I jos nesto ...

Šta je reinkarnacija?

Reinkarnacija se obično zamišlja kao povratak u drugom telu, posle smrti ovoga tela. Teorijski se pretpostavlja da postoji neka vrsta duše, nešto što je suštinsko "ja", što se seli iz tela u telo. Pre nego što se na pitanje o reinkarnaciji može odgovoriti, treba da razmotrimo ovu pretpostavku i upitamo se: "Ko sam ja? Šta sam ja?" Moramo znati šta to umire da bismo stekli neku ideju o tome šta može da se rodi. U budizmu polazna tačka jeste iskaz: "Ja nisam ni ovo telo ni ovaj um". Šta sam onda ja? Mnogo je toga što može i što jeste bilo napisano kao neka vrsta odgovora na ovo pitanje, ali sa budističke tačke gledište sve su to spekulacije. To nije nešto što može biti izmereno, to nije nešto što je moguće neposredno iskusiti. Znaš da si živ i možeš imati iskustvo življenja, ali kako ga možeš objasniti? Nauka može dati pojedinosti o mnoštvu sastojaka života, ali ne uspeva da objasni sam život. Javlja se nova nauka (kvantna teorija i teorija haosa), ali hoće li se nauka i religija na kraju ipak sresti u jednoj tački?

Pošto telo umre, šta se događa? Ne znam. Život uključuje u sebe rođenje (stvaranje, genezu, nastajanje), bivanje (hodanje, jedenje, starenje) i okončanje (smrt, nestranak, umiranje). Sve to je izraz prolaznosti, promene. Sećanja koja imam kad se osvrnem na ovih 46 godina jesu zbirka vinjeta -- svaka od njih je nastala, ima neku priču i onda se završava. A na kraju jedne možda je praznina, nema ničega posebno zanimljivog za sećanje, a onda druga počinje; neprekidno smenjivanje rađanja i smrti. Jesam li ja taj isti u svim tim scenarijima? Naravno da imam sećanja, poput slika u albumu, ali ta fotografija nisam ja. Onda sam ja samo fotograf? Ili foto-aparat? Ko je taj koji poseduje sećanje. Mislim da se u toj sposobnosti da znamo, da budemo probuđeni i svesni, krije i odgovor.

Da li reinkarnacija igra važnu ulogu u tvojoj religiji?

Igra, u smislu da je jasno da se "moj posao" ne okončava smrću ovoga tela. To me ohrabruje da uvidim koliko je važno to što činim danas -- jer to će uticati na način na koji ću  biti "pre-porođen" sutra (ili u nekom trenutku posle ovoga "sada"). To me čini veoma pažljiviim pri donošenju odluka, navodi da malo porazmislim pre nego što delujem. Čini me malo odgovornijim, jer imam osećaj da šta god da učinim ukoliko je obeleženo pohlepom ili odbojnošću ili vezano za neki "ego trip", to će me lupiti po glavi, pre ili kasnije.

 prema budinom uchenju , reinkarnacija nastaje upravo zbog vezivanja za "ja" koje samo po sebi ne postoji vec je skup 5 promenljivih skandha -tj grana ,gomila  ... njihovim razlaganjem nestaje i to "ja" koje je u stvari iluzija .

http://en.wikipedia.org/wiki/Five_aggregates

-------------

 praktichno ,ovo znachi da ne treba teziti nekoj "boljoj" reinkarnaciji ,niti razmisljati o tome shta je bilo u "proshlom" i shta ce biti u "buducem" zivotu - poshto ta bica nisu ono shto ste vi sada i ovde  .

Naravno da je krajnji cilj budističko puta "utrnuće", izlazak iz kruga preporađanja. Ali za većinu nas to je možda previsok cilj u odnosu na okolnosti u kojima živimo. Zato se težnja ka boljoj reinkarnaciji kroz moralno ponašanje često postavlja kao maksimum koji trenutno možemo da postignemo. Neka vrsta utešne nagrade kad nam je već izmakla glavna .

A ovo da prethodna i buduća bića nisu isto što i mi sada je zanimljivo. Jer se isto tako može reći da nisu ni sasvim drugačija. Nešto nas ipak povezuje.  

 pa to shto nas "povezuje" je upravo ono chega se treba osloboditi  (tj tih 5 gomila ili grana ) . shta je ono shto te povezuje sa tobom kad si bio dete od 10 godina ? 

ligtsoft, svaka čast za knjige

Prema mom razumevanju, ne treba se osloboditi 5 grana, jer bi to značilo da se treba osloboditi uma ili tela. Što znači samoubistvo.
Oslobođenje pre vidim kao znanje, uviđanje da to što zovemo "ja", to što je nastalo međusobnim povezivanjem 5 sastojaka, jeste jedan privid. Kada to zasita shvatimo, onda prestaje diktat tog "ja", koje nas često uvaljuje u nevolje. A kad nema nevolja, ni sreća nije daleko.

A ono što me povezuje sa mnom kada sam imao 10 godina jeste jedan neprekinuti tok ili sled stanja i uma i tela, koja se nastavljaju jedno na drugo. Nema ničeg suštinskog, samo proces, kao kod plamena sveće koji je s jedne strane gledano uvek isti, ali sa druge nije isti ni u dva uzastopna trenutka. Ili reka. Gledaš je i kažeš "Dunav", a to je samo jedan pojam, jer voda koju gledaš je uvek druga. Tok je Dunav, ali ne i voda kraj koje stojiš.

Tako se to nekako meni čini 

Pa svaka čast i onima koji su ih napisali 

 ja nisam govorio o tvom shvatanju ,nego o sushtini budizma    i taj "neprekinuti" tok je u stvari opsena - ne samo shto spavash ,kunjash ,dremash ,nego teshko da mozesh da odrzish kontinuitet misli celih 5 minuta ...