menja. Posle nekog vremena, ponekad i pre tela. Gde on odlazi?

Buda je podučavao da sve što u ovom životu uradimo ima svoj rezultat. Nešto slično kao kod eha. Viknem na tebe i ti vikneš na mene. Ukradem nešto od tebe i ti ukradeš od mene. Ja volim tebe, tako da i ti možeš da voliš mene. Tako, ono što ja sada činim utiče na ono što će se dogoditi kasnije. Svi moji sadašnji postupci utiču na to kako će se stvari menjati. Ako jede mnogo brze hrane ja-mršavko će umreti i rodiće se ja-debeljko. Ako uradim mnogo prijatnih i korisnih stvari ja-nesrećni će umreti i rodiće se ja-srećni.

Kad mislimo o smrti, to je obično smrt tela. Anatta učenje kaže da ja nisam ovo telo, tako da kada ovo telo umre dešava se ono što se desi i kada se raspadne moj kaput. Svaki deo odlazi tako odakle je i došao. O tome se govori i u hrišćanskoj pogrebnoj ceremoniji: "pepeo pepelu, prah prahu". Šta se događa kada umrem. To ima veze sa budućnošću, koju ja ne mogu znati. Ono što sa priličnom pouzdanošću mogu predvideti je da ukoliko sam sada dobar, tada će mi i ubuduće biti dobro.

Korisno je razmišljati o sopstvenoj smrti, o konačnosti ovoga tela. Zamisli ga kako stari, slabi i zaudara. Ne da bi se ispunio gađenjem, već zato što je tek nekoliko stvari u životu za koje možemo biti sigurne da će se dogoditi; a smrt je jedna od njih. Svako od nas će na kraju stići do tih vrata. Postoji poseban termin kad je Budino telo preminulo -- parinibbana -- konačna nibbana. Zato što je bio prosvetljen, nema više preporađanja, bio je to njegov konačan kraj; za razliku od prosvetljenih bića, mi se preporađamo u jednom ili drugom obliku. Šta to znači: konačan kraj? Moraćeš da se prosvetliš da bi to utvrdio.


Korisno je razmišljati o sopstvenoj smrti, o konačnosti ovoga tela. Zamisli ga kako stari, slabi i zaudara. Ne da bi se ispunio gađenjem, već zato što je tek nekoliko stvari u životu za koje možemo biti sigurne da će se dogoditi; a smrt je jedna od njih. Svako od nas će na kraju stići do tih vrata. Postoji poseban termin kad je Budino telo preminulo -- parinibbana -- konačna nibbana. Zato što je bio prosvetljen, nema više preporađanja, bio je to njegov konačan kraj; za razliku od prosvetljenih bića, mi se preporađamo u jednom ili drugom obliku. Šta to znači: konačan kraj? Moraćeš da se prosvetliš da bi to utvrdio.

Ako budisti ne veruju u "dušu" ili "duh", šta se onda to preporađa?

To je malo teže pitanje. Sigurno da se nešto prenosi, ali šta? Učenje se uvek vraća na ono što se događa sada i u stvari obeshrabruje takvu vrstu pitanja. Ali ne možemo da se ne pitamo. Je li to neka vrsta karmičke DNA koja se upisuje i prepisuje u kosmičkom registru? Sv. Petar sa velikom knjigom se javlja u hrišćanstvu. Je li to određena frekvencija svesti? Možda poslednja misao koju pomislimo prelazi na drugu obalu? Ili je to slobodan izbor bestelesne svesti?

Buda je govorio o četiri stvari o kojima se "ne može ili ne bi trebalo razmišljati" jer će one samo doneti novu zbunjenost uma. Jedna od tih četiri jeste "rezultat postupaka" (vipaka-kamma) -- počev od rođenja pa nadalje.

U krugu preporađanja postoji li konačan broj živih bića ili i nova mogu nastati?

U širem značenju ovo je pitanje u vezi ne samo sa bićima, već sa materijom uopšte. Je li količina materija u kosmosu konačna? Da li se bilo gde stvara potpuno nova materija ili se samo stara prerađuje? Zapravo, da li je ikada postojalo prvobitno stvaranje? To je četvrta nesaznatljiva stvar -- lupanje glave oko aposolutnog početka ovoga sveta (loka-cita). Što se tiča broja bića u ovome svetu čini se da nema ograničenja -- ona se stvaraju na milione, tj. populacija raste. Kada je bio upitan o ovim stvarima Buda bi obično odgovorio: "Ja podučavam patnju i put koji vodi do okončanja patnje". Da li to što znaš da mačka g-đe Petrović ima mačiće načinjene od potpuno nove (a ne stare, reciklirane) materije imalo olakšava tvoju patnju?

@trubuntu, Za odrzavanje i vodjenje teme.  Bravo. 

Hvala, hvala. Trudim se koliko mogu.
A jel' to znači da ću i ja jednog dana da postanem Jet set burekdzija 

U to ime evo jedne budističke mudrosti za danas:
"Zadovoljstvo ne znači ispunjenje onoga što želis, već uviđanje koliko toga već imaš."

 

Kako se preporađanje uklapa u teoriju o evoluciji?

Evolucija barata materijalnim ili uslovljenim svetom. To je relativni oblik, veličina, brzina, boja itd. nečega. Ono što postoji sada može se dovesti u vezu sa onim što je postojalo pre, recimo, 500 godina i možemo da odredimo kako je evoluiralo, na primer, mereći rast težine i životnog veka prosečnog Engleza u zavisnosti od načina ishrane, razvoja tehnologije itd.

Preporađanje se tiče "nečega" što nastavlja da postoji kao odvojeno, otelovljeno "nešto" i mnogobrojni izrazi tog otelovljenja mogu se smatrati evolucijom. Meriti to tokom nekoliko života nije lako. Koristeći svoju memoriju možemo meriti promenu u ovom životu. Razmišljajući o tim sećanjima možemo (nadajmo se) doći do zaključaka o vrednosti određenih postupaka. Ovaj uzrok je proizveo onaj rezultat. Idealno posmatrano evolucija govori o pozitivnom progresu (preporađanju), učenju na osnovu grešaka. Evolucija je uvek relativna: vidimo jednu stvar, sada, i merimo je kao promenjenu i odvojenu (od prvobitne stvari) kasnije. Budizam je  međutim  okrenut jedinstvu a ne razdvajanju, sjedinjavanju a ne izolaciji. Cilj je biti ono što nije relativno, nije uslovljeno, nije odvojeno. Reč je o "ne-stvari" koja je izvan evolucije. Sve je to vrlo zapetljano i premda je dobro s vremena na vreme razmišljati o tim stvarima, ne treba po svaku cenu očekivati neki definitivan odgovor.

Ako moze pomoci ...